Притужба Ј.Ш. против А доо Н.С. због дискриминације на основу пола у области јавног информисања

бр. 07-00-605/2015-02   датум: 29.12.2015.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе Ј. Ш. поводом рекламе за семе пшенице, на билборду на уласку у Оџаке, компаније А. д.о.о. из Н. С. Подноситељка притужбе је навела да је реклама сачињена у виду огласа „газдама“ којим им се нуди „Златокоса“ спремна да рађа, те сматра да је ова реклама шовинистичка. У изјашњењу компаније А. д.о.о. из Н. С, наведено је да се вредности изражене овом рекламном кампањом не могу доводити у везу са шовинизмом, нити су дискриминаторне према било коме, јер лик жене у позадини представља симбол плодности и новог живота, те може бити само позитиван. Такође, у изјашњењу је наведено да аутор рекламне поруке и ставова који су овом рекламом изражени није имао намеру да вређа осећања било ког лица, те да жали уколико је порука схваћена на негативан начин, као и да је компанија А. д.о.о. Н. С, одмах након упозорења јавности о постојању увредљивих реклама на билбордима по Војводини, које је дала Повереница за заштиту равноправности, уклонила билборде и јавно изразила жаљење особама које су рекламу доживеле као омаловажавајућу и дискриминаторну. У поступку је утврђено да је ова реклама – жена  у првом плану рекламе која „даје оглас“ да тражи паора, а представља себе као жену „из добре породице, здраву, снажну и спремну да рађа“, омаловажавајућа за жене. Наиме, овом рекламом жена је сведена на објекат, уз стереотип да је њена једина сврха да рађа, те да је промовисање идеје да је за жену једино важно да је из добре породице, здрава, снажна и спремна да рађа, у супротности са домаћим антидискриминационим прописима, односно, да се на овај начин  подржавају родни стереотипи и омаловажавају жене. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да је А. д.о.о. из Н. С, објављивањем рекламе којом су изражене идеје и ставови који су увредљиви и омаловажавајући и којима се вређа достојанство жена, прекршило одредбе Закона о забрани дискриминације. Компанији А. д.о.о. Н. С. препоручено је да убудуће не објављује рекламе чији садржаји вређају достојанство жена и подржавају родне стереотипе, као и да убудуће води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратила Ј. Ш. поводом рекламе за семе пшенице компаније А. д.о.о. из Н. С, која се налази на билборду на уласку у Оџаке. Подноситељка притужбе је навела да је реклама сачињена у виду огласа „газдама“ којим им се нуди „Златокоса“, која је спремна да рађа, те сматра да је ова реклама шовинистичка.

1.2. Уз притужбу је достављена фотографија билборда са рекламом компаније А. д.о.о. из Н. С.

1.3. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка прибављено изјашњење директора А. д.о.о. Б. К.

1.4. У изјашњењу на притужбу, између осталог, наведено је:

– да нису имали намеру да кроз промоцију семенске пшенице рекламирају „продају жена“, већ производа семенске пшенице,

– да су рекламном кампањом обухваћене врхунске сорте пшенице, односно три Златокосе: Anapurna, Apache и Andino, те да је циљ рекламе био да се истакну позитивне особине производа: високи потенцијал родности, сетвена норма од 180-200 кг семена по хектару и висока енергија бокорења, што се може уочити уколико се изврши увид у цео рекламни материјал,

– да је целокупна рекламна кампања упућена на производ, а не на лица или групе лица, те није могуће да се на било који начин протумачи као дискриминаторна,

– да подноситељка притужбе није прецизирала ни доказала да је овом рекламом учињена  дискриминација, већ је само истакла позадину рекламног паноа који представља визуелизацију свакодневних новина, у којима људи својевољно објављују личне огласе,

– да у конкретном случају рекламни пано не садржи никакав вулгаран, увредљив или понижавајући текст, већ оглас који упућује на исте вредности као и цела рекламна кампања,

– да компанија А. сталним акцијама показује друштвену одговорност, те да је значајно истаћи и чињеницу да жене у менаџменту ове компаније заузимају важна места, односно, од шест сектора жене руководе у два, а жена је и на позицији заменице директора. Такође, службом маркетинга руководи жена што посебно говори у прилог тврдњи да није постојала намера да се рекламном кампањом увреди било која жена,

– да је подноситељка притужбе очигледно погрешно схватила рекламну поруку, а заправо реклама изгледа тако да је у првом плану семе, а лик жене у позадини представља симбол плодности и новог живота који, као такав, може бити само позитиван, а не омаловажавајући за било кога, па ни за подноситељку притужбе,

– да индивидуални однос појединаца и друштвених група према одређеним садржајима јавних порука и израженим ставовима не значи да такви ставови и поруке заиста повређују њихова права и лични интегритет, ако аутор тих порука и ставова није имао намеру да их повреди,

– да је притужба Ј. Ш. достављена електронском поштом, без скенираног потписа, те да не садржи све потребне елементе да би Повереник за заштиту равноправности могао по њој да поступа,

– да је Повереница за заштиту равноправности, пре достављања притужбе на изјашњење, опоменула јавност о овој рекламној поруци, што је супротно одредбама Закона о забрани дискриминације, имајући у виду да је Повереник овлашћен да извести јавност тек онда када спроведе поступак по притужби, донесе мишљење са препоруком, а лице за које утврди да је извршило дискриминацију не поступи по препоруци у року од 30 дана од дана изрицања опомене,

– да је компанија А, након што је Повереница упозорила јавност да је реклама омаловажавајућа и дискриминаторна, донела одлуку да уклони спорне билборде, те је изразила жаљење уколико ју је ико доживео на такав начин. Јавност је са извињењем компаније А. упозната саопштењем од 6. октобра 2015. године, објављеним на РТВ Војводина.

1.5. Уз изјашњење достављена је брошура компаније А, којом се рекламирају три сорте озиме пшенице.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. У току поступка утврђено је да је компанија А. објавила рекламу за пшеницу на билбордима у Војводини.

2.2. Увидом у фотографију билборда утврђено је да је реклама подељена на два дела, тако да је први део рекламе формулисан као лични оглас, док се на другом делу налази слика девојке плаве косе која се осмехује. Испод првог и другог дела рекламе, у знатно мањој размери, налази се и слика три кесе са семеном пшенице. На левој страни рекламе великим словима написано је „ТРАЖИМ ПАОРА!“, а испод тога следи текст: „Златокоса, из добре породице, здрава и снажна, спремна да рађа…“ На десној страни рекламе, испод нацртаних кеса са семеном пшенице ситним словима је исписано „врхунске сорте пшенице“.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, изјашњења, као и достављене прилоге.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године, у чл. 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних овом конвенцијом обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

3.4. Устав Републике Србије у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, Устав РС јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других.

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом чл. 12. Закона о забрани дискриминације забрањено је узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. Такође, чл. 20. ст. 2. овог закона забрањено је […] изражавање мржње, омаловажавање, уцењивање и узнемиравање с обзиром на пол, као и јавно заговарање, подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова.

3.6. Законом о равноправности полова  прописано је да информације путем средстава јавног информисања не смеју подржавати нити подстицати дискриминацију засновану на полу (чл. 41. ст. 1), а одредбом ст. 2. овог члана прописано је да се одредбе ст. 1. односе и на све видове реклама и пропагандног материјала.

3.7. Законом о оглашавању прописано је начело забране дискриминације, односно, прописано је да оглашавање не може, непосредно или посредно, да подстиче на дискриминацију по било ком основу, а нарочито по основу расе, боје коже, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог убеђења, имовинског стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.

Анализа огласне поруке са аспекта антидискриминационих прописа

3.8. Имајући у виду предмет притужбе, потребно је утврдити да ли је компанија А. д.о.о. из Н. С, рекламом на билбордима за сорте озиме пшенице са ликом девојке која, између осталог, „тражи паора и која је спремна да рађа“, прекршила одредбе Закона о забрани дискриминације.

3.9. Поводом навода из изјашњења да је притужба Ј. Ш. достављена електронском поштом, без скенираног потписа, те да не садржи све потребне елементе да би Повереник могао по њој да поступа, потребно је напоменути да је одмах након пријема електронског писма Ј. Ш, од ње затражено да допис допуни тако што ће доставити потписану притужбу. Ј. Ш. је поступила по овом захтеву, те притужбу својеручно потписала, чиме су испуњени услови за даље поступање у овом предмету. Међутим, очигледном омашком, компанији А, уз захтев за изјашњење, достављена је копија непотписане притужбе. С обзиром да је подноситељка притужбе благовремено отклонила недостатке, спроведен је поступак по њеној притужби.

3.10. Што се тиче навода из изјашњења да је пре достављања притужбе на изјашњење, Повереница за заштиту равноправности упозорила јавност о овој рекламној поруци, за шта А. д.о.о. сматра да је супротно одредбама Закона о забрани дискриминације, јер је Повереник овлашћен да извести јавност тек након спроведеног поступка по притужби, донетог мишљења са препоруком, а лице за које утврди да је извршило дискриминацију не поступи по препоруци у року од 30 дана од дана изрицања опомене, потребно је указати да су у питању две потпуно различите надлежности Повереника – поступак по притужбама и упозоравања јавности. Наиме, чл. 33. Закона о забрани дискриминације (ст. 1. тач. 1) прописано је да Повереник прима и разматра притужбе због повреда одредаба овог закона и даје мишљења и препоруке у конкретним  случајевима и изриче мере прописане чл. 40. овог закона, док је одредбом тач. 6. овог члана прописано да Повереник упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације. Стога, упозорење јавности од 5. октобра 2015. године намењено је широј јавности и није у вези да поступком по притужби. Поред тога, упозорењем није изречена ниједна мера из чл. 40. ЗЗД (мера опомене и извештавање јавности, уколико лице коме је упућена препорука није поступило по препоруци), јер у том тренутку још увек није био спроведен поступак по притужби.

3.11. Повереница за заштиту равноправности ценила је навод из изјашњења да се вредности изражене овом рекламном кампањом не могу доводити у везу са шовинизмом, нити су дискриминаторне према било ком лицу. Како је у изјашњењу наведено, лик жене у позадини представља симбол плодности и новог живота, те може бити само позитиван. Међутим, анализа ове рекламе показала је да је реклама – жена  у првом плану рекламе која „даје оглас“ да тражи паора, а представља себе као жену „из добре породице, здраву, снажну и спремну да рађа“, омаловажавајућа за жене. Наиме, овом рекламом жена је сведена на објекат, уз стереотип да је њена једина сврха да рађа. Повереница указује да је промовисање идеје да је за жену једино важно да је из добре породице, здрава, снажна и спремна да рађа, у супротности са домаћим антидискриминационим прописима, односно, да се на овај начин подржавају родни стереотипи и омаловажавају жене.

Поводом навода из изјашњења да аутор рекламне поруке и ставова који су овом рекламом изражени није имао намеру да вређа осећања било ког лица, те да жали уколико је порука схваћена на негативан начин, потребно је указати да у случајевима дискриминације намера није правно релевантна, односно, да за утврђивање да ли је неко извршио акт дискриминације, није од значаја да ли је постојала намера да се друго лице дискриминише. Дискриминација се може извршити и без постојања намере, дакле и у незнању да је акт који се врши дискриминаторан и без постојања свести да се неко дискриминише. То значи да приликом испитивања да ли је одређен акт супротан императивним прописима о забрани дискриминације, намера извршиоца дискриминаторног акта није правно релевантна, што произлази и из одредбе чл. 12. Закона о забрани дискриминације, којом је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање, не само када је циљ таквог понашања повреда достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, већ и када такво понашање објективно представља повреду достојанства лица или групе лица.

3.12. Додатно, у погледу навода из изјашњења да лик жене чија се коса стапа са класјем жита, представља дизајнерско решење, а да садржај поруке и јавно израженог става  оглашивача представља само лични доживљај подноситељке притужбе, треба указати да слобода сваког вида изражавања, укључујући и уметничко/дизајнерско, јесте од кључне важности за развој демократског друштва, али ова слобода не сме бити изговор за било који вид дискриминације и омаловажавање по било којем личном својству. Због тога је потребно напоменути да су сви који обликују јавни живот у Србији, међу којима су компаније и други облици организовања, дужни да поштују прописе и професионалне стандарде и да се уздрже од увредљивих, сексистичких и дискриминаторских садржаја, a да своју креативност изразе на примерен начин, поштујући достојанство жена, као и прописе о забрани дискриминације.

3.13. Повереница за заштиту равноправности имала је у виду чињеницу да је компанија А. д.о.о. из Н. С, одмах након упозорења јавности од 5. октобра 2015. године о постојању увредљивих реклама на билбордима по Војводини, уклонила билборде и јавно изразила жаљење особама које су рекламу доживеле као омаловажавајућу и дискриминаторну.  Овакав поступак компаније А. д.о.о. Н. С. је за похвалу и указује да повреда равноправности није увек резултат свесне намере, већ да је често последица недовољног познавања правних стандарда у домену заштите од дискриминације. Због тога Повереница изражава наду и очекивање да ће компанија А. д.о.о. Н. С. настојати да кроз будуће рекламне кампање поштује достојанство жена, као и свих других друштвених група, без подржавања стереотипних и дискриминаторних образаца.

4. МИШЉЕЊЕ

Рекламом за сорте пшенице, објављене на билбордима у Војводини, изражене су идеје и ставови који су увредљиви и омаловажавајући и којима се вређа достојанство жена, чиме је А. д.о.о. Н. С. прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује А. д.о.о. Н. С. да убудуће не објављује рекламе чији садржаји вређају достојанство жена и подржавају родне стереотипе, као и да убудуће води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић


microsoft-word-icon Притужба Ј.Ш. против А доо Н.С. због дискриминације на основу пола у области јавног информисања Преузми


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top