Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Mišljenje na Nacrt zakona o policiji • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Mišljenje na Nacrt zakona o policiji

<span style=”font-family: arial,helvetica,sans-serif;”>Broj:  011-00-17/2015-02       Datum: 14.07.2015.</span>

 

&nbsp;

<p style=”text-align: center;”><span style=”font-size: 10pt;”><strong>MINISTARSTVO UNUTRAŠNjIH POSLOVA REPUBLIKE SRBIJE</strong></span></p>

<p style=”text-align: center;”><span style=”font-family: arial,helvetica,sans-serif; font-size: 10pt;”>Kabinet ministra</span></p>

<p style=”text-align: right;”><span style=”font-family: arial,helvetica,sans-serif; font-size: 10pt;”>Bulevar Mihajla Pupina 2

Beograd</span></p>

<p style=”text-align: left;”><strong><span style=”font-size: 12pt;”> </span></strong></p>

<p style=”text-align: justify;”>Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prati sprovođenje zakona i drugih propisa, inicira donošenje ili izmenu propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije i daje mišljenje o odredbama nacrta zakona i drugih propisa koji se tiču zabrane diskriminacije (član 33. tačka 7. Zakona o zaštiti diskriminacije, „Službeni glasnik RS“, broj 22/09), Poverenik za zaštitu ravnopravnosti daje</p>

<p style=”text-align: justify;”></p>

<p style=”text-align: center;”><strong>MIŠLjENjE</strong></p>

<p style=”text-align: center;”><strong>na Nacrt zakona o policiji</strong></p>

<p style=”text-align: center;”><strong> </strong></p>

<p style=”text-align: justify;”>Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, kao samostalan i nezavisni državni organ nadležan za suzbijanje i zaštitu od diskriminacije, veoma je zainteresovan da se pitanje nasilja nad ženama kao najtežeg oblika diskriminacije žena spreči izmenama  postojećeg zakonodavnog okvira iz delokruga vaše nadležnosti i poboljšanjem koordinacije i efikasnosti delovanja institucija sistema u pružanju podrške i pomoći žrtvama. U tom smislu podržavamo inicijativu Autonomnog ženskog centra koji nam se obratio molbom za uvođenje „hitnih mera zaštite“ u Zakon o policiji i pozdravljamo aktivnosti Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost koje je iniciralo dijalog predstavnika Ministarstva pravde, Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva za socijalna pitanja radi preduzimanja koordiniranih mera iz njihove nadležnosti i iniciralo usklađivanje porodičnog i krivičnog zakona u ovoj oblasti.</p>

<p style=”text-align: justify;”>Mišljenja smo da je neophodno dopuniti postojeći Nacrt zakona o policiji na taj način što će se <em>policijski službenici ovlastiti da u slučajevima nasilja u porodici, na mestu događaja, izriču hitne mere privremenog udaljavanja sa adrese stanovanja</em>, iz kuće odnosno stana, lica koje vrši nasilje prema članovima porodice na minimum 14 dana, <em>kao i privremene zabrane kontaktiranja sa članom porodice i sl, a u cilju sprečavanja daljeg vršenja nasilja</em>. Pitanje vlasništva nad kućom odnosno stanom ne sme da ima bilo kakvog uticaja na izricanje predloženih mera. Time bi se omogućilo izricanje „hitnih mera zaštite“ žrtvi nasilja u situacijama neposredne opasnosti, nezavisno od pokretanja sudskih postupaka (parničnih, prekršajnih ili krivičnih) za šta je potrebno mnogo više vremena. Reč je o merama preventivnog karaktera koje nisu nužno povezane sa pokretanjem navedenih postupaka.</p>

<p style=”text-align: justify;”>Smatramo da o primeni ovog ovlašćenja treba samostalno da odlučuje policija na isti način na koji odlučuje o korišćenju drugih ovlašćenja predviđenih u članu 53 Nacrta zakona o policiji, a saglsno članu 54. Naš stav opravdava primarni cilj predloženih mera, a to je neodložno tj. na licu mesta, garantovanje bezbednosti žrtvi nasilja u porodici u situacijama neposredne opasnosti i to na period od minimum 14 dana, jer je to najkraći period neophodan za pokretanje drugih postupaka. Time bi se učinilac nasilja fizički udaljio sa lica mesta  tj.  iz mesta stanovanja i uklonio dodatni teret traganja za bezbednim smeštajem sa žrtve, uz koju često idu i deca.  Izricanje „hitnih mera zaštite“ ne isključuje mogućnost da policija o izrečenim merama informiše nadležno javno tužilaštvo koje rukovodi predistražnim postupkom i preduzima potrebne radnje radi gonjenja učinilaca krivičnih dela. Policiju takođe treba ovlastiti da zabrani nasilniku da se vrati na adresu stanovanja poštujući princip srazmernosti, na taj način što će oduzeti nasilniku ključeve od kuće/stana omogućavajući mu da sa sobom ponese potrebne lične stvari i što će ga informisati o mogućem alternativnom smeštaju  i sl. kako je to učinjeno austrijskim zakonom o policiji koji predstavlja primer dobre prakse u Evropi.</p>

<p style=”text-align: justify;”>Ove mere ne treba poistovećivati sa postojećim raznovrsnim merama zaštite od nasilja u porodici i merama bezbednosti u našem zakonodavstvu koje se izriču tek nakon pokretanja sudskih postupaka tj. u brojnim slučajevima prekasno. Hitne mere zaštite nisu identične i treba da budu komplementarne merama zaštite od nasilja u porodici koje su predviđene Porodičnim zakonom i koje izriče sud nakon pokretanja krivičnog postupka i merama bezbednosti koje predviđa Zakonik o krivičnom postupku, kao što je mera zabrane prilaženja, sastajanja i komuniciranja sa određenim licima čiji je primarni cilj neometano vođenje postupka i obezbeđenje prisustva okrivljenog, a ne hitno obezbeđenje sigurnosti i bezbednosti žrtve. Takođe, treba ih razlikovati i od mere bezbednosti zabrane približavanja i komunikacije sa oštećenim koja se, prema odredbama Krivičnog zakonika, može odrediti učiniocu kojem je izrečena uslovna osuda, jer ne sadrži udaljavanje iz porodičnog domaćinstva. Isto tako, iako Zakon o prekršajima predviđa izricanje zaštitnih mera zabrane pristupa oštećenom, objektima ili mestu izvršenja prekršaja, a mera zabrane pristupa oštećenom uključuje i meru zabrane pristupa zajedničkom stanu ili domaćinstvu, ni ova mera, kao ni prethodno navedene, nije zamena za „hitne mere zaštite“ jer se takođe ostvaruje nakon pokretanja sudskog postupka, i pored toga što je policija ovlašćena da je zatraži i nadležna je za njeno sprovođenje.</p>

<p style=”text-align: justify;”>Na kraju ističemo da i Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici ( Istanbulska konvencija)  pored mera predviđenih u članu 53 – Mere zabrane prilaska odnosno zaštite, prepoznaje potrebu za postojanjem „hitnih mera zaštite“ koje su eksplicitno predviđene u članu 52 ove konvencije.</p>

<p style=”text-align: justify;”>Na osnovu svega navedenog jasno je da nijedna zaštitna ili mera bezbednosti namenjena zaštiti od nasilja u porodici, a koja trenutno postoji u zakonima Republike Srbije ne ostvaruje preventivnu svrhu „hitnih mera zaštite“. Stoga je vrlo važno da nacrt Zakona o policiji predvidi mogućnost izricanja ovih mera i ovlasti Ministarstvo unutrašnjih poslova za njihovo izricanje, a da se primena „hitnih mera zaštite“ i načina hitnog reagovanja u slučaju njihovog kršenja detaljnije reguliše podzakonskim aktom.</p>

<p style=”text-align: justify;”>U prilog traženih promena govore i zaključci Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne skupštine Republike Srbije, kao i odredbe Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena, čija je potpisnica i Republika Srbija.</p>

<p style=”text-align: justify;”>Podsećamo da je Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, na 31. sednici održanoj 26. maja 2015. godine, usvojio zaključke  koji nalažu da nadležna ministarstva što hitnije pokrenu postupke izmene propisa iz oblasti krivničnog i porodičnog prava, rodne ravnopravnosti unutrašnjih poslova, kako bi ih uskladili sa Istanbulskom konvencijom. Odbor smatra da je naročito važno da se novim zakonskim rešenjima, između ostalog, obezbedi  da policijski službenici izriču mere privremenog udaljavanja sa adrese stanovanja i privremene zabrane kontaktiranja učinioca nasilja sa žrtvama radi sprečavanja daljeg vršenja nasilja.</p>

<p style=”text-align: justify;”>Takođe, Komitet Ujedinjenih nacija za eliminaciju diskriminacije žena  zahteva od Potpisnice Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena, koju je potpisala i Republika Srbija, u stavu 23, tačka (d) u vezi sa pitanjem nasilja nad ženama da „Obezbedi da odgovarajući organi imaju svest o značaju izdavanja naloga za hitnu zaštitu žena u riziku i sprovođenja takvog naloga do momenta kada više nisu u riziku“. Takođe, ovaj Komitet zahteva od Republike Srbije da u roku od dve godine, odnosno do kraja jula 2015. godine, podnese pisanu informaciju o koracima preduzetim na realizaciji preporuka sadržanim u stavu 23, uključujući tačku (d) Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena.</p>

<p style=”text-align: justify;”>Imajući u vidu da je borba protiv nasilja nad ženama jedan od prioriteta čitavog društva, a time i policije, na šta ukazuje činjenica da ste za te namene formirali posebno odeljenje, a da je od početka 2015. godine 26 žena smrtno stradalo od porodičnih i partnerskih nasilnika, smatramo da samo zajedničkim radom na unapređenju sistema zaštite od nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja i na unapređenju efikasnosti i delotvornosti rada nadležnih institucija, možemo doprineti zaustavljanju i kažnjavanju ove neprihvatljive društvene pojave.</p>

S poštovanjem,

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković


microsoft-word-icon Pritužba R. i C. protiv N.o.o. zbog diskriminacije na osnovu seksualne diskriminacije Preuzmi


 

&nbsp;

Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top