Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Mišljenje na Nacrt strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Mišljenje na Nacrt strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine

br. 90-00-1/2016-01 datum: 15.01.2016.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prati sprovođenje zakona i drugih propisa, inicira donošenje ili izmenu propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije i daje mišljenje o odredbama nacrta zakona i drugih propisa koji se tiču zabrane diskriminacije (član 33. tačka 7. Zakona o zabrani diskriminacije, „Službeni glasnik RS”, broj 22/09), Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje

MIŠLjENjE

na Nacrt strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine

Dopisom od 5. januara 2016. godine, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja zatražilo je mišljenje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o Nacrtu strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine (u daljem tekstu: Nacrt strategije). Postupajući po zahtevu ministarstva, dajemo mišljenje na Nacrt strategije sa aspekta propisa o zabrani diskriminacije.

Pre ulaska u ocenu konkretnih rešenja, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti pruža podršku izradi ovog strateškog dokumenta i nastojanju da se kroz ostvarivanje strateških ciljeva podstakne ravnopravnost i socijalno uključivanje Roma i Romkinja u društvo. Poverenik izražava zadovoljstvo što su Nacrtom strategije obuhvaćene preporuke za suzbijanje diskriminacije i unapređenje ravnopravnosti Roma i Romkinja, koje je date u Redovnom godišnjem izveštaju za 2014. godinu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Položaj romske zajednice u Srbiji još uvek nije zadovoljavajući o čemu svedoči i činjenica da Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, već šestu godinu za redom, najveći broj pritužbi koje se odnose na diskriminaciju na osnovu nacionalne pripadnosti, dobija upravo zbog diskriminacije romske nacionalne manjine. Pritužbe upućene Povereniku pokazuju da su Romi najviše diskriminisani u oblasti obrazovanja, zapošljavanja, zdravstvene zaštite i stanovanja.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje i na važnost uspostavljanja adekvatnog zakonodavnog okvira, naročito kada je reč o prinudnom raseljavanju, o čemu je u proteklom periodu ukazivao kroz preporuke organima vlasti, kao i davanjem podrške brzom usvajanju zakona o legalizaciji održivih neformalnih romskih naselja, čime bi se stvorili preduslovi za rešavanje ovog kompleksnog problema.

U godišnjim izveštajima Poverenika, mišljenjima i preporukama koje su davane povodom diskriminacije pripadnika i pripadnica romske nacionalne manjine, ukazivano je da se problemi u ovim oblastima moraju rešavati celovito i sistemski.

Iako postoje izvesni pomaci u pravcu poboljšanja položaja romske nacionalne manjine, potrebno je preduzeti još čitav niz mera kako bi se došlo do suštinskih promena, s obzirom da Strategija za unapređivanje položaja Roma 2009-2015 nije adekvatno doprinela ostvarivanju svog osnovnog cilja – unapređenju položaja Roma i smanjenju razlika između Roma i ostalog stanovništva.

Usvajanje ove strategije predstavlja preduslov za ostvarivanje punog pristupa ljudskim pravima i unapređenje položaja romske populacije. Analiza teksta Predloga strategije pokazala je da je on rezultat pažljivog sagledavanja uočenih nedostataka strateškog dokumenta iz 2009. godine, ali i odraz potrebe usklađivanja nacionalnog pravnog sistema sa standardima u EU i prilagođavanja javnih politika sistemima koji funkcionišu u EU.

Treba ukazati da je pojedina predložena rešenja u Nacrtu strategije potrebno preciznije definisati, kako bi se izbegle nejasnoće i nedoumice prilikom njene realizacije.

1. Potrebno je reči: „posredna i direktna diskriminacija”, „otvorena i prikrivena diskriminacija” zameniti sa „posredna i neposredna diskriminacija”, radi terminološkog usklađivanja sa odredbama Zakona o zabrani diskriminacije (na primer, str. 22, 63…)

2. U uvodnom delu Nacrta strategije (4. Opis stanja, 4.3. Zapošljavanje, str 45) potrebno je još jednom razmotriti pretposlednju rečenicu stava 3. jer je nejasno da li se misli na podatke Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova koji se odnose na udeo romske populacije u primljenim zahtevima za pokretanje postupaka povodom diskriminacije ili postupaka povodom radnih sporova.

3. U delu 5.1. Obrazovanje, potrebno je razmotriti formulaciju poslednje mere u okviru Operativnog cilja 3. (str. 64) koja se odnosi na obezbeđivanje da nadležni državni organ sistemski prati i izveštava o diskriminaciji i izloženosti različitim formama nasilja pripadnika romske zajednice u obrazovanju, sa posebnim akcentom na rodno zasnovanom nasilju. S obzirom da tek predstoji izrada akcionog plana za sprovođenje ove strategije, nejasno je o kom organu je reč, pa je samim tim i nejasno na koji način bi se sprovodila predložena mera.

4. U delu Nacrta strategije koji se odnosi na zapošljavanje (5.3. Zapošljavanje, Operativni cilj 2. str.76), kao ishod do 2025. godine predviđen je smanjen broj prijavljenih oblika diskriminacije u oblasti pristupa tržištu rada, zapošljavanja i prava po osnovu rada. Međutim, treba ukazati da bi u prvom periodu trebalo očekivati povećanje broja prijavljenih slučajeva diskriminacije, kao posledicu podizanja svesti građana i uspostavljanja adekvatnih mehanizama zaštite, a da bi se tek u kasnijem periodu moglo očekivati smanjenje broja prijavljenih slučajeva diskriminacije.

5. U delu Nacrta strategije koji se odnosi na upravljanje strategijom (6.1. Upravljanje na nacionalnom nivou), obrazlažući razloge za jačanje kapaciteta Kancelarije za ljudska i manjinska prava i Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva kako bi se stvorili kapaciteti za efektivno praćenje i sprovođenje strategije u svim fazama primene, navedeno je da ne postoji organ koji se delotvorno stara o ostvarivanju kompleksnih strateških ciljeva – smanjivanje siromaštva i eliminisanja diskriminacije. Smatramo da navedenu konstataciju potrebno drugačije formulisati. Naime, bez obzira što u državnoj upravi ne postoji organ koji se stara o smanjivanju siromaštva, ne treba izgubiti iz vida da je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti centralno nacionalno telo specijalizovano za borbu protiv svih vidova i oblika diskriminacije i njenu prevenciju i da o suzbijanju diskriminacije i zaštiti ravnopravnosti izveštava Narodnu skupštinu putem godišnjih izveštaja, a po potrebi i kroz posebne izveštaje.

Međutim, potrebno je ukazati da je neophodno što pre izraditi i usvojiti akcioni plan uz ovu strategiju, kako bi se aktivnosti i mere propisane strategijom, realizovale u propisanim rokovima.

Pri tome, prilikom izrade pratećeg akcionog plana, treba imati u vidu da se Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može, kao i drugi nezavisni državni organi, samoinicijativno ili po pozivu uključivati da savetodavno ili na druge načine doprinese realizaciji aktivnosti u okviru mera utvrđenih strategijom i akcionim planom, koje su u vezi sa obavljanjem poslova iz nadležnosti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u obimu i na način koji ne ugrožava nezavisnost ovog državnog organa.

S poštovanjem,

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković


microsoft-word-icon Mišljenje na Nacrt strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top