Притужба Е. Џ. против Општине Прибој због дискриминације извршене пропуштањем да се у службену употребу уведе језик и писмо националне мањине

дел. бр. 1291/2011 датум: 29. 10. 2011.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прима и разматра притужбе због повреда одредаба Закона о забрани дискриминације, даје мишљења и препоруке и изриче законом утврђене мере (члан 33. став 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације „Службени гласник РС“, бр. 22/2009), поводом притужбе Националног савета бошњачке националне мањине из Новог Пазара, Повереница за заштиту равноправности даје

 

МИШЉЕЊЕ

 

Општина Прибој није предузела мере из своје надлежности како би се у службену употребу увео босански језик и латинично писмо, равноправно са српским језиком и ћириличним писмом, иако према резултатима последњег пописа становништва на територији општине Прибој живе више од 15 % бошњачке националне мањине, чиме је извршена дискриминација на основу националне припадности, забрањена чланом 24. Закона о забрани дискриминације.
Повереница за заштиту равноправности, сагласно чл. 33. став 1. тачка 1. и 39. став 2. Закона о забрани дискриминације, даје општини Прибој

 

ПРЕПОРУКУ

 

1. Општина Прибој ће, без одлагања, предузети све неопходне мере како би се у службену употребу, поред српског језика и ћириличног писма, увео босански језик и латинично писмо.

2. Општина Прибој ће обавестити Повереницу за заштиту равноправности, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком, о предузетим мерама у циљу поступања по препоруци.

О б р а з л о ж е њ е

Повереници за заштиту равноправности обратио се притужбом 29. јула 2011. године Е. Џ. … извршног одбора Националног савета бошњачке националне мањине. У притужби је навео да у општини Прибој босански језик није уведен у званичну службену употребу, иако постоје услови прописани законом као и обавеза јединице локалне самоуправе, због чега општина Прибој и председник општине Л. Р. врше тежак облик дискриминације бошњачке националне мањине. У притужби је истакнуто да је према резултатима пописа становништва од 2002. године, статутима јединица локалних самоуправа у Новом Пазару, Тутину, Сјеници и Пријепољу прописано да је у службеној употреби равноправно српски и босански језик и ћирилично и латинично писмо, али не и у општини Прибој. Наводи и да општина Прибој не испуњава своје законске обавезе у погледу издвајања буџетских средстава за финансирање рада Националног савета бошњачке националне мањине, чиме су онемогућили његово функционисање и прекршили чл. 114. и 115. Закона о националним саветима националних мањина. У притужби је, такође, наведено да је Национално веће бошњачке националне мањине више пута захтевало од општине Прибој да изврши измене и допуне Статута, као и да предвиди средства за финансирање рада Националног савета бошњачке националне мањине, али да општина на ове захтеве није одговорила.

Уз притужбу су достављени следећи докази: захтеви председнику општине Прибој од 5. јануара 2005. године, 10. фебруара 2010. године и 4. фебруара 2011. године, препорука Заштитника грађана 16-1566/09 од 31.3.2010. године којом је утврђена повреда Уставом зајемченог права националних мањина у раду Општинске управе општине Прибој и дата препорука у циљу остваривања права бошњачке националне мањине на службену употребу језика и писма на територији општине.

Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чл. 35. став 4. и 37. став 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка затражено изјашњење Л. Р., председника општине Прибој, али изјашњење на притужбу није достављено у остављеном року.

Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да Устав Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 98/2006) у члану 21. прописује да су пред Уставом и законом сви једнаки и да је забрањен сваки облик дискриминације по било ком основу. У чл. 76. Устава припадницима/припадницама националних мањина зајамчена је равноправност пред законом и једнака законска заштита и забрањена је било каква дискриминација због припадности националној мањини. Одредбом чл. 79. Устава је, између осталог, предвиђено да националне мањине у складу са законом имају право на коришћење свог језика и писма, да у срединама где чине значајну популацију, државни органи, организације којима су поверена јавна овлашћења, органи аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе воде поступак и на њиховом језику, да у срединама где чине значајну популацију, традиционални локални називи, имена улица, насеља и топографске ознаке буду исписани и на њиховом језику.

Члан 4. Оквирне конвенције за заштиту националних мањина (Закон о потврђивању Оквирне конвенције за заштиту националних мањина „Службени лист СРЈ – Међународни уговори“, бр. 6/98), прописује обавезу државе да припадницима националних мањина гарантује равноправност пред законом и једнаку законску заштиту и забрањује било какву дискриминација на основу припадности националној мањини, док чл. 10 прописује обавезу државе да призна право сваког припадника националне мањине на коришћење, слободно и без ометања, сваког мањинског језика приватно и јавно, усмено или писмено.

Законом о ратификацији Европске повеље о регионалним или мањинским језицима („Сл. лист СЦГ – Међународни уговори“, бр. 18/2005), Република Србија се обавезала да међу десет мањинских језика штити и босански језик.

Заштита права националних мањина установљена је Законом о заштити права и слобода националних мањина („Сл. лист СРЈ“, бр. 11/2002). Одредбом члана 11. став 2. овог закона прописано је да ће јединице локалне самоуправе обавезно увести у равноправну службену употребу језик и писмо националне мањине уколико проценат припадника те националне мањине у укупном броју становника на њеној територији достиже 15% према резултатима последњег пописа становништва. Слична одредба предвиђена је и чл. 11. став 2. Закона о службеној употреби језика и писма („Сл. гласник РС“, бр. 45/91, 53/93, 67/93, 48/94, 101/05 и 30/2010) према којој су јединице локалне самоуправе у обавези да својим статутом уведу у равноправну службену употребу језик и писмо националне мањине уколико проценат припадника те националне мањине у укупном броју становника на њеној територији достиже 15% према резултатима последњег пописа становништва.

Одредбом члана 20. тачка 33. Закона о локалној самоуправи („Сл. гласник РС“, бр. 129/2007) прописано је да општинa, прeкo свojих oргaнa, у склaду с Устaвoм и зaкoнoм утврђуje jeзикe и писмa нaциoнaлних мaњинa кojи су у службeнoj упoтрeби нa тeритoриjи oпштинe. Поред тога, према одредби члана 20. тачка 32. Закона о локалној самоуправи општина је дужна да се стара о остваривању, заштити и унапређењу људских права, како индивидуалних тако и колективних права националних мањина.

Релевантна је и одредба члана 24. Закона о забрани дискриминације, којом је забрањена дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика.

Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду чињеницу да, према резултатима пописа становништва из 2002. године, на територији општине Прибој живи више од 18% припадника/ припадница бошњачке националне мањине. Имајући у виду наведене прописе, општина Прибој, као јединица локалне самоуправе у којој према резултатима последњег пописа становништва живи више од 15% припадника једне националне мањине, била је дужна да одредбама свог Статута уведе у службену употребу језик и писмо те националне мањине.

Увидом у Статут општине Прибој („Сл. лист општине Прибој“, бр. 12/08) утврђено је да је чланом 5. Статута прописано да је на територији општине у службеној употреби српски језик и ћирилично писмо, одакле јасно произлази чињеница општина Прибој није испунила своју законску дужност увођења у равноправну службену употребу језик и писмо бошњачке националне мањине. Непредузимањем прописаних мера и радњи како би се босански језик и латинично писмо увели у званичну службену употребу у општини Прибој, надлежни органи општине Прибој су припаднике и припаднице бошњачке националне мањине онемогућили у остваривању права на употребу свог језика и писма у службеној комуникацији. Овакво поступање, односно, нечињење надлежних органа је у супротности са основним начелима демократског друштва, друштвеном интеграцијом националних мањина, унапређењем међуетничких односа и развијањем духа плуралистичког, отвореног и недискриминаторног друштва.

Препорука општини Прибој да предузме неопходне мере и радње из своје надлежности како би се увео у званичну службену употребу босански језик и латинично писмо мотивисана је чињеницом да се њеном реализацијом, осим отклањања последица дискриминације, доприноси и владавини права, развоју правне државе и локалне демократије, као и пуној једнакости у остваривању људских и мањинских права.

Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Повереница за заштиту равноправности, сагласно члану 33. став 1. тачке 1. и 9. Закона о забрани дискриминације, дала је мишљење и препоруку општини Прибој ради предузимања радњи којима ће се припадницима и припадницама бошњачке националне мањине омогућити остваривање права на употребу свог језика и писма.

 

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 

 


microsoft-word-icon Притужба Е. Џ. против Општине Прибој због дискриминације извршене пропуштањем да се у службену употребу уведе језик и писмо националне мањине Преузми


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top