Притужба организације РР против П.ТВ због дискриминације по основу националне припадности у области информисања

бр. 07-00-688/2015-02 датум: 28.3.2016.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе Образовно културне заједнице Р.Р, против Т.В, ауторке емисије „Ж.П.“, због дискриминације на основу националне припадности. У притужби је наведено да је ауторка и водитељка Т.В, током емисије „Ж.П.“, у епизоди „А.П.“, наводећи „националност малолетног лица класификујући га притом као малог насилника јер је био у групи деце која су показала насилно понашање, чија се националност не наводи“ „дозволила генерализацију којом се ромској заједници приписује дивљачко понашање, својствено њима“. У изјашњењу П. телевизије наведено је да једини контекст у коме се у оквиру емисије спомиње придев „ромско“ није национална припадност већ описивање одређеног догађаја који се десио у ромском насељу, где је наведено искључиво са аспекта описивања чињеница и хронологије догађаја. У току поступка утврђено је да није директно наведена национална припадност извршилаца насиља над малолетним дететом, већ да се национална припадност једног од малолетника може наслутити када су поменути његова мајка, баба и рођаци који живе у насељу „Ц.З.“ у Н. и да Т.В. својим питањима, коментарима и изјавама истиче свој негативан став о насилничком понашању уопште, те да национална припадност учесника у насиљу није релевантна. На основу анализе притужбе и изјашњења и увидом у епизоду „А.П.“ утврђено је да Т.В, ауторка и водитељка емисије није извршила акт дискриминације, односно, својим коментарима и изјавама није приписала „дивљачко понашање“ припадницима ромске националности и тиме изазвала повреду достојанства на основу њиховог личног својства. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да Т.В. својим изјавама и коментарима у епизоди „А.П.“ није прекршила одредбе Закона о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереница за заштиту равноправности примила је притужбу Образовно културне заједнице Р.Р, против Т.В, ауторке емисије „Ж.П.“, због дискриминације на основу националне припадности.

1.2. У притужби је, између осталог, наведено:

– да је Т.В, у емисији „Ж.П.“, у епизоди „А.П.“, која је емитована у два дела, 28. октобра и 4. новембра 2015. године, навела припадност ромској националној мањини једног малолетног дечака, класификујући га као малог насилника јер је био у групи деце која су показала насилничко понашање, а чија се националност не наводи;
– да је овим коментаром ауторка и водитељка емисије Т.В. извршила генерализацију којом се ромској заједници приписује „дивљачко понашање, својствено њима“;
– да је сензационалистичким навођењем националне припадности детета водитељка извршила акт дискрминације и подстакла на нетолеранцију према читавој ромској заједници у Србији;
– да је на тај начин проузроковала осуду јавног мњења у односу на читаву ромску заједницу у Србији, што доказују коментари на прилог „А.П.“ на каналу YouTube.

1.3. У прилогу притужбе достављена је следећа документација: 1) допис Образовно културне заједнице Р.Р. упућен П. телевизији и Т.В. и 2) фотографија коментара на каналу Youtube испод емисије „А.П.“.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка прибављено изјашњење М.Г, директорке П. телевизије д.о.о. Београд (у даљем тексту: П. ТВ) и Т.В, ауторке емисије.

1.5. У изјашњењу на притужбу, између осталог, наведено је:

– да је „Ж.П.“ емисија која говори о људима, њиховим животима, судбинама и до сада се бавила низом разноврсних тема,
– да се у отвореном разговору ауторка и водитељка емисије дотиче тема које интересују јавност, посебно јер о њима говоре актери и сведоци, људи који углавном нису познати широј јавности, иако су јавности познати догађаји у којима су они директно учествовали,
– да су конкретне епизоде емисије на које се односи притужба емитоване 27. и 28. октобра 2015. године, под називом „А.П.“, у укупном трајању од 1 час и 40 минута,
– да је тема наведених епизода вршњачко насиље, насиље у школама, представљено кроз призму случаја константног вршњачког насиља које се дешавало током 2010. и 2011. године у Н, у Основној школи „С. М. М.“, над тада четрнаестогодишњим дечаком, који је у мају 2011. године извршио самоубиство, након вишемесечне психичке и физичке тортуре коју је доживљавао;
– да су гости и саговорници Т.В. били родитељи преминулог дечака, који су у две емисије хронолошки причали о свему што им се догађало, о насиљу над њиховим сином;
– да је све поткрепљено и наводима из званичне судске документације, из поступака који су раније покренути пред надлежним органима и нишким судовима против тројице малолетника због повреда нанетих вршњаку, као и против школе и директорке, те да је у том смислу цитиран низ извода и изјава из наведених докумената који су представљали доказе у судском поступку;
– да су родитељи кроз обе емисије говорили и описивали све чињенице које су се у вези са темом догађале у периоду од осам месеци и да су наведени догађаји имали велики број учесника, како би били представљени сви аспекти наведене приче;
– да имена извршилаца насиља нису навођена, с обзиром да су у моменту извршења били малолетни, као ни њихове националне припадности, ни ромска нити било која друга;
– да једини контекст у коме се у оквиру емисије спомиње придев „ромско“ није национална припадност већ описивање одређеног догађаја који се десио у ромском насељу, где је наведено искључиво са аспекта описивања чињеница и хронологије догађаја;
– да је отац, као саговорник у емисији, у циљу описивања шта се догађало у одређеним случајевима, навео да је заједно са сином „отишао у ромско насеље како би потражио старатеље једног од дечака који је вршио насиље, те да га је тамо напала група људи, за које притом не наводи да су ромске националности, и да „он не прави никаква одвајања по том питању, да су сви људи исти.“
– да је у емисији искључиво наведена чињеница да се нешто догодило у ромском насељу у Н. и да је у даљем току емисије наведено да се неки од догађаја десио „код ваздушне бање“, па је апсолутно неосновано тврдити да је намера била да се насилничко понашање повеже са националном припадношћу, јер су сви дечаци који су вршили насиље, окарактерисани као насилници;
– да се у емисији цитира и изјава тадашње разредне старешине, која гласи: „Ја сам позвала дежурне у ПУ Ниш и пријавила догађај да су ме вређале жене ромске националности. Ја бих сигурно пријавила догађај тако што бих отишла до ПУ Ниш али када сам се стишала, након узбуђења и узнемирења схватила сам да би сва деца из Ц.З. (ромско насеље), престала да иду у школу“, те да је тај цитат прочитан у контексту објашњења чињеничног стања;
– да подносилац притужбе поткрепљује тврдње да је емисија позвала на нетолерантност према одређеној заједници а на основу појединачног случаја, на основу неколико негативних коментара на рачун ромске заједнице, које је пронашао на сајту YouTube, постављених испод емисије, не узимајући у обзир да су ови коментари управо појединачни случајеви нетолеранције појединих припадника друштвене заједнице према другима, те да издвојени коментари нису нити могу бити доказ да је емисија утицала на гледаоце на овај начин;
– да се из емисије у целини, нити из било којег њеног појединачног дела није могао стећи утисак да је намера ауторке била да се дивљачко понашање веже за припаднике ромске националне мањине и да тако нешто није ни речено нити приказано;
– да је циљ емисије био развијање друштвене свести о вршњачком насиљу, психичких и физичких последица, које се занемарују, а које прате жртве таквог насиља, позив да се о наведеном друштвеном проблему говори јавно, као и да се развију и пооштре механизми за заштиту;
– да је показатељ како је ова емисија заиста утицала на гледаоце појава иницијативе за усвајање „Алексиног закона“, који би у законске оквире сместио борбу против вршњачког насиља;
– да став П. ТВ никада није био нити ће бити подстицање говора мржње и других негативних вредности, нити је до тога дошло у конкретном случају и да је П. ТВ од оснивања до данас радила искључиво на афирмацији позитивних вредности, што ће чинити и у будућности.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. У току поступка извршен је увид у емисију „Ж.П.“, епизоду „А.П.“ емитовану на П. ТВ. Т.В, ауторка и водитељка емисије, водила је разговор са родитељима А.Ј. који је извршио самоубиство услед вршњачког насиља које је трпео у Основој школи „С. М. М.“ у Н. Увидом у емисију закључено је да су тројица дечака малтретирали дечака у току 2010. и 2011. године, да водитељка и родитељи малолетног дечака у току емисије нису директно поменули националну припадност ниједног од тројице малолетника, али је поменуто да су мајка, баба и рођаци једног од малолетних насилника Роми који живе у насељу „Ц.З.“ у Н.

2.2. У вези са догађајем који се десио у насељу „Ц.З.“ у Н, водитељка Т.В. констатовала је чињенице које су се десиле и постављала је питања у вези са тим догађајем на следећи начин: „А. излеће из кола и ту практично се дешава покушај линча Вас и Вашег сина. Како је то изгледало?“. „Колико је њих из ромског насеља било?. Наоружани ножевима, моткама, секирама?“. Родитељи А.Ј, односно његов отац је наставио причу о том догађају на основу њених питања, при чему је детаљно описао шта се десило у насељу „Ц.З.“ у Н.

2.3. У току емисије саговорници су разговарали, између осталог и о догађају „код ваздушне бање“, када је малолетни Н.Т. претукао А. Ј, услед чега је дечак задобио потрес мозга, као и о догађају у школском дворишту, када му је трећи насилник, малолетни В.О. претио да ће га претући, што је био последњи насилнички напад на њега пре него што је извршио самоубиство. У вези са оба догађаја, водитељка је постављала питања и коментарисала и на тај начин подстицала саговорнике да детаљно причају о тучама и нападима на њиховог сина, што је допринело формирању јасне слике о целокупној ситуацији и теми емисије „А.П.“.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, анализирала је наводе из притужбе, наводе из изјашњења, као и изјаве ауторке и водитељке Т.В. у емисији „Ж.П.“, епизоди „А.П.“.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године , у чл. 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних у овој конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

3.4. Устав Републике Србије у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, Устав јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других. Такође, чл. 76. Устава РС припадницима националних мањина гарантована је равноправност пред законом и забрањена је свака дискриминација због припадности националној мањини, док је чланом 81. прописано да Република Србија подстиче дух толеранције и међукултурног дијалога и предузима ефикасне мере за унапређење узајамног поштовања, разумевања и сарадње међу свим људима који живе на њеној територији.

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације , који у чл. 2. ст. 1. тач. 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба чл. 12. Закона о забрани дискриминације којом је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

3.6. Законом о заштити права и слобода националних мањина забрањује се сваки облик дискриминације на националној, етничкој, расној и језичкој основи према лицима која припадају националним мањинама.

3.7. Одредбом чл. 75. Закона о јавном информисању и медијима , прописано је да се идејама, мишљењем, односно информацијама, које се објављују у медијима не сме подстицати дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, полу, због њихове сексуалне опредељености или другог личног својства, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.8. Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли је Т.В, ауторка и водитељка емисије „Ж.П.“, у епизоди „А.П.“, својим изјавама о Ромима повредила достојанство припадника и припадница ромске националне мањине.

3.9. На основу навода из изјашњења и увида у епизоду „А.П.“ може се константовати да није директно поменута национална припадност тројице дечака који су учествовали у насиљу над малолетним дететом. Наиме, разговор између родитеља дечака који је претрпео насиље и водитељке Т.В. текао је хронолошким редом, од када је дечака први пут претукао малолетни А.М. У току разговора у ком родитељи и водитељка разговарају о инциденту који се десио у насељу „Ц.З.“, водитељка је поменула да је у питању ромско насеље и дала је реч оцу малолетног дечака да гледаоцима исприча шта се у том насељу десило, што је он детаљно описао. О националности једног од дечака се може наслутити тек када је отац приликом описа догађаја рекао да су његови мајка, баба и остала родбина Роми.

3.10. С обзиром на наводе из притужбе да је водитељка дивљачко понашање, односно покушај линча малолетног дечака и његовог оца од становника насеља „Ц.З.“, генерализовала и приказала као својствено ромској заједници, Повереница за заштиту равноправности анализирала је изјаве водитељке у току епизоде „А.П.“. Анализа је показала да је Т.В, с обзиром да је са детаљима теме разговора била упозната и пре снимања емисије, својим изјавама и упитним реченицама наводила оца да прича о том догађају, као једном од највећих узрочника здравствених проблема његовог сина, који ће касније довести до озбиљнијих последица. Циљ изјава као што су: „А. излеће из кола и ту практично се дешава покушај линча Вас и Вашег сина. Како је то изгледало?“. „Колико је њих из ромског насеља било?. Наоружани ножевима, моткама, секирама?“, био је да опишу озбиљност ситуације у којој су се нашли А. и његов отац.

У вези са приказивањем званичног судског документа у емисији који садржи изјаву разредне старешине дечака: „Ја сам позвала дежурне у ПУ Ниш и пријавила догађај да су мене вређале жене ромске националности. Ја бих сигурно пријавила догађај тако што бих отишла до ПУ Ниш али када сам се стишала, након узбуђења и узнемирења схватила сам да би сва деца из Ц.З, ромског насеља, престала да иду у школу, јер припадници ромске националности тако реагују“, треба указати да је циљ приказивања ове изјаве било објашњење зашто разредна старешина случај није пријавила полицији, што је битна чињеница у описивању целокупне ситуације, односно, објашњењу да је школа прикривала насиље које је дечак трпео у току дужег временског периода. Такође, приказивањем/читањем ове изјаве водитељка емисије није истакла, нити приписала „дивљачко понашање“ ромској заједници, већ је наводила чињенице које су битне у разумевању развоја догађаја.

3.11. У даљем току емисије саговорници су разговарали о инциденту који се десио „код ваздушне бање“, где је малолетни Н.Т. претукао дечака, који је тада задобио потрес мозга. У емисији су приказана судска документа – изјава разредне старешине, извештај о васпитном раду са Н.Т, А. изјава о тој тучи и извештај лекара. Саговорници су разговарали и о детаљима последњег догађаја који се десио у школском дворишту, када је трећи учесник вршњачког насиља, малолетни В.О. претио А. Ј. Приказана је изјава наставника физичког васпитања коју је дао суду, у којој је детаљно описано понашање В.О. према А. Национална припадност Н.Т. и В.О. није поменута. Повереница за заштиту равноправности анализирала је коментаре, односно, изјаве Т.В. о малолетним Н.Т. и В.О. и закључила да се њен став о догађају „код ваздушне бање“ и касније у школском дворишту у суштини не разликује од става о догађају у насељу „Ц.З.“ у којем је учествовао малолетни А.М, односно да Т.В. својим питањима, коментарима и изјавама истиче свој негативан став о насилничком понашању уопште, те да национална припадност учесника у насиљу није релевантна.

3.12. Имајући све ово у виду, Повереница за заштиту равноправности је става да у конкретном случају Т.В. није дискриминаторно поступала, с обзиром да је на основу анализе навода из притужбе и изјашњења и увидом у епизоду „А.П.“ утврђено да својим коментарима и изјавама водитељка није приписала „дивљачко понашање“ припадницима ромске националности и тиме повредила њиховог достојанство на основу њиховог личног својства – припадности ромској националној мањини.

3.13. На крају, Повереница за заштиту равноправности указује да упркос напорима различитих државних институција и организација цивилног друштва које предузимају мере усмерене ка побољшању положаја Рома, ова национална мањина и даље једна од најугроженијих друштвених група у Србији, као и да мере које се предузимају још увек нису довеле до осетнијег унапређења услова живота и њиховог положаја у друштву. Имајући све ово у виду, сви друштвени актери имају обавезу да посвете посебну пажњу спречавању дискриминације ромске националне мањине.

4. МИШЉЕЊЕ

Т.В, ауторка и водитељка емисије „Ж.П.“, својим изјавама и коментарима у епизоди „А.П.“, није прекршила одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић

 


microsoft-word-icon Притужба организације РР против П.ТВ због дискриминације по основу националне припадности у области информисања Преузми


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top