Притужба A.с.ц. прoтив стоматолошке oрдинaциje К. збoг дискриминaциje пo oснoву здрaвствeнoг стaњa у oблaсти пружања услугa

дел. бр. 07-00-452/2013-02 датум: 30. 12. 2013.

 

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју je поднела организација А. с. ц. из Б, против Стоматолошке ординације К. из Б. У току поступка је утврђено да је добровољни испитивач дискриминације 22. априла 2013. године позвао Стоматолошку ординацију К., са циљем да утврди да ли ова стоматолошка ординација поштује правила о забрани дискриминације у погледу пружања стоматолошких услуга особама које живе са HIV-ом. Стоматолог у ординацији К, не знајући за здравствено стање тестера, пристао је да закаже стоматолошку интервенцију. Међутим, када је тестер обавестио да је особа која живи са HIV-ом, отказао му је интервенцију са образложењем да је најбоље да се обрати Стоматолошком факултету, јер у ординацију долазе деца и остали пацијенти због чега не сме да му пружи услугу. У току поступка је утврђено да је стоматолог у ординацији К, приликом телефонског разговора са добровољним испитивачем дискриминације, пристао да му закаже стоматолошку интервенцију, али да је променио став када је сазнао да је тестер особа која живи са HIV-ом и отказао му већ договорену интервенцију. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да је Стоматолошка ординација К, извршила акт непосредне дискриминације на основу здравственог стања, јер је неоправдано одбила да пружи стоматолошку услугу особи која живи са HIV-oм и која је желела да закаже стоматолошку интервенцију у овој ординацији, са образложењем да у ординацију долазе деца и остали пацијенти и упутила га на Стоматолошки факултет. Због тога је Стоматолошкој ординацији К. препоручено да обезбеди пружање здравствених услуга особама које живе са HIV-oм, да се убудуће суздржава од неоправданог одбијања пружања здравствених услуга или постављања посебних услова који нису оправдани медицинским разлозима, особама које живе са HIV/AIDS-om, као и да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, поступа у складу са антидискриминационим прописима.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности обратила се 15. априла 2013. године организација А. с. ц. и навела да чланови и чланице ове организације имају намеру да, у складу са чл. 46. ст. 4. Закона о забрани дискриминације , спроведу ситуационо тестирање у пружању стоматолошких услуга како би непосредно проверили да ли запослени у стоматолошким ординацијама приликом пружања стоматолошких услуга особама који живе са HIV/AIDS поштују правила о забрани дискриминације.

1.2. На основу спроведеног ситуационог тестирања, А. с. ц. поднео је 25. јуна 2013. године притужбу против Стоматолошке ординације К. из Б. У притужби је наведено да је лице које се свесно изложило дискриминаторном поступању (тестер) заказало стоматолошку интервенцију у овој стоматолошкој ординацији и да му је, након што је непосредно обавестио стоматолога да је особа која живи са HIV-oм, услуга одбијена под изговором да у ординацију доказе деца и остали пацијенти и упутио га је на Стоматолошки факултет.

1.3. У извештају је наведено да је добровољни испитивач дискриминације 22. априла 2013. године телефоном позвао Стоматолошку ординацију К. из Б. у намери да закаже стоматолошку интервенцију. Након што је успешно заказао интервенцију, обавестио стоматолога да је особа која живи са HIV-oм. Стоматолог је, сазнавши овај податак, отказао интервенцију уз образложење да не сме да пружи услугу тестеру јер у ординацију долазе деца и остали пацијенти и упутио га на Стоматолошки факултет.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка прибављено изјашњење стоматолошке ординације К. из Б.

1.5. У изјашњењу на притужбу др Т. М, наведено је :

– да је одлучио да се обрати Поверенику за заштиту равноправности са питањем да ли је потребно да снима све телефонске позиве и провокације и да ли су оне релевантне, како би га овај орган заштитио од оваквих појава,
– да се сећа позива тестера, али да је нетачно да је одбио да закаже посету, већ му је саветовао да је боље да се јави на факултетску клинику, с обзиром да ту постоје услови за пружање помоћи „таквим“ пацијентима и у посебним просторијама где приступ немају здрави пацијенти и деца,
– да је напоменуо да уколико се тестер не снађе, може да се обрати њему на крају радног дана, када се након интервенција врши дезинфекција простора и радних површина и стерилизација инструмената и помагала.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. У току поступка утврђено је да је 22. априла 2013. године, добровољни испитивач дискриминације организације А. с. ц. за оснаживање младих особа које живе са HIV/AIDS спровео најављено ситуационо тестирање дискриминације позивањем стоматолошких ординација у Б, међу којима је и Стоматолошка ординација К.

2.2. Увидом у изјаву добровољног испитивача дискриминације и изјашњење др Т. М. утврђено је да је добровољни испитивач дискриминације позвао ординацију и заказао интервенцију. Након тога је обавестио стоматолога да је особа са HIV-ом. Када је сазнао ову информацију, стоматолог му је отказао већ уговорену стоматолошку услугу и упутио га да се обрати Стоматолошком факултету.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе и изјашњења и извештај тестера.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године, у чл. 14. забрањује дискриминацију, односно, прописује да се уживање права и слобода предвиђених у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

3.4. Одредбом чл. 2. ст. 2. Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима гарантовано је да ће сва права која су у њему формулисана бити остваривана без икакве дискриминације засноване на раси, боји коже, полу, језику, политичком или каквом другом мишљењу, националном или социјалном пореклу, имовном стању, рођењу или каквој другој околности. У Генералном запажању о недискриминацији Комитет за економска, социјална и културна права изричито је укључио здравствено стање, а нарочито HIV статус у „другу околност“ из чл. 2. ст. 2. Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима. У Генералном запажању изричито је наведено да HIV статус не може да буде основ за различит третман у погледу приступа образовању, запослењу, здравственој нези […]

3.5. Устав Републике Србије у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

3.6. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 2. ст. 1. тач. 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Такође, чл. 27. прописана је забрана дискриминације лица или групе лица с обзиром на њихово здравствено стање. Овај вид дискриминације постоји нарочито ако се лицу или групи лица због њихових личних својстава неоправдано одбије пружање здравствених услуга.

3.7. Закон о здравственој заштити у чл. 20. прописује начело правичности здравствене заштите, које се остварује, између осталог, и забраном дискриминације приликом пружања здравствене заштите по основу расе, пола, старости, националне припадности, социјалног порекла, вероисповести, политичког или другог убеђења, имовног стања, културе, језика, врсте болести, психичког или телесног инвалидитета. Одредбом чл. 57. прописани су услови које морају да испуне здравствени радници/раднице како би могли да оснују приватну праксу, те је, између осталих услова, прописано да здравствени радник/радница треба да испуњава услове у погледу кадра, опреме, простора и лекова.

3.8. Чл. 6. ст. 2. Закона о правима пацијената прописано је да у поступку остваривања здравствене заштите пацијент има право на једнак приступ здравственој служби, без дискриминације у односу на финансијске могућности, место становања, врсту обољења, време приступа здравственој служби или у односу на неку другу различитост која може да буде узрок дискриминације.

3.9. Етичким кодексом доктора стоматологије , одредбом чл. 3. прописано је да се стоматолошка професија ставља у службу здравља сваког човека и целог народа, те да је племенита и слободна, а одредбом чл. 7. прописана је забрана дискриминације, тако што је наведено да стоматолог мора да заштити здравље пацијента без обзира на његов лични статус, расу, пол, народност и др. Слична одредба прописана је и одредбом чл. 46. ст. 2. у којој је наведено да је стоматолог обавезан са истом пажњом да пружи стоматолошку услугу свим пацијентима без обзира на њихово порекло, социјални статус, породичну ситуацију, припадност етничким групама, религијама, без обзира на евентуални здравствени хендикеп, углед и лични осећај према њима. Чл. 10. прописано је да стоматолог има право да одбије лечење пацијента уколико процени да психички, стручно или организационо није у стању да пружи одговарајући ниво стоматолошке услуге, док је чл. 18. прописано да стоматолог мора да упути пацијента, уз писани извештај или упут, за савет или интервенцију код другог колеге уколико није надлежан, уколико није стручно оспособљен за конкретну методу лечења или ако најприкладније лечење превазилази могућности, знање и вештине стоматолога. Такође, веома је значајна одредба чл. 56. овог кодекса којом је прописано да у случају када правни прописи Републике Србије одређено питање уређују другачије него што је то уређено Кодексом, стоматолози су дужни да поступају по правним прописима.

3.10. Имајући у виду чињеницу да је притужба поднета на основу ситуационог тестирања дискриминације, потребно је детаљније појаснити смисао ситуационог тестирања дискриминације и прописе којима је тестирање регулисано.

Закон о забрани дискриминације уводи у правни систем Републике Србије институт добровољног испитивача дискриминације (тестер). У питању је особа која се свесно изложила дискриминаторном поступању у намери да у конкретном случају непосредно провери примену правила о забрани дискриминације. С обзиром да у судском и у другим поступцима доказивање дискриминације стандардним доказним средствима често не даје задовољавајуће резултате, законом је успостављен посебан метод добровољног испитивања дискриминације (ситуационог тестирања), који олакшава доказивање дискриминације. Ситуaциoнo тeстирaњe користи се са циљем дa сe дискриминaциja утврди „нa лицу мeстa“, како би се доказало неједнако (неповољније) третирање лица или групе лица засновано на неком личном својству, односно, како би се учиниле видљивим дискриминаторне праксе. Овај метод/механизам омогућава откривање дискриминације која је често „прикривена“ и правда се различитим изговорима. Ситуационо тестирање је посебан механизам који подразумева креирање одређене ситуације, у којој је особа (потенцијални дискриминатор) доведена у позицију да може да се понаша/поступа дискриминаторно без бојазни да је неко посматра, а тестери су они који се излажу поступању потенцијалног дискриминатора и проверавају да ли се он у датој ситуацији дискриминаторно понаша. Ситуациона тестирања имају велики потенцијал за ојачавање доказа дискриминаторног поступања у појединачним случајевима, а користе се и за подизање свести јавности и развој јавних политика.

Анализа резултата ситуационог тестирања дискриминације у Стоматолошкој ординацији К.

3.11. Повереница за заштиту равноправности констатује да је у конкретном случају потребно утврдити да ли је Стоматолошка ординација К. извршила акт дискриминације на основу здравственог стања одбијањем да пружи стоматолошку услугу добровољном испитивачу дискриминације који је навео да жели да закаже стоматолошку интервенцију и да је особа која живи са HIV-ом.

3.12. На основу извештаја о спроведеном ситуационом тестирању и на основу навода из изјашњења, утврђено је да је добровољни испитивач дискриминације 22. априла 2013. године позвао Стоматолошку ординацију К. са циљем да утврди да ли ова стоматолошка ординација дискриминише особе које живе са HIV-ом. Из извештаја је утврђено да је стоматолог, не знајући за здравствено стање тестера, пристао да закаже стоматолошку интервенцију, међутим, када је тестер информисао да је особа која живи са HIV-ом, отказао му је интервенцију са образложењем да не сме да обави интервенцију тестеру јер у ординацију долазе деца и остали пацијенти и упутио га је да се обрати Стоматолошком факултету.

3.13. У изјашњењу др Т. М. наведено је да тестер упућен на Стоматолошки факултет јер је особа која живи са HIV-ом, а тамо постоје услови за пружање помоћи лицима оболелим од HIV-а у посебним просторијама где приступ немају здрави пацијенти и деца. Повереница за заштиту равноправности указује да су претходних година рађена бројна истраживања и студије у вези са пружањем стоматолошких услуга особама које живе са HIV-ом. У овим студијама је наведено да стоматолошко лечење особа које живе са HIV-ом не захтева примену другачије терапије у односу на терапију која се пружа другим особама, а да велики број особа које живе са HIV-ом нису у могућности да добију адекватну стоматолошку заштиту због неоправданог страха и/или незнања стоматолога, те да, као и у раду са осталим пацијентима који болују од хроничних и потенцијално смртоносних болести, план терапије диктирају: опште здравствено стање пацијента, способност пацијента да поднесе стоматолошки захват и ниво ризика и користи од интервенције на целокупно здравље пацијента. Редослед терапијских поступака исти је за особе које живе са HIV-ом, као и у општој популацији, а модификовање стоматолошке терапије само због HIV инфекције, нарочито код пацијената који имају само позитиван налаз антитела на HIV, није медицински нити етички оправдано и представља дискриминацију. Рутинско стоматолошко лечење не представља ризик за здравље пацијента који живи са HIV-ом јер већина ових пацијената редовно узима терапију и контролише своју болест, те сама чињеница да живе са HIV-ом никако није разлог за другачији терапијски приступ. Поред тога, спровођењем стандардних мера заштите (ношење рукавица, маске и заштите за очи) и контроле инфекције у ординацији, ризик трансмисије болести на особље и остале пацијенте готово да не постоји . У другој студији аутори су заузели готово идентичне ставове, односно, истакли су да не постоји разлика између стоматолошког третмана особа које живе са HIV-ом и других пацијената, као и да стоматолозима који пружају стоматолошке услуге особама које живе са HIV-ом нису потребне специјалне стоматолошке вештине или опрема. Наведено је и да је потребно следити исти протокол за пацијенте који немају HIV и за пацијенте који живе са HIV-ом којима је потребна специјалистичка стоматолошка интервенција (нпр. орална медицина, орална патологија, орална хирургија, парадонтална терапија итд) .

3.14. Стога, на основу анализе доступне литературе, Повереница за заштиту равноправности констатује да се пружање стоматолошких услуга пацијентима који живе са HIV-ом не разликује од пружања услуга особама које немају HIV, уз спровођење свих стандардних медицинских мера заштите, које се свакако подразумевају у циљу заштите особља и пацијената. Према томе, стоматолози су довољно оспособљени да пруже стоматолошку услугу особи која живи са HIV-ом, након процене здравственог стања пацијента, способности пацијента да поднесе интервенцију и процене нивоа ризика и користи од интервенције за целокупно здравље пацијента. Међутим, стоматолог у ординацији К., након што је у телефонском разговору сазнао да је добровољни испитивач дискриминације особа која живи са HIV-ом, отказао је стоматолошку услугу и упутио га на Стоматолошки факултет. Самим тим, Повереница за заштиту равноправности констатује да су неприхватљиви наводи из изјашњења др Т. М. „да је нетачно да је одбио да закаже посету, већ га је саветовао да је боље да се јави на факултетску клинику“. Повереница за заштиту равноправности је става да је др Т. М. одбио пружање стоматолошке услуге добровољном испитивачу дискриминације искључиво због сазнања да је особа која живи са HIV-ом, због чега га је и саветовао да се обрати Стоматолошком факултету.

3.15. Повереница за заштиту равноправности напомиње да стручни текстови из области стоматологије указују на велики значај стоматолошких прегледа особа које живе са HIV/AIDS-ом. Наиме, много особа које живе са HIV-ом, већ у раном стадијуму болести, имају оралне лезије као први знак инфекције, те уколико их стоматолог препозна то може да води раној дијагностици инфекције и болести . Дакле, стоматолошке интервенције су значајне како за особе које нису свесне да живе са HIV-ом, тако и за особе којима је HIV дијагностикован, а посебно се особама које живе са HIV-ом препоручује да одлазе на стоматолошке контроле најмање сваких шест месеци, док би пацијенти са оралним лезијама требало да се контролишу на свака три месеца . Истраживања показују да велики број особа које живе са HIV-ом још увек немају могућност да остваре адекватну стоматолошку заштиту због одбијања стоматолога да их лече . С обзиром да нема много примера из судске праксе у овој области, Повереница указује на чињеницу да је Федерални апелациони суд САД још 1997. године донео прву пресуду (прецедент) против стоматолога који је одбио да пружи стоматолошку услугу пацијенткињи који живи са HIV-ом. Наиме, суд је заузео став да поступање стоматолога који је одбио да пружи стоматолошку услугу особи која живи са HIV-ом, није законито и да се заснива на „неразумном страху“ од потенцијалног преноса HIV инфекције са пацијента на стоматолога. У пресуди је истакнуто да оваква бојазан стоматолога није заснована на научним доказима и стога представља дискриминацију .

Иако прецеденти америчких судова не представљају извор права у правном систему Републике Србије, Повереница за заштиту равноправности сматра да је упознавање стручњака и стручњакиња са пресудама иностраних судова значајно у циљу разумевања и подизања свести јавности о положају особа које живе са HIV-ом, као дела светске популације која се сусреће са сличним проблемима, без обзира на то где живе.

3.16. На основу сагледаног чињеничног стања у овом поступку, може се констатовати да је стоматолог у стоматолошкој ординацији К. најпре заказао стоматолошку интервенцију добровољном испитивачу дискриминације, али је, када је сазнао да је он особа која живи са HIV-ом, променио став и отказао већ договорену интервенцију. Такво поступање дискриминише особе које живе са HIV-ом у односу на особе које немају HIV. Особе које не живе са HIV-ом имају могућност да у овој стоматолошкој ординацији, без икаквих тешкоћа, закажу преглед или интервенцију, као и да им буду пружене стоматолошке услуге, док је особама које живе са HIV-ом онемогућено чак и да закажу долазак, те се упућују у друге здравствене институције. На тај начин особе које живе са HIV-ом су непосредно дискриминисане на основу њиховог личног својства – здравственог стања.

3.17. На крају, Повереница за заштиту равноправности указује да су особе које живе са HIV-ом једна од највише маргинализованих и стигматизованих друштвених група у Србији, што доводи до њихове изолације, стигматизације и дискриминације. Особе које живе са HIV-ом свакодневно се сусрећу са одбацивањем, искључивањем, осудом и другим проблемима. Истраживање које је 2012. године спровео Повереник за заштиту равноправности показало је да грађани и грађанке Србије имају велику социјалну дистанцу према особама које живе са HIV-ом. Примера ради, четири петине испитаних особа изјавило да никада не би пристало на заједнички живот са особом која живи са HIV-ом . Такође, квалитативна студија коју су спровели Imperial College и UNDP показује да је дискриминација особа које живе са HIV-ом најизраженија у систему здравствене заштите, те да стигма у оквиру сектора здравствене заштите за многе особе које живе са HIV-ом представља већи извор бриге од несигурности медицинске прогнозе HIV/AIDS-a. Многе особе које живе са HIV-ом у Србији наводе да не могу да добију здравствене услуге (изван Центра за HIV/AIDS) због њиховог HIV статуса. Анализе показују да здравствени радници/це осећају страх од особа које живе са HIV-oм, што уз недостатак знања о HIV-у, доводи до дискриминације особа које живе са HIV-oм . Са друге стране, особе које живе са HIV-oм се, због страха од дискриминације здравствених радника/ца, осећају несигурно и одбачено, што доводи до самоизолације и несигурности да потраже здравствену заштиту ван клиника специјализованих за здравствену негу особа које живе са HIV-oм.

Повереница за заштиту равноправности подсећа на пресуду Европског суда за људска права у предмету Kiyutin против Русије, у којој суд наводи да, упркос знатном напретку у превенцији HIV-а и бољем приступу третману у вези са вирусом последњих година, стигма и дискриминација особа које живе са HIV/AIDS-ом остала је предмет велике забринутости свих међународних организација које су активне у домену HIV/AIDS-а. Суд у образложењу пресуде наводи да је у Декларацији о посвећености борби против HIV/AIDS назначено да је стигма погоршала последице епидемије за појединце, породице, заједнице и нације, те да сматра да су особе које живе са HIV-oм осетљива група која је већ дуго времена жртва предрасуда и стигматизације . Стога, Повереница за заштиту равноправности сматра да сви друштвени актери, посебно здравствени радници/це који због природе свог посла први сазнају за HIV позитиван статус особа, морају да пруже подршку и омогуће особама које живе са HIV-oм пружање здравствених услуга без дискриминације и под истим условима као и за особе које не живе са HIV-oм.

4. МИШЉЕЊЕ

Стоматолошка ординација К. одбила је да пружи стоматолошку услугу особи која живи са HIV-oм, чиме је извршила акт непосредне дискриминације на основу здравственог стања, забрањену чл. 6. Закона о забрани дискриминације, у вези са чл. 27. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности, у складу са чл. 33. тач. 1. Закона о забрани дискриминације, препоручује Стоматолошкој ординацији К. да:

5.1. Обезбеди пружање здравствених услуга особама које живе са HIV-oм.

5.2. Да се убудуће суздржава од неоправданог одбијања пружања здравствених услуга или постављања посебних услова који нису оправдани медицинским разлозима особама које живе са HIV-oм.

5.3. Да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, поступа у складу са антидискриминационим прописима.

Стоматолошка ординација К. обавестиће Повереницу за заштиту равноправности, у року 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком, о предузетим мерама у циљу поступања по препоруци.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Стоматолошка ординација К. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

 

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 


microsoft-word-icon Притужба A.с.ц. прoтив стоматолошке oрдинaциje К. збoг дискриминaциje пo oснoву здрaвствeнoг стaњa у oблaсти пружања услугa Преузми


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top