Притужба С.С. и К.Р. против УГП МУП због дискриминације на основу националне припадности у поступку пред органима јавне власти

бр. 07-00-197/2015-02  датум:  13.8.2015.

 

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе С.С. и К. Р. из Б, против Управе граничне полиције МУП-а, због дискриминаторног поступања службеног лица приликом преласка границе на аеродрому Никола Тесла. Подносиоци притужбе су навели да је требало да 21. априла 2015. године отпутују у Гетеборг, али да им приликом провере на пасошкој контроли полицијска службеница није дозволила излазак из земље. Сматрају да није постојао ни један оправдан разлог да им се не дозволи излазак из земље, већ да је искључиви разлог оваквог поступања полицијске службенице ромска национална припадност С. С. У изјашњењу на притужбу, Управа граничне полиције оспорила је наводе из притужбе у вези са националном припадношћу С. С, наводећи да им није дозвољен излазак из земље јер нису испуњавали прописане услове за одлазак у иностранство. У току поступка је утврђено да 21. априла 2015. године, полицијска службеница пасошке контроле на аеродрому Никола Тесла није дозволила С. С. и К. Р. излазак из земље, јер нису испуњавали услове за наставак путовања (нису имали повратне авионске карте, плаћено путно осигурање и гарантно писмо), прописане Уредбом о ближем уређивању начина вршења полицијских овлашћења полицијских службеника граничне полиције и дужностима лица које прелази државну границу. Управа граничне полиције пружила је довољно основа за закључак да на одлуку да се С. С. и К. Р. не дозволи наставак путовања, није била од утицаја ромска национална припадност С. С. Стога је Повереница за заштиту равноправности дала мишљење да Управа граничне полиције МУП РС није прекршила одредбе Закона о забрани дискриминације, онемогућавањем изласка из Републике Србије С. С. и К. Р. на пасошкој контроли аеродрома Никола Тесла.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом су се обратили С. С. и К. Р. из Б, коју су поднели против Управе граничне полиције (пасошке контроле) на Аеродрому Никола Тесла у Београду.

1.2. У притужби је наведено:

– да су 16. априла купили авионске карте компаније „Wizz Air“ како би отпутовали код С. тетке у Гетеборг, која је лошег здравственог стања;

– да им приликом контроле граничне полиције на аеродрому није дозвољен излазак из земље јер је за С. С. расписана потерница. Том приликом му је уручен и судски позив за 17. април 2015. године;

– да је 17. априла 2015. године отишао у Полицијску станицу „29. новембар“ и заједно са полицијским службеником отишао у суд;

– да је осуђен на 150 часова друштвено корисног рада, а да је од суда добио обавештење да може слободно да путује јер му је потерница укинута;

– да су 17. априла 2015. године поново отишли на аеродром да купе карте, да су најпре у полицијској испостави на аеродрому још једном проверили да ли могу слободно да изађу из земље, те да су након провере обавештени да не постоје никакве забране и да могу слободно да путују;

– да су одмах након провере купили авионске карте компаније „Wizz Air“ за 21. април за Гетеборг, у једном правцу;

– да су 21. априла 2015. године дошли на аеродром како би отпутовали за Гетеборг, али им службеница пасошке контроле на аеродрому Н. Т. није дозволила излазак из земље и након постављања више питања (код кога путују, где, колико новца имају код себе и слично) на која су одговорили, рекла им да не могу да путују;

– да их је службеница гледала са гађењем, мржњом и чуђењем, док су путници испред њих пролазили без икаквих проблема и нису им постављана никаква питања;

– да су хтели да разговарају са начелником, али им је службеница на пасошкој контроли рекла да је она већ звала „шефа“ и да је он рекао да су азиланти, због чега не могу да путују;

– да су тада поново отишли у полицијску испоставу на аеродрому, како би још једном проверили да ли могу слободно да путују, али су им у станици рекли да они не могу ништа да ураде и само су „слегли раменима и ћутали“;

– да полицијска службеница на пасошкој контроли није имала ни један оправдан разлог да им забрани излазак из земље, нити им је дала објашњење зашто не могу да путују, због чега сматрају  да је овакво поступање службенице на пасошкој контроли искључиво због ромске националне припадности С. С.

1.3. Уз притужбу су достављене фотокопије авионских карата за 16. и 21. април 2015. године, фотокопије пасоша С. С. и К. Р, као и фотокопија притужбе коју су поднели Сектору унутрашње контроле МУП-а.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка прибављено изјашњење Управе граничне полиције Министарства унутрашњих послова.

1.5. У изјашњењу начелника управе наведено је:

– да су увидом у службене евиденције, извештаје, као и изјаве полицијског службеника утврдили да су С. С. и К. Р. 21. априла 2015. године на граничном прелазу Сурчин-Београд били на шалтерима пасошке контроле на излазу из Републике Србије;

– да су намеравали да авионом мађарске компаније „Wizz Air“ отпутују за Гетеборг, док је пасошку контролу њихових путних докумената обављала полицијска службеница Ј. М;

– да су С. С. и К. Р. приликом разговора са полицијском службеницом пасошке контроле, на околност путовања, изјавили да путују туристички код тетке, да немају повратне авионске карте, плаћено путно осигурање и гарантно писмо лица код којег су намеравали да бораве, као и да од средстава за издржавање код себе поседују укупно 1000 хрватских куна;

– да на основу ових чињеница, а сходно Уредби о ближем уређивању начина вршења полицијских овлашћења полицијских службеника граничне полиције и дужностима лица која прелазе државну границу, полицијска службеница на пасошкој контроли није им дозволила излаз из земље;

– да се Ј. М. током боравка С. С. и К. Р. на подручју граничног прелаза понашала професионално, у складу са правилима службе, а излаз из земље им није омогућила искључиво јер нису испуњавали услове за путовање у иностранство, а не због националне припадности С. С;

– да С. С. није омогућен излаз из земље 16. априла 2015. године, јер је провером кроз оперативне евиденције МУП РС утврђено да је за њим расписана потерница, због чега му је уручен писмени позив да се јави у Полицијску управу, док је К. Р. добровољно одустала од пута;

– да немају податке да су подносиоци притужбе 17. априла 2015. године поново долазили у службене просторије станице граничне полиције на аеродрому Никола Тесла у Београду, како би  проверили да ли могу да путују;

– да се у пракси често дешава да лица за којима је била расписана потерница, након јављања надлежном органу и регулисања законских обавеза, самоиницијативно приступе у службене просторије станице граничне полиције како би проверили да ли им је потерница још увек активна, али тада полицијски службеници не утврђују испуњеност осталих услова који су неопходни за путовање у иностранство;

– да сматра да је полицијска службеница Ј. М. поступила професионално и у складу са прописима, када није дозволила С. С. и К. Р. да напусте земљу и отпутују за Гетеборг.

1.6. Уз изјашњење су поднети следећи докази: 1) фотокопија записника исказа Ј. М. од 15. маја 2015. године; 2) фотокопија извештаја о догађају на граничном прелазу од 21. априла 2015. године и 3) фотокопија извештаја о догађају на граничном прелазу од 16. априла 2015. године.

1.7. У исказу коју је Ј. М. дала 15. маја 2015. године у службеним просторијама Управе граничне полиције, поводом догађаја од 21. априла 2015. године, наведено је:

– да је 21. априла 2015. године обављала послове контроле преласка државне границе на излазу из земље, у времену од 7 до 19 часова;

– да су око 11 часова пасошкој контроли приступили С. С. и К. Р. и увидом у њихове путне исправе утврдила је да не поседују ни један страни боравак, због чега их је питала за разлог њиховог путовања у иностранство, када су изјавили да путују туристички, код тетке;

– да им је затражила позивно писмо, за које су рекли да немају, а такође нису имали ни путно осигурање, као ни повратне авионске карте, док су од новчаних средстава код себе имали 1000 куна;

– да нису испуњавали ниједан од услова за одлазак у иностранство прописаних уредбом, због чега су скинути са лета и није им омогућен излаз из Србије;

– да им излаз из земље није омогућила зато што нису испуњавали услове за одлазак у иностранство, а не због њихове националне припадности, како наводе у притужби, као и да се све време према њима односила професионално и у складу са струком.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. На основу навода из притужбе, изјашњења и фотокопије авионских карата компаније  „Wizz Air“ утврђено је да су С. С. и К. Р. 16. априла 2015. године били на граничном прелазу Сурчин – Београд, због путовања у Гетеборг. Утврђено је да том приликом С. С. није дозвољен излазак из земље, јер је за њим била расписана потерница.

2.2. На основу навода из притужбе, изјашњења и фотокопије авионских карата компаније  „Wizz Air“ утврђено је да су С. С. и К. Р. били на граничном прелазу Сурчин-Београд 21. априла 2015. године, због путовања у Гетеборг. Међутим, они нису отпутовали, јер им полицијска службеница пасошке контроле на аеродрому Никола Тесла није дозволила излазак из земље.

2.3. Из извештаја о догађају на граничном прелазу Управе граничне полиције од 21. априла 2015. године утврђено је да је на излазном шалтеру пасошке контроле 21. априла 2015. године у 11,20 часова била К. Р. због путовања у Гетеборг. У извештају је наведено да је приликом службеног разговора са полицијском службеницом Ј. М, К. Р. изјавила да путује у посету тетки и да остаје у гостима пар недеља. Како код себе није имала повратну карту, плаћено путно осигурање, ни гарантно писмо, односно, није испуњавала услове за наставак путовања, полицијска службеница пасошке контроле није јој дозволила излаз из земље.

2.4. Из извештаја о догађају на граничном прелазу Управе граничне полиције од 21. априла 2015. године утврђено је да је на излазном шалтеру пасошке контроле 21. априла 2015. године у 11,20 часова био С. С, због путовања у Гетеборг. У извештају је наведено да је приликом службеног разговора са полицијском службеницом Ј. М, С. С. изјавио да путује у посету код тетке и да остаје у гостима пар недеља. Како код себе није имао повратну карту, плаћено путно осигурање, ни гарантно писмо, односно, није испуњавао услове за наставак путовања, полицијска службеница пасошке контроле није му дозволила излаз из земље.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету ценила  је наводе из притужбе и изјашњења,  доказе који су приложени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године, у чл. 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних конвенцијом обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

3.4. Устав Републике Србије  у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета. Заштита националних мањина гарантована је чл. 14. којим се штите права националних мањина и јемчи посебна заштита националним мањинама ради остваривања потпуне равноправности и очувања њиховог идентитета. Поред тога, Устав Републике Србије у чл. 39. прописује да свако има право да се слободно креће и настањује у Републици Србији, да је напусти и да се у њу врати. Према ставу 2. овог члана, слобода кретања и право да се напусти Република Србија могу се ограничити законом, ако је то неопходно ради вођења кривичног поступка, заштите јавног реда и мира, спречавања ширења заразних болести или одбране Републике Србије.

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 2. ст. 1. тач. 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.

3.6. Закон о заштити државне границе уређује заштиту државне границе, организацију и начин вршења заштите. Заштита државне границе је контрола прелажења државне границе и обезбеђење државне границе у циљу обезбеђења неповредивости државне границе, спречавања и откривања кривичних дела и починилаца тих дела, заштита живота и здравља људи и животне средине и спречавање илегалне миграције. Према одредбама члана 6. овог закона, полицијски службеник граничне полиције, примењујући полицијска овлашћења и мере, између осталог, врши увид у путне и друге исправе прописане за прелазак државне границе, утврђује идентитет лица и врши проверу у прописаним евиденцијама, проверава да ли лице испуњава услове за улазак, односно излазак из Републике Србије, проверава сврху путовања лица. Одредбом чл. 26. прописано је да је лице које прелази или је већ прешло државну границу дужно да приликом граничне контроле стави на увид полицијском службенику прописану исправу за прелазак државне границе и омогући несметану контролу, као и да полицијском службенику пружи сва потребна обавештења у вези са прелажењем државне границе која од њега тражи и поступи по упозорењима и наређењима полицијског службеника. На основу одредаба чл. 6. и 26. овог закона, Влада Републике Србије донела је Уредбу о ближем уређивању начина вршења полицијских овлашћења полицијских службеника граничне полиције и дужностима лица које прелази државну границу којом су прописана ближа овлашћења полицијских службеника граничне полиције ради заштите интереса Републике Србије. Овом уредбом је прописано да за путовање у државе чланице Европске уније, полицијски службеник граничне полиције може од држављанина Републике Србије, осим путне исправе прописане за прелазак државне границе, тражити и друге одговарајуће документе којима се доказује сврха путовања у државе чланице Европске уније (потврда о резервацији хотела, позивно/гарантно писмо, путно осигурање, повратна карта, доказ о поседовању довољно средстава за издржавање за време боравка у државама чланицама Европске уније и др).

Анализа навода из притужбе, изјашњења и доказа са аспекта антидискриминационих прописа

3.7. Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају потребно је утврдити да ли су С. С. и К. Р. били изложени дискриминаторском поступању службенице пасошке контроле на аеродрому Никола Тесла 21. априла 2015. године,  односно, да ли им није дозвољен излазак из државе због националне припадности С. С.

3.8. Нa oснoву наводa из притужбе и изјашњења утврђено је да су 21. априла 2015. године С. С. и К. Р. хтели да отпутују у Гетеборг, у посету тетки С. С, али им приликом провере на пасошкој контроли, полицијска службеница није дозволила излазак из земље. Подносиоци притужбе сматрају да службеница пасошке контроле није имала ни један оправдан разлог да им забрани излазак из земље, с обзиром да су имали адресу, место и разлог због којег путују. У изјашњењу су оспорене ове тврдње, јер према изјави полицијске службенице С. С. и К. Р. нису испуњавали услове за излазак из земље прописане Уредбом о ближем уређивању начина вршења полицијских овлашћења полицијских службеника граничне полиције и дужностима лица које прелази државну границу, јер нису имали ни један страни боравак, позивно писмо, путно осигурање, као ни повратне авионске карте. Поред тога, у изјашњењу је оспорена и тврдња да им излазак из земље није дозвољен због националне припадности С. С, већ искључиво због тога што нису испуњавали прописане услове за одлазак у иностранство, односно, у земљу чланицу Европске уније.

Наиме, на граничном прелазу на аеродрому Никола Тесла, приликом пасошке контроле, утврђено је да С. С. и К. Р. не испуњавају услове за наставак путовања јер нису имали повратну авионску карту, плаћено путно осигурање ни гарантно писмо, те им полицијска службеница Ј. М, уз консултације са шефом смене, није дозволила излазак из земље. Ове околности потврђују и наводи из притужбе, јер подносиоци притужбе нису навели да су имали потребну документацију, а и сами су у притужби навели да су купили авио карте у једном правцу.

3.9. Повереница за заштиту равноправности ценила је и наводе из изјашњења да је С. С. и К. Р. излазак из земље онемогућен јер нису испуњавали прописане услове из Уредбе о ближем уређивању начина вршења полицијских овлашћења полицијских службеника граничне полиције и дужностима лица које прелази државну границу. Наиме, одредбама члана 1. ове уредбе прописано је да ради заштите интереса Републике Србије и њених грађана, односно спречавања злоупотребе безвизног режима Eврoпскe униje прeмa Рeпублици Србиjи, зa путoвaњe у држaвe члaницe Eврoпскe униje, пoлициjски службeник грaничнe пoлициje мoжe oд држaвљaнинa Рeпубликe Србиje, oсим путнe или другe испрaвe прoписaнe зa прeлaзaк држaвнe грaницe, трaжити и 1) другa oдгoвaрajућa дoкумeнтa кojимa сe дoкaзуje сврхa путoвaњa у држaвe члaницe Eврoпскe униje (пoтврдa o рeзeрвaциjи хoтeлa, пoтврдa или вaучeр oд туристичкe aгeнциje или oргaнизaтoрa путoвaњa aкрeдитoвaних oд стрaнe држaвa члaницa Eврoпскe униje, пoзивнo, oднoснo гaрaнтнo писмo, путнo oсигурaњe, звaничaн дoкумeнт издaт oд стрaнe нaдлeжнoг oргaнa држaвe члaницe Eврoпскe униje, пoврaтнa кaртa и сл); 2) дoкaз o пoсeдoвaњу дoвoљнo срeдстaвa зa издржaвaњe зa врeмe бoрaвкa у држaвaмa члaницa Eврoпскe униje (нoвaц, плaтнe кaртицe, чeкoви и сл), у склaду сa сврхoм путoвaњa и 3) другe дoкaзe, пoзивe или пoтврдe у пoглeду сврхe путoвaњa, прeдвиђeнe зaкoнoдaвствoм Eврoпскe униje и њeних држaвa члaницa.

Имајући у виду прописане услове за прелазак државне границе према наведеној уредби, Повереница за заштиту равноправности је става да се образложење Управе граничне полиције МУП-а РС према којем С. и К. није дозвољен излазак из земље јер нису испуњавали све неопходне услове за одлазак у земљу чланицу Европске уније може сматрати оправданим.

3.10. Повереница за заштиту равноправности указује да да би било која одредба Закона о забрани дискриминације могла да се примени, потребно је да је акт дискриминације заснован на личном својству, као и да постоји узрочно-последична веза између личног својства и учињеног акта. С тим у вези, Повереница је ценила да ли чињенице и докази које је Управа граничне полиције изнела у свом изјашњењу, наводећи да поступање према С. С. и К. Р. није засновано на националној припадности С. С., пружају довољно основа за закључак да они нису другачије третирани због националне припадности, већ да су постојали објективни и оправдани разлози, који нису у вези да личним својством С. С., због чега им није дозвољен излазак из државе. Повереница за заштиту равноправности је става да је Управа граничне полиције у овом поступку пружила разумно оправдање да подносиоцима притужбе није дозвољен излазак из Републике Србије јер нису испуњавали прописане услове за одлазак у иностранство (државу чланицу ЕУ), имајући у виду чињеницу да је полицијска службеница на граничном прелазу на аеродрому Никола Тесла утврдила да немају повратну авионску карту, плаћено путно осигурање ни гарантно писмо.

3.11. Имајући у виду утврђено чињенично стање, Повереница је мишљења да је Управа граничне полиције МУП-а РС пружила довољно основа за закључак да на одлуку да се С. С. и К. Р. не дозволи наставак путовања, није била од утицаја ромска национална припадност С. С.

4. МИШЉЕЊЕ

Онемогућавањем изласка из Републике Србије С. С. и К. Р, 21. априла 2015. године на пасошкој контроли аеродрома Никола Тесла, Управа граничне полиције Министарства унутрашњих послова није прекршила одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић


microsoft-word-icon Притужба С.С. и К.Р. против УГП МУП због дискриминације на основу националне припадности у поступку пред органима јавне власти Преузми


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top