Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti A. banci u oblasti pružanja usluga osobama sa invaliditetom • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti A. banci u oblasti pružanja usluga osobama sa invaliditetom

br. 021-02-197/2014-02 datum: 26. 8. 2014.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prati sprovođenje zakona koji se tiču zabrane diskriminacije i preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti (čl. 33. st. 1. tač. 7. i 9. Zakona o zabrani diskriminacije, „Sl. glasnik RS”, br. 22/2009), Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje „A.” banci a. d. iz N.

 

PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI

 

„A.” banka a. d. iz N. preduzeće sve neophodne mere i aktivnosti kako bi obezbedila da osobe sa invaliditetom na ravnopravnoj osnovi mogu da koriste sve bankarske usluge, što uključuje nesmetan pristup poslovnim prostorijama banke, šalterima, pultovima i bankomatima.

„A.” banka a. d. iz N. obavestiće Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama za postupanje po ovoj preporuci, u roku od 30 dana.

 

O b r a z l o ž e nj e

Postupajući u okviru nadležnosti propisanih čl. 33. st. 9. Zakona o zabrani diskriminacije , Poverenica za zaštitu ravnopravnosti došla je do saznanja da osobe sa invaliditetom imaju teškoće prilikom korišćenja usluga poslovnih banaka. Naime, ulazi u najveći broj filijala poslovnih banaka nepristupačni su osobama koje koriste kolica, a šalteri u poslovnim prostorijama postavljeni su previše visoko, tako da osobe koje koriste kolica ne mogu nesmetano da dobiju bankarsku uslugu na šalteru. Takođe, najveći broj bankomata je nepristupačan za osobe sa invaliditetom, posebno za osobe koje koriste kolica i osobe oštećenog vida, s obzirom da su kontrolne table bankomata postavljene previše visoko, te osobe koje koriste kolica ne mogu da ih koriste, a bankomati nisu opremljeni zvučnim aparatom čija je uloga da daje obaveštenja o operaciji koja je u toku, što ih čini nepristupačnim osobama sa oštećenjem vida.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da je Republika Srbija ratifikovala UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom , čiji je cilj da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva . Ratifikacijom ove Konvencije, Srbija se obavezala da preduzima odgovarajuće mere da osobama sa invaliditetom obezbedi pristupačnost fizičkog okruženja, ravnopravno sa drugima, u cilju samostalnog života i punog učešća osoba sa invaliditetom u svim sferama života. Te mere, između ostalog, uključuju identifikovanje i uklanjanje barijera koje ometaju ili otežavaju pristup zgradama, putevima, prevoznim sredstvima i drugim objektima u zatvorenom i otvorenom prostoru, uključujući tu i pristup informacijskim i komunikacijskim tehnologijama, kao i pristup drugim uslugama i objektima namenjenim javnosti. Republika Srbija se, takođe, obavezala da će preduzeti odgovarajuće mere da utvrdi, promoviše i prati minimalne standarde i smernice za pristupačnost objekata i usluga koje su otvorene, odnosno, koje stoje na raspolaganju javnosti .

Od posebnog značaja za prava osoba sa invaliditetom su Standardna pravila UN o izjednačavanju mogućnosti za osobe sa invaliditetom iz 1993. godine koje je Republika Srbija prihvatila 1995. godine. Iako ova pravila nisu pravno obavezujuća, postoji moralna i politička obaveza država članica UN da ih sprovode. Svrha standardnih pravila je da obezbede da osobe sa invaliditetom uživaju ista prava i obaveze kao i ostali članovi društva, u čemu poseban značaj ima i pristupačnost fizičkog okruženja. Naime, da bi se postigla pristupačnost potrebno je da se projektovanje i izgradnja fizičkog okruženja planiraju od početka samog procesa uz konsultacije organizacija osoba sa invaliditetom u inicijalnoj fazi planiranja, odnosno, u fazi planiranja i izgradnje javnih objekata u lokalnim zajednicama .

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da Ustav Republike Srbije propisuje da je zabranjena diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta .

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom čl. 17. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi u skladu sa zakonom. Ovom pravu korespondira dužnost nadležnih organa javne vlasti da preduzmu mere radi uklanjanja barijera koje osobama sa invaliditetom ometaju ili otežavaju pristup objektima u javnoj upotrebi, što je samo jedan od elemenata šireg prava na pristup, koje podrazumeva da osobe sa invaliditetom imaju jednake mogućnosti da uživaju ljudska prava i slobode, kao i sve druge osobe. Članom 26. st. 1. propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa suprotno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.
Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom , pored toga što uređuje opšti režim zabrane diskriminacije na osnovu invaliditeta, propisuje i poseban slučaj diskriminacije u vezi sa pružanjem usluga i korišćenjem objekata i površina. Naime, odredbom čl. 13. ovog zakona izričito je zabranjena diskriminacija na osnovu invaliditeta u pogledu pristupa objektima u javnoj upotrebi. Istim članom zabranjeno je odbijanje da se izvrši tehnička adaptacija objekta neophodna da bi se usluga pružila korisniku sa invaliditetom. Pored toga, odredbom čl. 16. ovog zakona propisano je da je vlasnik objekta u javnoj upotrebi, dužan da obezbedi pristup objektu u javnoj upotrebi svim osobama sa invaliditetom, bez obzira na vrstu i stepen njihovog invaliditeta.

Strategijom unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji ustanovljeni su planovi aktivnosti svih društvenih aktera u Republici Srbiji. Ciljevi Strategije ustanovljeni su za period od 2007-2015. godine, te opšti cilj 5. nalaže da se osobama sa invaliditetom osigura pristup izgrađenom okruženju, pristupačnom prevozu, informacijama, komunikacijama i uslugama namenjenim javnosti, a kroz razvoj i sprovođenje plana uklanjanja barijera i izgradnje pristupačnih objekata i prostora, usluga, informacija i komunikacija. Takođe, poseban cilj 15. nalaže obezbeđivanje pristupačnosti informacija, komunikacija i usluga uključujući primenu informacionih i komunikacijskih tehnologija, kao i drugih naučnih dostignuća u cilju stvaranja jednakih mogućnosti i unapređenja položaja osoba sa invaliditetom.

Propis koji bliže utvrđuje tehničke standarde pristupačnosti za nesmetano kretanje osoba sa invaliditetom je Pravilnik o tehničkim standardima pristupačnosti. Ovim pravilnikom se detaljno propisuju uslovi za planiranje prostora i projektovanje objekata za javno korišćenje za osobe sa invaliditetom, kao i posebnih uređaja u njima. Pristupačnost, u smislu ovog pravilnika, rezultat je primene tehničkih rešenja u projektovanju i građenju građevina, kojima se osobama sa invaliditetom omogućava nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad u tim građevinama na jednakoj osnovi kao i ostalim osobama. Odredbom čl. 2. pravilnika regulisano je koji se objekti mogu smatrati objektima za javno korišćenje, pa je između ostalog propisano da tu spadaju i banke. Odredbama čl. 26 – 28. propisani su uslovi pristupačnosti šaltera i pultova osobama sa invaliditetom. U poslovnim objektima je neophodno prilagodite visinu šaltera i prodajnih pultova, tako da u objektu postoji najmanje jedan šalter, odnosno pult čija je visina 80 cm od poda. Dodatno, propisano je da se pod šalterom, odnosno pultom pristupačnim osobama sa senzornim invaliditetom smatra šalter, odnosno pult, uobičajene visine koji, između ostalog, mora imati komunikacijsko pomagalo.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da obezbeđivanje pristupačnosti objekata i usluga predstavlja preduslov za samostalan život osoba sa invaliditetom jer omogućava aktivno učešće u svim oblastima života, na ravnopravnoj osnovi. Treba imati u vidu da je jedan od osnovnih elemenata pristupačnosti, upravo pristupačnost usluga i proizvoda, što znači da svi građani mogu da prime (koriste) sve usluge koje se nude. Ukoliko samo jedan od elemenata pristupačnosti nije adekvatan, osoba sa invaliditetom će se naći u situaciji tzv. „prekinutog lanca kretanja”, odnosno, biće dovedena u situaciju nemoći, u kojoj nema mogućnost da samostalno funkcioniše. S obzirom da su prostorije poslovnih banaka javni objekti, u kojima građani svakodnevno obavljaju različite poslove i koriste bankarske usluge, kao i da se na bankomatima obavlja deo bankarskih usluga, bez kojih se teško može zamisliti svakodnevno funkcionisanje pojedinca u zajednici, poslovne banke imaju obavezu da obezbede adekvatan pristup svojim prostorijama, uslugama i bankomatima osobama sa invaliditetom. U suprotnom je osobama sa invaliditetom otežano ili onemogućeno samostalno korišćenje bankarskih usluga, koje ostali građani, u svakom trenutku i bez ikakvih problema mogu da koriste.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ima saznanja da je veliki broj bankomata i filijala poslovnih banaka, zbog arhitektonskih barijera i neadekvatnih rešenja u dizajnu, nepristupačan za osobe sa invaliditetom, posebno za osobe koje koriste kolica, s obzirom da su kontrolne table na bankomatima postavljene previše visoko, da na ulazima u poslovne objekte postoje stepenice bez rampe i da su šalteri u filijalama postavljeni previše visoko. S druge strane, većina bankomata nema zvučne aparate, koji osobe oštećenog vida zvučnim signalima obaveštavaju o operaciji koja je u toku. Pri tome, treba imati u vidu da se sporost u adaptaciji postojećih bankomata i filijala poslovnih banaka eventualno može pravdati ograničenim finansijskim sredstvima, ali je potpuno neprihvatljivo da novi bankomati i novootvorene filijale budu nepristupačne osobama sa invaliditetom.

Zbog svega navedenog, Poverenica smatra da je neophodno da poslovne banke usvoje nova dizajnerska rešenja i primene asistivne tehnologije, kao i da preduzmu sve neophodne mere kojima će osobama sa invaliditetom omogućiti jednak pristup bankarskim uslugama, kao i ostalim građanima.

Na kraju, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti podseća da su osobe sa invaliditetom jedna od najranjivijih društvenih grupa koja je podložna svim oblicima diskriminacije. Da bi proces socijalne inkluzije osoba sa invaliditetom bio uspešan, neohodno je stvoriti pristupačno okruženje u kojem sve osobe mogu samostalno da funkcionišu i zadovoljavaju svoje potrebe.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 


microsoft-word-icon Preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti A. banci u oblasti pružanja usluga osobama sa invaliditetom Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
back to top