Притужба ОЦД против медијског портала Т. због дискриминације на основу националне припадности у области информисања

бр. 07-00-90/2015-02   датум: 10.7.2015.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе организације „P.“ из Б. против медијског портала „Т.“, поводом наслова текстова који су објављени на медијском порталу „Т.“ 14. и 15. октобра 2014. године – „Косово је срце Србије: Овако су Шиптари ујединили Гробаре и Делије!“, „Хаос у најави: Шиптари већ у Кнез Михајловој, прети нам рат навијача!?“, „Ексклузивни видео: Ево како су Шиптари прошверцовали заставу Велике Албаније у Београд!“ и „Шиптарски новинар за Т: Знало се да наши навијачи спремају нешто велико!“. Након инцидента на фудбалској утакмици између Србије и Албаније, бројни медији писали су о овим догађајима, између осталих и медијски портал „Т“. У поступку је утврђено да се у Србији, већ готово пола века, називање албанског народа „Шиптарима“ сматра погрдним, да вређа припаднике ове националне мањине, те да употреба овог термина може, посебно у конфликтним ситуацијама, распиривати нетрпељивост према албанском народу и припадницима албанске националне мањине. Овакав начин извештавања, праћен колоквијалним и погрдним називом за одређену етничку групе, продубљује јаз између припадника албанске националне мањине и већинског становништва, изазивајући код већинског становништва одбојност према Албанцима и Албанкама, а код припадника албанске националне мањине осећај несигурности, као и етикетирање читаве њихове заједнице. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да су насловима текстова „Косово је срце Србије: Овако су Шиптари ујединили Гробаре и Делије!“, „Хаос у најави: Шиптари већ у Кнез Михајловој, прети нам рат навијача!?“, „Ексклузивни видео: Ево како су Шиптари прошверцовали заставу Велике Албаније у Београд!“ и „Шиптарски новинар за Т: Знало се да наши навијачи спремају нешто велико!“  који су објављени на медијском порталу „Т.“ 14. и 15. октобра 2014. године, односно, употребом израза „Шиптар“ у насловима ових текстова, прекршене одредбе Закона о забрани дискриминације. Због тога је медијском порталу „Т.“ препоручено да убудуће не објављује прилоге којима се вређа достојанство припадника и припадница албанске националне мањине, да својим прилозима доприноси измени образаца, обичаја и праксе који условљавају стереотипе, предрасуде и дискриминацију у односу на припаднике и припаднице албанске националне мањине, као и да убудуће води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратила организација „P.“ из Б, поводом наслова текстова који су објављени на медијском порталу „Т.“ 14. и 15. октобра 2014. године – „Косово је срце Србије: Овако су Шиптари ујединили Гробаре и Делије!“, „Хаос у најави: Шиптари већ у Кнез Михајловој, прети нам рат навијача!?“, „Ексклузивни видео: Ево како су Шиптари прошверцовали заставу Велике Албаније у Београд!“ и „Шиптарски новинар за Т: Знало се да наши навијачи спремају нешто велико!“.

1.2. У притужби је наведено:

– да су наслови текстова настали поводом фудбалске утакмице између Србије и Албаније која је одиграна 14. октобра 2014. године,

– да се у текстовима Албанци погрдно називају „Шиптари“,

– да се овим текстовима подстиче национална и верска нетрпељивост према албанској националној заједници, а посебно се у неповољан положај стављају особе албанске националности који су држављани Републике Србије.

1.3. Уз притужбу су достављени наслови текстова објављени на медијском порталу  „Т.“ 14. и 15. октобра 2014. године – „Косово је срце Србије: Овако су Шиптари ујединили Гробаре и Делије!“, „Хаос у најави: Шиптари већ у Кнез Михајловој, прети нам рат навијача!?“, „Ексклузивни видео: Ево како су Шиптари прошверцовали заставу Велике Албаније у Београд!“ и „Шиптарски новинар за Т: Знало се да наши навијачи спремају нешто велико!“.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације. Медијском порталу „Т.“ упућен је захтев 24. марта 2015. године да се у року од 15 дана изјасни о основаности притужбе. Како се медијски портал „Т.“ у остављеном року није изјаснио, а захтев је примио 27. марта 2015. године, Повереници за заштиту равнoправности били су доступни наводи из притужбе и прилози достављени уз притужбу.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. У току поступка утврђено је да је 14. октобра 2014. године прекинута фудбалска утакмица између Србије и Албаније, пред крај првог полувремена, након инцидената када се изнад терена појавио мањи летећи објекат (тзв. дрон) са заставом велике Албаније. У тренутку када је српски фудбалер ухватио заставу, на њега су насрнула двојица албанских фудбалера у покушају да му је отму. Тада је дошло до опште гужве на терену, утрчало је и неколико навијача, па је судија позвао играче у свлачионицу и прекинуо меч.

2.2. Након инцидента на фудбалској утакмици, бројни медији су писали о овом догађају, између осталих и медијски портал „Т“, који је 14. и 15. октобра 2014. године објавио низ текстова са следећим насловима: „Косово је срце Србије: Овако су Шиптари ујединили Гробаре и Делије!“, „Хаос у најави: Шиптари већ у Кнез Михајловој, прети нам рат навијача!?“, „Ексклузивни видео: Ево како су Шиптари прошверцовали заставу Велике Албаније у Београд!“ и „Шиптарски новинар за Т: Знало се да наши навијачи спремају нешто велико!“.

2.3. Увидом у одлуку Савета за штампу од 25. децембра 2014. године утврђено је да је Комисија за жалбе Савета за штампу утврдила да је низом текстова објављених  14. и 15. октобра 2014. године, који се односе на инциденте на утакмици Србија-Албанија, а у којима у насловима и текстовима користи реч „Шиптар“, портал  www… “ прекршио тач. 1. Одељка IV и тач. 4. Одељка V Кодекса новинара Србије У образложењу одлуке Савета за штампу наведено је да је неспорно да сами Албанци или бар део њих, реч „Шиптар“ доживљавају као увреду, што би за медије морало бити довољно да избегавају упoтребу такве речи, чак и уколико она сама по себи ниje пежоративнa.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, као и наслове текстова објављене 14. и 15. октобра 2014. године – „Косово је срце Србије: Овако су Шиптари ујединили Гробаре и Делије!“, „Хаос у најави: Шиптари већ у Кнез Михајловој, прети нам рат навијача!?“, „Ексклузивни видео: Ево како су Шиптари прошверцовали заставу Велике Албаније у Београд!“ и „Шиптарски новинар за Т: Знало се да наши навијачи спремају нешто велико!“.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године, у чл. 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода предвиђених у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

3.4. Устав Републике Србије у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, Устав РС јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других.

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 2. ст. 1. тач. 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба  чл. 12. Закона о забрани дискриминације којом је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

3.6. Одредбом чл. 75. Закона о јавном информисању и медијима, прописано је да се идејама, мишљењем, односно информацијама, које се објављују у медијима не сме  подстицати дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, полу, због њихове сексуалне опредељености или другог личног својства, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

3.7. Кодексом новинара Србије – упутства и смернице  у Одељку IV тач. 1. прописано је да је новинар, пре свега, одговоран својим читаоцима, слушаоцима и гледаоцима. Новинарска професија неспојива је са ширењем било које врсте: полних, родних, етничких, расних, социјалних, или верских стереотипа. Предрасуде које новинари приватно имају, не смеју да буду емитоване/објављене ни у каквом контексту, ни отворено, ни прикривено. Недопустиво је колоквијално, погрдно и непрецизно називање одређене групе. Такође, у Одељку V тач. 4. кодекса прописано је да новинар мора бити свестан опасности од дискриминације коју могу да шире медији и учиниће све да избегне дискриминацију засновану, између осталог, на раси, полу, старости, сексуалном опредељењу, језику, вери, политичком и другом мишљењу, националном или друштвеном пореклу.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.8. Имајући у виду предмет притужбе, потребно је утврдити да ли наслови текстова објављени на  медијском порталу „Т.“ – „Косово је срце Србије: Овако су Шиптари ујединили Гробаре и Делије!“, „Хаос у најави: Шиптари већ у Кнез Михајловој, прети нам рат навијача!?“, „Ексклузивни видео: Ево како су Шиптари прошверцовали заставу Велике Албаније у Београд!“ и „Шиптарски новинар за Т: Знало се да наши навијачи спремају нешто велико!“ представљају узнемиравајуће и понижавајуће поступање и повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, односно, да ли се њима ствара непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

3.9. Повереница за заштиту равноправности анализирала је стручне текстове који обрађују порекло речи Шиптар, њено значење у савременом контексту и осећања која изазива код припадника албанске националне мањине који живе у Србији. Тако на пример, у тексту „Српски национализам у двадесетом веку“ (2002), историчарка др Одри Хелфант Бадинг (Audrey Helfant Budding) наводи да је од пролећа 1968. године реч Шиптар (изведена из албанске речи Shqiptar), која је раније коришћена да означи југословенске Албанце за разлику од Албанаца у Албанији, у званичној употреби у српскохрватском језику замењена речју Албанац, чија је употреба раније била ограничена само на грађане Албаније. Важност ове промене била је двојака: укинут је термин који је попримио погрдан призвук, а наглашено је јединство Албанаца унутар и изван Албаније. Имајући то у виду, Повереница за заштиту равноправности указује да је називање албанског народа „Шиптарима“ погрдно, да вређа припаднике ове националне мањине, те да употреба овог термина уместо Албанац/ка може, посебно у конфликтним ситуацијама, распиривати нетрпељивост према албанској заједници и изазвати негативна осећања код припадника албанске националне мањине који живе у Србији.

3.10. Такође, приликом анализе наслова текстова објављених на  медијском порталу „Т.“ – „Косово је срце Србије: Овако су Шиптари ујединили Гробаре и Делије!“, „Хаос у најави: Шиптари већ у Кнез Михајловој, прети нам рат навијача!?“, „Ексклузивни видео: Ево како су Шиптари прошверцовали заставу Велике Албаније у Београд!“ и „Шиптарски новинар за Т: Знало се да наши навијачи спремају нешто велико!“, потребно је имати на уму повод за објављивање ових текстова и атмосферу у друштву пре, током и после наведених догађаја. Повереница подсећа да су наведени текстови настали након инцидената који су се догодили током фудбалске утакмице Србија-Албанија и који су се окончали физичким обрачуном припадника српске и албанске националности, након чега је меч прекинут. Поред тога, опште је позната чињеница да је убрзо након ових догађаја, дошло до низа инцидената у Србији који су резултирали демолирањем више локала чији су власници припадници албанске националне мањине.

Повереница за заштиту равноправности сматра да инциденти између припадника различитих етничких заједница, међу којима постоји историја нетрпељивости и међусобних оружаних сукоба, несумњиво може да доведе до негативних осећања, ескалације насиља и својеврсне „освете“ припадника оне етничке заједнице која се због одређеног инцидента осетила „нападнутом“. Међутим, у демократском друштву каквом тежимо, а које почива на вредностима као што су толеранција, равноправност и спречавање сукоба, неопходно је да сви актери који имају утицај на јавност промовишу поштовање људских права и спречавају дискриминацију и насиље. У том смислу, неспорно је да медији имају снажан утицај на јавно мњење и креирање ставова јавности, између осталог и о различитости и осетљивим друштвеним групама, те уједно имају и велику одговорност. Повереница за заштиту равноправности у потпуности подржава слободу медија и њихову дужност да извештавају јавност о свим догађајима за које јавност има право да зна, односно, да пружају информације и одлучују о насловима својих текстова у духу своје уређивачке политике. Међутим, ова слобода није неограничена, већ се мора кретати у оквирима Устава РС и законских прописа, укључујући антидискриминационе прописе.

3.11. Повереница указује да су поједини медији својим извештавањем, након фудбалске утакмице, у великој мери допринели осећају страха и непријатности код припадника албанске националне мањине који живе у Србији, као и да су коришћењем термина „Шиптар“ повредили достојанство припадника ове националне мањине, имајући у виду да је у нашем друштву, у данашње време, коришћење речи „Шиптар“ увредљиво, чему у прилог иде и одлука Савета за штампу од 25. децембра 2014. године, којом је утврђено да је медијски портал „Т.“ прекршио одредбе Кодекса новинара Србије. У одлуци је наведено да „сами Албанци или бар део њих, реч „Шиптар“ доживљавају као увреду, што би за медије морало бити довољно да избегавају употребу такве речи, чак и уколико она сама по себи нема пежоративну контоцију“. Осим тога, овакав начин извештавања о несумњиво непријатним догађајима, праћен колоквијалним и погрдним називањем одређене етничке групе, продубљује јаз између припадника албанске националне мањине и већинског становништва, изазивајући код већинског становништва одбојност према Албанцима и Албанкама, а код припадника албанске националне мањине осећај несигурности и етикетирање читаве њихове етничке заједнице.

3.12. Одабиром наслова „Косово је срце Србије: Овако су Шиптари ујединили Гробаре и Делије!“, „Хаос у најави: Шиптари већ у Кнез Михајловој, прети нам рат навијача!?“, „Ексклузивни видео: Ево како су Шиптари прошверцовали заставу Велике Албаније у Београд!“ и „Шиптарски новинар за Т: Знало се да наши навијачи спремају нешто велико!“ уредништво медијског портала „Т.“ није остало неутрално у извештавању о фудбалској утакмици између Србије и Албаније. Поред тога, у извештају медијског архива „Е.“ – „Екстремистичке поруке у класичним и новим медијима у периоду август-децембар 2014. године“, наведено је да су поруке мржње које се пласирају данас преко штампаних медија – таблоида, сличне оним из 90-их година. Истакнуто је да су највише порука мржње изазвали инцидент са дроном и посета албанског премијера, јер говор мржње у медијима ескалира током екстремних догађаја. Наведено је да се термин „Шиптар“ током тих догађаја појавио у медијима више од 40 пута. Што се тиче извештавања медија о инциденту са дроном на фудбалској утакмици између Србије и Албаније истакнуто је, између осталог, да је овај инцидент проузроковао навалу текстова са ружним и вулгарним изразима, подгревање страсти и распиривање нетрпељивости. Повереница за заштиту равноправности указује да употреба термина „Шиптар“, приликом извештавања о инцидентима у које су укључени припадници српског и албанског народа, доводи до последице да припадници албанске националне мањине постају непожељни у друштву, што је додатно забрињавајуће ако се имају у виду подаци из истраживања које је спровео Повереник за заштиту равноправности 2013. године. Наиме, подаци из овог истраживања указују да највећи степен етничке дистанце постоји према Албанцима и он је највиши од степена етничке дистанце већинског становништва према другим етничким групама у свим испитиваним односима/социјалним интеракцијама.

3.13. На крају, Повереница за заштиту равноправности напомиње да су медији значајно средство у ширењу толеранције, подстицању права на равноправност и сузбијању дискриминације и уверена је да је коришћење термина „Шиптар“ резултат недовољног познавања међународних и домаћих стандарда у области равноправности. Уједно, Повереница изражава наду и очекивање да ће медијски портал „Т.“ настојати да кроз прилоге које објављује, развија свест о једнакости и равноправности, као и да ће утицати на измену образаца, обичаја и праксе који условљавају стереотипе, предрасуде и дискриминацију у односу на припаднике мањинских етничких заједница.

4. МИШЉЕЊЕ

Насловима текстова „Косово је срце Србије: Овако су Шиптари ујединили Гробаре и Делије!“, „Хаос у најави: Шиптари већ у Кнез Михајловој, прети нам рат навијача!?“, „Ексклузивни видео: Ево како су Шиптари прошверцовали заставу Велике Албаније у Београд!“ и „Шиптарски новинар за Т: Знало се да наши навијачи спремају нешто велико!“  који су објављени на медијском порталу „Т.“ 14. и 15. октобра 2014. године, односно, употребом израза „Шиптар“ у насловима ових текстова, прекршене су одредбе Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује А. С. Ј, главном и одговорном уреднику медијског портала „Т.“ да убудуће:

5.1. Не објављује прилоге којима се вређа достојанство припадника и припадница албанске националне мањине, као и да текстовима и прилозима доприноси измени образаца, обичаја и праксе који условљавају стереотипе, предрасуде и дискриминацију у односу на припаднике и припаднице албанске националне мањине.

5.2. Води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ

РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић


microsoft-word-icon Притужба ОЦД против медијског портала Т. због дискриминације на основу националне припадности у области информисања Преузми


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top