Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Preporuka gradu Nišu za usvajanje mera za podršku ženama koje trpe porodično nasilje • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Preporuka gradu Nišu za usvajanje mera za podršku ženama koje trpe porodično nasilje

del. br. 1282 datum: 10. 9. 2012.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prati sprovođenje zakona koji se tiču zabrane diskriminacije i preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti (čl. 33. tač. 7. i 9. Zakona o zabrani diskriminacije, „Sl. glasnik RS”, br. 22/2009), Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje gradu Nišu

 

PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI

 

1. Grad Niš treba da preduzme sve potrebne mere kako bi, u okviru svoje nadležnosti i raspoloživih budžetskih sredstava, finansijski podržao rad specijalizovanih organizacija civilnog društva sa područja grada Niša koje pružaju pomoć i podršku ženama koje preživljavaju porodično/partnersko nasilje.

2. Grad Niš će obavestiti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o preduzetim merama, najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema ove preporuke.

O b r a z l o ž e nj e

Postupajući u okviru zakonom propisanih nadležnosti iz čl. 33. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti došla je do saznanja da se veliki broj organizacija civilnog društva u Srbiji koje pružaju podršku i usluge ženama koje preživljavaju nasilja suočava sa izrazito teškim uslovima rada zbog nedostatka finansijske podrške lokalne samouprave na čijoj teritoriji deluju. Poverenica, takođe, ima saznanja da je određeni broj ovih organizacija, upravo zbog nedostatka finansijskih sredstava, prinuđen da specijalizovani servis namenjen ženama koje preživljavaju nasilje ukine i pored nesumnjivog doprinosa koji im se priznaje i ogromnog volonterskog rada koji je uložen.

S tim u vezi, Poverenica je utvrdila da Mrežu žena protiv nasilja čini 27 ženskih organizacija koje pružaju usluge ženama koje preživljavaju muško nasilje u Srbiji, kao i da su pojedine članice Mreže prestale sa radom, usled nedostatka finansijske podrške lokalne samouprave na čijoj teritoriji pružaju ovu vrstu usluga.

Ovakvo stanje posledica je neispunjavanja obaveza koje je Srbija preuzela pristupanjem međunarodnim organizacijama i ratifikacijom međunarodnih ugovora i izraz je nepoštovanja nacionalnih pravnih akata u domenu rodne ravnopravnosti koje je sama usvojila.

Poverenica ukazuje da Konvencija UN o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW) – „Sl. list SFRJ”, br. 11/81, koju je Republika Srbija ratifikovala, predstavlja najvažniji međunarodni ugovor u oblasti prava žena. Opšta preporuka br. 19 Komiteta za eliminisanje svih oblika diskriminacije žena iz 1992. godine nalaže preduzimanje svih neophodnih mera radi ukidanja diskriminacije žena i suzbijanja nasilja nad ženama.

Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici iz 2011. godine, čiji je sveobuhvatni cilj zaštita prava žrtava nasilja, prevashodno nasilja nad ženama, propisuje pravno obavezujuće standarde sprečavanja nasilja nad ženama i nasilja u porodici, sa principima zaštita žrtava i kažnjavanju izvršioca. Prema odredbi čl. 3. ove Konvencije, nasilje nad ženama je kršenje ljudskih prava i oblik diskriminacije, obuhvata sva dela rodno zasnovanog nasilja koje dovode, odnosno mogu da dovedu do fizičke, seksualne, psihičke, ekonomske povrede, odnosno patnje žena, obuhvatajući i pretnje takvim delima, prinudu odnosno arbitrarno lišavanje slobode, bilo u javnosti, odnosno u privatnom životu. Odredbom čl. 8. propisano je da se strane obavezuju da odvoje odgovarajuća finansijska sredstva i ljudske resurse za adekvatno sprovođenje integrisanih politika, mera i programa za sprečavanje i borbu protiv svih vidova nasilja obuhvaćenih ovom Konvencijom, uključujući i one koje sprovode nevladine organizacije i civilno društvo. Konvencija, takođe, prepoznaje značajan doprinos koje nevladine organizacije imaju u sprečavanju i borbi protiv svih oblika nasilja obuhvaćenih ovom Konvencijom, pa čl. 9. obavezuje sve članice Konvencije da osim priznanja, aktivno podstiču i podržavaju rad posvećenih NVO i organizacija civilnog društva, odnosno omoguće im da posao obavljaju na najbolji mogući način.

Preporuka 2002(5) Komiteta ministra Saveta Evrope o zaštiti žena od nasilja podstiče vlade država članica da izrade nacionalne akcione planove za prevenciju nasilja i zaštitu žrtava nasilja, kao i da uspostave državno koordinaciono telo koje bi bilo nadležno za sprovođenje i nadgledanje, odnosno procenu mera s ciljem borbe protiv svih oblika nasilja nad ženama. Ovom preporukom predložen je niz konkretnih mera koje države treba da preduzmu, a odnose se, između ostalog, i na podizanje svesti javnosti, organizovanje obuka i usavršavanje, kao i ohrabrivanje na svim nivoima rada nevladinih organizacija koje su posvećene borbi protiv nasilja nad ženama i stvaranju aktivne saradnje sa ovim organizacijama, uključujući odgovarajuću logističku i finansijsku podršku.

Preporuka 1618 (2004) Parlamentarne skupštine Saveta Evrope – „Kampanja za borbu protiv porodičnog nasilja nad ženama u Evropi” ističe da „akutna priroda ovog problema mora primorati države članice Saveta Evrope da sagledaju nasilje u porodici kao nacionalni politički prioritet i da se njime bave u širem političkom okviru, uz učešće vlade, parlamenta i civilnog društva.”

Vlada Republike Srbije usvojila je 1. aprila 2011. godine Nacionalnu strategiju za sprečavanje i suzbijanje nasilja prema ženama u porodici i u partnerskim odnosima . Jedan od glavnih ciljeva ove strategije jeste jačanje kapaciteta sistema zaštite žena od nasilja i podizanje nivoa svesti o nasilju nad ženama kao društvenom problemu. U okviru prve strateške oblasti ove strategije, koja se odnosi na prevenciju, propisano je podsticanje aktivne uloge jedinica lokalne samouprave, među kojima je i preporuka lokalnim samoupravama da uključe specijalizovane usluge za žrtve nasilja u lokalne sisteme usluga u oblasti socijalne zaštite, koji se finansiraju iz budžeta jedinica lokalne samouprave.

Jedan od ciljeva Nacionalne strategija za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti („Službeni glasnik RS”, br. 15/09) jeste da obezbedi sistematski rad na uspostavljanju, razvijanju, sprovođenju i promovisanju politika jednakih mogućnosti, dok se njenim usvajanjem ispunjavaju međunarodne obaveze iz ove oblasti. Kao poseban cilj propisana je prevencija i suzbijanje svih vidova nasilja nad ženama i obezbeđivanje sveobuhvatnog sistema zaštite za žene žrtve nasilja, a jedan od pojedinačnih ciljeva je jačanje kapaciteta sistema zaštite žena od nasilja, u okviru kog je propisano da je potrebno ravnopravno uključiti civilni sektor u sistem zaštite, a posebnu pažnju treba obratiti na mere prevencije, mere rehabilitacije i resocijalizacije, kao i na zaštitu višestruko diskriminisanih grupa. U okviru ovog pojedinačnog cilja, jedna od aktivnosti jeste i obezbeđivanje budžetskih sredstava za funkcionisanje sistema zaštite žena od nasilja.

Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 98/06) u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta, a čl. 15. Ustava Republike Srbije jemči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti. Važno je istaći i da Ustav u čl. 18. st. 3. propisuje da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom čl. 20. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je fizičko i drugo nasilje, eksploatacija, izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol.

Zakon o ravnopravnosti polova („Sl. glasnik RS”, br. 104/2009) u čl. 2. propisuje da su državni organi, organi autonomnih pokrajina, organi jedinica lokalne samouprave, organizacije kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja, kao i pravna lica koja osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave dužni da prate ostvarivanje ravnopravnosti zasnovane na polu u svim oblastima društvenog života, primenu međunarodnih standarda i Ustavom zajemčenih prava u ovoj oblasti.

Zakon o lokalnoj samoupravi („Sl. glasnik RS”, br. 129/07) u čl. 20. st. 1. t. 29. propisuje da je jedna od nadležnosti jedinica lokalne samouprave da pomaže i podstiče aktivnosti i pruža pomoć organizacijama i drugim socijalno – humanitarnim organizacijama na svojoj teritoriji.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je ravnopravnost žena i muškaraca jedan od osnovnih načela našeg društva, ali da realni pokazatelji ukazuju da su žene u našem društvu u nepovoljnijem položaju u odnosu na muškarce, da su žrtve nasilja u porodici uglavnom žene, kao i da je nasilje nad ženama jedna od osnovnih prepreka za harmoničan, human i demokratski razvoj društva. Poverenica, takođe, ukazuje da je većina podataka o obimu i rasprostranjenosti nasilja nad ženama u našoj zemlji obezbeđena zahvaljujući istraživanjima nevladinog sektora i oni pokazuju da je ovaj vid nasilja veoma raširen, dok su najčešći vidovi nasilja nad ženama u Srbiji nasilje u porodici ili partnerskom odnosu, seksualno nasilje nad ženama i trgovina ženama.

Nesporno je da mnoge usluge žrtvama nasilja u porodici, kao i usluge žrtvama drugih oblika rodno zasnovanog nasilja, pružaju nevladine organizacije, među kojima su pružanje pravnih saveta, psihološko savetovalište, sigurne kuće, S. O. S. telefoni, kao i druge neophodne usluge. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti posebno naglašava značajan doprinos koji ove organizacije imaju u sprečavanju i borbi protiv svih oblika nasilja nad ženama, a samim tim i na njihov nemerljiv doprinos demokratizaciji i modernizaciji društva, kao i promovisanju ljudskih prava i demokratskih vrednosti. Osnaživanje žena koje preživljavaju nasilje, usluga je koju pružaju specijalizovane nevladine organizacije, što svakako doprinosi uspostavljanju harmoničnih odnosa na dobrobit celokupnog društva.

Imajući sve ovo u vidu, a u cilju ostvarenja pune rodne ravnopravnosti, jedinice lokalne samouprave treba aktivno da podstiču i podržavaju rad posvećenih organizacija koje pružaju usluge ženama koje preživljavaju porodično/partnersko nasilje na njihovoj teritoriji. Takvo aktivno učešće jedinica lokalne samouprave podrazumeva i neophodnu finansijsku podršku ovim organizacijama, kako bi svoj posao obavljale na najbolji mogući način. Poverenica napominje da u cilju suzbijanja nasilja nad ženama i pružanju adekvatne pomoći ženama koje su žrtve porodičnog/partnerskog nasilja, jedinice lokalne samouprave kao prioritet moraju imati sagledavanje i rešavanje ovog problema, a i pružiti neophodnu pomoć svim organizacijama koji doprinose sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama na teritoriji lokalne samouprave. Na taj način svakako se doprinosi i poboljšanju kvaliteta života svih građana i građanki.

Ceneći utvrđene činjenice i pravne propise, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno čl. 33. tač. 9. Zakona o zabrani diskriminacije, upućuje preporuku gradu Nišu, radi preduzimanja radnji kojima će finansijski podržati rad specijalizovanih organizacija civilnog društva koje pružaju usluge ženama koje preživljavaju porodično/partnersko nasilje na teritoriji grada Niša.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 


microsoft-word-icon Preporuka gradu Nišu za usvajanje mera za podršku ženama koje trpe porodično nasilje Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
back to top