Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Mišljenje na nacrt zakona o udžbenicima • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Mišljenje na nacrt zakona o udžbenicima

br: 011-00-10/2015-03 datum: 22.6.2015.

 

MIŠLjENjE
na nacrt zakona o udžbenicima

MINISTARSTVU PROSVETE, NAUKE I TEHNOLOŠKOG RAZVOJA

Poštovani/e,

U vezi sa dopisom broj 011-00-314/2014-04, uz koji nam je dostavljen Nacrt zakona o udžbenicima radi davanja mišljenja iz nadležnosti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, obaveštavamo vas da je postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prati sprovođenje zakona i drugih propisa, inicira donošenje ili izmenu propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije i daje mišljenje o odredbama nacrta zakona i drugih propisa koji se tiču zabrane diskriminacije (član 33. tačka 7. Zakona o zaštiti diskriminacije, „Službeni glasnik RS”, broj 22/09), Poverenik za zaštitu ravnopravnosti uputio Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja mišljenje o pojedinim odredbama Nacrta zakona o udžbenicima br. 011-00-1/2015-02 od 20. februara 2015. godine.

Analiza novog Nacrta zakona o udžbenicima koju ste nam dostavili, pokazala je da je mišljenje Poverenika delimično usvojeno, te ukazujemo na potrebu usvajanja i ostalih preporuka koje je Poverenik dao u svom mišljenju, imajući u vidu da je neophodno obezbediti udžbenike za osnovne i srednje škole na način koji će omogućiti iskorenjivanje diskriminacije i poštovanje različitosti i načela ravnopravnosti.

1. Odredbom člana 4. Nacrta zakona o udžbenicima, pod rubrumom „Udžbenik sa prilagođenim sadržajem i/ili formatom” propisano je da učenici sa smetnjama u razvoju koriste udžbenik čiji je sadržaj i/ili format prilagođen njihovim sposobnostima, potrebama i mogućnostima. Imajući u vidu da je predlagač Nacrta zakona o udžbenicima delimično usvojio prethodno date sugestije Poverenika, smatramo da je potrebno još jednom naglasiti da ne postoji osnov, niti opravdanje za zakonsku odredbu kojom bi se omogućilo prilagođavanje sadržaja udžbenika, odnosno menjanje sadržaja udžbenika namenjenih učenicima sa smetnjama u razvoju. Postojanje posebnih udžbenika za učenike sa smetnjama u razvoju suprotno je antidiskriminacionim propisima kojima je zabranjena diskriminacija na osnovu smetnji u razvoju i invaliditeta. Njihovo uvođenje bilo bi suprotno odredbi čl. 21. Ustava Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 98/2006), koji zabranjuje svaki oblik neposredne i posredne diskriminacije po bilo kom ličnom svojstvu, uključujući i smetnje u razvoju; odredbama čl. 19. Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 22/09), kojima je, pored ostalog, zabranjeno otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima i razvrstavati učenike po ličnom svojstvu; odredbama čl. 26. kojima je propisano da diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života; odredbama čl. 3. st. 1. tač. 2. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom („Sl. glasnik RS”, br. 33/2006) kojim je diskriminacija definisana kao svako pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva) u odnosu na lica ili grupe, kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koje se zasniva na invalidnosti ili na razlozima u vezi sa njom.

Pored toga, odredba člana 4. Nacrta zakona ne može se smatrati posebnom (afirmativnom) merom namenjenoj deci sa smetnjama u razvoju. Naime, mogućnost uvođenja posebnih mera i njihov nediskriminatoran karakter regulisani su odredbom člana 21. stav 4. Ustava Republike Srbije, i to tako što je propisano da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima, kao i članom 14. Zakona o zabrani diskriminacije. Uvođenjem posebnih udžbenika za decu sa smetnjama u razvoju, bila bi, u suštini, izdvojena grupa dece, i to na osnovu njihovih ličnih svojstava, čime bi se podstakla dalja segregacija ove dece i onemogućena njihova puna uključenost i ravnopravnost sa ostalom decom u sistemu obrazovanja. Treba imati, u vidu i da propisi u oblasti obrazovanja ne daju mogućnost generalne izmene i prilagođavanja sadržaja udžbenika, s obzirom da zakonskim propisima nije predviđeno donošenje prilagođenih i/ili izmenjenih nastavnih planova i programa za decu sa smetnjama u razvoju, što je u skladu sa standardima savremenog inkluzivnog obrazovanja. Naime, zakonodavac je propisao da se izmene i prilagođavanja vrše se na individualnom nivou i njihov smisao je da se učeniku obezbedi prilagođavanje/izmena u skladu sa njegovim individualnim potrebama, što se, pored ostalog, ostvaruje putem individualnog obrazovnog plana. S obzirom da nije predviđeno generalno menjanje sadržaja i/ili prilagođavanje nastavnog plana i programa za decu sa smetnjama u razvoju, nema osnova ni za postojanje posebnih udžbenika za učenike sa smetnjama u razvoju. U prilog tome govori i činjenica da i među učenicima sa smetnjama u razvoju postoje velike individualne razlike, kao što postoje i među decom koja nemaju ovu vrstu smetnji.

S druge strane, postojanje udžbenika u drugim formatima, kao što su na primer udžbenici štampani na Brajevom pismu, udžbenici u audio formatu, sa uvećanim slovima i slično, ne predstavljaju diskriminaciju već upravo njeno otklanjanje, jer se na taj način uvažavaju specifičnosti određenih učenika. Te udžbenike, takođe, ne treba označavati kao udžbenike za učenike sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom, već kao udžbenike u drugom formatu, kojima se obezbeđuje da nastavni sadržaji budu učenicima pristupačni. Pri tome, treba imati u vidu da su to udžbenici sa istim sadržajem, samo im je format različit. Upravo je ovakav stav zauzeo i Komitet za prava osoba sa invaliditetom u svom Opštem komentaru o pristupačnosti, u kojem je naglašeno da obezbeđivanje pristupačnosti ne znači samo obezbeđivanje fizičke pristupačnosti prostora, već i pristupačnost informacija i komunikacija, uključujući tu i udžbenike.

Udžbenici i nastavna sredstva treba da budu isti za svu decu, pri čemu je sam način prilagođavanja nastavnih sadržaja deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kao i talentovanoj deci, regulisan odgovarajućim propisima iz oblasti obrazovanja. Saglasno tome, trebalo bi da svaki udžbenik i svaka nastavna celina koja se obrađuje, budu napisani tako da sadržaj odgovara svoj deci. To se može učiniti na mnogo načina, uključujući izdvajanje najvažnijih informacija koje se tiču određene nastavne celine, obezbeđivanje dodatnih informacija za talentovanu decu i/ili decu koja se posebno interesuju za određenu oblast i sl. Na taj način udžbenik bi omogućio primenu savremenih didaktičko-metodičkih postupaka kojima se obezbeđuje individualizacija nastave, uz uvažavanje individualnih razlika, i prevazilazi zastareli koncept nastave orjentisane ka „prosečnom” učeniku.

2. U članu 9. Nacrta zakona, pod rubrumom „Finansiranje udžbenika sredstvima republičkog budžeta”, propisana je mogućnost da Vlada Republike Srbije, u skladu sa raspoloživim sredstvima republičkog budžeta, finansira, odnosno, sufinansira nabavku udžbenika, priručnika za obrazovanje odraslih i nastavnih pomagala, sa ciljem omogućavanja jednake dostupnosti udžbenika, priručnika i nastavnih pomagala učenicima i polaznicima iz socijalno/materijalno ugroženih porodica. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti pozdravlja ovo zakonsko rešenje, imajući u vidu činjenicu da su deca iz siromašnih i socijalno depriviranih sredina u riziku od diskriminacije zbog nepovoljnog društvenog i materijalnog položaja svojih porodica.

Odredbama stava 2. istog člana propisano je da Vlada može obezbediti sredstva za finansiranje, odnosno sufinansiranje udžbenika, priručnika i nastavnih materijala za učenike i polaznike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, pripadnike nacionalne manjine, kao i za stručne predmete u stručnim i umetničkim školama. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da su cene udžbenika u drugim formatima (npr. Brajevo pismo), kao i druga nastavna pomagala zasnovana na modernim asistivnim tehnologijama po pravilu veoma visoke i da mnoge porodice neće biti u mogućnosti da izdvoje sredstva za njihovu kupovinu. Zbog toga smatramo da Vlada Republike Srbije treba da finansira, odnosno sufinansira nabavku ovih udžbenika i nastavnih pomagala, što bi bila posebna mera kojom podstiče inkluzivno obrazovanje, otklanjaju prepreke i stvara jednake mogućnosti za svu decu. S druge strane, nije jasno iz kog razloga je propisana mogućnost finansiranja, odnosno sufinansiranja udžbenika i drugih sredstava za pripadnike nacionalne manjine i za stručne predmete u stručnim i umetničkim školama, te bi, ukoliko je u pitanju posebna mera, to trebalo dodatno razraditi i detaljno regulisati.

3. U članu 11. stav 1. Nacrta zakona, pod rubrumom „Jednake mogućnosti i zabrana diskriminacije”, propisano je da udžbenik, priručnik i nastavni materijal, dodatno nastavno sredstvo, didaktičko i didaktičko igrovno sredstvo i priručnik za nastavnike, svojim sadržajem i oblikom treba da omoguće sprovođenje principa jednakih mogućnosti, što zaslužuje sve pohvale. U stavu 2. istog člana propisano je ….sadržajem ili oblikom ne smeju da diskriminišu ili izdvajaju grupe i pojedince …. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da termin „izdvajaju” treba zameniti izrazom „dovode u neravnopravan položaj”, radi jasnije formulacije odredbe.

4. U članu 21. Nacrta zakona, pod rubrumom „Lista ocenjivača rukopisa udžbenika” propisan je postupak izbora ocenjivača rukopisa udžbenika, odnosno Liste ocenjivača rukopisa udžbenika, na osnovu koje se formira Komisija za ocenu rukopisa, za svaki predmet po nivoima i vrsti obrazovanja. Smatramo da je neophodno propisati obavezno učešće eksperta/kinje za oblast ljudskih prava i antidiskriminacionog zakonodavstva u radu Komisija za ocenu rukopisa. Time bi se obezbedili neophodni preduslovi za ostvarivanje inkluzivnog obrazovanja. Vrlo je važno da deca iz osetljivih grupa, kroz udžbenike i nastavne programe takođe vide da tu pripadaju, da se obrađuju teme koje su njima bitne, da u udžbenicima ima slika dece koja su njima slična, da postoje deca koja koriste kolica, deca čija je boja kože tamnija, porodice koje se razlikuju od tipičnih i slično. Da li udžbenici svojom sadržinom i formom zadovoljavaju standarde koji proizlaze iz principa zabrane diskriminacije i jednakih mogućnosti, mogu valjano oceniti samo eksperti i ekspertkinje iz oblasti ljudskih prava i antidiskriminacionog prava, pa zato svaka Komisija za ocenu rukopisa mora imati po jednog eksperta/ekspertkinju iz ove oblasti. Usvajajući ovu sugestiju, za koju, prema sadržini člana, ima prostora, predlagač će učiniti veliki korak napred u preveniranju svakog potencijalnog akta diskriminacije.

5. U članu 40. stav 1. Nacrta zakona propisani su uslovi pod kojima udžbenik može da bude povučen iz upotrebe. Mišljenja smo da je potrebno dodati odredbu po kojoj bi udžbenik trebalo da bude povučen iz upotrebe ako je svojim sadržajem suprotan odredbama člana 11. ovog zakona, kojim je regulisano poštovanje zabrane diskriminacije i principa jednakih mogućnosti.

6. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da se korišćenjem reči i izraza samo u muškom rodu u tekstu Nacrta, kao generički neutralnih termina i za muški i za ženski rod, narušava princip ravnopravnosti polova. Za postizanje stvarne ravnopravnosti polova potrebno je delovati na svakom polju, a posebno prilikom upotrebe jezika, jer rodno diferenciran jezik jeste jezik rodne ravnopravnosti. Imajući sve to u vidu, potrebno je da odredbe budućeg zakona budu napisane rodno diferenciranim jezikom, bilo korišćenjem forme i reči u muškom i ženskom rodu, ili uvođenjem klauzule da se sve zakonske odredbe podjednako odnose i na muškarce i žene. To će biti dodatni podsticaj da udžbenici i druga nastavna sredstva budu napisani rodno senzitivnim jezikom, kao i da on bude korišćen i u svakodnevnoj nastavnoj praksi.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

 


microsoft-word-icon Mišljenje na nacrt zakona o udžbenicima Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top