Мишљење на Предлог закључка којим се усваја Предлог Преговарачке позиције Републике Србије за Међувладину конференцију о приступању Републике Србије Европској унији за преговарачко поглавље 23 – правосуђе и основна права

бр. 337-00-3/2016-01 датум: 9.3.2016.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности , Повереник за заштиту равноправности даје

МИШЉЕЊЕ


на Предлог закључка којим се усваја Предлог Преговарачке позиције Републике Србије за Међувладину конференцију о приступању Републике Србије Европској унији за преговарачко поглавље 23 – правосуђе и основна права

Министарство правде доставило је Поверенику за заштиту равноправности, дописом број 337-00-200/2015-06 од 4. марта 2016. године, Предлог закључка којим се усваја Предлог Преговарачке позиције Републике Србије за Међувладину конференцију о приступању Републике Србије Европској унији за преговарачко поглавље 23 – правосуђе и основна права (у даљем тексту: Предлог Преговарачке позиције) због давања мишљења из надлежности Повереника за заштиту равноправности. У складу са тим, дајемо мишљење о Предлогу Преговарачке позиције, са аспекта делокруга рада Повереника.

Усвајањем Акционог плана за преговарачко поглавље 23, Република Србија се определила за даље унапређење институционалног и законодавног оквира са правним тековинама ЕУ у области основних људских и мањинских права и слобода.

Поводом појединих решења садржаних у Предлогу Преговарачке позиције, Повереник за заштиту равноправности је мишљења да:

1. У Предлогу Преговарачке позиције, у делу II Разматрање статуса усклађивања/законодавног и институционалног оквира, тачка 3. Основна права – Слобода изражавања, укључујући слободу и плурализам медија, наведено је да је „у складу са изменама и допунама Кривичног законика из децембра 2012. године, укинуто је кривично дело клевете, повреда части је декриминализирана, а говор мржње је признат као отежавајућа околност“ (страна 32). Сматрамо да је неопходно прецизирати ове наводе, имајући у виду да је одредбом члана 54а Кривичног законика прописана посебна околност за одмеравање казне за кривично дело учињено из мржње, и то тако што је прописано да ако је кривично дело учињено из мржње због припадности раси и вероисповести, националне или етничке припадности, пола, сексуалне оријентације или родног идентитета другог лица, ту околност суд ће ценити као отежавајућу околност, осим ако она није прописана као обележје кривичног дела.

2. У Предлогу Преговарачке позиције, у делу II Разматрање статуса усклађивања/законодавног и институционалног оквира, тачка 3. Основна права – Принцип забране дискриминације и положај социјално угрожених лица и особа са инвалидитетом (страна 34. претпоследњи пасус), наведено је да „Република Србија може, у циљу постизања пуне равноправности, спречавати дискриминацију и ублажавати недостатке међу својим грађанима, уводити мере усмерене на одређена лица или одређене групе, који се као такви налазе у суштински неједнаком положају у односу на остале грађане. Такве уведене мере неће се сматрати дискриминацијом“. Сматрамо да ову реченицу треба преформулисати у складу са Уставном одредбом о посебним мерама из члана 21. став 4. Устава Републике Србије и члана 14. Закона о забрани дискриминације.

3. У истом одељку (стране 34. и 35) наведен је низ стратешких докумената које је Република Србија усвојила у претходном периоду. Подсећамо да је већини ових стратешких докумената истекао период за који су донети.

4. У истом одељку Предлога Преговарачке позиције (страна 35. трећи пасус), наведено је да су „казне прописане за кривична дела дискриминације садржане у Кривичном законику и Закону о забрани дискриминације (чл. 50-60)”. Ову реченицу би требало преформулисати, односно, изменити, с обзиром да у Закону о забрани дискриминације нису дефинисана кривична дела ни казне за кривична дела, већ су одредбама чл. 50-60 прописани прекршаји и казне за прекршаје.

5. У вези са наводима који се односе на институционални оквир за заштиту од дискриминације (страна 35. последњи пасус), најпре сматрамо да прву реченицу у овом пасусу треба преформулисати како би се разумело њено право значење. Поред тога, потребно је подсетити да у складу са Законом о министарствима , Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања обавља послове државне управе који се односе, између осталог, на антидискриминациону политику, док Министарство државне управе и локалне самоуправе обавља послове државне управе који се односе, између осталог, на припрему прописа о људским и мањинским правима. Уредбом о Канцеларији за људска и мањинска права одређена је њена надлежност која се састоји у вршењу стручних послова за потребе Владе и надлежних министарстава који се односе, између осталог и на заштиту и унапређење људских и мањинских права итд. Сваки орган државне управе у оквиру својих надлежности, а у складу са Уставом и другим релевантним законима, може да предлаже законе из своје области који могу садржати и антидискриминаторне одредбе. Због тога сматрамо да ове наводе треба преформулисати, имајући у виду да није само и искључиво Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања одговорно за спровођење антидискриминационих политика.

Такође, у истом делу (страна 35) у пасусу који је посвећен законодавном оквиру у области забране дискриминације, скрећемо пажњу на чињеницу да све већи број посебних закона у себи садржи антидискриминационе одредбе. Због тога је важно не затварати листу закона који су наведени у овом пасусу, уз наглашавање да је неопходно појачати рад на имплементацији овако добро и широко постављеног антидискриминационог законодавног оквира. Примера ради, на овој листи недостају Закон о употреби знаковног језика и Закон о кретању уз помоћ пса водича, који су веома важни са аспекта остваривања права на равноправност.

6. У вези са наводима из последње реченице овог пасуса (страна 35) у којој је наведено да су Повереник за заштиту равноправности, Заштитник грађана и Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, независни државни органи чији је рад од великог значаја за борбу против дискриминације у Републици Србији, указујемо да све три независне институције јесу основане због заштите људских права, свако из домена својих надлежности које су прописане законима, тако да немају сви исти значај у погледу борбе против дискриминације. Сматрамо да је потребно да се посебно истакне улога Повереника за заштиту равноправности, као инокосног државног органа, установљеног Законом о забрани дискриминације, који је самосталан и независан у обављању послова утврђених законом, са широким кругом законских овлашћења која га чине централним националним телом специјализованим за спречавање и сузбијање свих облика и видова дискриминације.

7. У истом одељку (страна 36. последњи пасус), нису наведене све надлежности Повереника за заштиту равноправности прописане одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације, што сматрамо да је потребно навести у овом документу. Од изузетне је важности овлашћење Повереника да подноси тужбе за заштиту од дискриминације, имајући у виду да је Повереник за заштиту равноправности једино независно тело које има активну процесну легитимацију у антидискриминационим парницама, те да је странка у поступку у функционалном смислу и да делује у јавном интересу. Поред тога, треба нагласити да Повереник подноси прекршајне пријаве због повреде права из Закона о забрани дискриминације, препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности и др.

8. У делу II Разматрање статуса усклађивања/законодавног и институционалног оквира, тачка 3. Основна права – Родна равноправност и права жена (страна 38) указујемо да је Влада Републике Србије усвојила 14. јануара 2016. године Националну стратегију за родну равноправност за период 2016-2020 и Акциони план за њено спровођење („Сл. гласник РС“, бр. 4/2016). Сматрамо да је потребно навести ову стратегију и усагласити главне стратешке циљеве, који су наведени у Предлогу Преговарачке позиције (други пасус, страна 38). Исто је потребно урадити и у седмом пасусу (страна 59).

Поред тога, у истом делу Предлога Преговарачке позиције (страна 38), констатовано је да Повереник за заштиту равноправности има овлашћење да делује у области родне равноправности када је родни идентитет појединца основа за дискриминацију. Указујемо да Повереник за заштиту равноправности има овлашћење да делује у случајевима дискриминације лица или групе лица на основу било ког личног својства, укључујући пол, род и родни идентитет. Такође, Повереник може деловати и превентивно, реализовањем различитих активности које воде ка унапређењу равноправности и сузбијању дискриминације.

9. У делу Предлога Преговарачке позиције – Начело забране дискриминације и положај социјално рањивих група и особа са инвалидитетом (страна 58), наведено је да Република Србија, у наредном периоду, планира да у потпуности усклади Закон о забрани дискриминације са правним тековинама Европске уније. Потребно је додати да ће Закон о забрани дискриминације бити измењен и допуњен и у погледу недостатака које је Повереник за заштиту равноправности уочио у примени овог закона.

10. У Предлогу Преговарачке позиције, у делу III План за усклађивање законодавног и институционалног оквира са правним тековинама ЕУ, тачка 3. Основна права – Положај националних мањина (страна 61) наведено је да Србија планира да донесе посебан Акциони план за остваривање права националних мањина. Имајући у виду да је Влада Републике Србије усвојила Акциони план за остваривање права националних мањина 3. марта 2016. године, потребно је ажурирати овај податак.

11. Такође, ради ажурирања података (Положај националних мањина, страна 62), подсећамо да је усвојена Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период 2016-2025 и пратећи Акциони план.

12. У делу Основна права – Мере против расизма и ксенофобије (страна 63) наведено је да ће се изменити и допунити кривично дело повреде равноправности (члан 128. КЗ РС), „како би се укључило његово извршење на основу сексуалне оријентације или полног идентитета, ради ограничавања или оспоравања права било које особе, чиме ће се постићи виши степен заштите и превенције злочина из мржње“. Указујемо да је одредбама члана 128. став 1. КЗ РС кривично дело повреда равноправности прописано на следећи начин: „Ко због националне или етничке припадности, раси или вероисповести или због одсуства те припадности или због разлика у погледу политичког или другог убеђења, пола, језика, образовања, друштвеног положаја, социјалног порекла, имовног стања или неког другог личног својства, другоме ускрати или ограничи права човека и грађанина утврђена Уставом, законима или другим прописима или општим актима или потврђеним међународним уговорима или му на основу ове разлике даје повластице или погодности, казниће се затвором до три године“, односно, да листа личних својстава није затворена, односно, да је свакако забрањена повреда равноправности на основу сексуалне оријентације и родног (а не полног, како је наведено у документу) идентитета.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић


microsoft-word-icon МИШЉЕЊЕ на Предлог закључка којим се усваја Предлог Преговарачке позиције Републике Србије за Међувладину конференцију о приступању Републике Србије Европској унији за преговарачко поглавље 23 – правосуђе и основна права Преузми


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top