Притужба Д.Б. против ДЗ И. због дискриминације на основу старосног доба у области образовања и стручног усавршавања

бр. 07-00-208/2015-02   датум: 31.7.2015.

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе Д. Б. из Б, против Дома здравља „М. – М. П.“ из И. поводом Правилника о стручном усавршавању и специјализацији запослених Дома здравља „М. – М.П.“ из И. Током поступка утврђено је да су овим правилником прописани критеријуми за упућивање на специјализацију, и то: дужина студирања, просечна оцена за време студија, радни стаж, година живота кандидата, оцене начелника службе у којој кандидат има највише радног искуства – резултати рада, допринос развоју установе и посебни допринос у стручно, научном или практичном раду. Утврђено је, такође, да је у међувремену, у периоду након достављања изјашњења на притужбу, измењен Правилник о стручном усавршавању и специјализацији запослених, и то тако што су сада критеријуми за специјализацију дужина студирања, просечна оцена за време студија, радни стаж, оцена начелника службе у којој кандидат има највише радног искуства, допринос развоју установе, посебан допринос у стручно, научном или практичном раду, односном да у измењеном Правилнику о стручном усавршавању и специјализацији запослених Дома здравља „М. – М.П.“ више не постоји критеријум за упућивање на специјализацију који се односи на године живота кандидата. Анализа прописаних критеријума који су били предмет притужбе, показала је да су године живота кандидата у претходно важећем правилнику једини критеријум који се не односи на професионалне способности и остварења кандидата, а током поступка је утврђено, с обзиром на начин бодовања, да су очигледно стављене у неједнак положај особе старије од 32 године у односу на млађе кандидате и кандидаткиње. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да је прописивањем критеријума у Правилнику о стручном усавршавању и специјализацији запослених Дома здравља „М. – М. П.“ бр. 01-554/4 од 27. фебруара 2014. године, који се односио на године живота кандидата за специјализацију, Дом здравља „М. – М. П.“ прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације. Због тога је Дому здравља „М. – М. П.“ препоручено да убудуће води рачуна да приликом одређивања критеријума за усавршавање, као и приликом обављања других послова из своје надлежности, не крши одредбе Закона о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратила Д. Б. из Б, поводом Правилника о стручном усавршавању и специјализацији запослених Дома здравља „М. – М. П.“ који је донео Дом здравља „М. – М. П.“ из И.

1.2. У притужби је наведено:

– да се Правилником о стручном усавршавању и специјализацији запослених, избор кандидата/киња за специјализацију врши по следећим критеријумима: дужина студирања, просечне оцене са студија, радни стаж, године живота, оцена начелника службе у којој кандидат има највише радног искуства, допринос развоју установе коју оцењује директор и посебан допринос у стручном, научном или практичном раду које оцењује директор;

– да је критеријум који се односи на године живота кандидата/киња, прописан тако да кандидати/киње које имају преко 38 година живота по овом критеријуму не добијају ниједан бод;

– да је споран и начин бодовања по годинама живота, јер се прави велика разлика у бодовима;

– да је постављањем старосног доба, као једног од критеријума при бодовању кандидата за специјализацију, дискриминисанa на основу личног својства – старосног доба.

1.3. Уз притужбу је доставила Правилник о стручном усавршавању и специјализацији запослених Дома здравља „М. – М. П.“ бр. 01-554/4 од 27. фебруара 2014. године.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка па је у току поступка прибављено изјашњење од В. П, директора ДЗ „М. – М. П.“.

1.5. У изјашњењу је, између осталог, наведено:

– да је Д. Б. у приговору на рад Комисије за специјализације изнела исту примедбу коју је навела у притужби и том приликом јој је комисија саветовала да се обрати Управном одбору и Стручном савету, којима би могла да предложи измене правилника;

– да се она није обратила Стручном савету, те је директор предложио расправу по питању критеријума везаних за животно доба кандидата, а Управни одбор је на предлог Стручног савета донео Одлуку о изменама и допунама Правилника о стручном усавршавању и специјализацији запослених;

– да је анализирао наведене критеријуме и констатовао да су то критеријуми бодовања које је захтевало Министарство здравља;

– да је Министарство здравља, поред животног доба, као критеријуме навело и дужину студирања, просечну оцену и радни стаж, те су као такви имплементирани и у правилник овог дома здравља;

– да и друге здравствене установе користе старосно доба кандидата као критеријум;

– да уколико је у међувремену овај критеријум постао дискриминаторан, ова установа није имала сазнања о томе;

– да се ова здравствена установа не може и не сме бавити питањима дискриминације већ мора спроводити одлуке и препоруке не дискриминишући никога;

– да је подноситељка притужбе имала максималан број бодова на годинама живота, те да овај критеријум није постојао не би добила ни једну од расписаних специјализација.

1.6.  Уз изјашњење је достављено: 1) Правилник о измени и допуни Правилника о стручном усавршавању и специјализацији запослених Дома здравља „М. – М. П.“  бр. 01-1178/8 од 29. маја 2015. године, 2) Интерни оглас за специјализацију Дома здравља „С. В“ Б, 3) Извештај Комисије за доделу специјализација у Дому здравља „К.“ и 4) Правилник о стручном усавршавању и специјализацији запослених у Општој болници „Др Р. С.“ С.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у Правилник о стручном усавршавању и специјализацији запослених Дома здравља „М. – М. П.“ бр. 01-554/4 од 27. фебруара 2014. године, утврђено је да је одредбом чл. 14. прописано да су посебни критеријуми на основу којих се врши избор кандидата за специјализацију: дужина студирања, просечна оцена за време студија, радни стаж, година живота кандидата, оцене начелника службе у којој кандидат има највише радног искуства – резултати рада, допринос развоју установе који оцењује директор, посебни допринос у стручно, научном или практичном раду који оцењује директор. Тачком 4. истог члана, прописано је начин бодовања, које је уређено на следећи начин:

– завршене студије у року – 20 бодова, завршене студије ван рока од 1 до 3 године – 15 бодова, завршене студије ван рока од 3 до 6 година – 5 бодова,

– просечна оцена за време студија од 7 до 8 – 5 бодова, оцена од 8,01 до 9 – 15 бодова, оцена од 9,01 до 10 – 20 бодова,

– радни стаж након положеног стручног испита и пуне године на дан истека рока за подношење пријаве носи од 2 године до 3 године радног стажа – 5 бодова, од 3 године до 6 година радног стажа – 15 бодова, од 6 година до 10 година радног стажа – 20 бодова,

– године живота кандидата рачунајући навршене године на дан истека рока за подношење пријава до 32 године – 20 бодова, од 32 године до 35 година – 15 бодова, од 35 година до 38 година – 5 бодова,

– оцена начелника службе у којој кандидат има највише радног искуства вреднује се изванредан – 20 бодова, врло добар – 15 бодова, добар – 5 бодова,

– допринос развоју установе вреднује се са изузетан – 20 бодова, запажен – 15 бодова, добар – 5 бодова,

– посебан допринос у стручно, научном или практичном раду вреднује са изузетан – 20 бодова, веома добар – 15 бодова, добар – 5 бодова.

Тачком 5. истог члана прописано је да уколико по поједином критеријуму запослени не задовољава ни један услов наведен у табели, сматра се да је број бодова 0.

2.2. Увидом у Правилник о измени и допуни Правилника о стручном усавршавању и специјализацији запослених Дома здравља „М. – М. П.“  бр. 01-1178/8 од 29. маја 2015. године, утврђено је да је промењен члан 14. и да се избор кандидата за специјализацију врши по следећим критеријумима: дужина студирања, просечна оцена за време студија, радни стаж, оцена начелника службе у којој кандидат има највише радног искуства, допринос развоју установе и посебан допринос у стручном, научном или практичном раду. Број бодова по наведеним критеријумима остао је непромењен.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су достављени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Устав Републике Србије у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 2. ст. 1. тач. 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако чл. 16. ст. 1. забрањена дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада. Поред осталог, одредбом чл. 23. ст. 1. прописано је да је забрањена дискриминација лица на основу старосног доба. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба чл. 8. којом је прописано да повреда начела једнаких права и обавеза постоји ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује.

3.5. Закон о раду забрањује дискриминацију, односно, сваки облик дискриминације лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидност, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство. Одредбама чл. 20. дискриминација је забрањена, између осталог, и у односу на услове оспособљавања, усавршавања и напредовања на послу.

Анализа навода из притужбе, изјашњења и доказа са аспекта антидискриминационих прописа

3.6. На основу навода из притужбе и изјашњења утврђено је да су Правилником о стручном усавршавању и специјализацији запослених Дома здравља „М. – М. П.“ прописани посебни критеријуми на основу којих се врши избор кандидата за специјализацију, и то: дужина студирања, просечна оцена за време студија, радни стаж, године живота кандидата, оцене начелника службе у којој кандидат има највише радног искуства – резултати рада, допринос развоју установе који оцењује директор и посебни допринос у стручном, научном или практичном раду који оцењује директор. Утврђено је, такође, да је у међувремену, у периоду након достављања изјашњења на притужбу, измењен Правилник о стручном усавршавању и специјализацији, па су сада критеријуми за специјализацију: дужина студирања, просечна оцена за време студија, радни стаж, оцена начелника службе у којој кандидат има највише радног искуства, допринос развоју установе и посебан допринос у стручном, научном или практичном раду. То значи да у важећем Правилнику о стручном усавршавању и специјализацији запослених Дома здравља „М. – М. П.“ више не постоји критеријум за упућивање на специјализацију који се односи на године живота кандидата.

3.7. Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли је Дом здравља „М. – М. П.“ прописивањем и применом критеријума за упућивање на специјализацију који се односи на старосно доба кандидата из Правилника о стручном усавршавању и специјализацији запослених Дома здравља „М. – М. П.“ бр. 01-554/4 од 27. фебруара 2014. године, дискриминисао подноситељку притужбе на основу њеног личног својства – старосног доба. Због тога је потребно размотрити да ли су подноситељки притужбе ускраћена права која се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, те да ли постоји објективно и разумно оправдање да се кандидати за упућивање на специјализацију различито бодују у односу на године живота.

3.8. Анализа критеријума који се односи на године живота кандидата са аспекта Закона о забрани дискриминације и других релевантних прописа, показала је да је постављањем овог критеријума и начином бодовања, којим кандидати до навршене 32 године живота добијају 20 бодова, кандидати који имају од 32 до 35 година добијају 15 бодова, кандидати који имају од 35 до 38 година добијају 5 бодова, док кандидати који имају више од 38 година не добијају бодове по овом критеријуму, доводи до смањења броја бодова сразмерно годинама живота, односно, старији кандидати добијају мање бодова. С обзиром на утврђено чињенично стање, потребно је испитати да ли је постављање критеријума и одређивање начина бодовања који се односи на године живота кандидата, у супротности са императивним прописима којима је дискриминација забрањена и који су обавезујући за све. Да би се утврдило да ли је прописивањем критеријума и утврђивањем начина бодовања који се односи на године живота кандидата Дом здравља „М. – М. П.“ нарушио једнаке могућности за упућивање на специјализацију, потребно је испитати да ли се прописивање овог критеријума може сматрати допуштеним и оправданим.

3.9. Неспорно је да је Дом здравља „М. – М. П.“, као и све друге здравствене установе, дужан да обезбеди стручно усавршавање здравствених радника и здравствених сарадника и да може да прописује услове које кандидати и кандидаткиње треба да испуњавају за специјализацију у одређеним гранама медицине, фармације и стоматологије, као и да се при томе руководи потребом боље и ефикасније организације рада и професионалним стандардима рада. У складу с тим, Дом здравља „М. – М. П.“, као послодавац, има право да издваја средства за различите облике усавршавања запослених, да утврђује критеријуме за усавршавање и да у складу са тим критеријумима врши избор кандидата. То право се ни на који начин не доводи у питање. Сагледавајући изнете чињенице, може се констатовати да је циљ одређивања критеријума за упућивање на специјализације, допуштен и оправдан.

3.10. Имајући у виду оправдани и допуштени циљ одређивања критеријума за упућивање на специјализацију, било је потребно испитати да ли су прописани критеријуми и начин на који се ти критеријуми бодују, допуштени и оправдани. Анализа критеријума је показала да су кандидати који имају више од 32 године бодовани са мањим бројем бодова у односу на млађе кандидате, што може резултирати исходом да млађи кандидати са истим професионалним компетенцијама имају већи број бодова и буду на вишем месту на ранг листи само због година живота. Такође, анализом прописаних критеријума утврђено је да је критеријум који се односи на године животе кандидата, једини критеријум који није у вези са професионалним способностима, искуством, експертизом и успешности у раду кандидата.

3.11. Од ДЗ „М.– М. П.“, између осталог, затражено је да се посебно изјасни о разлозима због којих су године живота прописане као један од критеријума за упућивање на специјализацију. У изјашњењу је наведено да овај критеријум постоји и у другим здравственим установама, као и да су то критеријуми бодовања које је захтевало Министарство здравља. У односу на ове наводе, Повереница за заштиту равноправности указује да се околност да и друге здравствене установе имају прописан критеријум који се односи на старосно доба кандидата, не може сматрати оправдањем за повреду антидискриминационих прописа. Поводом навода да је овај критеријум захтевало Министарство здравља, Повереница констатује да директор дома здравља није доставио доказе којима би потврдио ове наводе. Поред тога, на основу увида у интернет презентацију Министарства здравља, са посебним освртом на одељак са уредбама, правилницима и делом који се бави усавршавањем, може се констатовати да нема индиција да је Министарство здравља поставило захтев које се односи на године живота кандидата за специјализације и уже специјализације. Додатно, у јавном позиву за давање сагласности Министарства здравља на одобрене специјализације и уже специјализације, међу прописаним захтевима не постоје услови који се тичу година живота кандидата за специјализацију и ужу специјализацију. Повереница указује да ни евентуални доказ да је Министарство здравља прописало године живота кандидата као критеријум за упућивање на специјализацију, то не би било од утицаја на мишљење да ли је извршен акт дискриминације, већ би се евентуално одговорност проширила и на Министарство здравља.

3.12. Повереница за заштиту равноправности указује да је чланом 16. став 3. Закона о забрани дискриминације прописано да се не сматра дискриминацијом прављење разлике, искључење или давање првенства због особености одређеног посла код кога лично својство лица представља стварни и одлучујући услов обављања посла, ако је сврха која се тиме жели постићи оправдана. Слична одредба је садржана и у члану 22. став 1. Закона о раду којом је прописано да се не сматра дискриминацијом прављење разлике или давање првенства у односу на одређени посао када је природа посла таква или се посао обавља у таквим условима да карактеристике повезане са неким од основа из члана 18. Закона о раду представљају стварни и одлучујући услов за обављање посла и да је сврха која се тиме жели постићи оправдана.

Стога је потребно испитати да ли у конкретном случају године живота кандидата представљају стварни и одлучујући услов, имајући у виду природу и особеност овог стручног усавршавања, као и да ли је сврха која се тиме жели постићи оправдана. Специјализација и ужа специјализација дефинисана је као стицање знања и вештина здравствених радника и здравствених сарадника, те се може констатовати да је сврха специјализације управо стицање нових знања и савладавање конкретних вештина из одређене гране медицине, фармације или стоматологије. Повереница за заштиту равноправности указује да за стицање специјалистичког стажа из медицине, фармације или стоматологије, као и за друге видове стручног усавршавања, није од одлучујућег значаја старосно доба кандидата. Специјалистички стаж једнако стручно и адекватно могу да започну и заврше особе било ког старосног доба, уколико испуњавају остале услове који се односе на образовање и радно искуство. У вези са тим, Повереница констатује да Устав РС и релевантни законски прописи забрањују прављење разлике или неједнако поступање приликом прописивања услова за запошљавање и избор кандидата и кандидаткиња за обављање одређеног посла на основу њихових личних својстава, између осталих и старосног доба, тако да се изузеци од овог правила морају веома рестриктивно тумачити и прихватати као оправдани само у ситуацијама када је старосно доба стварни и одлучујући фактор за могућност, односно, немогућност обављања одређеног посла, имајући у виду његову природу и особености.

3.13. Одређивањем начина бодовања којим се без оправданог разлога, већи број бодова даје млађим кандидатима, кандидати који имају преко 32 године стављени су у неравноправан положај у односу на кандидате који имају мање од 32 године, јер ће без обзира на професионалне квалификације добити мањи број бодова због свог старосног доба. Поред тога, овакав систем бодовања критеријума који се односи на године живота, доводи до тога да кандидати који имају 39 или више година, не добијају уопште бодове по овом критеријуму. То значи да се овим кандидатима фактички не бодује један од седам предвиђених критеријума. Имајући у виду процес усклађивања (подизања) границе за старосну пензију, недопустиво је да се запосленима који имају само 39 година, као и свим запосленима који су старији од тога, отежава и/или онемогућава стручно усавршавање на основу старосног доба. Имајући у виду циљ и последице које овакав начин бодовања критеријума који се односи на године живота кандидата производи, Повереница је мишљења да старосно доба није ни стварни ни одлучујући услов за упућивање на специјализацију, сагледавајући како природу и особености под којима се стиче специјалистички стаж, тако и услове под којима се он обавља. Анализа је показала да прописивање критеријума који се односи на године живота кандидата и начин бодовања овог критеријума, није било оправдано ни с аспекта сврхе, ни с аспекта последица које је изазвало.

3.14. Повереница за заштиту равноправности подсећа на чињеницу да здравствени радник може да упише специјализацију под условом да је запослен у здравственој установи и ако му здравствена установа одобри специјализацију, уз сагласност  Министарства здравља. С обзиром на специфичност овог вида усавршавања, односно, немогућност да се специјалистички стаж оствари самостално и независно од здравствене установе, као што је то случај са мастер или докторским студијама, здравствена установа при прописивању критеријума мора обратити посебну пажњу како би се свим кандидатима и кандидаткињама омогућило да на једнакој основи буду вредновани. Одредбом члана 184. ст. 9. и 10. Закона о здравственој заштити прописано је да је здравствени радник дужан да закључи уговор са здравственом установом о правима, обавезама и одговорностима за време стручног усавршавања у току специјализације и уже специјализације, а дужан је да у здравственој установи проведе у радном односу двоструко дужи период од периода трајања специјализације, односно уже специјализације. Додатно, чл. 8. ст. 4. алинеје 1. и 2. Правилника о стручном усавршавању и специјализацији запослених ДЗ „М. – М. П.“ прописано је да је лекар који је завршио стручно усавршавање дужан да остане у дому здравља најмање у двоструком трајању од времена проведеног на специјализацији, а уколико након завршеног усавршавања напусти установу пре уговореног рока обавезан је да обештети здравствену установу до висине стварних трошкова нове специјализације, као и за део трошкова који је преостало да одради. Имајући у виду да је самим законом, као и правилником, прописано да се уговором регулишу међусобна права и обавезе здравственог радника и здравствене установе, уз обавезу здравственог радника да у здравственој установи проведе у радном односу двоструко дужи период од периода трајања специјализације, Повереница за заштиту равноправности указује да је ове одредбе пружају довољно гаранције здравственој установи да ће имати користи од улагања у здравственог радника коме одобри специјализацију, без обзира на његове/њене године живота. Евентуално ограничење које се односи на старосно доба могло би имати оправдање у случајевима ако би здравствени радник који конкурише за специјализацију стекао услов за старосну пензију пре протека времена које је дужан да проведе у радном односу након специјализације, иако би и у том случају било потребно анализирати оправданост и сразмерност таквог ограничења, имајући у виду чињеницу да се уговором може прописати обавеза накнаде трошкова специјализације и накнаде штете, уколико здравствени радник не испуни своје законом прописане дужности.

3.15. Повереница за заштиту равноправности констатује да Дом здравља „М. – М. П.“ има пуну слободу да самостално, у складу са важећим прописима и на основу објективних критеријума, одлучује о избору лица које ће упутити на специјализацију, процењујући њихова стручна знања, компетенције и способности. Оно што Дом здравља „М. – М. П.“ не сме да чини јесте да поставља услове за упућивање на специјализацију који се тичу личних својстава кандидата и кандидаткиња, а који нису стварни и одлучујући услов за обављање посла, с обзиром на природу и особеност посла и услове у којима се он обавља. Такво понашање је противзаконито и представља повреду императивних прописа о забрани дискриминације, који су обавезујући за све правне субјекте.

Поред тога, Повереница користи прилику да похвали Дом здравља „М. – М. П.“ зато што је одмах по пријему изјашњења увидео да примена старосног доба као критеријума за упућивање на специјализацију може довести до неједнаког поступања према кандидатима, те је спречио даљу дискриминацију тако што је спорни критеријум уклоњен.

4. МИШЉЕЊЕ

Прописивањем критеријума у Правилнику о стручном усавршавању и специјализацији запослених Дома здравља „М. – М. П.“ бр. 01-554/4 од 27. фебруара 2014. године, који се односио на године живота кандидата за специјализацију, Дом здравља „М. – М. П.“ прекршио је одредбе Закона о забрани дискриминације.

Повереница за заштиту равноправности, на основу чл. 33. ст. 1. тач. 1. Закона о забрани дискриминације, имајући у виду да је Дом здравља „М. – М. П.“ из правилника уклонио критеријум године живота кандидата, који је био предмет ове притужбе, даје следећу препоруку:

5. ПРЕПОРУКА

Потребно је да Дом здравља „М. – М. П.“ из И. убудуће води рачуна да приликом одређивања критеријума за усавршавање, као и приликом обављања других послова из своје надлежности, не крши одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА

ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић


microsoft-word-icon Притужба Д.Б. против ДЗ И. због дискриминације на основу старосног доба у области образовања и стручног усавршавања Преузми


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top