Притужба Д.П.П. против Министарства финансија због дискриминације на основу породичног статуса у области поступања органа јавне власти

бр. 07-00-299/2015-02  датум: 30.9.2015.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку по притужби Д. П. П, против Министарства финансија, Пореске управе, Филијала Палилула. Подноситељка притужбе била је на породиљском одсуству, а у мају 2014. године послодавац јој је са закашњењем уплатио износ од 133.423,22 динара на има накнаде зараде, због чега ју је Пореска управа обавезала да плати „солидарни порез“, сходно Закону о умањењу нето прихода лица у јавном сектору. У изјашњењу на притужбу наведено је да је Д. П. П. послодавац на име накнаде за породиљско одсуство у мају 2014. године исплатио три заостале исплате, при чему јој није обрачунао умањење нето прихода, због чега је Пореска управа, Филијала Палилула утврдила обавезу плаћања разлике за уплату нето прихода. У току поступка је утврђено да је Д. П. П, због породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета, више заосталих исплата исплаћено одједном у истом месецу, због чега је њен месечни појединачни приход, који иначе не би био „солидарно опорезован“, након сабирања износа неколико накнада зарада прешао неопорезиви износ од 60.000,00 динара, те јој је Пореска управа, Филијала Палилула утврдила обавезу плаћања разлике за уплату нето прихода. Повереница је става да су Д. П. П. и све друге труднице и породиље којима се накнада за породиљско одсуство и/или одсуство са рада ради неге детета исплаћује са закашњењем, посредно дискриминисане применом законског правила о утврђивању „солидарног опорезивања“, које за њих у пракси производи изразито негативне последице, јер су на овај начин „кажњене“ због одсуства са рада због порођаја и ради неге детета. Због тога је Повереница дала мишљење да је Пореска управа, Филијала Палилула утврђивањем обавезе плаћања разлике за уплату нето прихода Д. П. П, прекршила одредбе Закона о забрани дискриминације. Уз мишљење је издата и препорука да Пореска управа, Филијала Палилула отклони последице дискриминаторског поступања и да убудуће, приликом обављања послова из своје надлежности, не крши одредбе Закона о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратила Д. П. П. из Б, изјављеном против Министарства финансија, Пореске управе, Филијала Палилула. У притужби је наведено:

– да је била на породиљском одуству од 24. фебруара до 20. јуна 2014. године и одсуству са рада ради неге детета од 21. јуна 2014. године до 23. фебруара 2015. године;

– да јој је послодавац, К. ц. С. на име накнаде зараде за фебруар, март и април 2014. године, са закашњењем исплатио укупан износ од 133.423,22 динара, у мају 2014. године;

– да је на овај укупан износ Пореска управа, Филијала Палилула решењем од 4. јуна 2015. године обавезала да плати „солидарни порез“ у износу од 16.355,81 динара, на основу Закона о умањењу нето прихода лица у јавном сектору;

– да је уложила жалбу, односно примедбе на записник Пореској управи, с обзиром да њена месечна примања не прелази опорезован износ од 60.000,00 динара;

– да сматра да је дискриминисана и да је последица оваквог поступања Пореске управе чињеница да је била на породиљском одсуству, јер би у супротном редовно примала месечну зараду (59.299,00 динара).

1.2. Уз притужбу је доставила следеће доказе: 1) записник Министарства финансија – Пореске управе од 13. марта 2015. године, 2) примедбе које је поднела на записник, 3) допуна записника Пореске управе од 3. јуна 2015. године, 4) решење Градске управе града Београда, Секретаријата за социјалну заштиту од 7. маја 2015. године, 5) евиденциони лист о исплаћеним накнадама за време породиљског одсуства и 6) решење Пореске управе од 4. јуна 2015. године.

1.3. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка прибављено изјашњење Пореске управе, Филијале Палилула.

1.4. У изјашњењу директорке Г. А, наведено је:

– да је у мају 2014. године, Клинички центар Србије исплатио Д. П. П. три заостале накнаде за породиљско одсуство у износу од 133.000,00 динара, а да јој није обрачунао умањење нето прихода у износу од 16.355,81 динара;

– да је Пореска управа, Филијала Палилула, Д. П. П. издала записник од 13. марта 2015. године, на који је она уложила примедбе, те је порески инспектор Пореске управе саставио допуну записника од 3. јуна 2015. године;

– да је Пореска управа, Филијала Палилула 4. јуна 2015. године донела решење којим је Д. П. П. утврђена обавеза плаћања разлике за уплату нето прихода у износу од 16.355,81 динара, за период од 1. априла до 30. јуна 2014. године, на основу Закона о умањењу нето прихода лица у јавном сектору и Правилника о начину умањења нето прихода запосленог у јавном сектору.

1.5. У прилогу изјашњења, достављени су следећи докази: 1) Закон о умањењу нето прихода лица у јавном сектору, 2) Правилник о начину умањења нето прихода запосленог у јавном сектору и 3) мишљење Министарства финансија, Сектор за фискални систем бр. 401-22-973-2014-04.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. У току поступка утврђено је да је Д. П. П, запослена у Клиничком центру Србије била на породиљском одсуству од 24. фебруара до 20. јуна 2014. године и одсуству са рада ради неге детата од 21. јуна 2014. године до 23. фебруара 2015. године.

2.2. На основу потврде Клиничког центра Србије од 7. маја 2015. године утврђено је да је у мају 2014. године Д. П. П. исплаћена накнада зараде на име породиљског одсуства за део фебруара у износу од 14.824,80 динара, затим накнада зараде за март 2014. године у износу од 59.299,21 динара и  април 2014. године у износу од 59.299,21 динара, укупно 133.423,22 динара. Утврђено је, такође, да Клинички центар Србије за Д. П. П. није извршио обуставу на име „солидарног пореза“ по основу зараде у периоду од 1. априла до 30. јуна 2014. године.

2.3. На основу решења Министарства финансија – Пореске управе, Фулијала Палилула од 4. јуна 2015. године, Д. П. П. утврђена је обавеза плаћања разлике за уплату нето прихода у износу од 16.355,81 динара за период од 1. априла до 30. јуна 2014. године и наложено да наведени износ плати у року од 30 дана од дана пријема решења.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ПРЕПОРУКЕ

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су достављени током поступка, као и релевантне правне прописе из области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. У преамбули Директиве 2010/18/ЕЗ о родитељском одсуству наведено је да је потребно дати првенство поступцима у области подршке равнотежи рада и живљења, а истовремено је указано да је, да би се наставило остваривање напретка по питању усклађености, нужно успоставити уравнотежену, интегрисану и одрживу политику која обухвата решења везана за одсуство, уз рад и уз инфраструктуру намењену бризи о детету. У чл. 4. ове директиве одређено је да државе чланице, како би осигурале да радници користе право на родитељско одсуство, морају предузети потребне мере како би заштитиле раднике од поступака који су за њих неповољнији. Поред тога, у чл. 5. је прописано да права која је радник стекао или треба да стекне на датум када започиње родитељско одсуство, морају остати у истом обиму све до завршетка родитељског одсуства. На крају родитељског одсуства примењују се та права и све промене које су проистекле из националног права, колективних уговора и/или праксе.

3.4. Устав Републике Србије, одредбом члана 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Одредбом чл. 66. Устава РС прописано је да породица, мајка, самохрани родитељ и дете уживају посебну заштиту, и да се мајци пружа посебна подршка и заштита пре и после порођаја.

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, којим је регулисана општа забрана дискриминације, и то тако што је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости. Према одредби чл. 2. ст. 1. тач. 1. дискриминација је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај, а посредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства ставља у неповољнији положај актом, радњом или пропуштањем које је привидно засновано на начелу једнакости и забрани дискриминације, осим ако је то оправдано законитим циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна.

3.6. Закон о умањењу нето прихода лица у јавном сектору у чл. 4. прописује да је исплатилац прихода дужан да обрачуна, обустави и на прописани уплатни рачун буџета Републике Србије пренесе збир разлика за уплату обрачунатих за свако лице запослено у јавном сектору истог дана када овим лицима исплаћује умањени нето приход. Одредбом става 2. овог члана прописано је да по истеку календарског тромесечја, а најкасније до 15. у првом месецу наредног календарског тромесечја, Пореска управа контролише да ли је за претходно календарско тромесечје нето приход запослених у јавном сектору умањен у складу са овим законом. Уколико Пореска управа утврди да запосленом у јавном сектору нето приход није умањен према одредбама овог закона, утврдиће разлику за уплату нето прихода. Ако је у претходном каледнарском тромесечју нето приход који је остварио запослени у јавном сектору од исплатиоца прихода већи од умањеног нето прихода, Пореска управа решењем налаже физичком лицу да износ разлике за уплату нето прихода уплати на прописани рачун буџета Републике Србије у року од 30 дана од дана пријема решења (ст. 3. и 4). Овај закон примењивао се на све исплате које су се извршавале од 1. јануара 2014. године до 31. октобра 2014. године, на основу Закона о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања корисника јавних средстава, који је престао да важи 1. новембра 2014. године (а изузетно, код корисника јавних средстава који до 1. новембра 2014. године нису исплатили плате и друга стална примања за месец октобар 2014. године и раније месеце, Закон о умањењу нето прихода лица у јавном сектору примењиваће се и после 1. новембра 2014. године закључно са исплатом плате, односно другог сталног примања за месец октобар 2014. године).

3.7. Правилником о начину умањивању нето прихода запосленог у јавном сектору ближе се уређује начин умањивања нето зараде и нето зараде и других примања лица које се у складу са Законом о умањењу нето прихода лица у јавном сектору, сматра запосленим у јавном сектору Републике Србије. Према члану 2. овог правилника, умањивање нето прихода запосленог у јавном сектору односи се на умањивање износа који чини збир нето зараде и нето других примања исплаћених у месецу код исплатиоца прихода у јавном сектору из чл. 2. ст. 1. т. 2. закона. Уколико се зарада исплаћује у једном месецу у више делова за исти месец, односно за различите месеце, умањивање нето зараде врши се најкасније при последњој исплати у том месецу, за све исплате извршене у том месецу. Зарада из става 2. овог члана обухвата зараду, односно плату и накнаду зараде, односно плате у складу са овим законом (ст. 2. и 3). Одредбом чл. 5. прописано је да ако Пореска управа утврди да запосленом у јавном сектору нето приход остварен код свих исплатилаца прихода није умањен за сваки месец у претходном календарском тромесечју у складу са законом, утврдиће разлику за уплату нето прихода. Разлика за уплату нето прихода утврђује се решењем Пореске управе, којим се налаже физичком лицу да износ разлике за уплату нето прихода уплати на рачун прописан за уплату јавних прихода буџета Републике Србије.

Анализа навода из притужбе, изјашњења и доказа са аспекта антидискриминационих прописа

3.8. На основу навода из притужбе и доказа који су достављени уз притужбу, утврђено је да је Пореска управа, Филијала Палилула, решењем од 4. јуна 2015. године обавезала Д. П. П, која је тада била на породиљском одсуству, да уплати износ од 16.355,81 динара на име разлике за уплату нето прихода, према Закону о умањењу нето прихода лица у јавном сектору. Повереница за заштиту равноправности констатује да је са аспекта Закона о забрани дискриминације потребно испитати да ли је овакво поступање Пореске управе у супротности са императивним прописима којима је дискриминација забрањена и који су обавезујући за све. Имајући у виду предмет ове притужбе као и законска овлашћења и надлежност Повереника за заштиту равноправности, потребно је утврдити да ли је Пореска управа, Филијала Палилула, утврђивањем обавезе плаћања „солидарног пореза“ ставила у неповољнији положај Д. П. П, која је користила породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета и којој је без њене кривице са закашњењем уплаћено више заосталих примања.

3.9. Повереница најпре указује да сагласно чл. 6. и 7. Закона о забрани дискриминације,  треба имати у виду да за разлику од непосредне дискриминације, код које је већ на први поглед видљиво да је разликовање, односно, довођење у неповољнији положај засновано на личном својству, код посредне дискриминације ово разликовање није увек очигледно. Наиме, концепт посредне дискриминације заснива се на идеји да према лицима који се налазе у различитој позицији, треба поступати различито, у оној мери у којој је то нужно да би им се омогућио једнак приступ друштвеним добрима и једнаке могућности за уживање права и слобода. У складу са овом идејом, приликом прописивања одређеног правила, постављања критеријума и/или услова који важе за све, треба узети у обзир позицију коју одређене групе лица имају због неких својих личних својстава. Ако би се то занемарило, онда би то правило, критеријум и/или услов било дискриминаторно, јер у односу на неке групе производи изразито неповољније дејство. Дакле, код посредне дискриминације, наизглед неутрално правило примењује се једнако према свима, али се управо због једнаке примене правила одређена лице или група лица, на основу неког њиховог личног својства, стављају у неповољнији положај у односу на све друге који то својство немају.

3.10. Из утврђеног чињеничног стања произлази да је Д. П. П, због породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета, више заосталих исплата (за месец фебруар, март и април 2014. године) исплаћено у мају 2014. године, због чега је њен месечни појединачни приход од 59.299,00 динара, који иначе не би био „солидарно опорезован“, након сабирања исплата које је примила у мају 2014. године, укупно прешао неопорезиви износ од 60.000,00 динара, те јој је Пореска управа, Филијала Палилула утврдила обавезу плаћања разлике за уплату нето прихода у износу од 16.355,81 динара.

3.11. У изјашњењу на притужбу наведено је да је Пореска управа, Филијала Палилула, примењујући одредбе чл. 4. 3акона о умањењу нето прихода лица у јавном сектору и одредбе чл. 5. Правилника о начину умањења нето прихода запосленог у јавном сектору и службено мишљење о примени Закона о умањењу нето прихода лица у јавном сектору, Д. П. П. утврдила обавезу плаћања разлике за уплату нето прихода у износу од 16.355,81 динара  за период од 1. априла до 30. јуна 2014. године.

Према одредби чл. 4 ст. 3. Закона о умањењу нето прихода лица у јавном сектору, неспорно је да ако Пореска управа утврди да запосленом у јавном сектору нето приход није умањен према одредбама овог закона, утврдиће разлику за уплату нето прихода, а према чл. 5. Правилника о начину умањења нето прихода запосленог у јавном сектору, ако Пореска управа утврди да запосленом у јавном сектору нето приход остварен код свих исплатилаца прихода није умањен за сваки месец у претходном календарском тромесечју у складу са законом, утврдиће разлику за уплату нето прихода. Према мишљењу Сектора за фискални систем Министарства финансија, Закон о умањењу нето прихода лица у јавном сектору примењује се на све исплате које су тим законом дефинисане као зарада, односно друга примања запослених у јавном сектору, при чему за умањивање нето прихода исплаћених у месецу није од значаја да ли је исплата прихода који је предмет умањења извршена у више делова, за један месец, одједном за цео месец или одједном за више месеци. Пореска управа врши контролу примене Закона о умањењу нето прихода лица у јавном сектору, тако што проверава да ли је за претходно календарско тромесечје нето приход запослених у јавном сектору умањен у складу са законом и утврђује разлику за уплату нето прихода ако запосленом у јавном сектору нето приход није умањен према законским одредбама.

3.12. Сагласно чл. 7. Закона о забрани дискриминације, једнак третман оних који се налазе у неједнаком положају није допуштен, изузев ако је то оправдано законитим циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна, тј. ако постоји сразмерност између циља и мере која је предузета ради његовог остваривања. С обзиром да је циљ Закона о умањењу нето прихода лица у јавном сектору био да „солидарно опорезује“ месечне приходе који прелазе одређени износ, а да Пореска управа, након провере,  уколико запосленом у јавном сектору нето приход није умањен према законским одредбама, утврди разлику за уплату нето прихода, може се констатовати да је у питању законити циљ који се жели постићи.

Међутим, Повереница за заштиту равноправности указују да је поред законитог циља, неопходно да средства за постизање тог циља буду примерена и нужна, као и да постоји сразмерност између мере која је предузета и циља који се том мером жели остварити. У конкретном случају, евидентно је да не постоји сразмера између предузете мере и циља, с обзиром да примена оваквог правила у пракси, приликом утврђивања „солидарног опорезивања“, производи изразито негативне последице на Д. П. П, као и на све друге труднице и породиље којима се накнада за породиљско одсуство или одсуство са рада ради неге детета исплаћује са закашњењем, те се у истом месецу изврши више заосталих исплата, због чега  Пореска управа након сабирања укупних прихода у истом месецу утврђује обавезу тзв. „солидарног опорезивања“. Последица примене оваквог правила за труднице и породиље доводи до тога да оне буду додатно „кажњене“ због породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета и поред тога што су већ „кажњене“ тиме што послодавац касни са исплатом месечне зараде или накнаде зараде због породиљског одсуства, што угрожава и њихову егзистенцију. Ово јасно показује да примена овог правила у пракси производи последице које нису сразмерне циљу који се желео постићи доношењем Закона о умањењу нето прихода лица у јавном сектору.

4. МИШЉЕЊЕ

Решењем од 4. јуна 2015. године, којим је Пореска управа, Филијала Палилула утврдила обавезу плаћања разлике за уплату нето прихода Д. П. П. у износу од 16.355,81 динара, прекршене су одредбе Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује Министарству финансија, Пореској управи, Филијали Палилула да отклони последице дискриминаторног поступања према Д. П. П, као и да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крши одредбе Закона о забрани дискриминације.

Потребно је да Министарство финансија, Пореска управа, Филијала Палилула  обавести Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико да Министарство финансија, Пореска управа, Филијала Палилула не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности ће о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић


microsoft-word-icon Притужба Д.П.П. против Министарства финансија због дискриминације на основу породичног статуса у области поступања органа јавне власти Преузми


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top