Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Mišljenje o pojedinim odredbama Nacrta zakona o sportu • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Mišljenje o pojedinim odredbama Nacrta zakona o sportu

br. 011-00-25/2015-03   datum: 3.9.2015.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prati sprovođenje zakona i drugih propisa, inicira donošenje ili izmenu propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije i daje mišljenje o odredbama nacrta zakona i drugih propisa koji se tiču zabrane diskriminacije (čl. 33. t. 7. Zakona o zaštiti diskriminacije, „Službeni glasnik RS”, br. 22/09), Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje

MIŠLjENjE

o pojedinim odredbama Nacrta zakona o sportu

Dopisom od 28. avgusta 2015. godine, Ministarstvo omladine i sporta zatražilo je mišljenje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o Nacrtu zakona o sportu. Postupajući po zahtevu ministarstva i koristeći svoja zakonska ovlašćenja, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje mišljenje o pojedinim rešenjima sadržanim u Nacrtu zakona o sportu, koja su relevantna s aspekta propisa o zabrani diskriminacije.

1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre želi da ukaže da odredba člana 3. stav 2. Nacrta zakona da termini kojima su u zakonu označeni položaji, profesije i zanimanja, a koji su izraženi u gramatičkom muškom rodu, podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koja se odnose, predstavlja veoma pozitivan primer i biće važan doprinos upotrebi rodno diferenciranog jezika, koji još uvek nije široko prihvaćen u službenoj upotrebi u Srbiji. Upotreba jezika u kojem se prisustvo, jednak status i uloga žena i muškaraca u društvu ravnopravno odražavaju i tretiraju sa jednakom vrednošću i dostojanstvom, suštinski je aspekt rodne ravnopravnosti i od značaja je za postizanje faktičke ravnopravnosti polova. U tom smislu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje unošenje odredbe o obavezi označavanja položaja, profesija i zanimanja u muškom, odnosno ženskom gramatičkom rodu, u zavisnosti od roda nosioca položaja, profesije ili zanimanja, čime bi se napravio još jedan važan korak ka ostvarivanju faktičke rodne ravnopravnosti.

2. Odredbom člana 4. stav 3. Nacrta zakona propisana je zabrana neposredne i posredne diskriminacije sportista i sportskih stručnjaka, tako što je propisano da je zabranjena diskriminacija ovih lica u bavljenju sportskim aktivnostima i stručnim radom u sportu, s obzirom na neko lično svojstvo, pol, status, opredeljenje ili uverenje.

Ovako predloženo rešenje je nejasno i može dovesti do različitih tumačenja i nedoumica. Najpre, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je pojam diskriminacije definisan odredbama člana 2. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije, tako što je propisano da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na nekom stvarnom ili pretpostavljenom ličnom svojstvu. Neka lična svojstva su izričito nabrojana (rasa, boja kože, preci, državljanstvo, nacionalna pripadnost ili etničko poreklo, jezik, verska ili politička ubeđenja, pol, rodni identitet, seksualna orijentacija, imovno stanje, rođenje, genetske osobenosti, zdravstveno stanje, invaliditet, bračni i porodični status, osuđivanost, starosno doba, izgled, članstvo u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama), ali time lista ličnih svojstava nije zatvorena, odnosno, ostavljena je mogućnost da diskriminatorno postupanje bude zasnovano i na nekom drugom ličnom svojstvu, koje nije izričito nabrojano u zakonu.

Ovako formulisana odredba člana 4. stav 3. Nacrta zakona može dovesti do nedoumica u vezi sa značenjem termina lično svojstvo, s obzirom da se može zaključiti da je diskriminacija zabranjena s obzirom na neko lično svojstvo, kao i s obzirom na pol, status, opredeljenje ili uverenje, odakle proizlazi da pol, status, opredeljenje i uverenje nisu lična svojstva. Pored toga, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje na neodređenost pojmova status, opredeljenje i uverenje, što može dovesti do nedoumica i različitih interpretacija u praksi.

Nadalje, ovim odredbama zabranjena je diskriminacija samo sportista i sportskih stručnjaka, čime se neopravdano sužava krug lica na koje se zabrana diskriminacije odnosi, a pri tome se pravna lica u potpunosti izostavljaju. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da ni jedan zakon ne sme da sužava krug lica na koje se odnosi zabrana diskriminacije, imajući u vidu da je Ustavom Republike Srbije i Zakonom o zabrani diskriminacije propisana je opšta zabrana diskriminacije u svim oblastima društvenog života, odnosno, što znači da je diskriminacija izričito zabranjena, da su svi jednaki i da uživaju jednaku pravnu zaštitu, kao i da je svako dužan da poštuje zabranu diskriminacije.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti podseća da je diskriminacija zabranjena Ustavom Republike Srbije, koji u članu 21. propisuje da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

Zakonom o zabrani diskriminacije, u članu 4. propisano je da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno, zabranu diskriminacije. Sam pojam diskriminacije definisan je u članu 2. stav 1. tačka 1. ovog zakona tako što je propisano da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je poslednjim stavom člana 28. propisano da se odredbe o zabrani diskriminacije iz člana 4. ovog zakona, shodno primenjuju i na sportske stručnjake i stručnjake u sportu. Najpre, u pitanju je očigledan previd, imajući u vidu da su sportski stručnjaci već navedeni u članu 4. kao lica na koje se odnosi zabrana diskriminacije. Pored toga, Poverenica smatra da stručnjake u sportu, kao i sva druga pravna i fizička lica treba navesti u članu 4. Nacrta zakona, posebno imajući u vidu opštu zabranu diskriminacije, detaljnije objašnjenu u prethodnom stavu ovog mišljenja. Takođe, sasvim je nejasno značenje shodne primene propisa koji zabranjuje diskriminaciju.  Potrebno je da primena propisa koji zabranjuju diskriminaciju bude direktna, jasna i nedvosmislena i da obuhvata sva lica na koja se zakon odnosi, kako fizička tako i pravna lica.

4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da je od izuzetnog značaja propisivanje obaveze da svi sportski objekti moraju da budu pristupačni osobama sa invaliditetom, deci i starijim osobama. Pri tome, prilikom formulacije člana 145. Nacrta zakona, kojim je ova obaveza propisana, treba koristiti korektnu terminologiju. Naime, odredbama ovog člana propisano je da svi sportski objekti moraju biti pristupačni licima sa posebnim potrebama (deca, stari, osobe sa invaliditetom). Termini kao što su osobe „sa posebnim potrebama” i drugi slični stigmatizirajući izrazi moraju se eliminisati, odnosno zameniti u skladu sa opšteprihvaćenim jezičkim i terminološkim standardima. Sve osobe sa invaliditetom, bez obzira na vrstu invaliditeta, imaju iste potrebe kao i svi drugi građani i građanke (za hranom, sigurnošću, kretanjem, emotivnim vezama, obrazovanjem, kulturom, sportom itd). Načini zadovoljavanja tih potreba zavise isključivo od spremnosti društva da podjednako tretira sve svoje građane i građanke i pruži jednake mogućnosti za sve.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković


microsoft-word-iconMišljenje o pojedinim odredbama Nacrta zakona o sportu Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top