Притужба удружења родитеља К против Министарства просвете науке и технолошког развоја због дискриминације по основу инвлалидитета

бр. 07-00-789/2016-02 датум: 31.3.2016.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе удружења родитеља К, поднету у име законских заступника шесторо деце са сметњама у развоју, која похађају предшколску установу и основну школу у Новом Саду, и то: А.Г, М.Р, Д.Т, Л. и С.Т. и М.Р, против Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Притужба је поднета због дискриминације на основу инвалидитета, с обзиром да је Комисија за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету/ученику у мишљењима предложила да им се обезбеди педагошки асистент. Међутим, ни једном од шесторо деце није обезбеђен овакав вид подршке. Министарство просвете, науке и технолошког развоја је у изјашњењу навело да су у протеклом периоду педагошки асистенти ангажовани за пружање подршке деци ромске националности, и да је до сада у образовним установама у Републици Србији ангажовано 175 педагошких асистената, као и да је у плану израда новог Правилника о педагошкој асистенцији, којима ће бити регулисани прецизније услови и критеријуми за њихово ангажовање. У току поступка је утврђено да је интерресорна комисија у индивидуалном плану подршке проценила да је А.Г, М.Р, Д.Т, Л. и С.Т. и М.Р. потребно обезбеђивање педагошког асистента, док образовне установе на територији Новог Сада, које они похађају нема ангажованог педагошког асистента. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да је пропуштањем да обезбеди услове за ангажовање педагошких асистената за децу са сметњама у развоју, Министарство просвете, науке и технолошког развоја онемогућило да А.Г, М.Р, Д.Т, Л. и С.Т. и М.Р. добију потребну додатну подршку за образовање, чиме је прекршило одредбе Закона о забрани дискриминације. Због тога је Министарству просвете, науке и технолошког развоја препоручено да предузме све неопходне радње и мере из своје надлежности којима ће обезбедити да ОШ“ Јован Дучић“ Петроварадин, ОШ „Светозар Марковић Тоза“ Нови Сад и ПУ „Радосно детињство“ Нови Сад ангажују педагошког асистента, да предузме, без одлагања, све неопходне мере којима ће обезбедити ангажовање педагошких асистената за децу и ученике којима је потребна додатна подршка у образовању и васпитању, те да убудуће води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши прописе о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА
1.1. Повереница за заштиту равноправности примила је 31. децембра 2015. године притужбу удружења родитеља К, поднету у име шесторо деце која похађају предшколску установу и основну школу у Новом Саду, и то: А.Г, М.Р, Д.Т, Л. и С.Т.а и М.Р.а, против Министарства просвете, науке и технолошког развоја.
1.2. У притужби је, између осталог, наведено:
– да су А.Г, М.Р, Д.Т, Л. и С.Т. и М.Р. деца са сметњама у развоју, којима је Комисија за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету/ученику у мишљењима предложила да им се обезбеди особа за педагошку асистенцију, односно педагошки асистент;
– да ни једном од шесторо деце Министарство просвете, науке и технолошког развоја није обезбедило овај вид подршке, иако су се родитељи деце, како појединачно, тако и у оквиру удружења више пута обраћали надлежним институцијама;
– да је у циљу решавања проблема удружење родитеља К, 5. марта 2015. године организовало и трибину под називом „Педагошки асистенти и лични пратиоци“, са циљем информисања и проналажења најбољих решења, у оквиру закона, за овај проблем;
– да услуга педагошког асистента изостаје за одређени број деце, с обзиром на информацију Министарства просвете, науке и технолошког развоја да су на подручју Републике Србије педагошки асистенти углавном намењени деци ромске националности, иако је прописима ова услуга предвиђена и за децу са сметњама у развоју и инвалидитетом;
– да се необезбеђивањем услуге педагошког асистента деци ускраћује право на једнакост и доступност образовања, које је законом прописано за сву децу, због чега су она дискриминисана.

1.3. Уз притужбу достављени су: 1) мишљење Комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету/ученику за А.Г, М.Р, Д.Т, Л. и С.Т.а и М.Р.а; 2) захтев удружења родитеља К. упућен Школској управи Нови Сад од 24. августа 2015. године; 3) допис Министарства просвете, науке и технолошког развоја од 8. септембра 2015. године упућен удружењу родитеља К.; 4) дописи/одговори Школске управе Нови Сад на захтев за ангажовање педагошког асистента од 14. и 16. септембра 2015. године; 5) закључци са трибине удружења родитеља К. од 5. марта 2015. године.
1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка прибављено изјашњење Министарства просвете, науке и технолошког развоја.
1.5. У изјашњењу министра просвете др Срђана Вербића од 26. фебруара 2016. године, наведено је:
– да је Група за социјалну инклузију дописом од 8. септембра 2015. године информисала удружење К. о могућностима пружање подршке дететa у настави, које дозвољава наша легислатива;
– да је удружење обавештено да Правилник о критеријумима и стандардима за финансирање установе која обавља делатност основног образовања и васпитања предвиђа да школа која образује ученике којима је потребна додатна подршка има право на педагошког асистента, уз сагласност Министарства, у складу са законом;
– да Закон о основама система образовања и васпитања у члану 117. указује да педагошки асистент пружа помоћ и додатну подршку деци и ученицима, у складу са њиховим потребама и помоћ наставницима, васпитачима и стручним сарадницима у циљу унапређивања њиховог рада са децом и ученицима којима је потребна додатна образовна подршка;
– да се педагошки асистент не додељује на име појединачне деце, већ васпитно образовној установи ради подршке групи деце, у ком случају установа за сву децу из осетљивих друштвених група којој је потребна додатна подршка има ангажованог педагошког асистента који, у складу са договореним обавезама на нивоу предшколске установе, повремено пружа подршку и поједином детету;
– да су у протеклом периоду педагошки асистенти ангажовани за пружање подршке деци ромске националности, и да је до сада у образовним установама у Републици Србији ангажовано 175 педагошких асистената;
– да је законом створена могућност да педагошки асистенти пружају додатну подршку и помоћ и ученицима из других осетљивих група и да је у плану израда новог Правилника о педагошкој асистенцији, којима ће бити регулисани прецизније услови и критеријуми за њихово ангажовање;
– да је мера подршке предвиђена као подршка појединој деци ангажовање пратиоца за личну помоћ детету ради лакшег функционисања и комуникације са другима током остваривања васпитно образовног рада у предшколској установи или образовно васпитног рада у школи, током целодневне наставе или продуженог боравка, ваннаставних активности, извођење наставе у природи, излета, екскурзија, одмора и сл. Ова услуга спада у услуге из домена социјалне заштите чиме се задовољавају права корисника на живот у природном окружењу, оптимални развој потенцијала и интеграцију у социјално окружење, док је надлежност за успостављање и развој и обезбеђивање услуге личног пратиоца у домену јединице локалне самоуправе;
– да у складу са чланом 77. Закона о основама система образовања и васпитања, као и Правилником о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање, за дете/ученика коме је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета и других разлога потребна додатна подршка у образовању и васпитању, установа је та која обезбеђује отклањање физичких и комуникацијских препрека и доноси индивидуални образовни план. План индивидуализације, на основу педагошког профила израђује Тим за пружање додатне подршке детету/ученику што представља најважнију карику у пружању подршке детету/ученику;
– да у ситуацији када је на основу мишљења интерресорне комисије као вид подршке препоручено ангажовање личног пратиоца или када предшколска установа или школа за децу којој је потребна подршка има ангажованог педагошког асистента, они су реализатори подршке у васпитно образовном раду коју су за конкретно дете/ученика осмислили чланови овог тима. У самој групи/одељењу васпитач/наставник на основу договореног плана индивидуализације, а у складу са потребама детета/ученика сугерише начин на који ће лице које у групи/одељењу пружа додатну подршку детету/ученику, у овом случају лични пратилац или педагошки асистент, допринети оптималном укључивању детета/ученика у образовно васпитни процес;
– да Министарство просвете има у плану рад на измени Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету и ученику, израду Правилника о педагошкој асистенцији, као и других правилника и упутстава који ће допринети унапређивању доступности и квалитета образовања и васпитања за свако дете и ученика;
– да је у процедури доношење Закона о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања у који ће бити уграђен правни основ за доношење поменутих подзаконских аката.
1.6. Уз изјашњење је достављен допис Министарства просвете, науке и технолошког развоја упућен Удружењу родитеља К. од 8. септембра 2015. године.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. На основу мишљења Комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету/ученику бр. XIII-533-7/15-95 од 5. маја 2015. утврђено је да је А.Г, због потешкоћа у развоју неопходан подстицај у виду усмеравања заједничких активности са другим ученицима, да је потребно усмеравање пажње на задатке, да школа нема педагошког асистента, а да Александар има личног пратиоца који борави са њим на настави. У делу мишљења – индивидуални план подршке детету –општи циљ, између осталог, као подршка у образовању, наведено је обезбеђивање педагошког асистента. А.Г. похађа други разред ОШ „Јован Дучић“ у Претроварадину.

2.2. На основу мишљења Комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету/ученику бр. XIII-533-7/15-111 од 20. маја 2015. утврђено је да је М.Р. неопходна подршка педагошког асистента, као и обезбеђивање дидактичких средстава и материјала за рад са дететом. Такође, у мишљењу је наведено да је школи потребна подршка у виду дидактичког материјала за рад са дететом, као и подршка педагошког асистента. М.Р. похађа први разред ОШ „Јован Дучић“ у Претроварадину.

2.3. На основу мишљења Комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету/ученику бр. XIII-533-7/15-117 од 29. маја 2015. године утврђено је да је С.Т. неопходна подршка педагошког асистента. С.Т. похађа први разред ОШ „Светозар Марковић Тоза“ у Новом Саду.

2.4. На основу мишљења Комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету/ученику бр. XIII-533-7/15-118 од 29. маја 2015. године утврђено је да је Л.Т. неопходна подршка педагошког асистента. Л.Т. похађа први разред ОШ „Светозар Марковић Тоза“ у Новом Саду.

2.5. На основу мишљења Комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету/ученику бр. XIII-533-7/15-224 од 9. јула 2015. године утврђено је да је Д.Т. неопходна подршка педагошког асистента. Д.Т. похађа припремни предшколски програм у предшколској установи „Радосно детињство“ у Новом Саду.

2.6. На основу мишљења Комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету/ученику бр. XIII-533-7/15-310 од 2. септембра 2015. године утврђено је да је М.Р. неопходна подршка педагошког асистента. М.Р. похађа припремни предшколски програм у предшколској установи „Радосно детињство“ у Новом Саду.

2.7. Утврђено је да се Удружење родитеља К. дописом од 24. августа 2015. године обратило Школској управи Нови Сад, као и Министарству просвете, науке и технолошког развоја, којим је захтевало хитно обезбеђивање услуге педагошког асистента за децу којој је по процени и мишљење интерресорне комисије неопходна подршка педагошког асистента.

2.8. Увидом у допис од 14. септембра 2015. године утврђено је да је Школска управа Нови Сад упутила захтев Министарству просвете, науке и технолошког развоја за ангажовање педагошких асистената за предшколске установе и основне школе на територији града Новог Сада, између осталих и за ПУ „Радосно детињство, Нови Сад, ОШ „Светозар Марковић Тоза“, Нови Сад и ОШ „Јован Дучић“ Петроварадин.

2.9. Из дописа бр. 601-00-00179/2015-06 од 8. септембра 2015. године, који је Министарство просвете науке и технолошког развоја упутило удружењу родитеља К, утврђено је да је Министарство просвете науке и технолошког развоја информисало удружење родитеља К. да су у протеклом периоду педагошки асистенти радили искључиво са децом ромске националности, а да је у плану израда новог Правилника о педагошкој асистенцији којим ће се регулисати прецизнији услови и критеријуми за њихово ангажовање. Такође, у овом допису се наводи да је мера подршке која је предвиђена као подршка појединој деци ангажовање пратиоца за личну помоћ детету ради лакшег функционисања са другима током рада у предшколској установи или школи, током целодневне наставе или продуженог боравка, ваннаставних активности, извођења наставе у природи, излета, екскурзија, одмора и сл. Министарство просвете, науке и технолошког развоја напомиње да је надлежност за успостављање и развој и обезбеђивање услуге лични пратилац детета у надлежности јединице локалне самоуправе.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету ценила је наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су приложени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир
3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
3.3. Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да је Република Србија 1990. године ратификовала Конвенцију о правима детета , која у чл. 28. предвиђа да дете, између осталог, има право на образовање и да је држава дужна да осигура обавезно и бесплатно основно образовање за све, да омогући да образовне и стручне информације и савети буду доступни свој деци и да предузме мере за редовно похађање школе и смањење стопе напуштања школе. Чланом 29. став 1. Конвенције о правима детета дефинисани су циљеви образовања тако што је прописано да образовање детета треба да буде усмерено на свеобухватан развој пуног потенцијала детета, уз развијање поштовања људских права, појачан осећај идентитета и припадности и његову или њену социјализацију и интеракцију са другима и са окружењем.
3.4. Одредбом члана 29. Конвенције о правима детета, која је проширена и појашњена Општим коментаром бр. 1. из 2001. године, наведено је да члан 29. став 1. Конвенције инсистира на потреби да образовање буде усмерено на дете, прилагођено детету и да омогућава његово или њено оснаживање. Образовање на које свако дете има право јесте оно које је осмишљено тако да развије код детета животне вештине, да ојача дететову способност да ужива читав низ људских права и да утиче на стварање културе прожете одговарајућим вредностима људских права. Комитет за права детета напомиње да наставни план мора да буде у директној вези са дететовим потребама, као и да потпуно узме у обзир дететове способности које се развијају. Наставне методе, стога, треба да се прилагоде различитим потребама различите деце. Образовање треба да тежи томе да обезбеди да свако дете савлада основне животне вештине и да ниједно дете не изађе из школе, а да није опремљено за суочавање са изазовима са којима се може очекивати да ће се суочити у животу. Комитет наглашава да је важно да деца усвоје и животне вештине као што су способност да се доносе уравнотежене одлуке; да се сукоби решавају на ненасилан начин; да се развије здрав начин живота, добри односи у друштву и одговорност, критичко размишљање, таленти и друге способности. Насупрот томе, Комитет напомиње да дискриминација, по било ком основу, било да је отворена или скривена, вређа људско достојанство детета и у стању је да подрије или чак уништи способност детета да има користи од могућности које му пружа образовање.
3.5. Комитет за права детета донео је и Коментар бр. 9. који се односи на права детета са сметњама у развоју, у којем се наводи да држава треба да предузме одговарајуће мере ради спречавања сваке дискриминације, укључујући и оне на основу сметњи у развоју. Ово изричито помињање сметњи у развоју као основа дискриминације је јединствено и може се објаснити чињеницом да деца са сметњама у развоју припадају једној од најосетљивијих група деце. Комитет посебну пажњу поклања инклузивном образовању, те наводи да оно треба да буде циљ образовања деце са сметњама у развоју. Начин и облик укључивања треба да буду диктирани индивидуалним образовним потребама детета, јер образовање неке деце са сметњама у развоју захтева врсту подршке коју није лако пронаћи у редовном школском систему.
3.6. Конвенција о правима особа са инвалидитетом у члану 7. прописује да ће државе предузети све неопходне мере да се деци са инвалидитетом обезбеди да равноправно са другом децом, у пуној мери, уживају сва људска права и основне слободе. Чланом 24. је прописано да државе признају право особа са инвалидитетом на образовање, и да им у остваривању овог права без дискриминације и на основу једнаких могућности, државе обезбеђују инклузивни систем образовања на свим нивоима. Инклузивни систем образовања и доживотно учење је у циљу пуног развоја људског потенцијала и осећања достојанства и властите вредности, као и јачање поштовања људских права, основних слобода и различитости међу људима, у циљу развоја личности, талената и креативности особа са инвалидитетом, као и њихових умних и физичких способности до пуног степена њихових потенцијала, али и у циљу омогућавања особама са инвалидитетом да ефикасно учествују у слободном друштву. Истим чланом је прописано да у остваривању права на образовање, државе ће обезбедити да особе са инвалидитетом не буду искључене из система општег образовања на основу инвалидитета, да деца са инвалидитетом не буду искључена из слободног и обавезног основног или средњег образовања, као и да особе са инвалидитетом имају приступ инклузивном, квалитетном и слободном основном и средњем образовању, равноправно са другима у заједници у којој живе. Поред тога, прописано је да особе са инвалидитетом треба да добију посебну подршку у оквиру система општег образовања ради њиховог ефикаснијег образовања.
3.7. Устав Републике Србије у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
3.8. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 19. ст. 1. и 2. прописано је да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, у складу са законом. Забрањено је лицу или групи лица на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу, или их искључити из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступати према њима.
3.9. Законом о основама система образовања и васпитања дефинисано је једнако право и доступност образовања и васпитања за све, као и начини за укључивање деце са сметњама у развоју у образовни систем. Одредбама чл. 6. прописано је да свако лице има право на образовање и васпитање, као и да лица са сметњама у развоју и инвалидитетом имају право на образовање и васпитање које уважава њихове образовне и васпитне потребе у редовном систему образовања и васпитања, уз појединачну, односно групну додатну подршку или у посебној групи у школи у складу са овим и посебним законом. Одредбом члана 44. став 1. овог закона прописана је забрана дискриминације, те је одређено да су у установи забрањене активности којима се угрожавају, омаловажавају, дискриминишу или издвајају лица, односно групе лица, по основу: расне, националне, етничке, језичке, верске или полне припадности, физичких и психичких својстава, сметњи у развоју и инвалидитета, здравственог стања, узраста, социјалног и културног порекла, имовног стања, односно политичког опредељења и подстицање или неспречавање таквих активности, као и по другим основима утврђеним законом којим се прописује забрана дискриминације. Чланом 25. прописане су надлежности Министарства просвете, науке и технолошког развоја те је ставом 1. прописано да у обезбеђивању услова за остваривање права деце, ученика и одраслих на бесплатно образовање и других права утврђених овим законом, Министарство предузима све неопходне мере којима се у потпуности обезбеђује остваривање тих права. Послови педагошког асистента дефинисани су овим законом (члан 117. став 3.), тако што је одређено да асистент пружа помоћ и додатну подршку деци и ученицима, у складу са њиховим потребама и помоћ наставницима, васпитачима и стручним сарадницима у циљу унапређивања њиховог рада са децом и ученицима којима је потребна додатна образовна подршка. У свом раду остварује сарадњу са родитељима, односно старатељима, а заједно са директором сарађује и са надлежним установама, организацијама, удружењима и јединицом локалне самоуправе. Одредбом става 8. овог члана прописано је да изузетно ради пружања помоћи детету односно ученику са сметњама у развоју, образовно-васпитном раду може да присуствује пратилац детета, односно ученика. Такође, одредбом члана 27. став 3. прописана је могућност школе за ученике са сметњама у развоју, као и школе која има ученике са сметњама у развоју да пружају додатну подршку у образовању деце, ученика и одраслих са сметњама у развоју у васпитној групи, односно другој школи и породици, у складу са критеријумима и стандардима које прописује министар.
3.10. Законом о основном образовању и васпитању прописано је да ученик са сметњама у развоју и инвалидитетом стиче основно образовање и васпитање по правилу у школи заједно са осталим ученицима, а када је то у најбољем интересу ученика у школи за ученике са сметњама у развоју, у складу са законом. Одредбом члана 64. уређено је да за ученика коме је због сметњи у развоју и инвалидитета, специфичних тешкоћа у учењу, социјалне ускраћености и других разлога потребна додатна подршка у образовању и васпитању, школа обезбеђује отклањање физичких и комуникацијских препрека и зависно од потреба, доноси и индивидуални образовни план у складу са законом. Циљ додатне подршке у образовању и васпитању јесте постизање оптималног укључивања ученика у редован образовно-васпитни рад, осамостаљивање у вршњачком колективу и његово напредовање. За остваривање додатне подршке у образовању и васпитању, директор школе, наставник, стручни сарадник, васпитач, педагошки асистент и родитељ, односно старатељ може да добије посебну стручну помоћ у погледу спровођења инклузивног образовања и васпитања. Ради остваривања додатне подршке у образовању и васпитању, школа остварује сарадњу са органима локалне самоуправе, као и другим организацијама, установама и институцијама на локалном и ширем нивоу.
3.11. Законом о предшколском васпитању и образовању , одредбама члана 2. став 2. одређена је делатност предшколског васпитања и образовања као васпитање и образовање деце предшколског узраста, а одредбама члана 34. ст. 1. и 2. прописано је да деца са сметњама у развоју остварују право на предшколско васпитање и образовање у васпитној групи, у васпитној групи уз додатну подршку и индивидуални васпитно-образовни план и у развојној групи, на основу индивидуалног васпитно-образовног плана, у складу са законом. Предшколска установа која је уписала дете са сметњама у развоју може да утврди потребу за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке и у том случају упућује захтев изабраном лекару надлежног дома здравља, односно интерресорној комисији за процену тих потреба и за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке, коју утврђује интерресорна комисија. Одредбама члана 22. став 1. прописано је да је припремни предшколски програм део редовног програма предшколске установе у целодневном или полудневном трајању, који се остварује са децом у години пред полазак у школу. Према одредби члана 46. педагошки асистент пружа помоћ и додатну подршку деци, у складу са њиховим потребама, сарађује са васпитачима и стручним сарадницима, родитељима, односно старатељима, а заједно са директором сарађује са надлежним установама, организацијама и удружењима и јединицама локалне самоуправе и обавља друге послове, у складу са законом.
3.12. Правилником о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету и ученику прописано је да се додатна подршка обезбеђује без дискриминације по било ком основу сваком детету, односно ученику из друштвено осетљивих група, коме је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета, тешкоћа у учењу и других разлога потребна додатна подршка у образовању, здравству или социјалној заштити. Одредбом члана 3. прописано је да додатна подршка обухвата здравствене, социјалне и образовне услуге које се пружају детету и омогућавају му пуну друштвену укљученост и напредовање, те да се односи на права и услуге које детету обезбеђују превазилажење физичких и социјалних препрека ка несметаном обављању свакодневних животних активности од значаја за укључивање у образовни процес, живот у заједници и успешно напредовање. Одредбама члана 4. уређена је процена потреба која се врши ради сагледавања потреба детета и могућности да се у породици, у редовном систему образовања, у посебној предшколској групи или школи, у установи социјалне или здравствене заштите, у складу са законом и другим прописима обезбеде мере подршке, односно, непосредна и посредна додатна подршка које захтевају додатна финансијска средства. Непосредна додатна подршка, између осталог, подразумева: прилагођавање и набавку уџбеника и наставних средстава; индивидуални образовни план који подразумева прилагођавање стандарда постигнућа из једног или више предмета; употреба прилагођених наставних средстава и асистивне технологије; ангажовање педагошког асистента у образовно-васпитном раду, према потреби (током целог дана или само за неке предмете или активности); превазилажење језичке баријере, као подршка деци којој матерњи језик није српски; ангажовање пратиоца за личну помоћ детету ради лакшег функционисања и комуникације са другима током остваривања васпитно-образовног рада у предшколској установи или образовно-васпитног рада у школи, током целодневне наставе или продуженог боравка, ваннаставних активности, извођења наставе у природи, излета, екскурзија, одмора и слично. Одредбама члана 5. прописан је поступак процене потребе детета за пружањем додатне подршке, те је уређено да се процена потреба детета за пружањем додатне подршке врши по захтеву родитеља, односно старатеља детета и по службеној дужности – на иницијативу образовне, здравствене или установе социјалне заштите, односно пружаоца услуга социјалне заштите, уз сагласност родитеља, односно старатеља детета. У поступку процене Комисија је дужна да на основу утврђене ситуације установи подршку коју дете већ добија и препоручи додатну подршку из области образовања, здравствене или социјалне заштите, укључујући и ону која захтева додатна финансијска средства, као и да одреди начин реализације координисане међуресорне сарадње, са циљем укључивања детета у живот заједнице и обезбеђивања услова за максимални развој детета. Одредбама члана 11. прописани су принципи на основу којих се врши процена потреба детета за додатном подршком, односно: поштовање урођеног достојанства и индивидуалне самосталности укључујући слободу сопственог избора; уважавање разлика и њихово прихватање као дела људске разноликости; забрана дискриминације; уважавање развојних способности деце из осетљивих група као и поштовање права деце из осетљивих група на очување свог идентитета и обезбеђивање пуне укључености у образовни систем и квалитетно напредовање.
3.13. Правилником о програму обуке за педагошког асистента уређено је да програм обуке садржи уводни модул, шест обавезних модула и четири понуђена изборна модула од којих је кандидат за програм обуке у обавези да изабере два. Чланом 2. став 7. овог правилника прописано је да изборни модули имају за циљ да оспособе педагошког асистента у пружању подршке и помоћи: деци и ученицима у развоју језика и социјалних вештина неопходних за успешно школовање, деци и ученицима са тешкоћама у учењу, инвалидитетом и сметњама у развоју, као и деци и ученицима из сиромашних породица, сеоске средине и ромске националне заједнице, уз уважавање специфичних обележја културе и традиције. Одредбама члана 4. прописано је да се програмом обуке педагошки асистент оспособљава за послове који се посебно односе на континуирано унапређивање рада са децом и ученицима којима је потребна додатна подршка у образовању и васпитању, нарочито у: старању да редовно похађају васпитно-образовни и образовно-васпитни процес, да имају неопходан прибор и да редовно раде домаће задатке; пружању помоћи, мотивисању и подстицању деце и ученика у учењу, учешћу у другим активностима, изради задатака, као и пружању језичке подршке када је потребна; пружању помоћи деци и ученицима, којима је потребна додатна подршка, да се интегришу у васпитну групу или у одељење; подстицању позитивног односа и става деце и ученика у односу на децу и ученике којима је потребна додатна подршка и старању о безбедности деце и ученика током боравка у предшколској установи и школи, трајања наставе у природи, излета или екскурзије. Педагошки асистент се обучава да обавља и послове који се односе на пружање помоћи васпитачу, наставнику и стручном сараднику, нарочито у: припреми и реализацији васпитно-образовног и образовно-васпитног процеса, укључујући и оцењивање, као и уважавајући искуства и претходна знања деце и ученика; организацији посебних активности на нивоу васпитне групе, одељења, предшколске установе, школе, општине (обележавање значајних датума, посете музејима, позориштима, организација излета, наставе у природи, екскурзија, итд.); процесу интеграције деце и ученика, којима је потребна додатна подршка, у васпитну групу или одељење; укључивање у тим за подршку детету и ученику за кога се израђује индивидуални образовни план. Педагошки асистент, такође, током едукације стиче вештине које су важне за сарадњу и рад са родитељима и породицом, те за успостављање сарадње и процедура са другим државним органима и институцијама. Између осталог, педагошки асистент се обучава и за послове везане за извештавање министарства надлежног за послове просвете о раду у предшколској установи, школи, локалној самоуправи, и те извештаје је дужан да им доставља најмање два пута годишње.
3.14. Стратегијом развоја образовања у Србији до 2020. године уочени су проблеми у досадашњем развоју и реформи образовања, на пример са увођењем инклузивног приступа због, између осталог, слабих капацитета школа за препознавање унутрашњих препрека и прављење инклузивног школског развојног плана, великог отпора инклузији, још увек медицинског, а не педагошког приступа проблему, доминантно предавачке наставе која не оставља простор за индивидуализован приступ. Стога, стратегија предвиђа да програм рада школе треба да подразумева коришћење разноврсних облика и метода наставе/учења усмерених на учење и ученика (добра предавачка настава, стваралачке и културне активности, самостални рад ученика, пројекатска настава, лабораторијске и теренске вежбе). У том смислу, у стратегији се наводи да овакве разноврсне методе рада омогућавају бољу индивидуализацију наставе, излазе у сусрет специфичним потребама ученика, било да је реч о талентованим и обдареним ученицима или о ученицима који имају сметње и тешкоће у раду, јер без модерних облика рада немогуће је конципирати развој земље на принципима паметног, одрживог и инклузивног развоја, и развити компетенције потребне за живот у савременом друштву.
Анализа доказа достављених уз притужбу и навода из изјашњења
3.15. Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је Министарство просвете, науке и технолошког развоја дискриминисало А.Г, Матију Рамичић, Д.Т, Л. и С.Т.а и М.Р.а, децу и ученике са сметњама у развоју, у погледу могућности да остваре помоћ и додатну подршку коју деци/ученицима и наставном особљу пружа педагошки асистент.
3.16. Неспорно је да је Комисија за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету и ученику спровела процену потреба А.Г, М.Р, Д.Т, Л. и С.Т.а и М.Р.а на основу прегледа, примењених техника, метода процене, као и на основу налаза, мишљења и извештаја стручњака и надлежних органа и институција. У индивидуалном плану подршке детету, који је саставни део мишљења, комисија је установила да је А.Г, М.Р, Д.Т, Л. и С.Т. и М.Р. потребно, између осталог и обезбеђивање педагошког асистента. На основу доказа достављених уз притужбу неспорно је да су решења интерресорне комисије, за свако дете појединачно, достављена образовно васпитној установи коју дете/ученик похађа, као и да се Школска управа Новог Сада, више пута од јула 2015. године обраћала надлежним руководиоцима организационих јединица, сектора и група у Министарству просвете, науке и технолошког развоја ради ангажовања педагошког асистента за децу/ученике, а на основу решења интерресорне комисије.
3.17. Повереница за заштиту равноправности анализирала је допис које је Министарство просвете, науке и технолошког развоја упутило Удружењу родитеља К. 8. септембра 2015. године, као и изјашњење на притужбу које је ово министарство доставило Повереници за заштиту равноправности. Из наведених дописа произлази да у образовном систему у Републици Србији нису ангажовани педагошки асистенти за децу са сметњама у развоју, већ да су у протеклом периоду педагошки асистенти „ангажовани за пружање подршке деци ромске националности“. Министарство није доставило ни један доказ којим би указало да и деца из осталих друштвено осетљивих група и њихови наставници имају помоћ и подршку педагошких асистената, иако је законом створена могућност да педагошки асистенти пружају додатну подршку и деци и ученицима из других осетљивих група, како се и наводи у овим дописима министарства. Поред тога, захтевом за изјашњење које је Повереник за заштиту равноправности дописом бр. 07-00-789/2015-02 од 15. јануара 2016. године упутио Министарству просвете, науке и технолошког развоја затражено је од Министарства да, између осталог, достави и податке о образовно-васпитним установама у којима су ангажовани педагошки асистенти у Републици Србији, као и да се изјасни да ли установе у којима су ангажовани педагошки асистенти похађају и деца са сметњама у развоју. Међутим, о овим чињеницама Министарство просвете, науке и технолошког развоја се није изјаснило, нити пружило доказе.
3.18. Повереница за заштиту равноправности ценила је наводе из изјашњења Министарства просвете, науке и технолошког развоја да се „педагошки асистенти не додељују на име појединачне деце, већ васпитно-образовној установи ради подршке групи“, док је „мера подршке предвиђена као подршка појединој деци ангажовање пратиоца за личну помоћ детета и да је за обезбеђивање услуге личног пратиоца детета надлежна локална самоуправа.“ Поводом ових навода Повереница констатује да је неспорно да су Правилником о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету и ученику, који је донет на основу члана 19. Закона о основама система образовања и васпитања, регулисани ближи услови за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене и социјалне подршке детету и ученику. Одредбом члана 4. став. 4. овог правилника регулисана је подршка коју пружа педагошки асистент, док је ставом 7. истог члана прописано ангажовање пратиоца ла личну помоћ детета. Имајући у виду да је притужба у конкретном случају поднета због необезбеђивања педагошког асистента, Повереница констатује да је приликом одлучивање у овом предмету посебно ценила улогу и значај педагошког асистента у васпитно-образовном раду и разлику између педагошког и персоналног асистента, као и надлежност Министарства просвете, науке и технолошког развоја у обезбеђивању подршке и помоћи педагошког асистента деци са сметњама у развоју.
Наиме, педагошки асистент је сарадник који пружа помоћ и подршку деци и ученицима, у складу са њиховим потребама, а такође пружа помоћ и наставницима, васпитачима и стручним сарадницима у циљу унапређивања њиховог рада са децом и ученицима којима је потребна додатна образовна подршка. Педагошки асистент сарађује са наставницима и заједно са њима пружа подршку деци којој је то потребно. Он може бити ангажован само за једно дете, али и за више деце у једном разреду или у више разреда. Ангажовање педагошког асистента се планира, односно, требало би да се зна ком детету је потребно пружити подршку, за које активности и у ком временском периоду. Такође, педагошки асистенти стичу знања и вештине који су потребни за рад са породицама деце, као и пружање подршке запосленима у образовно-васпитним установама. Док педагошки асистент пружа асистенцију деци и наставницима током наставног процеса, персонални асистент, односно, лични пратилац детета, пружа подршку одређеном детету, али је његова подршка у већој мери логистичке природе и није директно везана за извођење наставе (вођење и довођење детета у школу, помоћ детету које се отежано креће, подршка приликом облачења и вршења хигијене, помоћ приликом исхране и омогућавање безбедног боравка у школи итд).
3.19. Повереница за заштиту равноправности напомиње да је Законом о основама система образовања и васпитања прописано да Министарство просвете, науке и технолошког развоја има дужност да обезбеди услове и предузме све неопходне мере у остваривању права ученика на образовање и друга права која су утврђена овим законом, а међу којима је и право на додатну подршку у образовању и васпитању. Имајући у виду да ангажовање педагошког асистента у образовно-васпитном раду представља вид додатне подршке деци, Повереница констатује да је у надлежности Министарства просвете, науке и технолошког развоја да свој деци, без дискриминације, обезбеди додатну подршку онда када надлежна интерресорна комисија процени потребу за пружањем ове врсте помоћи и подршке. Повереница за заштиту равноправности, стога, сматра да је Министарство просвете науке и технолошког развоја било дужно да и деци са сметњама у развоју и њиховим наставницима, једнако као што је то учинило за ромску децу и њихове наставнике, омогући да остваре додатну подршку коју у образовно-васпитном раду пружа педагошки асистент. Повереница констатује да се деца из ове друштвене групе, суочавају са бројним препрекама у процесу укључивања у образовни систем. Наиме, истраживања показују да се деца са сметњама у развоју суочавају са институционалним, комуникацијским и психосоцијалним препрекама, те имају различите капацитете и отпорност на стресне ситуације. Институционалне препреке огледају се у дисконтинуитету у садржајима учења, облицима, методама, начину рада у установама које се баве образовањем деце, као и изостанка тимског рада у установи. Комуникацијске препреке огледају се у непостојању процедура и праксе размене информација у оквиру установе и породице, непостојања процедуре размене информација између различитих установа, недоступност информација и изостанак њиховог представљања на различите и алтернативне начине, непризнавање потреба да се у комуникацији са децом и њиховим родитељима користе различита средства комуникације (сличице, гестови, техничка помагала итд), као и непознавање тих облика комуникације. Психосоцијалне препреке настају услед тога што је један број запослених у образовној установи, али и родитеља и деце неинформисан, без довољно знања, социјално дистанциран и са негативним ставовима и бројним предрасудама у вези са децом са сметњама у развоју, те је присутан отпор настојањима да се обезбеде услови за образовање све деце у складу са принципима инклузивног образовања . Стога, Повереница за заштиту равноправности сматра да Министарство просвете, науке и технолошког развоја има законску обавезу да предузме све неопходне услове како би свој деци, независно од друштвене групе којој припадају, а за које је процењено да им је потребна додатна помоћ и подршка педагошког асистента, обезбеди услове за остваривање права на овај вид додатне образовне подршке. Ово посебно ако се има у виду да управо Министарство просвете, науке и технолошког развоја расписује конкурс за програм обуке за педагошког асистента и да полазници током трајања обуке стичу знања која их оспособљавају за пружање подршке и помоћи деци за коју је процењено да је та помоћ потребна.
3.20. Иако су најчешће асоцијације на појам инклузије везане за децу и младе са инвалидитетом и сметњама у развоју и на отварање редовног образовног система за децу из друштвених група које су дуго времена биле искључене из система редовног образовања, све чешће се подвлачи да је инклузивност образовног система једна његова сложена димензија која исказује могућност система и образовних установа да изађу у сусрет потребама све деце и да свој деци обезбеде квалитетно образовање. Стога, мере додатне подршке, међу којима су педагошки асистенти, употреба алтернативних наставних средстава и асистивне технологије, као и обавезно стручно усавршавање наставног особља од значаја је за сву децу. Инклузивно образовање доприноси активном укључивању сваког детета у образовни систем, побољшању наставе и средине за учење, као и прихватању различитости.
3.21. Повереница за заштиту равноправности истиче да је Комитет за права детета у Коментару бр. 9 истакао да је инклузивно образовање скуп вредности, начела и пракси усмерених на тражење значајног, ефективног и квалитетног образовања за све ученике, које је праведно према различитости услова за учење и захтева, не само деце са сметњама у развоју, већ и свих ученика. Тај циљ се може постићи путем различитих организационих средстава, које уважавају различитост деце. Комитет напомиње да је важно разумети да укључивање не треба схватити ни практиковати као пуко интегрисање деце са сметњама у развоју у редован систем без обзира на њихове потребе.
3.22. На основу наведеног, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да је Министарство просвете, науке и технолошког развоја, пропуштајући да обезбеди услове за ангажовање педагошких асистената за децу са сметњама у развоју, онемогућило А.Г, М.Р, Д.Т, Л. и С.Т. и М.Р. да остваре додатну подршку, у складу са индивидуалним планом подршке, чиме је извршило акт дискриминације на основу инвалидитета.

4. МИШЉЕЊЕ

Пропуштањем да обезбеди услове за ангажовање педагошких асистената за децу са сметњама у развоју, Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије онемогућило је да А.Г, М.Р, Д.Т, Л. и С.Т.а и М.Р. добију потребну додатну подршку за образовање, чиме је прекршило одредбе Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности, на основу члана 33. става 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације, препоручује Министарству просвете, науке и технолошког развоја да:
5.1. Предузме све неопходне радње и мере из своје надлежности којима ће обезбедити да ОШ „Јован Дучић“ Петроварадин, ОШ „Светозар Марковић Тоза“ Нови Сад и ПУ „Радосно детињство“ Нови Сад, ангажују педагошког асистента.
5.2. Предузме, без одлагања, све неопходне мере којима ће обезбедити ангажовање педагошких асистената за децу и ученике којима је потребна додатна подршка у образовању и васпитању.
5.3. Убудуће води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.

Потребно је да Министарство просвете, науке и технолошког развоја обавести Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката. Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Министарство просвете, науке и технолошког развоја не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић


microsoft-word-icon Притужба удружења родитеља К против Министарства просвете науке и технолошког развоја због дискриминације по основу инвлалидитета Преузми


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top