Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Mišljenje o nacrtu zakona ZSDOI • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Mišljenje o nacrtu zakona ZSDOI

br. 011-00-29/2015-03 datum: 3.10.2015.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prati sprovođenje zakona i drugih propisa, inicira donošenje ili izmenu propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije i daje mišljenje o odredbama nacrta zakona i drugih propisa koji se tiču zabrane diskriminacije (član 33. tačka 7. Zakona o zaštiti diskriminacije, „Službeni glasnik RS”, broj 22/09), Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje

MIŠLjENjE

na Nacrt zakona o dopunama Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom

Dopisom od 24. septembra 2015. godine, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja zatražilo je mišljenje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o Nacrtu zakona o dopunama Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. Postupajući po zahtevu ministarstva i koristeći svoja zakonska ovlašćenja, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje mišljenje na Nacrt zakona o dopunama Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, sa aspekta propisa o zabrani diskriminacije.

Pre ulaska u ocenu konkretnih zakonskih rešenja, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti pruža podršku nastojanju da se dopunama Nacrta zakona podstakne ravnopravnost i socijalna uključenost osoba sa invaliditetom, uvođenjem mogućnosti upotrebe pečata sa ugraviranim potpisom – faksimila kao svojeručnog potpisa osobama sa invaliditetom koje zbog trajnih posledica telesnog ili senzornog oštećenja ili bolesti nisu u mogućnosti da se svojeručno potpišu.

Istraživanja pokazuju da je u Srbiji diskriminacija osoba sa invaliditetom, neposredna i posredna, široko rasprostranjena pojava u svim oblastima društvenog života, a posebno u oblastima obrazovanja, rada i zapošljavanja, života u zajednici, jednakosti pred zakonom, pristupu uslugama i informacijama. Društveni i pravni položaj osoba sa invaliditetom, pre svega je pitanje ljudskih prava, što podrazumeva obavezu organa javne vlasti i drugih društvenih aktera da obezbede poštovanje, ostvarivanje i zaštitu prava ove grupe građana, uključujući i pravo na ravnopravnost. U praksi su osobe sa invaliditetom, zbog nedostatka propisa koji reguliše ovu materiju, često bile onemogućene u korišćenju određenog prava ili su stavljane u nepovoljniji položaj u odnosu na druga lica.

Poverenica izražava zadovoljstvo zbog izraženog opredeljenja da se zakonski okvir u ovoj oblasti uskladi sa međunarodnim standardima, kao i sa načelima i pravilima UN Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom. Ujedno, izražava očekivanje da će donošenje ovog zakona doprineti da administrativni prostor Srbije u potpunosti odgovara standardima u pogledu poštovanja ljudskih i manjinskih prava, a naročito prava marginalizovanih i stigmatizovanih društvenih grupa. Ratifikacijom UN Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, Republika Srbija se obavezala da će obezbediti i unaprediti puno ostvarivanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda osoba sa invaliditetom, kao i da će preduzeti sve odgovarajuće mere, uključujući i zakonodavne, u cilju menjanja ili ukidanja postojećih zakona, propisa, običaja i prakse koji predstavljaju diskriminaciju prema osobama sa invaliditetom. Konvencijom je propisano da diskriminacija na osnovu invaliditeta podrazumeva svaku razliku, isključivanje ili ograničenje na osnovu invaliditeta, što ima za cilj ili efekat narušenja ili poništenja priznavanja, uživanja ili vršenja, ravnopravno sa drugima, svih ljudskih prava i osnovnih sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, civilnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti. Konvencijom su zabranjeni svi oblici diskriminacije, uključujući i uskraćivanje razumnog prilagođavanja.

Ustav Republike Srbije propisuje da je zabranjena diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom člana 8. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da do povrede načela jednakosti dolazi ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog, odnosno njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje.

Odredbom člana 15. Zakona o zabrani diskriminacije utvrđeno je da svako ima pravo na jednak pristup i jednaku zaštitu svojih prava pred sudovima i organima javne vlasti, dok je članom 26. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da diskriminacija osoba sa invaliditetom postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.

Dalje, Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom propisana je zabrana povrede načela jednakih prava i obaveza, do koje dolazi ukoliko se diskriminisanom isključivo ili uglavnom, zbog njegovog invaliditeta, neopravdano uskraćuju prava i slobode, odnosno nameću obaveze, koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, odnosno, ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje. Takođe, diskriminacija osoba sa invaliditetom od organa javne vlasti obuhvata, između ostalog, vođenje postupka za ostvarivanja prava osoba sa invaliditetom na način koji faktički onemogućava ili znatno otežava ostvarenje prava.

Članom 38a Nacrta zakona propisano je da su organi javne vlasti i pravna i fizička lica koja u okviru svoje delatnosti pružaju usluge dužni da u cilju stvaranja jednakih mogućnosti omoguće upotrebu pečata sa ugraviranim potpisom – faksimila kao svojeručnog potpisa osobama sa invaliditetom koje zbog trajnih posledica telesnog ili senzornog oštećenja ili bolesti nisu u mogućnosti da se svojeručno potpišu. Imajući u vidu navedene odredbe Ustava i zakona, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da je ovom odredbom Nacrta zakona neophodno obuhvatiti upotrebu faksimila i u postupcima ostvarivanja prava pred organima javne vlasti, kako bi se postigla puna ravnopravnost osoba sa invaliditetom.

Pored toga, Poverenica ukazuje na činjenicu da Nacrtom zakona nisu detaljno uređeni izgled i upotreba faksimila, te bi to u praksi moglo dovesti do različitih tumačenja i neodumica u pogledu primene propisa. Kako bi se ovo sprečilo, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da je Nacrtom zakona potrebno propisati ovlašćenje za donošenje podzakonskog akta, kojim bi se detaljnije uredila ova materija.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti podseća da je 2011. godine pokrenula inicijativu za izmenu člana 19. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, jer je ova odredba zakona diskriminatorna u odnosu na decu sa intelektualnim smetnjama, koja su izdvojena u odnosu na drugu decu i to zakonom kojim bi upravo trebalo da se obezbedi sprečavanje diskriminacije osoba sa invaliditetom. Imajući u vidu neophodnost izmene ovog člana zakona, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti predlaže da se ovim Nacrtom zakona izvrše i izmene člana 19. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom i njegovo usklađivanje sa članom 21. Ustava Republike Srbije, sa odredbama čl. 23. i 28. Konvencije o pravima deteta, sa članom 7. Konvencije o pravima osobe sa invaliditetom, sa odredbama čl. 4 – 14. Zakona o zabrani diskriminacije i sa odredbama čl. 3, 6. i 77. Zakona osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković


microsoft-word-icon Mišljenje o nacrtu zakona ZSDOI Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top