Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Preporuka mera Sekretarijatu za saobraćaj grada Beograda, Direkcija za javni prevoz • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Preporuka mera Sekretarijatu za saobraćaj grada Beograda, Direkcija za javni prevoz

br. 021-01-265/2015-02   datum:  20.10.2015.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prati sprovođenje zakona koji se tiču zabrane diskriminacije i preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti upućuje Gradskoj upravi grada Beograda, Sekretarijatu za saobraćaj, Direkciji za javni prevoz

PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI

1) Potrebno je da Gradska uprava grada Beograda, Sekretarijat za saobraćaj, Direkcija za javni prevoz preduzme sve neophodne mere kako bi javni prevoz na teritoriji Gradske opštine Lazarevac učinila pristupačan osobama sa invaliditetom.

2) Gradska uprava grada Beograda, Sekretarijat za saobraćaj, Direkcija za javni prevoz obavestiće Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.

Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njome ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

Obrazloženje

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti primila je pritužbu u kojoj je građanka Lazarevca ukazala da javni prevoz na teritoriji Gradske opštine Lazarevac nije pristupačan osobama sa invaliditetom. U postupku sprovedenom po pritužbi, na osnovu navoda iz pritužbe i izjašnjenja, utvrđeno je da javni prevoz u Lazarevcu nije pristupačan osobama sa invaliditetom.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan i nezavisan državni organ koji ima ovlašćenje da postupa u svim slučajevima kada je načelo jednakosti povređeno, odnosno kada je prekršena opšta zabrana diskriminacije. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti i drugim licima preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

Republika Srbija je 2009. godine ratifikovala UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom, čiji je cilj da unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva. Ratifikacijom ove Konvencije, Republika Srbija se obavezala da „usvoji odgovarajuće zakonodavne, administrativne i druge mere za ostvarivanje prava priznatih Konvencijom; preduzme sve odgovarajuće mere u cilju menjanja ili ukidanja postojećih zakona, propisa, običaja i prakse koji predstavljaju  diskriminaciju prema osobama sa invaliditetom; se uzdržava od svih postupaka ili praksi koji nisu u skladu sa Konvencijom, kao i da obezbedi da državni organi i institucije deluju u skladu sa Konvencijom.”

Ustav Republike Srbije  u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u čl. 2. st. 1. t. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.  Odredbama čl. 6. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog  svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisni su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako čl. 26. st. 1. zabranjeno postupanje protivno načelu jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.

Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom propisana je zabrana diskriminacije na osnovu invalidnosti u pogledu dostupnosti usluga. Pod uslugom se smatra svaka usluga koju uz naknadu ili bez nje, pravno ili fizičko lice pruža u okviru svoje delatnosti, odnosno trajnog zanimanja. Odbijanje pružanja usluga iz ovog člana predstavlja diskriminaciju osoba sa invaliditetom, osim ako bi pružanje usluge ugrozio život i zdravlje same osobe sa invaliditetom ili život i zdravlje drugog lica. Odredbom istog člana propisano je i da diskriminacija predstavlja neizvršavanje tehničke adaptacije objekta, neophodne da bi se usluga pružila korisniku sa invaliditetom. Takođe, odredbama člana 33. istog Zakona propisano je da su jedinice lokalne samouprave dužne da preduzmu mere s ciljem da se fizička sredina, zgrade, javne površine i prevoz učine pristupačnim osobama sa invaliditetom.

Odlukom o Gradskoj upravi Grada Beograda propisano je da Sekretarijat za saobraćaj vrši, između ostalog, poslove koji se odnose na tehničko regulisanje saobraćaja na opštinskim putevima i ulicama u naseljima utvrđivanjem režima saobraćaja kojim se omogućava bezbedniji i protočniji saobraćaj u redovnim uslovima, kao i nadzor nad radom javnih komunalnih preduzeća i subjekata kojima je poverena delatnost javnog linijskog prevoza. Istim članom je propisano i da organizaciju, način obavljanja i korišćenja javnog linijskog prevoza putnika, između ostalog, vrši Direkcija za javni prevoz.

Odredbama Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom propisana je dužnost jedinica lokalne samouprave da preduzmu mere, između ostalog, sa ciljem da se javne površine i prevoz učine pristupačnim osobama sa invaliditetom. Ova obaveza jedinica lokalne samouprave utvrđena je zakonom koji je stupio na snagu 2006. godine, a konkretna odredba se primenjuje od 1. januara 2007. godine. Razlog zbog koga je zakonodavac odložio primenu ove odredbe ogleda se upravo u tome da jedinicama lokalne samouprave ostavi vreme, za koje je ocenio da je dovoljno, da od stupanja na snagu do početka primene ove odredbe isplanira i obezbedi sredstva za realizaciju ovih mera. U skladu sa tim, obaveza jedinica lokalne samouprave postoji već više od osam godina i u tom periodu je grad Beograd morao i mogao da obezbedi potrebna finansijska sredstva da se javni prevoz prilagodi osobama sa invaliditetom. Zbog toga se nedostatak finansijskih sredstava u budžetu grada ne može smatrati opravdanim razlogom zbog kojeg javni prevoz na teritoriji GO Lazarevac nije učinjen pristupačnim osobama sa invaliditetom.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je pristupačnost predstavlja jedan od osnovnih preduslova za jednako učešće osoba sa invaliditetom u svim oblastima društvenog života. Pristupačan javni prevoz je samo jedna od karika pristupačnosti koje omogućavaju osobi sa invaliditetom punu socijalnu uključenost, ali predstavlja najznačajniju kariku u lancu pristupačnosti. Nedostatak adekvatnog prevoza onemogućava osobama sa invaliditetom da koriste ostale objekte i usluge i ostvaruju prava zagarantovana svim građanima i građankama. Pristupačan prevoz je jedini način da osoba sa invaliditetom pređe razdaljinu od mesta boravka do radnog mesta, zdravstvene ili obrazovne ustanove, sportskog objekta ili nekog drugog javnog ili privatnog objekta. Nemogućnost korišćenja javnog prevoza, koji treba biti dostupan svima, isključuje osobe sa invaliditetom iz društvenog života i uskraćuje im mogućnost korišćenja svih objekata i usluga koje koriste ostali građani i građanke.

Ratifikacijom Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom Republika Srbija se obavezala da preduzima odgovarajuće mere kako bi osobama sa invaliditetom obezbedila pristupačnost fizičkog okruženja, ravnopravno sa drugima, u cilju samostalnog života i njihovog punog učešća u svim sferama života. Te mere, između ostalog, uključuju i identifikovanje i uklanjanje barijera koje ometaju ili otežavaju pristup zgradama, putevima, prevoznim sredstvima i drugim objektima u zatvorenom i otvorenom prostoru. Međutim, i pored ratifikovanih međunarodnih propisa i domaćeg zakonodavstva, obezbeđivanje pristupačnosti javnih objekata, pa samim tim i javnog prevoza je i dalje veliki problem u našoj državi. Nepristupačnošću javnih površina i objekata osobe sa invaliditetom se dovode u situaciju u kojoj im je onemogućeno ili veoma otežano ostvarivanje osnovnih ljudskih prava, koja su dostupna svim drugim građanima. Jedan od najznačajnijih aktera u rešavanju problema nepristupačnosti su lokalne samouprave i ovaj problem se ne može se rešiti bez njihovog angažovanja.

Potrebno je naglasiti da su Strategijom unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbije određeni ciljevi Strategije za period od 2007-2015. godine. Cilj 13. nalaže da se obezbedi da svi novi javni i objekti otvoreni za javnost, saobraćajna infrastruktura i objekti u funkciji javnog prevoza putnika u svim granama saobraćaja, budu pristupačni za osobe sa invaliditetom. Takođe, posebnim ciljem 14. naložena je, između ostalog, postepena i kontinuirana adaptacija postojećih prevoznih sredstava u javnom prevozu putnika u svim granama saobraćaja, kako bi postali pristupačni za osobe sa invaliditetom.

Propuštanje Grada Beograda, Sekretarijata za saobraćaj, Direkcije za javni prevoz, kao organa u čijoj je nadležnosti organizovanje javnog prevoza na teritoriji Grada Beograda, da izvrši svoju zakonsku obavezu i javni prevoz u Lazarevcu učini pristupačnim osobama sa invaliditetom, dovelo do diskriminacije osoba sa invaliditetom u Lazarevcu u pogledu korišćenja usluge prevoza. Posledica ovog propuštanja ogleda se u ograničavanju mogućnosti pojedinim osobama sa invaliditetom da pod jednakim uslovima uživaju građanska, politička, socijalna, ekonomska, kulturna i druga ljudska prava i slobode.

Sadržina preporuke motivisana je potrebom da Sekretarijat za saobraćaj, Direkcija za javni prevoz preduzme odgovarajuće mere kojima će javni prevoz na teritoriji GO Lazarevac učini pristupačnim osobama sa invaliditetom, čime će obezbediti jednake mogućnosti za ostvarivanje prava i sloboda svim građanima i građankama.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti podseća da je Sekretarijatu za saobraćaj, Direkciji za javni prevoz uputila preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti broj 34-00-1/2013-02 od 5. marta 2013. godine da bez odlaganja izvrši bezbednosne provere i adaptacije stajališta javnog gradskog prevoza, koje su potrebne da bi osobe sa invaliditetom što lakše i bezbednije mogle da koriste sve usluge javnog gradskog prevoza.

Ceneći utvrđene činjenice i pravne propise, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno članu 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, dala je preporuku mera Gradskoj upravi grada Beograd, Sekretarijatu za saobraćaj, Direkciji za javni prevoz radi preduzimanja mera u cilju sprečavanja diskriminacije osoba sa invaliditetom i ispunjavanja zakonskih obaveza koje su propisane Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković


microsoft-word-icon Preporuka mera Sekretarijatu za saobraćaj grada Beograda, Direkcija za javni prevoz Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top