Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Mišljenje na Predlog zaključka kojim se usvaja Predlog Pregovaračke pozicije Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za pregovaračko poglavlje 23 – pravosuđe i osnovna prava • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Mišljenje na Predlog zaključka kojim se usvaja Predlog Pregovaračke pozicije Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za pregovaračko poglavlje 23 – pravosuđe i osnovna prava

br. 337-00-3/2016-01 datum: 9.3.2016.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti , Poverenik za zaštitu ravnopravnosti daje

MIŠLjENjE


na Predlog zaključka kojim se usvaja Predlog Pregovaračke pozicije Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za pregovaračko poglavlje 23 – pravosuđe i osnovna prava

Ministarstvo pravde dostavilo je Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, dopisom broj 337-00-200/2015-06 od 4. marta 2016. godine, Predlog zaključka kojim se usvaja Predlog Pregovaračke pozicije Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za pregovaračko poglavlje 23 – pravosuđe i osnovna prava (u daljem tekstu: Predlog Pregovaračke pozicije) zbog davanja mišljenja iz nadležnosti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. U skladu sa tim, dajemo mišljenje o Predlogu Pregovaračke pozicije, sa aspekta delokruga rada Poverenika.

Usvajanjem Akcionog plana za pregovaračko poglavlje 23, Republika Srbija se opredelila za dalje unapređenje institucionalnog i zakonodavnog okvira sa pravnim tekovinama EU u oblasti osnovnih ljudskih i manjinskih prava i sloboda.

Povodom pojedinih rešenja sadržanih u Predlogu Pregovaračke pozicije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da:

1. U Predlogu Pregovaračke pozicije, u delu II Razmatranje statusa usklađivanja/zakonodavnog i institucionalnog okvira, tačka 3. Osnovna prava – Sloboda izražavanja, uključujući slobodu i pluralizam medija, navedeno je da je „u skladu sa izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz decembra 2012. godine, ukinuto je krivično delo klevete, povreda časti je dekriminalizirana, a govor mržnje je priznat kao otežavajuća okolnost“ (strana 32). Smatramo da je neophodno precizirati ove navode, imajući u vidu da je odredbom člana 54a Krivičnog zakonika propisana posebna okolnost za odmeravanje kazne za krivično delo učinjeno iz mržnje, i to tako što je propisano da ako je krivično delo učinjeno iz mržnje zbog pripadnosti rasi i veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta drugog lica, tu okolnost sud će ceniti kao otežavajuću okolnost, osim ako ona nije propisana kao obeležje krivičnog dela.

2. U Predlogu Pregovaračke pozicije, u delu II Razmatranje statusa usklađivanja/zakonodavnog i institucionalnog okvira, tačka 3. Osnovna prava – Princip zabrane diskriminacije i položaj socijalno ugroženih lica i osoba sa invaliditetom (strana 34. pretposlednji pasus), navedeno je da „Republika Srbija može, u cilju postizanja pune ravnopravnosti, sprečavati diskriminaciju i ublažavati nedostatke među svojim građanima, uvoditi mere usmerene na određena lica ili određene grupe, koji se kao takvi nalaze u suštinski nejednakom položaju u odnosu na ostale građane. Takve uvedene mere neće se smatrati diskriminacijom“. Smatramo da ovu rečenicu treba preformulisati u skladu sa Ustavnom odredbom o posebnim merama iz člana 21. stav 4. Ustava Republike Srbije i člana 14. Zakona o zabrani diskriminacije.

3. U istom odeljku (strane 34. i 35) naveden je niz strateških dokumenata koje je Republika Srbija usvojila u prethodnom periodu. Podsećamo da je većini ovih strateških dokumenata istekao period za koji su doneti.

4. U istom odeljku Predloga Pregovaračke pozicije (strana 35. treći pasus), navedeno je da su „kazne propisane za krivična dela diskriminacije sadržane u Krivičnom zakoniku i Zakonu o zabrani diskriminacije (čl. 50-60)”. Ovu rečenicu bi trebalo preformulisati, odnosno, izmeniti, s obzirom da u Zakonu o zabrani diskriminacije nisu definisana krivična dela ni kazne za krivična dela, već su odredbama čl. 50-60 propisani prekršaji i kazne za prekršaje.

5. U vezi sa navodima koji se odnose na institucionalni okvir za zaštitu od diskriminacije (strana 35. poslednji pasus), najpre smatramo da prvu rečenicu u ovom pasusu treba preformulisati kako bi se razumelo njeno pravo značenje. Pored toga, potrebno je podsetiti da u skladu sa Zakonom o ministarstvima , Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja obavlja poslove državne uprave koji se odnose, između ostalog, na antidiskriminacionu politiku, dok Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave obavlja poslove državne uprave koji se odnose, između ostalog, na pripremu propisa o ljudskim i manjinskim pravima. Uredbom o Kancelariji za ljudska i manjinska prava određena je njena nadležnost koja se sastoji u vršenju stručnih poslova za potrebe Vlade i nadležnih ministarstava koji se odnose, između ostalog i na zaštitu i unapređenje ljudskih i manjinskih prava itd. Svaki organ državne uprave u okviru svojih nadležnosti, a u skladu sa Ustavom i drugim relevantnim zakonima, može da predlaže zakone iz svoje oblasti koji mogu sadržati i antidiskriminatorne odredbe. Zbog toga smatramo da ove navode treba preformulisati, imajući u vidu da nije samo i isključivo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja odgovorno za sprovođenje antidiskriminacionih politika.

Takođe, u istom delu (strana 35) u pasusu koji je posvećen zakonodavnom okviru u oblasti zabrane diskriminacije, skrećemo pažnju na činjenicu da sve veći broj posebnih zakona u sebi sadrži antidiskriminacione odredbe. Zbog toga je važno ne zatvarati listu zakona koji su navedeni u ovom pasusu, uz naglašavanje da je neophodno pojačati rad na implementaciji ovako dobro i široko postavljenog antidiskriminacionog zakonodavnog okvira. Primera radi, na ovoj listi nedostaju Zakon o upotrebi znakovnog jezika i Zakon o kretanju uz pomoć psa vodiča, koji su veoma važni sa aspekta ostvarivanja prava na ravnopravnost.

6. U vezi sa navodima iz poslednje rečenice ovog pasusa (strana 35) u kojoj je navedeno da su Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, nezavisni državni organi čiji je rad od velikog značaja za borbu protiv diskriminacije u Republici Srbiji, ukazujemo da sve tri nezavisne institucije jesu osnovane zbog zaštite ljudskih prava, svako iz domena svojih nadležnosti koje su propisane zakonima, tako da nemaju svi isti značaj u pogledu borbe protiv diskriminacije. Smatramo da je potrebno da se posebno istakne uloga Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, kao inokosnog državnog organa, ustanovljenog Zakonom o zabrani diskriminacije, koji je samostalan i nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom, sa širokim krugom zakonskih ovlašćenja koja ga čine centralnim nacionalnim telom specijalizovanim za sprečavanje i suzbijanje svih oblika i vidova diskriminacije.

7. U istom odeljku (strana 36. poslednji pasus), nisu navedene sve nadležnosti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti propisane odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije, što smatramo da je potrebno navesti u ovom dokumentu. Od izuzetne je važnosti ovlašćenje Poverenika da podnosi tužbe za zaštitu od diskriminacije, imajući u vidu da je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti jedino nezavisno telo koje ima aktivnu procesnu legitimaciju u antidiskriminacionim parnicama, te da je stranka u postupku u funkcionalnom smislu i da deluje u javnom interesu. Pored toga, treba naglasiti da Poverenik podnosi prekršajne prijave zbog povrede prava iz Zakona o zabrani diskriminacije, preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti i dr.

8. U delu II Razmatranje statusa usklađivanja/zakonodavnog i institucionalnog okvira, tačka 3. Osnovna prava – Rodna ravnopravnost i prava žena (strana 38) ukazujemo da je Vlada Republike Srbije usvojila 14. januara 2016. godine Nacionalnu strategiju za rodnu ravnopravnost za period 2016-2020 i Akcioni plan za njeno sprovođenje („Sl. glasnik RS“, br. 4/2016). Smatramo da je potrebno navesti ovu strategiju i usaglasiti glavne strateške ciljeve, koji su navedeni u Predlogu Pregovaračke pozicije (drugi pasus, strana 38). Isto je potrebno uraditi i u sedmom pasusu (strana 59).

Pored toga, u istom delu Predloga Pregovaračke pozicije (strana 38), konstatovano je da Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ima ovlašćenje da deluje u oblasti rodne ravnopravnosti kada je rodni identitet pojedinca osnova za diskriminaciju. Ukazujemo da Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ima ovlašćenje da deluje u slučajevima diskriminacije lica ili grupe lica na osnovu bilo kog ličnog svojstva, uključujući pol, rod i rodni identitet. Takođe, Poverenik može delovati i preventivno, realizovanjem različitih aktivnosti koje vode ka unapređenju ravnopravnosti i suzbijanju diskriminacije.

9. U delu Predloga Pregovaračke pozicije – Načelo zabrane diskriminacije i položaj socijalno ranjivih grupa i osoba sa invaliditetom (strana 58), navedeno je da Republika Srbija, u narednom periodu, planira da u potpunosti uskladi Zakon o zabrani diskriminacije sa pravnim tekovinama Evropske unije. Potrebno je dodati da će Zakon o zabrani diskriminacije biti izmenjen i dopunjen i u pogledu nedostataka koje je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti uočio u primeni ovog zakona.

10. U Predlogu Pregovaračke pozicije, u delu III Plan za usklađivanje zakonodavnog i institucionalnog okvira sa pravnim tekovinama EU, tačka 3. Osnovna prava – Položaj nacionalnih manjina (strana 61) navedeno je da Srbija planira da donese poseban Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina. Imajući u vidu da je Vlada Republike Srbije usvojila Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina 3. marta 2016. godine, potrebno je ažurirati ovaj podatak.

11. Takođe, radi ažuriranja podataka (Položaj nacionalnih manjina, strana 62), podsećamo da je usvojena Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2016-2025 i prateći Akcioni plan.

12. U delu Osnovna prava – Mere protiv rasizma i ksenofobije (strana 63) navedeno je da će se izmeniti i dopuniti krivično delo povrede ravnopravnosti (član 128. KZ RS), „kako bi se uključilo njegovo izvršenje na osnovu seksualne orijentacije ili polnog identiteta, radi ograničavanja ili osporavanja prava bilo koje osobe, čime će se postići viši stepen zaštite i prevencije zločina iz mržnje“. Ukazujemo da je odredbama člana 128. stav 1. KZ RS krivično delo povreda ravnopravnosti propisano na sledeći način: „Ko zbog nacionalne ili etničke pripadnosti, rasi ili veroispovesti ili zbog odsustva te pripadnosti ili zbog razlika u pogledu političkog ili drugog ubeđenja, pola, jezika, obrazovanja, društvenog položaja, socijalnog porekla, imovnog stanja ili nekog drugog ličnog svojstva, drugome uskrati ili ograniči prava čoveka i građanina utvrđena Ustavom, zakonima ili drugim propisima ili opštim aktima ili potvrđenim međunarodnim ugovorima ili mu na osnovu ove razlike daje povlastice ili pogodnosti, kazniće se zatvorom do tri godine“, odnosno, da lista ličnih svojstava nije zatvorena, odnosno, da je svakako zabranjena povreda ravnopravnosti na osnovu seksualne orijentacije i rodnog (a ne polnog, kako je navedeno u dokumentu) identiteta.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković


microsoft-word-icon MIŠLjENjE na Predlog zaključka kojim se usvaja Predlog Pregovaračke pozicije Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za pregovaračko poglavlje 23 – pravosuđe i osnovna prava Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top