Притужба организације П. против листа В.Н. на основу националне припадности из области јавног информисања

бр. 07-00-147/15-02   датум: 27.7.2015.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе организација P. из Б, против  листа В. Н, поводом текста „Ужас у Смедереву: Ром обљубио девојчицу“ који је објављен 17. марта 2015. године у штампаном и електронском издању овог листа. У току поступка је утврђено да национална припадност осумњиченог, у конкретном случају, није ни у каквој вези са почињеним делом, нити објављивање ове информације доприноси бољем разумевању догађаја, због чега није било никаквог разлога да се национална припадност наводи. Истицањем националне припадности осумњиченог пажња се усмерава на припаднике националне мањине, они се етикетирају као особе склоне вршењу кривичних дела, што за последицу има учвршћивање стереотипа и дискриминаторног односа према Ромима. Ово је посебно опасно када се зна да је ромска популација у Србији веома често изложена дискриминацији у свим сферама друштвеног живота, као и да су често изложени нападима појединаца и организација које заговарају мржњу и нетрпељивост према њима. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да су истицањем националне припадности осумњиченог, у наслову и тексту „Ром обљубио девојчицу“ који је објављен у штампаном и електронском издању листа В. Н. од 17. марта 2015. године, изнете идеје и ставови који су узнемирујући и понижавајући и којима се вређа достојанство припадника ромске националне мањине, чиме су прекршене одредбе Закона о забрани дискриминације. Због тога је дневном листу В. Н. препоручено да убудуће не објављује прилоге којима се подржавају предрасуде према националним мањинама, те да својим прилозима доприноси измени образаца, обичаја и праксе који условљавају стереотипе, предрасуде и дискриминацију у односу на ромску националну мањину, као и да убудуће води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратила организација P. из Б, поводом текста објављеног у рубрици Црна хроника, као и електронском издању листа В. Н. од 17. марта 2015. године „Ужас у Смедереву: Ром обљубио девојчицу“.

1.2. У притужби је наведено:

– да су у тексту „Ром обљубио девојчицу“ изнете идеје, информације и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња и насиље према Ромима;

– да се истицањем националне припадности осумњиченог за извршење кривичног дела, како у наслову тако и у самом тексту директно доприноси стварању и ширењу мржње према припадницима ромске националне мањине;

– да се изричитим навођењем националне припадности осумњиченог битно  утиче на његов положај, као и на положај заједнице којој припада;

– да се оваквим извештавањем даје легитимитет даљем дискриминаторном поступању и стиче се утисак да је небитна чињеница о извршеном кривичном делу, већ преовладава мржња према осумњиченом и припадницима ромске националне мањине.

1.3. Уз притужбу је достављена фотокопија текста „Ужас у Смедереву: Ром обљубио девојчицу“ објављеног у листу В. Н. и фотокопијa текста објављеног у електронском издању овог листа.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка затражено изјашњење главног и одговорног уредника дневног листа В. Н. Захтев за изјашњење је уредно достављен 24. априла 2015. године, али у остављеном року, као ни до окончања поступка, изјашњење на притужбу није достављено.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

Дневни лист В. Н. објавио је 17. марта 2015. године, у рубрици Црна хроника, текст под називом „Ужас у Смедереву: Ром обљубио девојчицу“. У тексту је наведено да је смедеревска полиција ухапсила четрдесетшестогодишњег Р.Б. ромске националности, због сумње да је обљубио дванаестогодишњу девојчицу, да му је одређено полицијско задржавање, након чега ће бити предат вишем јавном тужиоцу у Смедереву који ће одлучити о притвору. Истоветан текст објављен је и у електронском издању листа В. Н.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, анализирала је наводе садржане у притужби, доказе који су достављени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2 Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Република Србија је ратификовала Конвенцију о укидању свих облика расне дискриминације, која у чл. 1. прописује да се појам расна дискриминација односи на свако разликовање, искључивање, ограничавање или давање првенства који се заснива на раси, боји, прецима, националном или етничком пореклу и које има за циљ или за резултат да наруши или да угрози признавање, уживање или вршење, под једнаким условима, људских права и основних слобода у политичкој, привредној, социјалној, културној или било којој другој области јавног живота.

3.4. Комитет Уједињених нација за елиминисање расне дискриминације усвојио је 2000. године Општу препоруку XXVII под називом „Дискриминација Рома“. Комитет је препоручио да државе уговорнице Међународне конвенције о укидању свих облика расне дискриминације усвоје мере у области медија, тако што ће међу професионалцима у свим медијима подстицати свест о нарочитој одговорности да се не шире предрасуде и да се избегава извештавање о инцидентима у које су укључени поједини припадници ромских заједница на начин на који се кривица сваљује на ромску заједницу као целину.

3.5. Устав Републике Србије у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Одредбама чл. 76. Устава Републике Србије гарантује се равноправност пред законом и забрањена је свака дискриминација због припадности националној мањини, док је чл. 81. прописано да Република Србија у области образовања, културе и информисања, подстиче дух толеранције и међукултуралног дијалога и преузима ефикасне мере за унапређење узајамног поштовања, разумевања и сарадње међу свим људима који живе на њеној територији.

3.6. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 2. ст. 1. тач. 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако чл. 24. забрањена дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба  чл. 12. Закона о забрани дискриминације којом је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

3.7. Законом о заштити права и слобода националних мањина забрањује се сваки облик дискриминације на националној, етничкој, расној и језичкој основи према лицима која припадају националним мањинама.

3.8. Одредбом чл. 75. Закона о јавном информисању и медијима прописано је да се идејама, мишљењем, односно информацијама, које се објављују у медијима не сме подстицати дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, полу, због њихове сексуалне опредељености или другог личног својства, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело. Такође, чл. 51. Закона о електронским медијима  прописано је да се регулатор стара да програмски садржај пружаоца медијске услуге не садржи информације којима се подстиче, на отворен или прикривен начин, дискриминација, мржња или насиље због расе, боје коже, предака, држављанства, националне припадности, језика, верских или политичких убеђења, пола, родног идентитета, сексуалне оријентације, имовног стања, рођења, генетских особености, здравственог стања, инвалидитета, брачног и породичног статуса, осуђиваности, старосног доба, изгледа, чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама и других стварних, односно претпостављених личних својстава.

Анализа навода и доказа са аспекта антидискриминационих прописа

3.9. Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли текст објављен 17. марта 2015. године у штампаном и електронском издању листа В. Н. „Ужас у Смедереву: Ром обљубио девојчицу“ представља узнемиравајуће и понижавајуће поступање и повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, односно да ли се њиме ствара непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

3.10. Неспорно је да је у наслову текста „Ром обљубио девојчицу“ истакнута национална припадност осумњиченог, као и делу текста у коме се наводи да је „четрдесетогодишњи Р.Б. ромске националности“. У осталом делу текста описује се начин извршења овог кривичног дела, према „незваничном сазнању“ и наводи да је „осумњиченом одређено полицијско задржавање, након чега ће бити предат вишем јавном тужиоцу у Смедереву, који ће одлучити о притвору.“ Повереница за заштиту равноправности указује да у конкретном случају национална припадност осумњиченог није ни у каквој вези са почињеним делом, нити објављивање ове информације доприноси бољем разумевању догађаја, због чега није било никаквог разлога да се она наводи. Према домаћим и међународним етичким новинарским кодексима, у извештајима о кривичним делима, национална, расна, верска, идеолошка и политичка припадност, као и сексуална оријентација, социјални и брачни статус осумњичених или жртава помиње се само у случају када су опредељења, припадност или статус у непосредној вези с врстом и природом почињеног кривичног дела. Истицањем националне припадности осумњиченог, у конкретном случају, пажња се усмерава на припаднике националне мањине, они се етикетирају као особе склоне вршењу кривичних дела, што за последицу има учвршћивање стереотипа и дискриминаторног односа према Ромима. Ово је посебно опасно када се зна да је ромска популација у Србији веома често изложена дискриминацији у свим сферама друштвеног живота, као и да су често изложени нападима појединаца и организација које заговарају мржњу и нетрпељивост према Ромима. Овакав начин извештавања о једном тешком кривичном делу је неприхватљив и супротан антидискриминационим прописима. Повереница за заштиту равноправности је мишљења да истицање националне припадности у конкретном случају, без икаквог разлога да се она наводи, може да доведе до негативних осећања и још већег јаза између припадника ромске националне мањине и већинског становништва, изазивајући код већинског становништва одбојност према Ромима и етикетирање читаве ромске заједнице као извршилаца кривичних дела.

3.11. Повереница за заштиту равноправности подсећа да су Кодексом новинара Србије дефинисани професионални и етички стандарди којима се доприноси подизању угледа новинарске професије, промовише залагање за слободу мишљења, говора и изражавања, као и независност медија. У делу Кодекса под називом Одговорност новинара, наведено је да се новинар мора супротставити свима који крше људска права или се залажу за било коју врсту дискриминације, говор мржње и подстицање насиља. У делу под називом Новинарска пажња, прописано је да новинар мора бити свестан опасности од дискриминације коју могу да шире медији и учиниће све да избегне дискриминацију засновану, између осталог, на раси, полу, старости, сексуалном опредељењу, језику, вери, политичком и другом мишљењу, националном или друштвеном пореклу. Припадност одређеној етничкој, политичкој, идеолошкој или некој другој групи људи, као и брачно стање, верско опредељење, друштвено порекло, наводи се само у случајевима када је тај податак неопходан за пуно разумевање контекста догађаја о којем се извештава.

3.12. Повереница за заштиту равноправности указује да је степен одговорности листа В. Н. још већи, имајући у виду да је у питању лист са националним тиражом, да се дистрибуира на територији целе државе, као и да својим текстовима утиче на формирање мишљења јавног мњења, па је због тога дужан да води рачуна о објављивању текстова који својим садржајем промовишу предрасуде и подстичу непријатељско и увредљиво окружење за поједине групе људи.  У демократском друштву каквом тежимо, а које почива на вредностима као што су толеранција, равноправност и спречавање сукоба, неопходно је да сви актери који имају утицај на јавност, врше своју улогу у промовисању људских права и спречавању дискриминације и насиља. У том смислу, неспорно је да медији имају снажан утицај на јавно мњење и креирање ставова јавности, између осталог и о различитости и осетљивим друштвеним групама, те уједно имају и велику одговорност. Повереница за заштиту равноправности у потпуности подржава слободу медија и њихову дужност да извештавају јавност о свим догађајима за које јавност има право да зна, односно, да пружају информације и одлучују о насловима својих текстова у духу своје уређивачке политике. Међутим, ова слобода није неограничена, већ се мора кретати у оквирима Устава РС, антидискриминационог законодавства, уз поштовање Кодекса новинара Србије.

3.13. На крају, Повереница за заштиту равноправности напомиње да су медији моћно средство у ширењу толеранције, подстицању права на равноправност и сузбијању дискриминације и уверена је да је објављивање спорног текста резултат недовољног познавања међународних и домаћих стандарда у области равноправности. Уједно, Повереница изражава наду и очекивање да ће В. Н. настојати да кроз прилоге које објављују, развијају свест о равноправности националних мањина, посебно ромске националне мањине која је веома дискриминисана у нашем друштву и утицати на измену образаца, обичаја и праксе који условљавају стереотипе, предрасуде и дискриминацију у односу на ромску националну мањину.

4. МИШЉЕЊЕ

Истицањем националне припадности осумњиченог за кривично дело, у наслову и тексту „Ужас у Смедереву: Ром обљубио девојчицу“ који је објављен у штампаном и електронском издању листа В. Н. од 17. марта 2015. године, изнете су идеје и ставови који су узнемирујући и понижавајући и којима се вређа достојанство припадника ромске националне мањине. Објављивањем овог текста прекршене су одредбе Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује главном и одговорном уреднику В. Н. да:

5.1. Убудуће не објављује прилоге који су узнемирујући и понижавајући према ромској националној мањини и/или којима се подржавају предрасуде према националним мањинама, те да својим прилозима доприноси измени образаца, обичаја и праксе који условљавају стереотипе, предрасуде и дискриминацију у односу на ромску националну мањину.

5.2. Води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА

ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић


microsoft-word-icon Притужба организације П. против листа В.Н. на основу националне припадности из области јавног информисања Преузми


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top