Притужба ОЦД против председника општине Кањижа због вишеструке дискриминације у области поступања јавне власти

бр. 07-00-409/2015-02 датум: 26.10.2015.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужби организација „P.“ и Ц. з. з. и п. т. а. која су поднете против М. Б, председника општине Кањижа и општине Кањижа, због изјава које је М. Б. дао 12. августа 2015. године у просторијама општине Кањижа, поводом избеглица које бораве на територији Републике Србије и општине Кањижа. У току поступка је утврђено да је М. Б, председник општине Кањижа, 12. августа 2015. године на конференцији за штампу, поводом избеглица које бораве на територији општине Кањижа, између осталог, изјавио: „Из Прешева, Београда и Суботице редовно стиже више аутобуса, пуни избеглица који долазе у наш град, који су оскрнавили наша гробља, гробове, наше капеле, који уништавају јавне површине, паркове, њиве и воћњаке. Нека сви погледамо шта су у последњих месец дана урадили ови странци који не поседују најосновније елементе опште интелигенције и културе. Међутим, новац изгледа да имају и изгледа да је то суштина. У праву је сваки становник Кањиже, Мартоноша и Хоргоша који са страхом излази на улицу, у праву је када је забринут због будућности своје деце, али и због почетка школске године коју чека у страху и због уништења јавних површина, улица. У име локалне самоуправе Кањижа апелујем на грађане да буду спремни“. Утврђено је и да је ова изјава М. Б. објављена на интернет презентацији општине Кањижа 13. августа 2015. године. У поступку је утврђено да изношење оваквог става представља акт дискриминације, јер вређа достојанство избеглица, у односу на њих ствара понижавајуће и увредљиво окружење и доприноси ширењу предрасуда, нетрпељивости и нетолеранцији. Посебну одговорност и тежину има то што је овакву изјаву дао носилац јавне власти, чија је уставна и законска дужност да поштује забрану дискриминације и равноправност свих грађана и грађанки. Због тога је дато мишљење да су у изјавама које је М. Б, председник општине Кањижа дао 12. августа 2015. године на конференцији за медије у просторијама општине Кањижа, а које су 13. августа 2015. године објављене на интернет презентацији општине Кањижа, као став локалне самоуправе поводом избеглица које бораве у овој општини, изнети ставови коју су узнемирујући и понижавајући и којима се вређа достојанство избеглица. М. Б. и општини Кањижа дата је препорука да упуте јавно извињење због изјава о избеглицама, које ће објавити на интернет презентацији општине Кањижа, као и да убудуће не дају, односно, не објављују изјаве којима се вређа достојанство и подржавају предрасуде према избеглицама, те да својим поступањем доприносе смањењу ксенофобије, расизма и дискриминације и повећању толеранције према избеглицама.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереница за заштиту равноправности примила је притужбе организације „P.“ и Ц. з. з. и п. т. а. из Б, поднете против М. Б, председника општине Кањижа, због изјава које је дао на конференцији за штампу 12. августа 2015. године у просторијама општине Кањижа, поводом избеглица које бораве на територији Републике Србије и општине Кањижа. У притужбама је наведено:

– да је на конференцији за штампу 12. августа 2015. године, председник општине Кањижа изјавио: „Из Прешева, Београда и Суботице редовно стиже више аутобуса, пуни избеглица који долазе у наш град, који су оскрнавили наша гробља, гробове, наше капеле, који уништавају јавне површине, паркове, њиве и воћњаке. Нека сви погледамо шта су у последњих месец дана урадили ови странци који не поседују најосновније елементе опште интелигенције и културе. Међутим, новац изгледа да имају и изгледа да је то суштина. У праву је сваки становник Кањиже, Мартоноша и Хоргоша који са страхом излази на улицу, у праву је када је забринут због будућности своје деце, али и због почетка школске године коју чека у страху и због уништења јавних површина, улица. Сада је јасно да Србија не може да заштити грађане и пореске обвезнике северне Бачке и изгледа да судбина Мађара и других националности не интересује надлежна лица. Ово не можемо да трпимо даље, морамо да се ујединимо. У име локалне самоуправе Кањижа апелујем на грађане да буду спремни. Будите спремни за онај случај, када ћемо вас замолити да изразите своје незадовољство заједно са нама. Бојим се да морамо узети у своје руке решавање ове несрећне ситуације. На крају крајева, треба да учинимо подношљивим за живот наше окружење, наша села“;
– да је овом изјавом председник општине Кањижа подстицао дискриминацију, мржњу и насиље према избеглим лицима која бораве на територији Републике Србије;
– да је наведена изјава наредног дана објављена као званичан став локалне самоуправе на интернет страници општине Кањижа, што додатно продубљује и подстиче неравноправност, мржњу и нетрпељивост према избеглим лицима за које је општепознато да долазе са територија где су изложени прогону и опасности за живот и слободу, односно из Сирије, Авганистана, Ирака и других земаља и који су већински припадници друге (исламске) вероисповести, друге боје коже, расе, националности и етничке припадности и другог држављанства;
– да оваквим изјавама председник општине Кањижа директно и без околишања позива становништво на отворено насиље према избеглим лицима, стварајући утисак код грађана да је такво понашање друштвено оправдано и прихватљиво, те да неће бити на било који начин санкционисано;
– да је неколико медија пренело његову изјаву, чиме је постала доступна широј јавности и неограниченом броју лица, а саопштена је и у ударном термину у емисији „Сучељавање“ која се емитовала на Првом програму Радио – телевизије В. 12. августа 2015. године у 21 час;
– да је општина Кањижа све изнете наводе њеног председника објавила на званичном сајту, чиме је почињен тежак облик дискриминације;
– да је неспорно да представници органа јавне власти имају снажан утицај на јавно мњење и креирање ставова јавности, али да је неприхватљиво и нечувено да се исти органи, у овом случају председник општине Кањижа и јединица локалне самоуправе обраћају јавности са говором мржње према целој групи лица, која у Републици Србији постаје све видљивија и са којим проблемом се суочава цела међународна заједница, свакако не на овај начин;
– да Повереник за заштиту равноправности утврди постојање дискриминаторног поступања председника општине Кањижа и да ради отклањања последица дискриминаторног поступања препоручи одговарајуће мере;

1.2. Уз притужбу је достављено саопштење општине Кањижа, ЦД са видео снимком из емисије „Сучељавање“ и адреса сајта општине Кањижа где је објављена изјава председника општине Кањижа.

1.3. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чл. 35. став 4. и 37. став 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка затражено изјашњење М. Б., председника општине Кањижа. У изјашњењу је наведено:

– да се почев од маја 2015. године број избеглих лица у општини Кањижа, која су првобитно боравила искључиво на јавним површинама и у центру насељених места Кањижа, Хоргош и Мартонош, повећао дневно са 700-1000 на 1500-2000, а ради се о насељеним местима чији се број становника креће од 2000 до непуних 10000;
– да је свакодневно присуство избеглих лица/миграната у оваквом повећаном обиму превазишло могућност и надлежност општине Кањижа;
– да локална самоуправа није могла да обезбеди вршење својих законских надлежности, као што су одржавање чистоће, зелених, рекреационих и других јавних површина, локалних путева и улица, нити да заштити пољопривредна земљишта (воћњаке) на територији општине;
– да из сопствених средстава општина није могла да пружи адекватну помоћ избеглим лицима, нити је могла да им обезбеди погодан простор за одмарање, за одржавање личне хигијене и сл;
– да је општина у складу са преговорима који су вођени између представника покрајинске и републичке владе обезбедила непокретност за транзитну зону за одмор миграната, али није имала средства за њену опрему;
– да циљ његове изјаве није био понижавање или вређање избеглих лица, већ је изјава била усмерена на адекватнију мобилизацију надлежних органа у решавању нагомиланих проблема насталих због повећаног броја избеглица, нарочито у местима Кањижа, Мартонош и Хоргош, а за које локална самоуправа ни тада, а ни сада није имала ни људске ни финансијске капацитете;
– да је изјаве који се односи на то „да су избегла лица оскрнавили наше гробља, гробове и капеле, да уништавају јавне површине, паркове, њиве и воћњаке“, цитирана из текстова који су објављени у периоду до 12. августа у средствима информисања, највећим делом у штампи, односно констатованог чињеничног стања пољочуварске службе и пријава о штети у воћњацима, виноградима и на другим културама од стране пољопривредника и месних заједница;
– да се део његове изјаве: „Доста нам је неиспуњених обећања“ односи на надлежне органе, као подстицај за брже, ефикасније поступање и испуњавање датих обећања у циљу ефикасног решавања настале ситуације;
– да је циљ позива грађанима да изразе своје незадовољство био да укаже на чињеницу да средства буџета општине и ангажовани људски ресурси нису довољни за решавање стално растећих, свакодневних проблема у погледу збрињавања избеглих лица, као ни свакодневних захтева грађана, али и институција због проблема насталих у функционисању, те да се исти без помоћи и подршке државних органа и хуманитарних организација не могу решити на адекватан начин;
– да циљ изјаве није био изазивање мржње и нетрпељивости грађана општине према избеглим лицима, нити је имала такве последице, што потврђује чињеница да ни пре ни после изјаве дате на конференцији за штампу није било никаквих сукоба нити било каквих активности грађана у насељеним местима општине где је повећан број избеглих лица, нии је створено непријатељско и увредљиво окружење;
– да његова изјава није ограничавала нити спречавала избеглице у приступу објектима у јавној управи и јавним површинама;
– да у његовој изјави није било ни једне речи о ширењу ксенофобије и страха међу локалним становништвоми или стварању мржње међу националним мањинама или етничким групама;
– да у његовој изјави није дошло до прављења разлике или неједнаког поступања према избеглим лицима у односу на грађане општине Кањижа, односно није дошло до дискриминације, јер циљ локалне самоуправе није била забрана приступа објектима у јавној употреби и јавним површинама избеглицама, већ обезбеђење приступа и коришћења тих објеката и површина сходно њиховој намени, тј. за одмарање, за шетњу, а не за ноћење или за вршење личне хигијене. Без одређивања и опремања транзит зоне за одмор миграната, само из сопствених средстава, општина није могла постићи никакав успех у решавању насталих проблема, те је била принуђена да скрене пажњу медија и грађана на насталу ситуацију;
– да Повереник ову изјаву цени у складу са последицама, а то су да је почев од 14. августа 2015. године формирана транзит зона за одмор миграната, затим да је покрајинска влада 28. августа 2015.године обезбедила новчану подршку локалној самоуправи ради адекватнијег задовољавања потреба избеглих лица, односно функционисања транзит зоне за одмор и у мањем делу за санацију оштећених јавних површина;
– да није имао намеру ни циљ да изврши било какву дискриминацију избеглих лица, док су последице његове изјаве имале позитивне последеце по избеглице, што сматра да искључује његову одговорност.

1.4. Уз изјашњење је достављено решење Покрајинског секретаријата за образовање, прописе управу и националне мањине од 1. септембра 2015. године, преглед трошкова транзитног кампа у Кањижи и осталих трошкова везаних за миграције.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. На основу навода из притужбе и изјашњења утврђено је да је М. Б, председник општине Кањижа је 12. августа 2015. године, на конференцији за новинаре у просторијама општине Кањижа, поводом избеглица које бораве у Кањижи, између осталог, изјавио: „Из Прешева, Београда и Суботице редовно стиже више аутобуса, пуни избеглица који долазе у наш град, који су оскрнавили наша гробља, гробове, наше капеле, који уништавају јавне површине, паркове, њиве и воћњаке. Нека сви погледамо шта су у последњих месец дана урадили ови странци који не поседују најосновније елементе опште интелигенције и културе. Сада је јасно да Србија не може да заштити грађане и пореске обвезнике Северне Бачке. Ово не можемо да трпимо даље тако да морамо да се ујединимо. У име локалне самоуправе Кањижа апелујем на грађане да буду спремни, будите спремни за онај случај када ћемо вас замолити да изразите своје незадовољство заједно са нама“.

2.2. Утврђено је да је локална самоуправа Кањиже 13. августа 2015. године, на интернет презентацији општине објавила текст у коме је, између осталог, наведено: Из Прешева, Београда и Суботице редовно стиже више аутобуса, пуни избеглица који долазе у наш град, који су оскрнавили наша гробља, гробове, наше капеле, који уништавају јавне површине, паркове, њиве и воћњаке. Нека сви погледамо шта су у последњих месец дана урадили ови странци који не поседују најосновније елементе опште интелигенције и културе. Међутим, новац изгледа да имају, и изгледа да је то суштина. До сада смо били толерантни према насталој ситуацији, али као и грађани, и ми губимо стрпљење. У праву је сваки становник Кањиже, Мартоноша и Хоргоша који са страхом излази на улицу, у праву је када је забринут због будућности своје деце, али и због почетка школске године коју чека у страху, и због уништених јавних површина, улица. Тамо где је била тишина, мир и чистоћа сада су гомиле отпада које ови странци остављају за собом. Сада је јасно да Србија не може да заштити грађане и пореске обвезнике Северне Бачке, и изгледа да судбина Мађара и других националности не интересује надлежна лица. Ово не можемо да трпимо даље тако да морамо да се ујединимо. У име локалне самоуправе Кањижа апелујем на грађане да буду спремни, будите спремни за онај случај када ћемо вас замолити да изразите своје незадовољство заједно са нама. Бојим се да морамо узети у своје руке решавање ове несрећне ситуације. На крају крајева, треба да учинимо подношљивим за живот наше окружење, наша села. Рецимо отворено да: Доста нам је неиспуњених обећања!“

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, анализирала је наводе из притужбе и изјашњења, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода , одредбама чл. 14. забрањује дискриминацију, односно, прописује да се уживање права и слобода предвиђених у овој конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

3.5. Устав Републике Србије у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

3.6. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 2. ст. 1. тач. 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама чл. 5-14. Закона о забрани дискриминације дефинисани су различити облици повреде начела једнакости, односно дискриминаторног поступања. С обзиром на чињенице и околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантне су одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације којим је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.7. Приликом заузимања става у овом предмету, потребно је испитати да ли су наведене изјаве М. Б. супротне императивним прописима којима је дискриминација забрањена, имајући у виду да је одредбом члана 12. Закона о забрани дискриминације прописано да се одређено понашање/изјава може квалификовати као узнемиравање и понижавајуће поступање када оно објективно представља повреду достојанства лица или групе лица због њиховог личног својства. Исто тако, потребно је сагледати догађај поводом којег је изјава дата, као и околности у којима је дата.

3.8. Повереница за заштиту равноправности најпре указује да је поводом изјава о избеглицама 14. августа 2015. године 2015. године, издала саопштење за јавност у којем је позвала носиоце свих јавних функција у Србији, од локалног до највишег нивоа да у изјавама о великом броју избеглица које пролазе кроз Србију буду солидарни и да се уздрже од оцена и тврдњи које су паушалне и нетолерантне и које могу унети непотребну узнемиреност код свих наших грађана и грађанки.

3.9. Изношење става М. Б, председника општине Кањижа да су „избеглице које долазе у наш град, оскрнавили гробља, гробове, капеле, да уништавају јавне површине, паркове, њиве и воћњаке, те да ови странци не поседују најосновније елементе опште интелигенције и културе“ апелујући на грађане да „буду спремни за онај случај када ће их замолити да изразе своје незадовољство“, само по себи представља акт дискриминације, с обзиром да представља неприхватљиво етикетирање и вређа достојанство ових особа, стварајући у односу на њих понижавајуће и увредљиво окружење. Посебну одговорност и тежину има што је овакву изјаву дао носилац јавне власти, чија је уставна и законска дужност да поштује забрану дискриминације и равноправност свих грађана и грађанки. Поред тога, изјава М. Б. изнета је и као званични став локалне самоуправе у вези са избеглицама и објављена је на интернет презентацији општине Кањижа 13. августа 2015. године. Повереница сматра да је изношење оваквих ставова о избеглицама понижавајуће и увредљиво, да продубљује нетрпељивост, ксенофобију и нетолеранцији према избеглицама. О томе носиоци јавне власти, као и сви други који својим радом и ауторитетом утичу на формирање ставова јавног мњења, свесни одговорности за јавно изговорену реч, морају посебно да воде рачуна. Због тога је још наглашенија њихова обавеза да својим актима не подржавају и подстичу нетрпељивост и нетолеранцију према избеглицама.

3.10. У изјашњењу на притужбу М. Б. наводи да циљ његове изјаве није био понижавање нити вређање избеглих лица, те да својом изјавом није имао намеру, нити је изражавао идеје и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље и да у конкретном случају није дошло до неједнаког поступања према избеглицама, јер циљ локалне самоуправе није био забрана приступа објектима у јавној управи и јавним површинама, већ обезбеђење приступа и коришћење тих објеката сходно њиховој намени, а не за ноћење, за вршење личне хигијене. Поводом ових навода, Повереница за заштиту равноправности указује да приликом испитивања да ли конкретно понашање, које се састоји у изговарању одређених речи, у предузимању неких фактичких радњи и слично, представља акт дискриминације, намера није релевантна са аспекта антидискриминационих прописа, односно, није од значаја чињеница да ли је та особа имала намеру да дискриминише. Предмет процене јесте само манифестовано понашање, у погледу кога се испитује, с обзиром на све околности, да ли је допуштено или није допуштено, тј. да ли је супротно императивним прописима о забрани дискриминације, који су обавезујући за све. Ово потврђује и чињеница да законодавац у члану 12. Закона о забрани дискриминације забрањује узнемиравање и понижавајуће поступање не само када је циљ таквог понашања повреда достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, већ и када такво понашање објективно представља повреду достојанства лица или групе лица. Према томе, у конкретном случају није правно релевантно да ли је циљ председника општине Кањижа био понижавање и вређање избеглица. Само изношење става да „ови странци не поседују најосновније елементе опште интелигенције и културе, да скрнаве гробља, гробове, капеле и уништавају јавне површине“ представља увреду за све избеглице, које су због свог личног својства доведене у контекст неприхватања и окарактерисане као неинтелигентне у односу на домаће становништво.

3.11. Повереница указује да члан 46. Устава РС јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје, а ставом 2. овог члана прописано је да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то неопходно ради заштите права и угледа других, чувања ауторитета и непристрасности суда и заштите јавног здравља, морала демократског друштва и националне безбедности Републике Србије. У складу са Уставом, управо ради заштите права и угледа других, одредбама члана 12. Закона о забрани дискриминације изричито је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, као један од посебних облика дискриминације. Саме радње којима се лице или група лица узнемирава и понижава на основу њиховог личног својства могу бити разноврсне, укључујући и јавно саопштавање одређених идеја, ставова и мишљења.

3.12. Поводом навода председника општине Кањижа да је након његове изјаве, односно, од 14. августа 2015. године, формирана транзит зона за одмор избеглица и да је покрајинска влада обезбедила новчану помоћ локалној самоуправи за адекватније задовољавање потреба избеглих лица и азиланата, Повереница за заштиту равноправности указује да они нису били од утицаја приликом доношења мишљења у конкретном случају. Наиме, неспорно је право председника општине Кањижа, уколико локална самоуправа због повећаног броја избеглица није могла да пружи адекватну подршку, да о томе обавести јавност и затражи додатну помоћ надлежних органа и покрајинске владе. Међутим, неприхватљиво је да председник општине Кањижа, помоћ и подршку ради адекватнијег пружања услуга и помоћи избеглицама у општини Кањижа, захтева на начин којима се вређа достојанство избеглица и ствара понижавајуће и увредљиво окружење. Локална самоуправа и М. Б, председник општине и носилац јавне власти су у таквој ситуацији морали да имају посебну одговорност и обавезу у ширењу толеранције и подстицању права на слободу од дискриминације.

4. МИШЉЕЊЕ

Изјавама које је М. Б, председник општине Кањижа дао 12. августа 2015. године на конференцији за медије у просторијама општине Кањижа, а које су 13. августа 2015. године објављене на интернет презентацији општине Кањижа као став локалне самоуправе поводом избеглица које бораве у овој општини, прекршене су одредбе Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује М. Б. и општини Кањижа да:

5.1. Упуте јавно извињење због изјава о избеглицама које је председник општине дао 12. августа 2015. године на конференцији за штампу, а које су 13. августа 2015. године објављене на сајту локалне самоуправе. Потребно је да ово извињење буде објављено на интернет презентацији општине Кањижа.

5.2. Убудуће не дају, односно, не објављују изјаве којима се вређа достојанство и подржавају предрасуде према избеглицама, те да својим поступањем доприносе смањењу ксенофобије, расизма и дискриминације и повећању толеранције према избеглицама.
Потребно је да М. Б. и општина Кањижа обавесте Повереницу за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико М. Б. и општина Кањижа не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.
Повереник за заштиту равноправности не одлучује о правима и обавезама правних субјеката. У складу са тим, није ни прописана могућност изјављивања жалбе или приговора против мишљења и других правних аката које Повереник доноси.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић


microsoft-word-icon Притужба ОЦД против председника општине Кањижа због вишеструке дискриминације у области поступања јавне власти Преузми


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top