Препорука мера ГС за комуналне и стамбене послове

бр. 07-00-289/2014-02 датум: 23. 7. 2014.

ГРАДСКИ СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА КОМУНАЛНЕ И СТАМБЕНЕ ОДНОСЕ ГРАДА БЕОГРАДА

НИНА ЈАНДРИЋ, секретарка

11 000 БЕОГРАД
Краљице Марије бр. 1/XIII-XIV

Поштована госпођо Јандрић,

Повереница за заштиту равноправности примила је 8. јула 2014. године електронско писмо у којем је један грађанин указао на дискриминаторан садржај графита исписаног на зиду у Студентском парку у Београду, којим је изражен дискриминаторан став према припадницима и припадницама ромске националне мањине. Фотографију графита на којем пише „Цигане ко репу!“ Вам достављамо у прилогу овог дописа.

Као што вероватно знате, Повереник за заштиту равноправности је самосталан и независан државни орган који има овлашћење да поступа у свим случајевима када је начело једнакости повређено, односно када је прекршена општа забрана дискриминације.

Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности .

Повереница најпре констатује да је Оквирном конвенцијом за заштиту националних мањина у Одељку II чл. 4. припадницима националних мањина гарантована равноправност пред законом и забрањена је свака дискриминација. Ратификацијом Међународне конвенције о укидању свих облика расне дискриминације државе чланице, укључујући и Србију, обавезале су се да ће забранити и укинути расну дискриминацију, у свим њеним облицима и гарантовати право свакоме на једнакост пред законом без разлике на расу, боју или национално или етничко порекло.

Устав Републике Србије , одредбом чл. 76. припадницима националних мањина гарантује равноправност пред законом и забрањује сваку дискриминацију због припадности националној мањини, док је одредбом чл. 81. прописано да Република Србија подстиче дух толеранције и међукултурног дијалога и предузима ефикасне мере за унапређење узајамног поштовања, разумевања и сарадње међу свим људима који живе на њеној територији. Одредбом чл. 21. прописано је да су пред Уставом и законом сви једнаки и да је забрањен сваки вид дискриминације, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом чл. 2. ст. 1. тач. 1. прописано је да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама чл. 24. Закона о забрани дискриминације забрањена је дискриминација националних мањина на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика.

Такође, одредбама Закона о забрани дискриминације, изричито је забрањено изражавање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог личног својства, у јавним гласилима и другим публикацијама, на скуповима и местима доступним јавности, исписивањем и приказивањем порука или симбола и на други начин.

Законом о заштити права и слобода националних мањина забрањен је сваки облик дискриминације на националној, етничкој, расној, језичкој основи, према лицима која припадају националним мањинама.

Исписивање оваквих графита и порука сличног садржаја, представља дискриминацију припадника и припадница ромске националне мањине, која је једна од најосетљивијих друштвених група. Указујем и на чињеницу да су Роми једна од маргинализованих и стигматизованих друштвених група и да се свакодневно сусрећу са бројним претњама, узнемиравањем и другим проблемима. Сматрам да сви друштвени актери морају да пруже подршку и предузму све мере, свако у оквиру својих надлежности, како би на равноправној основи сви уживали сва права која су грађанима и грађанкама Србије гарантована, без дискриминације, као и да предузму адекватне мере против свих оних који својим поступцима крше антидискриминационе прописе.

Имајући у виду прописе и стандарде на које се Република Србија обавезала ПРЕПОРУЧУЈЕМ да предузмете све потребне мере, у складу са својим овлашћењима како би се уклонио спорни графит са зида у Студентском парку и спречило даље узнемиравање припадника ромске националне мањине.

С уважавањем,

 

ПОВЕРЕНИЦA ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 


microsoft-word-icon Препорука мера ГС за комуналне и стамбене послове Преузми


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top