Притужба С. Ј. против РЗО филијала Пирот због вишеструке дискриминације у области социјалне заштите

дел. бр. 07-00-97/2013-02 датум: 21. 6. 2013.

 

МИШЉЕЊЕ

 

Донето у поступку поводом притужбе С. Ј. из П. против Републичког фонда за здравствено осигурање, Филијалa за Пиротски округ, због вишеструке дискриминације приликом остваривања права на обавезно здравствено осигурање.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратила С. Ј. из П, поводом решења Републичког фонда за здравствено осигурање, Филијале за Пиротски округ којим јој је одређено плаћање доприноса за укључивање у обавезно здравствено осигурање у износу од 2.610,00 динара месечно, зато што је држављанка Републике Албаније, иако је трудна и у браку са држављанином Републике Србије који је здравствено осигуран као незапослено лице.

1.2. У притужби је, између осталог, наведено:

– да се удала за држављанина Републике Србије 1. августа 2012. године и да ће право на држављанство РС стећи тек за две и по године,
– да је у осмом месецу трудноће,
– да је, када је покушала да се здравствено осигура у РФЗО-Филијала за Пиротски округ, донето решење којим је обавезана да сваког месеца уплати износ од 2.610,00 динара, с обзиром да је њен супруг незапослен и да не може бити осигурана као чланица његове уже породице,
– да је оваквим решењем РФЗО-Филијала за Пиротски округ, дискриминисана као трудница и страна држављанка.

1.3. Уз притужбу је достављено решење РФЗО-Филијала за Пиротски округ бр. 180.6-15/2012-185-2 од 8. фебруара 2013. године.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка прибављено изјашњење Републичког фонда за здравствено осигурање и филијале овог фонда за Пиротски округ.

1.5. У изјашњењима П. С. из РФЗО и директора филијале РФЗО за Пиротски округ, између осталог, наведено је:

– да је супруг подноситељке притужбе И. Ј, осигуран на основу чл. 22. ст. 1. тач. 9. Закона о здравственом осигурању, као незапослено лице и да се његово осигурање обезбеђује из буџета Републике Србије,
– да према мишљењу Министарства здравља бр. 011-00-176/2008-02 од 24. децембра 2008. године страни држављанин који је брачни друг или ванбрачни партнер незапосленог лица не може бити здравствено осигуран као члан породице тог незапосленог лица, већ здравствену заштиту остварује у складу са билатералним споразумом о социјалном осигурању, уколико је такав споразум закључен, затим на основу чл. 238-242. Закона о здравственој заштити, те укључивањем у обавезно здравствено осигурање на основу чл. 23. Закона о здравственом осигурању,
– да Република Србија са Републиком Албанијом нема закључен билатерални споразум о здравственом осигурању,
– да уколико би супруг подноситељке притужбе променио основ осигурања (нпр. засновао радни однос, остварио право на пензију, започео обављање самосталне делатности и сл.), стекли би се услови за примену чл. 24. ст. 1. и 2. Закона о здравственом осигурању, односно, подноситељка притужбе би могла да буде обавезно здравствено осигурана као чланица породице свог супруга,
– да је РФЗО-Филијала за Пиротски округ, у случају подноситељке притужбе, поступала на основу Закона о здравственом осигурању, прописа за спровођење овог закона, пратећих мишљења и брижљивом оценом сваког доказа посебно и свих доказа заједно,
– да је РФЗО у међувремену донео још два решења којима је подноситељки притужбе одређен нови износ месечног доприноса, који представља износ најниже месечне основице доприноса за обавезно социјално осигурање,
– да подноситељка притужбе од 1. септембра 2012. године редовно уплаћује доприносе за обавезно здравствено осигурање.

1.6. Уз изјашњење РФЗО-Филијала за Пиротски округ достављен је допис Републичког фонда за здравствено осигурање бр. 54-2279/08-1 од 22. јануара 2009. године, упућен свим филијалама овог фонда, који у прилогу садржи мишљење Mинистарства здравља бр. 011-00-176/2008-02 од 24. децембра 2008. године.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у решење бр. 180.6-15/2012-185-2 од 8. фебруара 2013. године, утврђено је да се подноситељка притужбе обратила РФЗО-Филијала за Пиротски округ, како би се здравствено осигурала као чланица породице свог супруга И. Ј. и да је овим решењем обавезана да месечно уплаћује доприносе у износу од 2.610,00 динара на име укључивања у обавезно здравствено осигурање. У образложењу решења наведено је да је подноситељка притужбе страна држављанка, у браку са осигураником који је здравствено осигуран као незапослено лице.

2.2. Увидом у достављене прилоге утврђено је да се РФЗО-Филијала за Пиротски округ приликом доношења решења, руководила мишљењем Министарства здравља бр. 011-00-176/2008-02 од 24. децембра 2008. године. Наиме, Министарство здравља је донело ово мишљење поводом дописа Републичког завода за здравствено осигурање, а у вези са остваривањем права на здравствену заштиту страног држављанина/ке – супружника или ванбрачног партнера/ке незапосленог лица, осигураног у складу са чл. 22. ст. 1 тач 9. Закона о здравственом осигурању.

У мишљењу је наведено да се чл. 22. Закона о здравственом осигурању односи на држављане Републике Србије и из тог разлога се њихово осигурање обезбеђује из буџета РС. Сходно томе, чл. 24. ст. 2. овог закона, којим је прописано да се права из обавезног здравственог осигурања обезбеђују и члановима уже породице осигураника из чл. 22. ст. 1. тач. 9. закона, примењује се само уколико су чланови породице осигураника држављани РС. Министарство здравља је става да страни држављанин/ка, супружник или ванбрачни партнер/ка незапосленог лица осигураног у складу са чл. 22. ст. 1. тач. 9. Закона о здравственом осигурању, не може да оствари право на обавезно здравствено осигурање на терет средстава буџета, односно, да страни држављани/ке остварују здравствену заштиту у складу са билатералним споразумима, уколико су такви споразуми закључени, као и на основу чл. 238-242. Закона о здравственој заштити.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе и изјашњења са прилозима, као и антидискриминационе прописе.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да je Република Србија ратификовала Међународну конвенцију о укидању свих облика расне дискриминације , која у чл. 1. ст. 1. даје дефиницију дискриминације, односно, прописује да се „расна дискриминација“ односи на свако разликовање, искључивање, ограничавање или давање првенства које се заснива на раси, боји, прецима, националном или етничком пореклу који имају за циљ или за резултат да наруше или да компромитују признавање, уживање или вршење, под једнаким условима, права човека и основних слобода у политичкој, економској, социјалној и културној области или у свакој другој области јавног живота.

3.4. Комитет за укидање расне дискриминације донео је препоруку бр. 30 – Дискриминација особа које нису држављани државе чланице Међународне конвенције о укидању свих облика расне дискриминације , којом је, између осталог препоручено државама чланицама да обрате посебну пажњу на вишеструку дискриминацију недржављана, те да се уздрже од примене различитих стандарда у поступању према женама недржављанкама које су супруге држављана и мушкарцима недржављанима који су у браку са држављанкама државе чланице. Поред тога, Комитет је препоручио државама чланицама да отклоне препреке које спречавају уживање економских, социјалних и културних права недржављана/ки, нарочито у области образовања, становања, запошљавања и здравља, те да треба да обезбеде поштовање права недржављана/ки на одговарајући стандард физичког и менталног здравља.

3.5. Поред тога, Повереница констатује да бројни обавезујући и необавезујући документи међународних организација, чија је Република Србија чланица, указују на потребу отклањања сваког вида дискриминације жена, а нарочито трудница и породиља. Наиме, Конвенцијом о заштити материнства Међународне организације рада бр. 183 из 2000. године прописано је да је нужно обезбедити заштиту здравља трудница и породиља. Конвенција о елиминисању свих облика дискриминације жена (CEDAW, 1979), коју је Република Србија ратификовала, између осталог, прописује да су државе чланице у обавези да се уздрже од сваког поступка или праксе дискриминације жена и да обезбеде да јавни органи и институције поступају у складу с овом обавезом. Повереница за заштиту равноправности указује и на документ који је усвојен на нивоу Европске уније, на Директиву 2004/113/EC (2004) о примени принципа једнаког третмана мушкараца и жена у области приступа добрима и услугама.

3.6. Устав Републике Србије у чл. 68. ст. 2. посебно прописује да деца, труднице, мајке током породиљског одсуства, самохрани родитељи са децом до седме године и старији остварују здравствену заштиту из јавних прихода, ако је не остварују на други начин, у складу са законом, а одредбом чл. 66. ст. 2. прописано је да се мајци пружа посебна заштита и подршка, пре и после порођаја.

3.7. Уставом је прописано, у члану 17. да странци, у складу са међународним уговорима, имају у Републици Србији сва права зајемчена Уставом и законом, изузев права која по Уставу и закону имају само држављани Републике Србије. Чланом 21. Устава прописана је забрана дискриминације, непосредне или посредне, по било ком основу.

3.8. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом чл. 8. Закона о забрани дискриминације прописано је да до повреде начела једнакости долази ако се лицу или групи лица, због његовог, односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује.

3.9. Релевантне су и одредбе чл. 24. ст. 3. тач. 2. Закона о равноправности полова , којима се прописује да здравствена заштита жена нарочито обухвата здравствену заштиту у вези са планирањем породице, у току трудноће, порођаја и материнства.

3.10. Према чл. 22. ст. 1. тач. 9. Закона о здравственом осигурању обавезно осигураним осигураником сматра се незапослено лице и друге категорије социјално угрожених лица, чији су месечни приходи испод прихода утврђених у складу са Законом о здравственом осигурању. Поред тога, набројана су и друга лица која се сматрају осигураницима, а која припадају групацији становништва која је изложена повећаном ризику оболевања и лица која су у категорији социјално угроженог становништва, а нису обухваћена чл. 17. овог закона, којим су одређени осигураници обавезног здравственог осигурања. Тако, одредбом ст. 1. тач. 2. овог члана, прописано је да се осигураницом сматра и жена у вези са планирањем породице, у току трудноће, порођаја и материнства до 12 месеци након порођаја.

3.11. Одредбом чл. 24. ст. 2. Закона о здравственом осигурању прописано је да се права из здравственог осигурања обезбеђују и члановима уже породице осигураника из чл. 22. став. 1 тач. 9. овог закона, односно, члановима породице незапосленог или социјално угроженог лица, док је одредбом ст. 4. тач. 1. овог члана прописано да се члановима уже породице сматрају супружник или ванбрачни партнер и деца осигураника.

3.12. Законом о здравственој заштити , одредбом члана 3. прописано је да грађанин Републике Србије, као и друго лице које има пребивалиште или боравиште у Републици Србији, има право на здравствену заштиту у складу са законом, док је одредбама чл. 238-242. уређена здравствена заштита странаца, тако што је прописано да страни држављани који су стално настањени, привремено бораве у РС или који пролазе преко територије РС, имају право на здравствену заштиту, у складу са овим законом, на начин на који се здравствена заштита пружа грађанима и грађанкама РС. Наиме, прописано је, између осталог, да су здравствене установе дужне да пруже странцу хитну медицинску помоћ, да ова лица сама сносе трошкове ових услуга, а уколико страни држављанин нема финансијска средства да плати ове услуге, накнада ће бити обезбеђена из буџета РС.

Анализа поступања РФЗО-Филијала за Пиротски округ са аспекта антидискриминационих прописа

3.13. Повереница за заштиту равноправности, након утврђивања чињеничног стања и релевантног правног оквира, имала је задатак да испита да ли је поступањем РФЗО-Филијала за Пиротски округ повређено начело једнаких права и обавеза у односу на подноситељку притужбе. Стога, Повереница је разматрала да ли су подноситељки притужбе ускраћена права, односно, наметнуте обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, те да ли постоји објективно и разумно оправдање да се подноситељки притужбе, која је трудница и страна држављанка, онемогући да буде здравствено осигурана на основу чл. 24. ст. 2. Закона о здравственом осигурању, као чланица породице свог супруга, који је осигуран као незапослено лице.

3.14. Повереница за заштиту равноправности, најпре констатује да је потребно утврдити „упоредника“, односно особу која се налази у истој или сличној ситуацији у којој се налази и подноситељка притужбе, као и да ли та особа има могућност да буде здравствено осигурана као чланица уже породице свог супруга или ванбрачног партнера. У конкретном случају, релевантно је то што је подноситељка притужбе страна држављанка, која је трудна и која је удата за домаћег држављанина који је незапослен.

1) Најпре, у односу на подноситељку притужбе „упоредник“ je држављанка Републике Србије, која је у браку са осигураником, држављанином Републике Србије, здравствено осигураним као незапослено лице. Према прописима Закона о здравственом осигурању и мишљења Министарства здравља на основу кога је поступао надлежни РФЗО, држављанка Републике Србије би у овој ситуацији могла да буде здравствено осигурана као чланица породице свог супруга.

2) Затим, подноситељка притужбе налази се у сличној ситуацији у којој се налази држављанка Републике Србије која је трудна. Труднице које су држављанке РС уживају посебну заштиту на основу релевантних прописа, пре свега Устава РС и Закона о здравственом осигурању. Наиме, према чл. 22. ст. 1. тач. 2. Закона о здравственом осигурању, труднице и породиље имају својство осигураница и у ситуацијама када не испуњавају услове за стицање здравственог осигурања по неком другом основу. Међутим, у мишљењу Министарства здравља бр. 011-00-176/2008-02 од 24. децембра 2008. године наведено је да се члан 22. Закона о здравственом осигурању не односи на стране држављане.

3) На крају, ситуација подноситељке притужбе може да упореди и са ситуацијом у којој се налази страна или домаћа држављанке, која је у браку са домаћим осигураником, здравствено осигураним по неком другом основу (запослен, пензионер, предузетник). Наиме, жена која је у браку или ванбрачној заједници са осигураником из чл. 17. Закона о здравственом осигурању, стиче право из обавезног здравственог осигурања као чланица уже породице свог супруга или ванбрачног партнера, без обзира на своје држављанство.

Из ове анализе јасно произлази да је ситуација у којој се налази подноситељка притужбе упоредива са ситуацијом у којој се налазе домаће држављанке које су удате (чланице породице) за домаћег осигураника који је осигуран као незапослено лице, као и са домаћим и страним држављанкама које су трудне, а удате су за домаћег осигураника који је здравствено осигуран по неком другом основу.

3.15. Након утврђивања „упоредника“, било је потребно размотрити да ли постоји објективно и разумно оправдање да се страним држављанкама које су трудне и које су удате (чланице породице) за домаћег осигураника који је осигуран као незапослено лице ускрати могућност бесплатног обавезног здравственог осигурања, односно да јој се наметне обавеза плаћања месечног износа за укључивање на обавезно здравствено осигурање. То подразумева испитивање: a) да ли је циљ који се постиже овом мером допуштен и оправдан и б) да ли се циљ могао постићи само прописаном мером, односно да ли постоји сразмера између предузетих мера и циљева који се том мером остварују.

3.16. Када је у питању циљ предузетих мера, Повереница за заштиту равноправности констатује да се из изјашњења Републичког фонда за здравствено осигурање и филијале овог фонда за Пиротски округ, може утврдити да је РФЗО-Филијала за Пиротски округ поступала искључиво на основу мишљења Министарства здравља Републике Србије бр. 011-00-176/2008-02 од 24. децембра 2008. године, при томе, не узимајући у обзир специфичност конкретне ситуације, односно, трудноћу подноситељке притужбе. Због тога је у конкретном случају потребно размотрити циљ који је Министарство здравља желело да оствари доношењем мишљења којим се страном држављанину онемогућило да буде здравствено осигуран као члан породице осигураника у ситуацији када је осигураник осигуран као незапослено лице, као и да ли је за Републички фонд за здравствено осигурање ово мишљење обавезујуће, односно, може ли да одступи од мишљења Министарства здравља у одређеним ситуацијама.

3.17. Министарство здравља Републике Србије обавља послове државне управе које се односе на: систем здравствене заштите, систем обавезног здравственог осигурања, других облика здравственог осигурања и доприноса за здравствено осигурање, као и ближе уређивање права из здравственог осигурања. Уједно, Министарство здравља је надзорни орган Републичког фонда за здравствено осигурање и има, између осталог, овлашћења да издаје инструкције о раду и налаже предузимање послова које сматра потребним . С друге стране, Републички фонд за здравствено осигурање доноси акте којима се ближе уређује спровођење обавезног здравственог осигурања и обезбеђује непосредно, ефикасно, рационално и законито остваривање права из здравственог осигурања о организује обављање послова за спровођење осигурања . Повереница за заштиту равноправности констатује да је Републички фонд за здравствено осигурање, када је тражио мишљење Министарства здравља у вези са осигурањем страних држављана – чланова породице домаћих осигураника, поступио оправдано, имајући у виду да је разумно претпоставити да надлежно министарство има веома висок степен знања о примени закона из области здравственог осигурања. Може се претпоставити да је циљ Министарства здравља био рационализација трошкова, односно, смањење издатака за здравствено осигурање који се плаћају из буџета Републике Србије, што свакако представља легитиман циљ. Стога, сагледавајући изнете чињенице, Повереница за заштиту равноправности сматра да је циљ Министарства здравља, приликом доношења мишљења којим се Републички фонд за здравствено осигурање руководио, допуштен и оправдан.

Међутим, Повереница указује да је Републички фонд за здравствено осигурање дужан да приликом одлучивања поштује релевантне међународне и домаће прописе, док мишљења надлежних министарстава могу да буду помоћ и смерница у раду, али никако правни основ за одлучивање о појединачним захтевима. Повереница подсећа да мишљење органа управе није управни акт са обавезујућом снагом, односно, правна и физичка лица немају обавезу да га уваже. Наиме, још је некадашњи Савезни суд својом пресудом констатовао да мишљење органа управе не представља самостални управни акт, али ако је дато у оквиру образложења решења, може се побијати жалбом или другим правним средством . Сагласно томе, Повереница за заштиту равноправности стоји на становишту да је приликом одлучивања о појединачним захтевима било потребно узети у обзир све чињенице конкретног случаја, односно, ситуацију подноситеља/ке захтева, околности под којима је захтев поднет, релевантне прописе и сл. У конкретном случају, Републички фонд за здравствено осигурање требало је да узме у обзир чињеницу да је захтев за осигурање поднела трудница, те да примени прописе којима се трудницама гарантује посебна заштита.

3.18. Да би се испитало да ли је у конкретном случају извршена дискриминација, било је потребно утврдити да ли је последица предузетих мера – утврђивање обавезе подноситељке притужбе да уплаћује доприносе за здравствено осигурање оправдана, као и да ли постоји сразмера између предузетих мера и циљева који се том мером остварују.

3.19. Повереница је на почетку анализе утврдила упореднике – особе које су у истој или сличној ситуацији са подноситељком притужбе, са циљем да утврди да ли постоји објективно и разумно оправдање за евентуалне разлике у поступању према подноситељки притужбе и женама у сличној ситуацији. Анализа је показала да је подноситељка притужбе различито третирана у односу на:

1) држављанку РС која је у браку са домаћим осигураником, здравствено осигураним као незапослено лице, јер би држављанка Републике Србије могла да буде здравствено осигурана као чланица породице свог супруга, без обзира да ли је трудна или није;

2) држављанку РС која је трудна, без обзира на то да ли је у браку са домаћим осигураником који је осигуран као незапослено лице, јер је држављанка Републике Србије здравствено осигурана само на основу чињенице да је трудна, имајући у виду да труднице у Републици Србији уживају посебну заштиту на основу релевантних прописа, пре свега Устава РС и Закона о здравственом осигурању;

3) држављанку РС или страну држављанку, без обзира на трудноћу, која је у браку са осигураником, здравствено осигураним по неком другом основу (запослен, пензионер, предузетник).

Повереница за заштиту равноправности је става да не постоји објективно и разумно оправдање да се подноситељка притужбе третира различито у односу на друге групе жена са којима се налази у сличној ситуацији. Наиме, подноситељка притужбе је страна држављанка, која је трудна и која је у браку са држављанином Републике Србије. Надлежни органи су одобрили њен боравак у Републици Србији и требало би да ужива право на здравствену заштиту и негу, укључујући и здравствено осигурање на терет буџета РС. Републички фонд за здравствено осигурање, приликом доношења решења о здравственом осигурању подноситељке притужбе, није узео у обзир њену трудноћу, као ни релевантне међународне и домаће прописе којима је гарантована посебна заштита трудницама и породиљама. Као што је већ напоменуто, бројни међународни документи, Устав Републике Србије и закони прописују обавезу да се обезбеди здравствена заштита овој категорији жена. Додатно, Закон о здравственом осигурању осигураницама сматра жене у вези са планирањем породице, као и у току трудноће, порођаја и материнства до 12 месеци након порођаја, чиме јасно ставља до знања намеру да се овој категорији жена, без обзира на основ осигурања, пружи посебна заштита. Повереница за заштиту равноправности сматра да нема оправданог разлога да се подноситељки притужбе не омогући исти обим права гарантован трудницама које су домаће држављанке, посебно ако се узме у обзир чињеница да је супруга држављанина РС и да ће родити дете које ће имати држављанство Републике Србије. Томе у прилог говори и чињеница да би подноситељка притужбе могла да буде осигурана као чланица породице свог супруга да је он осигуран по неком другом основу (запослен, пензионер, предузетник).

Повереница за заштиту равноправности указује да је нелогично да подноситељка притужбе нема право на здравствено осигурање у ситуацији када њен супруг не ради, односно, када је осигуран као незапослено лице, а да би то право могла да оствари када би њен супруг био осигуран по другом основу, као запослени, пензионер или предузетник. Управо чињеница да супруг подноситељке притужбе није запослен и да не остварује приходе требало би да буде разлог више да она оствари право на здравствено осигурање без уплаћивања доприноса у износу од 2.610,00 динара месечно, који овој породици представља озбиљан терет. Такође, евентуално оправдање за различит третман не може да буде ни чињеница да РФЗО располаже ограниченим финансијским средствима, односно, да би се осигуравањем подноситељке притужбе оптеретио буџет РС. Наиме, иако је супруг подноситељке притужбе осигуран као незапослено лице, тако да се средства за његово осигурање обезбеђују у буџету РС, ова чињеница не може бити оправдање за неукључивање подноситељке притужбе у обавезно здравствено осигурање јер, да је њен супруг запослен у државном органу, и у том случају би се средства за његово осигурање обезбеђивала из буџета Републике Србије.

3.20. Повереница на крају истиче да је, у конкретном случају, релевантна и чињеница да се одредбама чл. 24. Закона о здравственом осигурању не прави било каква разлика на основу држављанства, приликом одређивања статуса члана уже породице осигураника, односно, да нема одредбе која би се односила на искључивање страних држављана као чланова породице осигураног лица. Не сме се занемарити ни чињеница да је последњих година одређени број жена из околних земаља (Албанија, Украјина и др.) закључило брак са држављанима РС. Стога је неопходно на исти начин уредити здравствено осигурање страних држављанки које су у браку или ванбрачној заједници са домаћим држављанима и које имају дозволу за боравак у РС, а долазе из земаља са којима Република Србија нема закључен билатерални споразум о здравственом осигурању, без обзира да ли њихов супруг/ванбрачни партнер запослен или не. Једнак третман ових жена у погледу здравственог осигурања нарочито је значајан током трудноће и 12 месеци након порођаја.

3.21. Сагледавајући све околности овог случаја, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да није постојало објективно и разумно оправдање да се подноситељки притужбе ускрати обавезно здравствено осигурање које се признаје домаћим држављанкама које се налазе у истој или сличној ситуацији у којој се налази и подноситељка притужбе.

4. МИШЉЕЊЕ

Ускраћивањем права С. Ј. из П, држављанки Републике Албаније, која је удата за домаћег држављанина, да буде обавезно здравствено осигурана као чланица уже породице свог супруга И. Ј, који је здравствено осигуран као незапослено лице, и утврђивањем обавезе плаћања доприноса за здравствено осигурање, РФЗО-Филијала за Пиротски округ, прекршила је одредбе Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности, на основу чл. 33. ст. 1. тач. 1. Закона о забрани дискриминације, препоручује РФЗО-Филијала за Пиротски округ да:

5.1. Предузме све неопходне радње и мере из своје надлежности којима ће омогућити С. Ј. да буде здравствено осигурана као чланице уже породице свог супруга, односно, на основу чл. 24. ст. 2. Закона о здравственом осигурању.

5.2. Убудуће води рачуна да приликом одлучивања о захтевима за здравствено осигурање не крши одредбе Закона о забрани дискриминације, односно да се суздржи од неоправданог прављења разлике или неједнаког поступања и пропуштања (искључивања, ограничавања или давања првенства), у односу на лица или групе лица, које се заснива на неком личном својству.

Потребно је да РФЗО-Филијала за Пиротски округ обавести Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико РФЗО-Филијала за Пиротски округ не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности ће о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

 

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 


microsoft-word-icon Притужба С. Ј. против РЗО филијала Пирот због вишеструке дискриминације у области социјалне заштите Преузми


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top