Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Mišljenje na nacrt odluke o principu rodne ravnopravnosti u organima LS i MS u Gradu Užicu • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Mišljenje na nacrt odluke o principu rodne ravnopravnosti u organima LS i MS u Gradu Užicu

br. 011-00-57/2013-02 datum: 20. 12. 2013.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prati sprovođenje zakona i drugih propisa, inicira donošenje ili izmenu propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije i daje mišljenje o odredbama nacrta zakona i drugih propisa koji se tiču zabrane diskriminacije iz člana 33. tačka 7. Zakona o zaštiti diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 22/09), Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje

 

MIŠLjENjE
NA NACRT ODLUKE O PRINCIPU RODNE RAVNOPRAVNOSTI U ORGANIMA LOKALNE SAMOUPRAVE I ORGANIMA MESNIH SAMOUPRAVA U GRADU UŽICU

 

Nacrt odluke o principu rodne ravnopravnosti u organima lokalne samouprave i organima mesne samouprave u gradu Užicu u skladu je sa antidiskriminacionim propisima.

 

O b r a z l o ž e nj e

Predsednica Saveta za ravnopravnost polova grada Užica S. J, dostavila je Povereniku za zaštitu ravnopravnosti Nacrt odluke o principu rodne ravnopravnosti u organima lokalne samouprave i organima mesnih samouprava u gradu Užicu i tražila je mišljenje o usaglašenosti ovog akta sa antidiskriminacionim propisima.

Imajući u vidu konkretan predmet i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, predmet analize ograničen je na pitanje usklađenosti teksta Nacrta Odluke o principu rodne ravnopravnosti u organima lokalne samouprave i organima mesne samouprave u gradu Užicu sa antidiskriminacionim propisima, tako da njegova usaglašenost sa drugim propisima nije bila predmet razmatranja.

Sadržina Nacrta odluke o principu rodne ravnopravnosti u organima lokalne samouprave i organima mesne samouprave u gradu Užicu pokazuje da se ovom Odlukom reguliše princip rodne ravnopravnosti u organima lokalne samouprave i organima mesnih samouprava u gradu Užicu. Propisano je da se princip ravnopravnosti polova primenjuje prilikom izbora, postavljanja, imenovanja i konstituisanja naročito u Skupštini grada i njenim radnim telima, Gradskom veću i njegovim radnim telima, radnim telima i komisijama koje formira gradonačelnik po ovlašćenjima, gradskim upravama, organima upravljanja javnih preduzeća, ustanova i organizacije čiji je osnivač grad Užice i savetima mesnih zajednica na teritoriji grada Užica i njihovim radnim telima. Ovim nacrtom je regulisano da se prilikom izbora članova organa i radnih tela i prilikom postavljanja rukovodilaca u Gradskoj upravi obezbeđuje zastupljenost najmanje 30% predstavnika manje zastupljenog pola.
Na osnovu celovite i sveobuhvatne analize i sagledavanja Nacrta odluke o principu rodne ravnopravnosti u organima lokalne samouprave i organima mesne samouprave u gradu Užicu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je Nacrt odluke usklađen sa međunarodnim propisima i standardima rodne ravnopravnosti, kao i sa propisima domaćeg antidiskriminacionog prava. U prilog tome govori nekoliko činjenica.

Pre svega, Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW, 1979), koju je Republika Srbija ratifikovala, između ostalog, propisuje obavezu države da u svim oblastima, posebno u političkoj, društvenoj, ekonomskoj i kulturnoj, preduzima odgovarajuće mere kako bi obezbedila potpun razvoj i napredak žena, kako bi im se garantovalo ostvarivanje i uživanje prava čoveka i osnovnih sloboda, ravnopravno sa muškarcima. Članom 7. Konvencije određeno je da države članice preduzimaju sve potrebne mere za otklanjanje diskriminacije žena u političkom i javnom životu, a posebno su dužne da obezbede da pod jednakim uslovima žene glasaju na svim izborima i budu birane u sva tela koja se biraju putem javnih izbora, kao i da učestvuju u kreiranju i sprovođenju vladine politike i da zauzimaju rukovodeće položaje i obavljaju sve javne funkcije na svim nivoima vlasti. Obaveza da se ženama obezbedi ravnopravni pristup i puno učešće u strukturama moći i odlučivanja, regulisana je i Pekinškom deklaracijom i Platformom za akciju iz 1995. godine, u kojima se navodi da je osnaženje i unapređenje društvenog, ekonomskog i političkog statusa žena od osnovne važnosti za postizanje odgovorne i transparentne vlasti, te da nizak procenat žena među ekonomskim i političkim organima koji odlučuju na lokalnom, državnom, regionalnom i međunarodnom nivou održava strukturalne barijere i nemogućnost pristupa, koje se moraju rešavati putem afirmativnih mera. Takođe, relevantni su i Milenijumski ciljevi razvoja iz 2006. godine, prema kojima je jedan od postavljenih ciljeva koje treba ostvariti do 2015. godine, povećanje zastupljenosti žena na svim nivoima političkog odlučivanja na najmanje 30%.

Od značaja su i brojna dokumenta Saveta Evrope i organa Evropske unije: Rezolucija o uravnoteženom učešću muškaraca i žena u odlučivanju (1995), Rezolucija Evropskog parlamenta o ženama u odlučivanju (2000), Rezolucija Evropskog parlamenta o ženama u međunarodnoj politici (2006), Rezolucija Saveta Evrope 95/c 168/02 (1995), Preporuka o uravnoteženom učešću žena i muškaraca u političkom i javnom odlučivanju (2003) i dr.

Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 98/2006) u čl. 21. propisuje zabranu diskriminacije po bilo kom osnovu, uključujući i pol, a odredbom čl. 15. propisano je da država jamči ravnopravnost žena i muškaraca i, što je posebno značajno, da razvija politiku jednakih mogućnosti.

Zakonom o ravnopravnosti polova iz 2009. godine („Sl. glasnik RS”, br. 104/2009) u čl. 2. st. 1. propisano je da ravnopravnost polova podrazumeva ravnopravno učešće žena i muškaraca u svim oblastima javnog i privatnog života, u skladu sa opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima, Ustavom Republike Srbije i zakonima, dok je čl. 3. st. 2. propisano da politika jednakih mogućnosti podrazumeva ravnopravno učešće polova u svim fazama planiranja, donošenja i sprovođenja odluka koje su od uticaja na položaj žena i muškaraca. Nadalje, odredbom čl. 37. propisano je, između ostalog, da se ravnopravnost polova obezbeđuje i prilikom kandidovanja za izbore na sve funkcije i imenovanja u organe javne vlasti, finansijske i druge institucije.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom čl. 20. ovog zakona određeno je da diskriminacija na osnovu pola postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Odredbom člana 14. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da se posebne mere ne smatraju diskriminacijom ako su uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju.

Zakonom o ravnopravnosti polova uređeno je stvaranje jednakih mogućnosti ostvarivanja prava i obaveza, preduzimanje posebnih mera za sprečavanje i otklanjanje diskriminacije zasnovane na polu i rodu i postupaka pravne zaštite lica izloženih diskriminaciji. Organi jedinice lokalne samouprave, u okviru svojih nadležnosti, obezbeđuju ravnopravnost polova i ostvarivanje jednakih mogućnosti, ali i podstiču i unapređuju i ravnopravnost polova.

Takođe, Nacionalnom strategijom za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti (2009 – 2015), kao jedan od strateških ciljeva, utvrđeno ostvarivanje prava žena da ravnomerno sa muškarcima učestvuju u odlučivanju, a za ostvarivanje ovog cilja predviđeno je preduzimanje mera kako bi se dosledno sprovelo pravo na učešće manje zastupljenog pola u svim strukturama predstavničkih tela (t. 4.1.1), i to sa najmanje 30% u početnoj fazi, a sa 40% učešća, što spada u standarde EU, do kraja primene strategije. U ovoj strategiji je navedeno da bi u cilju obezbeđivanja ravnopravnog i ravnomernog uticaja žena na odlučivanje, čime bi se na bolji način zastupali posebni ženski interesi, nije dovoljno imati odgovarajući broj žena u predstavničkim telima, nego je potrebno da učestvuju i u izvršnoj vlasti (t. 4.1.2).

S obzirom da je Nacrta Odluke o principu rodne ravnopravnosti u organima lokalne samouprave i organima mesne samouprave u gradu Užicu u skladu sa antidiskriminacionim propisima, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti izražava nadu da će ovaj akt u najskorije vreme biti usvojen.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU
RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 


microsoft-word-iconMišljenje na nacrt odluke o principu rodne ravnopravnosti u organima LS i MS u Gradu Užicu Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top