Притужба СсоК против ОВ општине Кула због дискриминације на основу пола у области поступања органа јавне власти

бр. 07-00-482/2015-02   датум: 15.12.2015.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе С. с. о. К. против Општинског већа општине Кула. У притужби је наведено да је чланом 14. Правилника о одобравању, финансирању програма/активности којима се остварује општи интерес у области спорта у општини Кула, прописано различито бодовање за мушке и женске селекције у оквиру исте гране спорта и истог ранга такмичења, односно, да се женске селекције неосновано бодују са мање бодова у односу на мушке селекције. У изјашњењу Општинског већа наведено је да различито бодовање женских и мушких клубова није мотивисано намером да се изврши дискриминација, већ потребом да се омогући финансирање на истом нивоу као и претходних година када финансирање клубова није било регулисано правилником и да су код мушких и код женских клубова бодови различито одређени јер у истом рангу такмичења мушки и женски клубови немају исти број утакмица, односно женски клубови имају мањи број утакмица па им је потребно мање средстава за финансирање редовних такмичарских активности. У току поступка утврђено је да се прописивањем мањег броја бодова за женске клубове у односу на мушке који се такмиче у истом рангу такмичења у истом спорту не постижу циљеви прописани правилником (остваривање општег интереса у области спорта и унапређење женског спорта), као и да нема сразмере између предузете мере и циља који се желео остварити јер се циљ може остварити другим мерама којима се не нарушава принцип равноправности полова и не крши забрана дискриминације. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да је прописивањем различитог броја бодова за финансирање такмичарских активности за женске и мушке фудбалске и кошаркашке клубове у члану 14. Правилника о одобравању, финансирању програма/активности којима се остварује општи интерес у области спорта у општини Кула од 26. марта 2015. године, Општинско веће општине Кула прекршило одредбе Закона о забрани дискриминације и препоручила Општинском већу општине Кула да предузме све неопходне радње и мере из своје надлежности како би уклонило дискриминаторно бодовање прописано у члану 14. Правилника којим се одређује мањи број бодова за женске фудбалске и кошаркашке клубове који се такмиче у истом рангу такмичења као и мушки клубови, као и да убудуће не крши одредбе Закона о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратио С. с. о. К. против Општинског већа општине Кула због доношења и примене Правилника о одобравању, финансирању програма/активности којима се остварује општи интерес у области спорта у општини Кула (у даљем тексту: Правилник) од 26. марта 2015. године, а због дискриминације на основу пола и политичких убеђења.

1.2. У притужби је, између осталог, наведено:

– да је доношењем овог правилника Општинско веће општине Кула дискриминисало С. с. о. К;

– да је одредбом члана 4. став 3. Правилника прописано као један од услова за финансирање пројеката, да носилац програма првенствене утакмице као домаћин игра у спортском објекту који се налази на територији општине Кула;

– да је прописивањем овог услова дискриминисан С. с. о. К, јер спортски клубови у његовом саставу, због затварања спортских објеката од надлежне инспекције, морају своје такмичарске утакмице да играју ван територије општине Кула;

– да је чланом 14. овог правилника прописано да мушке и женске селекције у оквиру исте гране спорта и истог ранга такмичења носе различите бодове, односно, да се женске селекције неосновано бодују са мањом вредношћу бода у односу на мушке селекције, а самим тиме добијају и различити износ средстава;

– да је давањем бодовне предности мушким селекцијама извршена дискриминација женских селекција, чиме је начињена ненадокнадива штета женским селекцијама тако што је одређен мањи износ средстава која би била коришћена у дањем развоју спортске активности;

– да постоји и дискриминација због неприпадности политичкој странци која је на власти на територији општине Кула;

– да је према С. с. о. К, као спортској организацији која окупља спортска удружења са територије општине Кула, извршена дискриминација која представња неједнако поступање према женским спортским селекцијама на основу њиховог личног својства, што за последицу има неједнакост у шансама у односу на мушке селекције из исте спортске гране, неједнако третирање женских спортских селекција, искључивање, односно, довођење у подређен положај у односу на мушке спортске селекције које се налазе у истој, сличној или упоредивој ситуацији.

1.3. У прилогу притужбе достављен је Правилник о одобравању, финансирању програма/активности којима се остварује општи интерес у области спорта у општини Кула.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка затражено изјашњење општинског већа општине Кула. Посебно је затражено да се Општинско веће општине Кула изјасни који су општи интереси у области спорта које Општинско веће општине Кула жели да оствари овим правилником, из којих разлога је вредност бода за женске фудбалске и кошаркашке  клубове у I, II и III рангу такмичења нижа од вредности бода за мушке клубове у истом рангу такмичења, као и из којих разлога је ова разлика у вредности бода прописана само код фудбалских и кошаркашких клубова, а не и код рукометних и одбојкашких клубова, односно, код других спортова.

1.5. У изјашњењу Д. Т, председника Општинског већа општине Кула, између осталог, наведено је:

– да је Општинско веће општине Кула на седници одржаној 26. марта 2015. године донело Правилник о одобравању, финансирању програма/активности којима се остварује општи интерес у области спорта у општини Кула;

– да је циљ правилника да се омогући остваривање општег интереса у области спорта, пре свега кроз финансирање програма/активности дефинисаних у члану 2. – редовне такмичарске активности спортских организација, подстицање и стварање услова за унапређење спорта за све, односно, бављење грађана спортом, посебно деце, омладине, жена и особа са инвалидитетом, финансирање предшколског и школског спорта и организовање спортских манифестација у општини Кула;

– да одредбе члана 4. став 1. тачка 3. правилника, којима је дефинисано да носилац програма/активности мора да има седиште на територији општине Кула и да првенствене утакмице као домаћин игра у спортском објекту који се налази на територији општине Кула, нису дискриминаторне и да „није донета у жељи да се изврши дискриминација“ већ да грађанима општине Кула учини доступним спортске садржаје на територији општине;

– да се финансирањем спортских клубова који своју активност обављају на територији општине Кула (регистровани на територији општине Кула и играју утакмице на домаћем терену) грађанима општине омогућује активно (тренирање, играње за клуб) и пасивно (присуство спортским утакмицама) учешће у спортским садржајима. Такође, овом одредбом се спречавају злоупотребе коришћења буџетских средстава и појава двоструког финансирања једног клуба од више јединица локалних самоуправа, у смислу да се поједини клубови само фиктивно регистрију на територији општине Кула а суштински спортске активност (тренинге и утакмице) обављају на територији друге општине;

– да различито бодовање женских и мушких клубова није мотивисано намером да се изврши дискриминација, већ потребом да се омогући финансирање на истом нивоу као и претходних година када финансирање клубова није било регулисано правилником;

– да је систем бодовања извршен тако да се постојећа маса буџетских средстава намењена финансирању спорта расподели у приближно истом обиму као и претходних година како би се клубовима омогућило несметано функционисање;

– да се може „стећи утисак“ да је у питању дискриминација ако се ствар посматра уопштено на нивоу: ранг такмичења – број бодова, међутим „применом прописаних бодова на конкретне случајеве и узимајући у обзир стварно стање добија се сасвим друга слика“;

– да у општини Кула постоји шест мушких фудбалских клубова од којих се један такмичи у последњем (шестом) рангу такмичења који носи 11 бодова, а осталих пет у претпоследњем (петом) рангу такмичења, који носи 12,5 бодова и један женски фудбалски клуб који се такмичи у другом рангу такмичења који носи 11 бодова;

– да у женском фудбалу постоје само три ранга такмичења и у том смислу се не може повлачити еквивалент између мушког и женског фудбала, као и да у општини Кула у мушком фудбалу нема представника у три највиша ранга такмичења који носе највише бодова, па се не може „десити да се мушким клубовима исплати драстично већи износ средстава из буџета општине у односу на женске клубове“;

– да су код мушких и код женских клубова бодови различито одређени јер у истом рангу такмичења мушки и женски клубови немају исти број утакмица, односно женски клубови имају мањи број утакмица па им је потребно мање средстава за финансирање редовних такмичарских активности. Сличан принцип се односи и на кошарку;

– да у општини Кула „постоји само један одбојкашки клуб и то женски, па је прављење разлике у вредности бода за мушке и женске клубове беспредметно“;

– да код рукометних клубова постоји један женски и три мушка клуба и да се женски клуб такмичи у истом рангу као и мушки клуб и имају исти број одиграних утакмица у сезони, због чега није било потребе за прављењем разлике између мушких и женских клубова, јер су им потребна иста средства за финансирање редовних такмичарских активности;

– да је циљ општине Кула да се мушким и женским клубовима одобри исти или приближно исти износ средстава као и у претходним годинама, а који је довољан да подмири потребе редовног такмичења;

– да од женских клубова нису добили никакве примедбе у погледу дискриминације на основу пола, па је „нејасно који се чланови С. с. осећају дискриминисани по наведеном основу“;

– да су наводи из притужбе да постоји дискриминација због неприпадности владајућој политичкој странци неосновани јер овим правилником политичка оријентација и припадност или неприпадност одређеној политичкој странци нису предвиђени као услов за добијање средстава из буџета општине Кула;

– да правилник, као и други општи акт не може у целости задовољити све субјекте на које се односи, али и да не представља трајно/непроменљиво решење за финансирање клубова, да ће свакако претрпети измене у наредном периоду због чека је свака сугестија, примедба или препорука добродошла.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Одредбама члана 12. Правилника о одобравању, финансирању програма/активности којима се остварује општи интерес у области спорта у општини Кула прописано је да су критеријуми за категоризацију спортова у општини Кула масовност и популарност, на основу којих се спортови разврставају у три групе: 1) Прва група: фудбал, рукомет, кошарка и одбојка; 2) Друга група: атлетика, карате, стрељаштво, куглање, кик-бокс, стони тенис, тенис и шах; 3) Трећа група: боди-билдинг – power lifting, коњички спорт, стреличарство, спортски риболов и аикидо.

2.2. Одредбама члана 14. став 1. истог правилника утврђује се број бодова и вредност бода у динарима по спортској грани у оквиру Прве групе, на основу које се добија укупан износ средстава намењен за финансирање спортске гране из Прве групе, и то: грана спорта фудбал – вредност бода 40.704,00 динара, грана спорта рукомет – вредност бода 28.600,00 динара, грана спорта кошарка – вредност бода 13.568,00 динара и грана спорта одбојка – вредност бода 84.800,00 динара.

Одредбама става 2. истог члана прописано је да се даља расподела средстава у оквиру спортске гране врши тако што се утврђена вредност бода из става 1. овог члана у грани спорта у оквиру прве групе, множи са бројем бодова који носи сваки ранг такмичења, на следећи начин: Фудбал – I ранг такмичења 27 бодова, II ранг такмичења 25 бодова, III ранг такмичења 22 бода, IV ранг такмичења 21 бод, V ранг такмичења 12,5 бодова, VI ранг такмичења 11 бодова; Женски фудбал – I ранг такмичења 12 бодова, II ранг такмичења 11 бодова, III ранг такмичења 10 бодова; Мали фудбал – I ранг такмичења 10 бодова, II ранг такмичења 9 бодова, III ранг такмичења 8 бодова; Рукомет – I ранг такмичења 57 бодова, II ранг такмичења 56 бодова, III ранг такмичења 19 бодова, IV ранг такмичења 18 бодова, V ранг такмичења 15 бодова; Кошарка – I ранг такмичења 40 бодова, II ранг такмичења 39 бодова, III ранг такмичења 38 бодова, IV ранг такмичења 31 бодова, V ранг такмичења 30 бодова, VI ранг такмичења 29 бодова; Женска кошарка – I ранг такмичења 22 бода, II ранг такмичења 21 бод, III ранг такмичења 20 бодова и Одбојка где сваки од шест рангова такмичења носи 3 бода.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету ценила је наводе из притужбе и изјашњења, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти и другим лицима препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Конвенција о елиминисању свих облика дискриминација жена (CEDAW, 1979) коју je Република Србија ратификовала, између осталог, прописује да су државе чланице у обавези да предузму све подесне мере ради отклањања дискриминације жена, да би им обезбедиле једнака права и могућности као и мушкарцима у погледу образовања, а посебно да би им обезбедиле активно бављење спортом и физичким васпитањем. Такође, од држава се очекује да предузму све одговарајуће мере за елиминацију дискриминације жена у другим областима привредног и друштвеног живота ради обезбеђивања истих права на учешће у рекреативним активностима, спорту и свим аспектима културног живота.

3.4. Устaв Рeпубликe Србиje  у чл. 21. зaбрaњуje свaку дискриминaциjу, нeпoсрeдну или пoсрeдну, пo билo кoм oснoву, a нaрoчитo пo oснoву рaсe, пoлa, нaциoнaлнe припaднoсти, друштвeнoг пoрeклa, рoђeњa, вeрoиспoвeсти, пoлитичкoг или другoг увeрeњa, имoвнoг стaњa, културe, jeзикa, стaрoсти и психичкoг или физичкoг инвaлидитeтa.

3.5. Устaвнa зaбрaнa дискриминaциje ближe je рaзрaђeнa Зaкoнoм o зaбрaни дискриминaциje кojи у чл. 2. ст. 1. т. 1. прoписуje дa дискриминaциja и дискриминaтoрнo пoступaњe oзнaчaвajу свaкo нeoпрaвдaнo прaвљeњe рaзликe или нejeднaкo пoступaњe, oднoснo прoпуштaњe (искључивaњe, oгрaничaвaњe или дaвaњe првeнствa), у oднoсу нa лицa или групe кao и нa члaнoвe њихoвих пoрoдицa, или њимa блискa лицa, нa oтвoрeн или прикривeн нaчин, a кojи сe зaснивa нa рaси, бojи кoжe, прeцимa, држaвљaнству, нaциoнaлнoj припaднoсти или eтничкoм пoрeклу, jeзику, вeрским или пoлитичким убeђeњимa, пoлу, рoднoм идeнтитeту, сeксуaлнoj oриjeнтaциjи, имoвнoм стaњу, рoђeњу, гeнeтским oсoбeнoстимa, здрaвствeнoм стaњу, инвaлидитeту, брaчнoм и пoрoдичнoм стaтусу, oсуђивaнoсти, стaрoснoм дoбу, изглeду, члaнству у пoлитичким, синдикaлним и другим oргaнизaциjaмa и другим ствaрним, oднoснo прeтпoстaвљeним личним свojствимa.  Одредбама чл. 8. Закона o забрани дискриминације прописано je да повреда начела једнаких права и обавеза постоји ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последице предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који ае овим мерама остварује. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописни су посебни случајеви дискриминације, па је тако чл. 20. прописано да дискриминација на основу пола постоји ако се поступа противно начелу равноправности полова, односно начелу поштовања једнаких прва и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота. Одредбама става 2. овог члана забрањено је ускраћивање права или јавно или прикривено признавање погодности у односу на пол или због промене пола.

3.6. Одредбама члана 4. Закона о равноправности полова прописано је да је дискриминација на основу пола свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање које има за циљ или последицу да лицу или групи отежа, угрози, онемогући или негира признање, уживање или остваривање људских права и слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, грађанској, породичној и другој области, а одредбом члана 34. прописано је да су спортске организације и удружења дужне да обезбеде равноправан третман полова у развијању и финансирању спортских активности.

3.7. Одредбама члана 4. Закона о спорту прописано је да свако има право да се бави спортом и да бављење спортом, између осталог, мора бити доступно свим грађанима под једнаким условима без обзира на узраст, ниво физичких способности, степен евентуалне инвалидности, пол и друго лично својство. Забрањена је непосредна и посредна дискриминација спортиста у обављању спортских активности, с обзиром на неко лично својство, пол, статус, опредељење или уверење, укључујући и дискриминацију професионалних спортиста и спортиста који желе то да постану у погледу запошљавања, зараде или услова рад, осим када се прављење разлике, односно стављање спортиста у неповољнији положај у односу на друге спортисте у истој или сличној ситуацији темељи на самој природи или стварним и одлучујућим условима обављања одређене спортске активности, а циљеви који се тиме желе постићи јесу оправдани.

Анализа навода из притужбе и изјашњења с аспекта антидискриминационих прописа

3.8. Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је Општинско веће општине Кула доношењем Правилника о одобравању, финансирању програма/активности којима се остварује општи интерес у области спорта у општини Кула којим је прописан различит начин финансирања спортских клубова, односно одређен мањи број бодова за женске фудбалске и кошаркашке клубове у односу на мушке фудбалске и кошаркашке клубове, извршило дискриминацију женских клубова и спортисткиња на основу пола.

3.9. Правилником je прописано да су критеријуми за категоризацију спортова масовност и популарност спорта на основу којих су спортови разврстани у три групе и одређена je вредност бода у оквиру сваке спортске гране. Даља расподела средстава у оквиру спортске гране врши се тако што се утврђена вредност бода множи са бројем бодова који носи сваки ранг такмичења. Приликом одређивања броја бодова у оквиру једне спортске гране направљена је разлика између мушких и женских спортских клубова, тако да код мушких фудбалских клубова такмичење у првом рангу такмичења носи 27 бодова, у другом 25 бодова, у трећем 22, четвртом 21, петом 12,5 и шестом 11 бодова, док код женских фудбалских клубова такмичење у првом рангу носи 12 бодова, у другом 11, а у трећем 10 бодова. Разлика у броју бодова прописана је још и код кошарке, тако да код мушких кошаркашких клубова такмичење у првом рангу носи 40 бодова, у другом 39, у трећем 38, четвртом 31, петом 30 и шестом 29 бодова, док у женској кошарци такмичење у првом рангу носи 22 бода, другом рангу 21, а у трећем рангу 20 бодова. У осталим спортовима није направљена разлика у броју бодова у односу на пол спортиста. Анализа правилника је показала да је за женске фудбалске и кошаркаше клубове прописан мањи број бодова него за мушке клубове у истом рангу такмичења, чиме женски клубови добијају мање финансијских средстава у односу на мушке клубове.

3.10. С тим у вези, потребно је утврдити да ли постоји објективно и разумно оправдање да се одреди различит број бодова за женске и мушке спортске клубове у истом спорту и истом рангу такмичења. Сагласно члану 8. Закона о забрани дискриминације, потребно је испитати: а) да ли је циљ који се постиже овом мером допуштен и оправдан и б) да ли се циљ (или циљеви) могу постићи прописаном мером, односно, да ли постоји сразмера између предузетих мера и циљева који се том мером остварују.

3.11. У складу са одредбама Закона о спорту, јединица локалне самоуправе преко својих органа уређује ближе основе, критеријуме и начин и поступак доделе средстава из буџета јединице локалне самоуправе, односно одобрење програма за задовољење потреба грађана у области спорта на својој територији и начин јавног објављивања података о предложеним програмима за финансирање, одобреним програмима и реализацији одобрених програма. У изјашњењу Општинског већа општине Кула наведено је да је циљ правилника да се омогући остваривање општег интереса у области спорта, као и да је „циљ општине да се мушким и женским клубовима одобри исти или приближан износ средстава као и у претходним годинама, а који је довољан да подмири потребе редовног такмичења“. Имајући у виду наводе из изјашњења, Повереница за заштиту равноправности сматра да је овај циљ допуштен и оправдан.

3.12. С обзиром на допуштеност и оправданост циља, потребно је испитати да ли се циљ може постићи прописаном мером, односно, да ли постоје сразмера између предузетих мера и циља који се том мером остварују. У наводима из изјашњена истакнуто је да је циљ правилника остварење општег интереса у области спорта, између осталог и подстицање и стварање услова за унапређење спорта за жене. Одређивањем мањег броја бодова за женске спортске клубове који се такмиче у истом рангу као и мушки клубови, непосредно се обезвређују успеси и резултати спортисткиња. На овај начин се шаље порука да је женски спорт мање вредности и значаја, што је у супротности са општим интересом у области спорта и свакако не доводи до подстицања развоја женског спорта. Наиме, ова мера никако не може бити подстицајна за развој женског спорта, већ се њоме обесхрабрују девојчице и жене да се баве спортом, а клубови губе интерес да формирају женске селекције, да се више ангажују и да улажу средства у женски спорт. Због тога Повереница за заштиту равноправности указује да се прописивањем мањег броја бодова за женске клубове у односу на мушке који се такмиче у истом рангу такмичења у истом спорту не постижу се наведени циљеви – остваривање општег интереса у области спорта и унапређење женског спорта.

3.13. У изјашњењу Општинског већа наведено је да су бодови различито одређени јер у истом рангу такмичења мушки и женски клубови немају исти број утакмица, односно, „женски клубови имају мањи број утакмица па им је потребно мање средстава за финансирање редовних такмичарских активности“. Међутим, ово није оправдан разлог за различито бодовање мушких и женских клубова у истом рангу такмичења у фудбалу и кошарци. Прописана мера којом је одређено мање бодова за женске клубове у истом рангу такмичења, доводи до одређивања мање средстава за женске спортске клубове. Тиме се неједнако третирају женски и мушки спортски клубови који се такмиче у истом рангу такмичења.

На пример, женски фудбалски клуб који се такмичи у првом рангу такмичења добиће 12 бодова, док ће мушки фудбалски клуб који се такмичи у првом рангу такмичења добити 27 бодова. Помножено са вредношћу бода одређеног за фудбал, женском клубу припада 488.448,00 динара, а мушком 1.099.008,00 динара. Поред тога, Повереница за заштиту равноправности указује да применом оваквог начина бодовања, мушки фудбалски клуб који се такмичи у претпоследњем (петом) рангу такмичења добиће више средстава (508.800,00 динара) од женског клуба који се такмичи у првом рангу такмичења.

Такође, вредност бода за женски кошаркашки клуб који се такмичи у првом рангу је 22 бода, а за мушки клуб који се такмичи у првом рангу је 40 бодова. Уколико помножимо бод са прописаном вредношћу за кошарку, женском клубу припада 298.496,00 динара, а мушком клубу који се такмичи у истом рангу такмичења 542.720,00 динара. Као и у претходном примеру који се односио на фудбал, мушком кошаркашком клубу који се такмичи у последњем (шестом) рангу такмичења припада више средстава (393.472,00 динара) него женском клубу који се такмичи у првом рангу такмичења. Одређивање мање вредности бода за исти ранг такмичења женским клубовима у односу на мушке клубове, обезвређује резултате спортисткиња и женских спортских клубова које су остварили пласирањем у виши ранг такмичења.

3.14. Повереница је ценила и наводе из изјашњења да се „не може десити да се мушким клубовима исплати драстично већи износ средстава из буџета општине у односу на женске клубове“ јер у мушком фудбалу нема представника у три највиша ранга такмичења који носе највише бодова. У вези са тим, потребно је указати да се у конкретном случају дискриминација не огледа у томе да ли ће спортски клубови добити једнак износ средстава, већ у томе да се спортисткињама и женским клубовима ускраћују средства која им припадају на основу остварених резултата, због личног својства спортисткиња.

Даље је наведено да у општини Кула постоји само један одбојкашки клуб и то женски, па је „прављење разлика у вредности бода за мушке и женске клубове беспредметно“, као и да постоји само један женски рукометни клуб који се такмичи у истом рангу као и мушки клуб, односно да имају исти број одиграних утакмица у сезони и да није прављења разлика између мушких и женских клубова јер су им потребна иста средства за финансирање редовних такмичарских активности. Из ових навода из изјашњења може се закључити да су критеријуми за доделу финансијских средстава одређени на основу тренутног стања у спорту у општини Кула, односно, на основу претпостављеног износа средстава који је потребан конкретном клубу, а не на основу објективних критеријума.

Поред тога, Општинско веће је навело да су код мушких и женских фудбалских клубова бодови различито одређени јер мушки и женски клубови у истом рангу такмичења немају исти број утакмица, односно, женски клубови имају мањи број утакмица па има је потребно мање средстава за финансирање редовних такмичарских активности. И поред тога што Општинско веће није доставило доказе којим потврђује да су ови наводи тачни, може се претпоставити да је мањи број утакмица у такмичарској сезони женских клубова узрокован мањим бројем спортских клубова у женском фудбалу и кошарци. Повереница за заштиту равноправности указује да спортисткиње у женским фудбалским и кошаркашким клубовима које су оствариле резултат и постигле успех да се такмиче у вишем рангу такмичења не смеју бити кажњене због мањег броја клубова у овим спортовима. Критеријум за доделу средстава треба да буде тако одређен да покрива трошкове редовних такмичарских активности клубова и омогући им несметано функционисање. Уколико се потребна средства опредељују на основу броја утакмица у такмичарској сезони или на основу редовних такмичарских активности, онда критеријум за доделу средстава треба одредити у односу на такмичарске активности клубова а не на основу пола спортиста.

При томе, треба имати у виду да је Правилник о одобравању, финансирању програма/активности којима се остварује општи интерес у области спорта у општини Кула општи акт, који треба да регулише ову материју не само у току једне године, већ и у будућности. У наредном периоду може доћи до промене или у рангу такмичења постојећих спортских клубова или у броју мушких и женских клубова у једном спорту. С обзиром да број утакмица у рангу такмичења зависи од броја клубова у истом рангу могуће је да се број утакмица у наредним сезона смањи или повећа, чиме ће се аутоматски смањити или повећати трошкови које спортског клуба. Повереница за заштиту равноправности указује да се расподела буџетских средстава за финансирање редовних такмичарских активности спортских клубова може остварити на основу упоредивих и објективних критеријума, без прављења разлике на основу пола спортиста. Имајући све ово у виду, може се констатовати да нема сразмере између предузете мере и циља који се желео остварити, односно циљ се може остварити другим мерама којима се не нарушава принцип равноправности полова и не крши забрана дискриминације.

3.15. Повереница за заштиту равноправности ценила је наводе из изјашњења да различито бодовање женских и мушких клубова није мотивисано „намером да се изврши дискриминација“. У вези са тим, треба указати да у случајевима дискриминације намера није правно релевантна, што значи да за утврђивање да ли је неко извршио акт дискриминације, није од значаја да ли је постојала намера да се друго лице дискриминише. Дискриминација се може извршити и без постојања намере, дакле и у незнању да је акт који се врши дискриминаторан и без свести да се неко дискриминише.

3.16. Повереница за заштиту равноправности указује да и поред бројних међународних и домаћих прописа којима се гарантује равноправност жена и мушкараца, жене и мушкарци нису још увек равноправни у нашем друштву. Националном стратегијом за побољшање положаја жена и унапређивање родне равноправности указано је да се повећањем учешћа жена у спортским активностима, омасовљавањем женских спортских организација и давањем равноправног заначаја женама у спорту доприноси остваривању родне равноправности, очувању и унапређењу здравља жена. Појединачним циљем стратегије одређено је повећање учешћа жена у спортским активностима, омасовљење женских спортских организација и давање равноправног значаја женама у спорту. Стратегијом је истакнуто да женски спорт има кључно место у омасовљавању физичке културе и да бављење спортом ради рекреације обезбеђује очување физичке кондиције и доброг здравља, а постизање врхунских резултата у спорту промовише жене као успешне и способне. Важно је да се са редовним упражњавањем адекватних физичких активности почне у најранијем добу јер доприносе правилном расту и развоју девојчица, као и да се те активности одрже што дуже и у познијем животном добу, да би се очувало здравље и виталност. Ради остваривања ових циљева потребно је промовисати спорт, рекреацију и физичку активност жена као пожељан модел живота корисан по здравље, изједначити услове за бављење масовним и врхунским спортом, једнако вредновати спортске резултате жена и мушкараца и обезбедити равноправну заступљеност жена на свим позицијама одлучивања у спорту и у спортским организацијама.

3.17. На крају, Повереница за заштиту равноправности ценила је и наводе из притужбе да је извршена „дискриминација због неприпадности политичкој странци која врши власт на територији општине Кула“. У односу на ове наводе, Повереница за заштиту равноправности указује да подносилац притужбе није доставио доказе којима би учинио вероватним постојање узрочно последичне везе између политичке (не)припадности чланова и чланица С. с. о. К. и решења садржаних у наведеном правилнику, у складу са чланом 35. став 2. Закона о забрани дискриминације. Због тога ови наводи нису разматрани у поступку.

3.18. Поред тога, Повереница указује да услов прописан Правилником о одобравању, финансирању програма/активности којима се остварује општи интерес у области спорта у општини Кула, да носилац програма који се финансира из средстава буџета мора да има седиште на територији општине Кула и да првенствене утакмице као домаћин игра у спортском објекту који се налази на територији општине Кула није у супротности са одредбама Закона о забрани дискриминације. Наиме, овим правилником је регулисано финансирање спортских активности из буџета општине Кула, те је оправдано постављање услова да се финансирају само клубови чије је седиште на територији општине Кула, јер се тиме развија спортска активност на територији општине и грађанима општине омогућава учешће у спортским догађајима. Услов да носилац програма првенствене утакмице као домаћин игра у спортским објектима на територији општине Кула не представља лично својство физичког или правног лица, односно спртског клуба. Због тога Повереница за заштиту равноправности није улазила у даљу анализу оправданости постављања овог услова јер у конкретном случају нема личног својства, суштинског и конститутивног елемента дискриминације.

3.19. Имајући све наведено у виду, Повереница за заштиту равноправности је става да је Општинско веће општине Кула доношењем Правилника о одобравању, финансирању програма/активности којима се остварује општи интерес у области спорта у општини Кула којим је прописано различито бодовање фудбалских и кошаркашких клубова у односу на пол спортиста, извршило акт дискриминације спортисткиња (фудбалерки и кошаркашица), као и женских фудбалских и кошаркашких клубова.

4. МИШЉЕЊЕ

Општинско веће општине Кула прекршило је одредбе Закона о забрани дискриминације, прописивањем, у чл. 14. Правилника о одобравању, финансирању програма/активности којима се остварује општи интерес у области спорта у општини Кула од 26. марта 2015. године, различитог броја бодова за финансирање такмичарских активности за женске и мушке фудбалске и кошаркашке клубове који се такмиче у истом рангу такмичења.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности, на основу чл. 33. ст. 1. тач. 1. Закона о забрани дискриминације, препоручује Општинском већу општине Кула да:

5.1. Предузме све неопходне радње и мере из своје надлежности како би уклонило дискриминаторне услове прописане у члану 14. Правилника којим се одређује мањи број бодова за женске фудбалске и кошаркашке клубове који се такмиче у истом рангу такмичења као и мушки клубови.

5.2. Убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крши одредбе Закона о забрани дискриминације.

Потребно је да Општинско веће општине Кула обавести Повереницу за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Општинско веће општине Кула не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности ће о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић


microsoft-word-icon Притужба СсоК против ОВ општине Кула због дискриминације на основу пола у области поступања органа јавне власти Преузми


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top