Притужба С.П.Б против Команде Жандармерије због дискриминације по основу породичног статуса у области рада и запошљавања

бр. 07-00-488/15-02 датум: 28.12.2015.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку по притужби С.Б.П, која је поднета против Команде Жандармерије, због дискриминације на основу пола и брачног и породичног статуса. У притужби је наведено да је С.Б.П. самохрана мајка детета млађег од седам година, запослена у Министарству унутрашњих послова, на пословима здравствене заштите у Другом одреду Жандармерије, на радном месту лекара, и да је предложена за премештај у будући Сектор за људске ресурсе, где би исте послове радила за дупло мању плату, изгубивши УОСЛ статус и бенефицирани радни стаж. Такође, наведено је да јој је речено да је разлог то што не иде на терене у Копненој зони безбедности и што је жена па тиме не одговара потребама службе. У изјашњењу је наведено да је тачно да је С.Б.П. предложена за премештај у будући сектор из разлога што су њени досадашњи радни резултати слабији у односу на резултате рада осталих лекара у Другом одреду, односно то што је била мање продуктивна и функционална у односу на остале запослене лекаре у том одреду, с обзиром да последњих шест, седам година није узимала учешћа у извршавању посебних безбедносних задатака на подручју КЗБ, као и на другим једнодневним и вишедневним ангажовањима ван седишта Одреда јединице, и да чињеница да је мајка малолетног детета није утицала на одлуку. У току поступка утврђено је да ће се у Министарству унутрашњих послова Републике Србије, у складу са реформским процесом, формирати нови Сектор за људске ресурсе и да је Команда Жандармерије сачинила предлог за распоређивање запослених у будући сектор, где је на списку од 14 предложених, 12 жена, међу којима је С.Б.П.. Како током поступка послодавац није пружио објективно и разумно оправдање за предлог да С.Б.П. буде премештена у будући Сектор за људске ресурсе, Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да је Команда Жандармерије, предлогом за неповољнији премештај С.Б.П. из Жандармерије у Сектор за људске ресурсе, извршила посредну дискриминацију на основу пола и породичног статуса, те је Команди Жандармерије препоручено је да предузме све потребне мере у циљу отклањања последица дискриминаторног поступања према запосленој С.Б.П.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереница за заштиту равноправности примила је притужбу С.Б.П, против Министарства унутрашњих послова, Дирекције полиције, Жандармерије, због дискриминације на основу брачног и породичног статуса и пола.

1.2. У притужби је, поред осталог, наведено:
– да је подноситељка притужбе од 10. маја 2003. године запослена у Министарству унутрашњих послова, на пословима здравствене заштите у Другом одреду Жандармерије, на радном месту лекарке, са УОСЛ статусом;

– да је радне задатке обављала професионално, радећи теренски рад у отежаним условима у Копненој зони безбедности, обезбеђивала све јавне скупове и обуке, често радила прековремено и три године била једина лекарка Другог одреда, без накнаде за додатно оптерећење;

– да никада није доведена у питање њена компетентност, нити је било шта указивало на то да не одговара потребама службе, већ је равноправно са мушкарцима обављала радне задатке;

– да је након седам година рада у Жандармерији родила дете, а убрзо постала родитељ са самосталним вршењем родитељског права;

 да је обављала све послове осим теренског рада и да је чак, када би нашла помоћ за чување детета, обављала и послове обезбеђења јавних скупова у ноћним терминима, иако је ослобођена ноћног рада, a да је у колективу наступило омаловажавање јер је свако боловање због болести детета сматрано забушавањем, а законска заштита од ноћног и теренског рада као злоупотреба;

– да је 29. јуна 2015. године незванично сазнала да је предложена за премештај у другу организациону јединицу МУП-а Републике Србије, ради формирања будућег сектора, где би исте послове радила за дупло мању плату, изгубивши УОСЛ статус и бенефицирани радни стаж;

– да је на питање зашто је предложена за премештај, добила одговор од шефа Одсека за здравствену заштиту у команди Жандармерије да је разлог то што не иде на терене у Копненој зони безбедности и то што је жена, па тиме не одговара потребама службе;

– да се 7. јула 2015. године писаним путем обратила команданту свог одреда са захтевом да јој се писано образложе критеријуми и разлози за њен премештај, али одговор није добила;

– да је поднела захтев за приступ информацијама од јавног значаја, након чега је добила сва документа у вези са премештајем;

– да је на основу докумената сазнала да је било потребно одабрати пет извршилаца медицинске струке/лекар или медицински техничар, без обзира на пол и стручну спрему;

– да у Групи за здравствену заштиту њеног одреда запослено пет лекара и три медицинска техничара, а да је предложена она, иако има 12,5 година радног стажа на том радном месту, док остали лекари имају седам, шест или годину и по радног стажа;

– да су и у другим одредима Жандармерије биле предложене само жене, а да је ургирањем једне од њих код политичких званичника, она замењена мушкарцем;

– да је даљим ургенцијама још једна жена накнадно склоњена са списка за премештај и замењена особом мушког пола;

– да је 25. и 26. јуна 2015. године Дирекцији полиције упућен допис Кабинета министра са предлогом броја извршилаца за премештај из Жандармерије а да је 29. јуна одговорено директно из Команде Жандармерије са именима извршилаца, иако писмени захтев за предлоге није спуштен на ниво команданта Одреда као компетентних руководилаца за давање предлога из свог одреда;

– да из тога произлази да је неко унапред имао у плану да ће С.Б.П. бити премештена и ставио је на списак за одговор Кабинету министра, иако ту сагласност није дао њен претпостављени;

– да је њено име било на списку који је био на столу шефа Одсека за здравствену заштиту Команде Жандармерије још у децембру 2014. године.

1.3. У прилогу притужбе достављена је следећа документација: 1) допис Кабинета министра бр. 01/12248/14-80 од 25. јуна 2015. године; 2) допис Кабинета министра бр. 01/12248/14-81 од 26. јуна 2015. године; 3) допис Жандармерије 03/13 бр. 112-5157/2015 од 29. јуна 2015. године; 4) допис Жандармерије 03/13 бр. 119-412/2015-683 од 6. јула 2015. године; 5) допис Другог одреда Жандармерије 03/13/13 бр. 119-420/2015 од 7. јула 2015. године и 6) допис Жандармерије 03/13 бр. 112-5157/2015-1 од 8. јула 2015. године.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка затражила изјашњење од Команде Жандармерије.

1.5. У изјашњењу Г. Д, команданта Жандармерије, наведено је:
– да је на основу аката Кабинета министра бр. 01/12248/14-80 од 25. јуна 2015. године и 01/122481/14-81 од 26. јуна 2015. године од Команде Жандармерије захтевано да се у складу са актуелним реформским процесом у МУП-у Републике Србије, поводом успостављања пословног процеса будућег Сектора за људске ресурсе, достави предлози за најмање по једног запосленог лекара, психолога и медицинског техничара који би послове и даље обављали деташирано у организационим јединицама у којима се налазе, с тим да би им радно-правни статус био везан за Сектор за људске ресурсе;

– да је Команда Жандармерије, поступајући по наведеним актима, по прибављеним предлозима руководилаца организационих јединица – одреда, доставила Дирекцији полиције обједињени одговор, са предлогом за распоређивање запослених у Сектор за људске ресурсе;

– да је међу предложеним била С.Б.П, запослена у групи за здравствену заштиту Одсека за логистику Другог одреда Жандармерије, на радном месту послови здравствене заштите;

– да је након тога одредима у Београду, Новом Саду, Краљеву и Нишу прослеђен акт Команде Жандармерије 03/13 бр. 119-420/2015 од 07. јула 2015. године, којим се тражи да у вези са претходно достављеним списковима са именима запослених, руководиоци организационих јединица, тј. команданти одреда доставе писане предлоге за премештај;

– да је у вези са тим, достављен одговор Другог одреда актом 03/13/13 бр. 119-420/2015 од 7. јула 2015. године, где је поред осталих запослених који су предложени за премештај у Сектор за људске ресурсе и С.Б.П;

– да је Дирекцији полиције актом Команде Жандармерије 03/13 бр. 112-5157/2015-1 од 8. јула 2015. године достављен на одобрење предлог за распоређивање запослених у Жандармерији у Сектор за људске ресурсе, где је у односу на претходно достављени акт 03/13 бр. 112-5157/2015 од 29. јуна 2015. године, уместо претходно предложене М.М. из Петог одреда накнадно предложен С.Р.;

– да је у Одсеку за здравствену заштиту Одељења за логистичку подршку и нормативно правне послове, са Групама за здравствену заштиту у Одсеку за логистику у Одредима, систематизовано 58 радних места – лекари, медицински техничари, психолози и стоматолози, од чега је попуњено 45 радних места на којима су распоређене 24 особе женског пола, као и 21 особа мушког пола, што изражено у процентима износи да 53,4% запослених јесу особе женског пола, док 46,6% запослених чине особе мушког пола;

– да су критеријуми на основу којих су руководиоци организационих јединица одлучивали које ће запослене из делокруга здравствено-психолошких послова у Жандармерији предложити за премештај у Сектор за људске ресурсе МУП-а РС, били: резултати рада запослених, однос према радним обавезама, односно њихова продуктивност и функционалност у извршавању службених задатака који су поверени Жандармерији, са акцентом на извршавању посебних задатака у теренским условима рада у Копненој зони безбедности, као и на другим једнодневним и вишедневним ангажовањима јединице ван седишта одреда;

– да је важећим актом о систематизацији радних места у МУП-у РС предвиђено да се у свим одредима Жандармерије број извршилаца-лекара смањи са пет на четири,

– да је структура запослених и поступање по наведеним критеријумима на основу којих је одлучивано који ће запослени из Жандармерије бити предложени за премештај у Сектор за људске ресурсе, резултирала чињеницом да су од 14 запослених предложених за премештај, само два запослена мушкарца, док су остало запослене жене;

– да се разлози за измену акта Команде Жандармерије 03/13 бр. 112-5157/2015 од 29. јуна 2015. године, актом 03/13 бр. 112-5157/2015-1 од 8. јула 2015. године, где је уместо првобитно предложене М.М, накнадно предложен за премештај у Сектор за људске ресурсе С.Р. из Петог одреда, огледају у чињеници да је након детаљних разматрања постављених критеријума констатовано да је лекар С.Р. био мање продуктиван и функционалан у односу на лекарку М.М;

– да се конкретни разлози предлога за премештај лекарке С.Б.П. из Жандармерије у Сектор за људске ресурсе огледају у потреби службе и чињеници да су њени досадашњи резултати рада у Групи за здравствену заштиту Одсека за логистику Другог одреда, слабији у односу на резултате рада осталих лекара у одреду, односно, да је у претходном периоду била мање продуктивна и функционална у односу на остале запослене лекаре у Другом одреду, тј. последњих 6-7 година није учествовала у извршавању посебних безбедносних задатака на подручју Копнене зоне безбедности, као и на другим једнодневним и вишедневним ангажовањима јединице ван седишта одреда, где су због природе радних задатака најизраженије потребе за предузимањем мера здравствене заштите, те да постоји уверење да ће у саставу Сектора за људске ресурсе остварити боље и квалитетније резултате рада;

– да околности везане за чињеницу да је С.Б.П. мајка малолетног детета нису утицале на одлуку о предлогу за премештај;

– да је притужба С.Б.П. неоснована, с обзиром да је приликом наведеног поступања поштовано начело једнакости и забране дискриминације, односно наведено поступање је било оправдано и са законитим циљем, а средства за постизање тог циља су била примерена и нужна;

– да је у вези са актуелним реформским променама у Министарству унутрашњих послова Републике Србије, послодавац у могућности да у складу са чл. 148 б Закона о полицији, односно одредбама чл. 90, 91 и 92. Закона о државним службеницима запосленог трајно премести на друго радно место.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у притужбу и изјашњење, утврђено је да ће се у Министарству унутрашњих послова Републике Србије, у складу са реформским процесом, формирати нови Сектор за људске ресурсе.

2.2. Увидом у допис Кабинета министра бр. 01/12248/14-80 од 21. јуна 2015. године, утврђено је:

– да је ради успостављања пословног процеса будућег сектора, Кабинет министра обавестио Дирекцију полиције да је потребно определити радна места и извршиоце у специјалним јединица Дирекције, који ће обављати здравствено-психолошке послове у будућем Сектору за људске ресурсе;

– да је потребно определити најмање по једног запосленог лекара, психолога и медицинског техничара из сваког организационог дела САЈ-а, ПТЈ-а и Жандармерије, који ће послове обављати деташирано и чији ће радно-правни статус бити везан за Сектор за људске ресурсе;

– да је сврха таквог поступања неопходност успостављања пословних процеса и функционисања будућег сектора за људске ресурсе, што ће за последицу имати повећање ефикасности и борбене готовости специјалних јединица;

2.3. Увидом у допис Жандармерије 03/13 бр. 112-5157/2015 од 29. јуна 2015. године, утврђено је да је Команда Жандармерије сачинила предлог за распоређивање запослених у Сектор за људске ресурсе, где је на списку од 14 предложених, 13 жена, међу којима је С.Б.П;

2.4. Увидом у допис Жандармерије 03/13 бр. 112-5157/2015-1 од 8. јула 2015. године, утврђено је да је Команда Жандармерије изменила акт 03/13 бр. 112-5157/2015 од 29. јуна 2015. године, тако што је уместо полицијске службенице М.М. из Петог одреда, за распоређивање у будући сектор предложен полицијски службеник С.Р. из истог одреда, те да је од 14 предложених запослених, 12 жена и два запослена мушког пола;

2.5. Увидом у допис Другог одреда Жандармерије 03/13/13 бр. 119-420/2015 од 7. јула 2015. године утврђено је да су разлози за премештај С.Б.П. – одласци на извршење посебних задатака у Копненој зони безбедности, рад и залагање на послу приликом обављања свакодневних задатака, кршења радне дисциплине, као и чињеница да су предложени упознати са предлогом, односно списком предложених запослених.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе садржане у притужби и изјашњењу, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Конвенција о елиминисању свих oбликa дискриминaциje жeнa (CEDAW) коју je Република Србија ратификовала, одредбом члана 11. прописује обавезу државе чланице да предузима све подесне мере ради елиминисања дискриминације жена у области запошљавања како би се обезбедила једнака права мушкарцима и женама, у складу са принципом равноправности полова.

3.4. Конвенција о једнаким могућностима и једнаком третману радника и радница: радници с породичним обавезама (1981) прописује да се, у циљу постизања стварне једнакости у могућностима и третману радника и радница, морају предузети све мере у складу са националним условима и могућностима како би се радницима са породичним обавезама омогућило остварење њиховог права на слободан избор запослења и како би се водило рачуна о њиховим потребама у односу на услове рада и запошљавања, као и у односу на социјалну сигурност.

3.5. У преамбули Директиве 2010/18/ЕЗ о родитељском одсуству наведено је да је потребно дати првенство поступцима у области подршке равнотежи рада и живљења, а истовремено је указано да је, да би се наставило остваривање напретка по питању усклађености, нужно успоставити уравнотежену, интегрисану и одрживу политику која обухвата решења везана за одсуство, уз рад и уз инфраструктуру намењену бризи о детету. У чл. 4. ове директиве одређено је да државе чланице, како би осигурале да радници користе право на родитељско одсуство, морају предузети потребне мере како би заштитиле раднике од поступака који су за њих неповољнији. Поред тога, у чл. 5. је прописано да права која је радник стекао или треба да стекне на датум када започиње родитељско одсуство, морају остати у истом обиму све до завршетка родитељског одсуства. На крају родитељског одсуства примењују се та права и све промене које су проистекле из националног права, колективних уговора и/или праксе.

3.6. Устав Републике Србије , одредбом члана 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

3.7. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације , којим је регулисана општа забрана дискриминације, и то тако што је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости. Према одредби чл. 2. ст. 1. тач. 1. дискриминација је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Поред осталог, чл. 20. је регулисана дискриминација на основу пола која постоји ако се поступа противно начелу равноправности полова, односно начелу поштовања права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота. Одредбом чл. 16. Закона о забрани дискриминације регулисана је дискриминација у области рада, тако што је забрањено нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање и ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености.

3.8. Законом о равноправности полова прописано је да је дискриминација на основу пола свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства) које има за циљ или последицу да лицу или групи отежа, угрози, онемогући или негира признање, уживање или остваривање људских права и слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, грађанској, породичној и другој области. Одредбом члана 11. прописано је да је послодавац дужан да запосленима, без обзира на пол, обезбеди једнаке могућности и третман у вези са остваривањем права из радног односа и по основу рада, у складу са законом којим се уређује рад.

3.9. Одредбама члана 18. Закона о раду забрањена је непосредна и посредна дискриминација лица која траже запослење и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидитет, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуалну оријентацију, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство, а одредбом члана 20. дискриминација је забрањена, између осталог и у односу на услове рада и сва права из радног односа. Такође, чл. 91. ст. 2. прописано је да самохрани родитељ који има дете до седам година живота (…) може да ради прековремено, односно ноћу само уз своју писану сагласност.

3.10. Повереница за заштиту равноправности указује да су наведеним међународним документима и националним законодавством прописана правила према којима стављање жена у неповољнији положај због трудноће, породиљског одсуства, дојења и слично, представља дискриминацију. Поред тога, прописана су и правила да им се због породичних околности не смеју смањивати права која проистичу из радног односа. Родна равноправност, поред осталог, претпоставља да мушкарци и жене имају једнаке могућности у уживању права, што је битна одредница демократског друштва и државе засноване на владавини права. Међутим, неједнакости између жена и мушкараца и даље постоје, и то у свим сферама друштвеног живота (нпр. разлике у платама, неједнака заступљеност у јавној сфери и политичком животу, неравномерна подела рада и одговорности у приватној сфери). Ове неравноправности су резултат друштвених односа изграђених на стереотипним улогама полова, које су видљиве у породици, образовању, култури, медијима, тржишту рада и у другим областима друштвеног живота, а често се користе као оправдање и објашњење за подређени положај жене у друштву, чиме се одржавају и подстичу постојеће неравноправности. Општепозната је чињеница да су жене веома често дискриминисане у сфери радних односа, посебно због своје биолошке функције рађања. Најчешћи облици дискриминације на основу пола у вези трудноће су: одбијање послодавца да запосли жена због трудноће, давање отказа или премештање на друго (ниже) радно место по завршетку коришћења породиљског и одсуства са рада ради неге детета женама није осигуран и омогућен повратак на исто радно место, онемогућава им се напредовања у служби за време трудноће, као и професионално усавршавање за време трудноће. Овакво стање у друштву и пракса послодаваца искључују жене из такмичења за запослење и/или напредовање на послу и систематски стављају и одржавају жене у лошијем положају, кршећи тако принцип једнакости.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.11. На основу доказа који су достављени уз притужбу, утврђено је да је С.Б.П. запослена у Министарству унутрашњих послова од 10. маја 2003. године, на пословима здравствене заштите у Другом одреду Жандармерије, на радном месту лекарке са УОСЛ статусом. Команда Жандармерије, поступајући по налозима Кабинета министра унутрашњих послова и Дирекције полиције, сачинила је предлог за распоређивање одређеног броја запослених у будући Сектор за људске ресурсе. На коначном списку је 14 запослених који су предложени за распоређивање у будући сектор, од тога 12 жена, међу којима је и С.Б.П. У изјашњењу команданта Жадармерије наведено је да се конкретни разлози за премештај лекарке С.Б.П. из Жандармерије у Сектор за људске ресурсе огледају у потреби службе и чињеници да су њени досадашњи резултати рада у Групи за здравствену заштиту Одсека за логистику Другог одреда слабији у односу на резултате рада осталих лекара у одреду, односно, да је у претходном периоду била мање продуктивна и функционална у односу на остале запослене лекаре, тј. последњих 6-7 година није учествовала у извршавању посебних безбедносних задатака у подручју Копнене зоне безбедности, као и на другим једнодневним и вишедневним ангажовањима јединице ван седишта одреда, где су због природе радних задатака најизраженије потребе за предузимањем мера здравствене заштите.

3.12. Из навода из притужбе, који нису оспорени у изјашњењу Жандармерије, утврђено је да би подноситељка притужбе, премештајем у будући Сектор за људске ресурсе, обављала исте послове за дупло мању зараду, уз губитак УОСЛ статуса и бенефицираног радног стажа, чиме би фактички била премештена на радно место са знатно неповољнијим условима рада. Такође, утврђено је да је подноситељка притужбе самохрана мајка, која је обављала све задате послове и радне задатке, изузев теренског и повремено ноћног рада, имајући у виду чињеницу да је законом заштићена од ових врста радног ангажовања.

3.13. Имајући то у виду, са аспекта Закона о забрани дискриминације потребно је утврдити да ли су за одлуку да се С.Б.П. уврсти на списак запослених који ће бити распоређени на радно место у будућем Сектору за људске ресурсе постојали објективни и оправдани разлози или је одлука базирана на чињеници да је подноситељка притужбе жена и самохрана мајка, која због свог породичног статуса није вршила послове теренског рада. При томе, у конкретном случају је потребно имати у виду одредбу чл. 7. Закона о забрани дискриминације, према којој посредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог, односно њиховог личног својства, ставља у неповољнији положај актом, радњом или пропуштањем које је привидно засновано на начелу једнакости и забрани дискриминације, осим ако је то оправдано законитим циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна. Сагласно томе, дискриминација неће постојати под условом да је циљ конкретног поступања (акт, радња или пропуштање) легитиман и да су средства за постизање тог циља примерена и нужна. Будући да је подноситељка притужбе изнела чињенице и понудила доказе којима је учинила вероватним акт дискриминације, терет доказивања да услед таквог акта није дошло до повреде начела једнакости сноси Команда Жандармерије, сагласно чл. 45. Закона о забрани дискриминације.

3.14. У поступку су анализирани критеријуме на основу којих су руководиоци организационих јединица одлучивали које ће запослене из делокруга здравствено-психолошких послова у Жандармерији предложити за премештај у Сектор за људске ресурсе МУП РС. Увидом у наводе из изјашњења и достављене прилоге утврђено је да је разлог премештаја запослених из специјалних јединица Дирекције полиције, међу којима је и Жандармерија, успостављање будућег Сектора за људске ресурсе, са циљем повећања ефикасности и борбене готовости специјаних јединица.

Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да Министарство унутрашњих послова, као и сваки други државни орган, има право да у складу са прописима Републике Србије, спроводи реформе свог рада, уводи нове секторе и јединице и персоналне промене ради унапређења пословања, као и из других разлога заснованих на повећању ефикасности и борбене готовости, посебно имајући у виду специфичне задатке које ово министарство обавља. У конкретном случају, Команда Жандармерије, поступајући у складу са налогом Кабинета министра унутрашњих послова, имала је задатак да определи одређени број запослених који ће бити распоређени у будући Сектор за људске ресурсе.

Може се констатовати да је Жандармерија успоставила одређене критеријуме, на основу којих су руководиоци организационих јединица одлучивали које ће запослене да предложе за премештај у Сектор за људске ресурсе. Наиме, руководиоци су вршили избор међу 45 запослених у Одсеку за здравствену заштиту одељења за логистичку подршку и нормативно правне послове, од којих 24 чине особе женског пола (53,4%). Наведени критеријуми били су: резултати рада запослених, однос према радним обавезама, односно њихова продуктивност и функционалност у извршавању службених задатака који су поверени Жандармерији, са акцентом на извршавању посебних задатака у теренским условима рада у Копненој зони безбедности, као и на другим једнодневним и вишедневним ангажовањима јединице ван седишта одреда. Треба указати да су ови критеријуми формулисани веома јасно и да се њима, на први поглед, једнако третирају сви запослени у Одсеку за здравствену заштиту одељења за логистичку подршку и нормативно правне послове.

3.15. Међутим, да би се испитало да ли је С.Б.П. посредно дискриминисана тиме што је предложена за премештај у будући Сектор за људске ресурсе, потребно је најпре размотрити да ли се она, као мајка која самостално врши родитељско право и која је користила своје право да не врши задатке у теренским условима рада, налази у битно различитој ситуацији у односу на остала лица са којима то није случај. Повереница указује да је положај у коме се налази подноситељка притужбе, као и свих других лица у сличној ситуацији, битно различит у односу на друге запослене у Одсеку за здравствену заштиту одељења за логистичку подршку и нормативно правне послове Жандармерије. Наиме, приликом формирања критеријума за премештај запослених у нови сектор „акценат је стављен“ на извршавање посебних задатака у теренским условима рада у Копненој зони безбедности, као и на другим једнодневним и вишедневним ангажовањима јединице ван седишта одреда. Тиме је Команда Жандармерије запосленима упутила јасну и недвосмислену поруку – да ће, уколико одлуче да због бриге о детету не обављају радне задатке током ноћи и у теренским условима, бити у лошијем положају у односу на остале колеге и колегинице. За ову групу запослених то фактички значи да ће њихов рад бити сматран мање ефикасним и мање продуктивним, те да могу очекивати премештај на лошије плаћена радна места, уз губитак бенефиција из радног односа које су до тада уживали.

3.16. У погледу навода из изјашњења да Министарство унутрашњих послова као послодавац, има могућност да у складу са чл. 148 б Закона о полицији, односно одредбама чл. 90 – 92. Закона о државним службеницима, запосленог трајно премести на друго радно место, може се констатовати да су у конкретном случају ови наводи ирелевантни. Околност да послодавац спроводи поступак трајног премештаја С.Б.П. у складу са одредбама Закона о полицији и Закона о државним службеницима, не значи уједно да није извршио дискриминацију на основу пола и породичног статуса, која је повод за подношење притужбе. Имајући у виду одредбе Закона о забрани дискриминације и Закона о равноправности полова, у конкретном случају релевантан је основ предлога за премештај подноситељке притужбе на неповољније радно место. У изјашњењу команданта Жадармерије наведено је да се конкретни разлози за премештај С.Б.П. из Жандармерије у Сектор за људске ресурсе огледају у потреби службе и чињеници да су њени досадашњи резултати рада у Групи за здравствену заштиту Одсека за логистику Другог одреда, слабији у односу на резултате рада осталих лекара у одреду, односно, да је у претходном периоду била мање продуктивна и функционална у односу на остале запослене лекаре у Другом одреду, тј. последњих 6-7 година није учествовала у извршавању посебних безбедносних задатака на подручју Копнене зоне безбедности, као и на другим једнодневним и вишедневним ангажовањима јединице ван седишта одреда, где су због природе радних задатака најизраженије потребе за предузимањем мера здравствене заштите, те да постоји уверење да ће у саставу Сектора за људске ресурсе остварити боље и квалитетније резултате рада. Из наведеног јасно произлази да је С.Б.П. предложена за премештај на друго радно место искључиво због тога што није учествовала у извршавању посебних задатака ван седишта одреда, што је у директној вези са чињеницом да је подноситељка притужбе жена и самохрана мајка која је користила своје право да због бриге о детету, не обавља задатке у теренским условима рада.

3.17. Поред тога, може се констатовати да анализа овог предмета иде у прилог тврдњи подноситељке притужбе да јој је шеф Одсека за здравствену заштиту у команди Жандармерије рекао да је разлог за њен премештај чињеница „да не иде на терене у Копненој зони безбедности и то што је жена, па тиме не одговара потребама службе“. Наиме, анализа притужбе и изјашњења показује да су руководиоци вршили избор између 45 запослених, од којих половину чине жене, те да су донели одлуку да у нови сектор преместе 14 запослених, од којих чак 12 чине жене. Ова чињеница несумњиво показује да Команда Жандармерије врши посредну дискриминацију на основу пола запослених, засновану на предрасудама и стеротипима да жене због својих породичних обавеза нису ефикасне и продуктивне у оперативном раду као њихове мушке колеге.

3.18. Повереница подсећа на истраживања о статусу жена у полицији, која показују да су жене и мушкарци запослени у МУП-у сложни око тога да и даље постоји унутрашња неформална подела на „женске“ и „мушке“ послове. У „женске послове“ се убрајају правни, финансијски, аналитички послови, затим послови у вези са управљањем људским ресурсима, комуникацијом, као и послови логистичке подршке јер највише жена има у Сектору финансија, људских ресурса и заједничких послова, Управи за управне послове, Секретаријату министарства, Бироу за сарадњу са медијима. Чак и када је жена оперативац а у склопу посла има пуно бирократских и административних задатака, они се увек, према мишљењу жена, додељују њима. Као „мушки послови“ перципирају се сви они послови који захтевају висок ниво физичке и психичке издржљивости и примену средстава принуде, као што су рад у специјалним јединицама, рад у криминалистичкој, саобраћајној полицији, полицији опште надлежности и др. И у тим организационим местима су запослене жене, али на оним пословима који подразумевају помоћ или подршку. Мали број интервјуисаних жена у полицији сматра да је њихова каријера ишла узлазном путањом и да се на том путу нису сусретале са препрекама или изазовима. Већина жена тврди управо супротно, сматрају да су се у напредовању у каријери суочавале са много изазовних ситуација и да им се чинило да никада неће имати проходност ка вишим позицијама. Већина жена се слаже да је много више рада и одрицања потребно женама да би напредовале у систему, те да у полицији важи неписано правило да мушкарци имају предност при унапређивању. Жене сматрају да оно што их спречава на путу ка вишим радним местима јесте преовлађујуће мишљење да „високи руководилац не може бити жена, јер мушкарци боље обављају тај посао“. Чак и у управама у којима жене чине 85%, за руководиоца се у већини случајева бира мушкарац. Поред тога, мушкарци сматрају да жене руководиоци не смеју да попусте под притиском на послу, јер ће се то сматрати слабошћу и објасниће се тиме да се ради о жени. Све жене које су се избориле за обављање тзв. „мушких послова“ или су на руководећем месту, у највећем проценту су по мишљењу мушкараца запослених у полицији неудате или разведене или су без деце. Овакво мишљење се образлаже тиме што посао у полицији захтева многа одрицања, а ако се жена определи да се посвети каријери, породица неминовно трпи. Мушкарци у полицији сматрају да жене имају велике тешкоће у усклађивању пословног и приватног живота. Уколико се у потпуности посвете каријери одлучују се да немају брак или децу или због преданости послу породица трпи што касније, по њиховом мишљењу, доводи до развода. Ако приоритет дају породици, сматрају да због тога посао трпи и да нису спремне да се жртвују, да раде тешке послове, да буду на терену, да раде ноћне смене, него се свесно опредељују за канцеларијски рад. У том случају, опет на њих, мушкарце, „спадну“ најтежи послови .

3.19. Предлогом за распоређивање С.Б.П. у будућем Сектору за људске ресурсе, јер од рођења детета није учествовала у извршавању посебних безбедносних задатака на подручју Копнене зоне безбедности, као и на другим једнодневним и вишедневним ангажовањима јединице ван седишта одреда, послодавац је извршио посредну дискриминацију по основу пола и породичног статуса. Повереница за заштиту равноправности указује да су разлози за неповољније распоређивање подноситељке притужбе (радно место са мањом зарадом, уз одузимање бенефиција из радног односа) њена лична својства – пол и породични статус, с обзиром да из навода изјашњења и достављених прилога није утврђен ни један објективан и оправдан разлог за овакво поступање послодавца.

3.20. Повереница за заштиту равноправности напомиње да су у бројним међународним документима и националном законодавству уграђена правила према којима стављање жена у неповољнији положај због трудноће, породиљског одсуства, дојења и слично, представља директну дискриминацију засновану на полу, за коју није потребно тражити тзв. упоређиваче (особе које су у истој позицији) јер због различитих репродуктивних функција жена и мушкараца, такво поређење није могуће. С друге стране, у међународним и националним прописима садржане су и одредбе којима је прописано да род (родне улоге) и одсуство са посла због бриге о деци и породици не смеју да буду препрека професионалном напредовању или да буду основ за неповољније распоређивање неког лица, а уколико такав третман постоји – у питању је посредна дискриминација.
Родна равноправност, поред осталог, претпоставља да мушкарци и жене имају једнаке могућности у уживању права, што је битна одредница демократског друштва и државе засноване на владавини права. Међутим, неједнакости између жена и мушкараца и даље постоје, и то у свим сферама друштвеног живота (нпр. разлике у платама, неједнака заступљеност у јавној сфери и политичком животу, неравномерна подела рада и одговорности у приватној сфери). Ове неравноправности су резултат друштвених односа изграђених на стереотипним улогама полова, које су видљиве у породици, образовању, култури, медијима, тржишту рада и у другим областима друштвеног живота, а често се користе као оправдање и објашњење за подређени положај жене у друштву, чиме се одржавају и подстичу постојеће неравноправности. Општепозната је чињеница да су жене веома често дискриминисане у сфери радних односа, посебно због своје биолошке функције рађања. Овакво стање у друштву и пракса послодаваца искључују жене из такмичења за запослење и/или напредовање на послу и систематски стављају и одржавају жене у лошијем положају, кршећи тако принцип једнакости.

4. МИШЉЕЊЕ

Предлогом Команде Жандармерије за неповољнији премештај С.Б.П. из Жандармерије у Сектор за људске ресурсе, Министарство унутрашњих послова, Дирекција полиције, Команда Жандармерије прекршила је одредбе Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује Команди Жандармерије да предузме све потребне мере у циљу отклањања последица дискриминаторног поступања према запосленој С.Б.П.

Потребно је да Команда Жандармерије обавести Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Уколико Команда Жандармерије не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средства јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

 

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић


microsoft-word-icon Притужба С.П.Б против Команде Жандармерије због дискриминације по основу породичног статуса у области рада и запошљавања Преузми


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top