Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Poverenica Nevena Petrušić prisustvovala je javnom slušanju na temu Jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Poverenica Nevena Petrušić prisustvovala je javnom slušanju na temu Jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa

Poverenica Nevena Petrušić prisustvovala je javnom slušanju na temu Jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa, u organizaciji Zakonodavnog odbora skupštine Srbije. Poverenica je odboru uputila svoj stav.

Ovde možete pogledati ceo tekst:

Zakonodavni odbor Narodne skupštine Srbije usvojio je 2010. godine Jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa. Ovaj pravni akt, prvi takve vrste u Srbiji, od velike je koristi za unapređenje normativne delatnosti u Srbiji i predstavlja pouzdan nomotehnički putokaz redaktorima zakonskog teksta. Budući da je cilj današnjeg javnog slušanja razmatranje učinka ovog akta na kvalitet propisa i sagledavanje potrebe za njegovim izmenama i dopunama, slobodna sam da ukažem na potrebu korigovanja odredbe čl. 43. Jedinstvenih metodoloških pravila. , koja je sadržana u Glavi IV, posvećenoj jeziku, stilu i načinu pisanja propisa. Odredbom iz čl. 43. propisano je: Izrazi se u propisu upotrebljavaju u muškom rodu, osim ako priroda stvari ne zahteva drugačije (čl.43).

Smatram da je ovakva metodološka instrukcija suprotna principu rodne ravnopravnosti koji proklamuje naš Ustav i u neskladu je sa međunarodnim standardima koji se se odnose na nediskriminatornu upotrebu jezika.

Opštepoznata je činjenica da svaka komunikativna delatnost zavisi od društveno-političko-ekonomskih pretpostavki i odnosa moći u društvu. Jezik, pa i jezik zakona, nije samo sredstvo za objektivno prenošenje sadržaja, već on ima fundamentalnu ulogu u formiranju društvenog identiteta pojedinaca/pojedinki i vrši znatan uticaj na oblikovanje društvenih stavova. Ako je tako, a tako jeste, onda moramo znati da je upućivanje na generičku upotreba muškog gramatičkog roda, kao navodno rodno neutralnog, u suprotnosti sa idejom rodne ravnopravnosti.

Zato ovaj važan akt, kakva su Jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa, koji ima poseban značaj u uslovima nedovoljno razvijene nomotahnike u Srbiji, treba redaktorima zakona o drugih propisa da uputi jasnu poruku o upotrebi rodno diferenciranog jezika. On, međutim, ovakvom svojom odredbom čini upravo suprotno – doprinosi održavanju patrijarhalne rodne ideologije u jeziku i reprodukovanju društvenih odnosa rodne neravnopravnosti. Budući da je rodno diferencirani jezik jezik rodne ravnopravnosti, u ovom Uputstvu treba da bude sadržana nomotehnička instrukcija da se propisi moraju pisati rodno diferenciranim jezikom, bilo korišćenjem forme i reči u muškom i ženskom rodu ili uvođenjem klauzule da se sve odredbe propisa podjednako odnose i na muškarce i žene.

Slobodna sam da podsetim na uputstva sadržana u Planu za korigovanje sadašnje neravnoteže između učešća žena i muškaraca u političkom životu Međuparlamentarne unije koji je usvojen u Ženevi. Parlamentarci nam u njemu jasno poručuju: Jezik koji se koristi u zakonodavstvu treba žene i muškarce da postavi na ravnopravnu osnovu i izbegne bilo kakvu diskriminaciju zasnovanu na pripadnosti određenom polu.

Podsetiću i na Preporuku Odbora ministara za države o eliminaciji seksizma u jeziku iz 1990. godine u kojoj je jasno izražen stav o neophodnosti promene lingvističke prakse na način koji obezbeđuje da žene budu društveno vidljive u javnoj i službenoj upotrebi.

Podsetiću, konačno, i na Uputstva za standardizovan nediskriminativni govor i ponašanje, koji je izdao srpski Zaštitnik građana, u kojima se navodi da je neprihvatljiva jezička nevidljivost žena – podrazumevanje da su žene obuhvaćene imenicama i zamenicama u muškom gramatičkom rodu i da je neophodno svuda i uvek upotrebljavati rodno diferencirani jezik, tj. koristiti dosledno ženski gramatički rod za žene.

I na kraju, želim da kažem da sam potpuno sigurna da će, i ako ništa ne budemo činili, postojeći srpski jezički standard, koji preslikava mušku dominaciju u javnoj sferi i bazira se na patrijarhalnom kulturnom modelu, sam po sebi biti izmenjen jer je to potpuno prirodni tok stvari, što praksa postepeno već potvrđuje. Ono što Jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa mogu učiniti jeste da doprinesu ubrzanju ovog procesa.

A članice i članove Zakonodavnog odbora podsećam da prilikom eventualne revizije Jedinstvenih metodoloških pravila imaju na umu davno izrečenu misao: Osim što mi govorimo neki jezik, jezik govori nas.

Dr Nevena Petrušić, poverenica za zaštitu ravnopravnosti

Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top