Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Preporuka Ministarstvu zdravlja Republike Srbije za preduzimanje mera za obezbeđivanje ravnopravnosti žena koje planiraju porodicu, trudnica i porodilja • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Preporuka Ministarstvu zdravlja Republike Srbije za preduzimanje mera za obezbeđivanje ravnopravnosti žena koje planiraju porodicu, trudnica i porodilja

del. br. 1082 datum: 1. 8. 2012.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti (čl. 33. tač. 9. Zakona o zabrani diskriminacije „Službeni glasnik RS”, br. 22/2009), Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje Ministarstvu zdravlja Republike Srbije

 

PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI

 

1. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije preduzeće, bez odlaganja, sve potrebne mere kojima će obezbediti da žene koje planiraju porodicu, trudnice i porodilje do 12 meseci nakon porođaja ostvare pravo na zdravstveno osiguranje po ovom osnovu i u situacijama kada imaju osiguranje po nekom drugom osnovu, ali ga u praksi ne ostvaruju zato što obveznik doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje ne izvršava obavezu plaćanja doprinosa.

2. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije obavestiće Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o merama koje će preduzeti u cilju postupanja po preporuci, u roku od 30 dana od dana prijema preporuke.

O b r a z l o ž e nj e

Postupajući po pritužbi građanke koja tokom trudnoće nije mogla da overi zdravstvenu knjižicu jer joj poslodavac nije uplaćivao doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti došla je do saznanja da postoji određeni broj trudnica i porodilja koje se nalaze u sličnoj situaciji, tj. koje ne mogu da ostvare pravo na zdravstvenu zaštitu na osnovu osiguranja po osnovu radnog odnosa.

Imajući u vidu ovu činjenicu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti zatražila je informacije od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u vezi sa mogućnostima koje imaju zaposlene trudnice i porodilje kojima poslodavac ne uplaćuje doprinose za zdravstveno osiguranje. Republički fond za zdravstveno osiguranje dostavio je obaveštenje u kojem je navedeno da osiguranik koji je u radnom odnosu nema mogućnost da bude osiguran po drugom osnovu i da činjenica da poslodavac ne uplaćuje doprinose za osiguranika nije razlog za promenu osnova osiguranja. Pored toga, u obaveštenju je navedeno da postoji mogućnost da osiguranik kome nisu uplaćeni doprinosi plati redovne zdravstvene usluge, a da nakon toga potražuje od poslodavca naknadu plaćenih troškova za pruženu zdravstvenu uslugu, dok se za slučajeve hitne medicinske pomoći ne plaća nadoknada.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti uputila je Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje preporuku br. 190/2012 od 23. jula 2012. godine, kojom je Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje preporučeno da preduzme sve potrebne mere kako bi obezbedio da zaposlene žene kojima poslodavac ne uplaćuje doprinose budu osigurane na osnovu osiguranja za planiranje materinstva, trudnoće i porođaja. Ova preporuka doneta je na osnovu pritužbe zaposlene žene kojoj poslodavac nije uplaćivao doprinose za zdravstveno osiguranje i odnosila se samo na ovu kategoriju žena.

Poverenica je, u skladu sa zakonom, izvršila sveobuhvatnu analizu problema koji se odnosi na ostvarivanje prava na zdravstveno osiguranje žene koje planiraju porodicu, trudnice i porodilje do 12 meseci nakon porođaja. Analiza je pokazala da postoji pet kategorija žena: 1) zaposlena žena kojoj poslodavac uplaćuje doprinose za zdravstveno osiguranje; 2) nezaposlena žena koja je osigurana kao član porodice zaposlenog osiguranika, a poslodavac uplaćuje doprinose za zdravstveno osiguranje nosiocu osiguranja, 3) nezaposlena žena; 4) zaposlena žena kojoj poslodavac ne uplaćuje doprinose za zdravstveno osiguranje; i 5) žena koja je osigurana kao član porodice osiguranika, a poslodavac ne uplaćuje doprinose za zdravstveno osiguranje nosiocu osiguranja.

Prve tri kategorije žena ostvariće pravo na zdravstveno osiguranje tokom planiranja porodice, trudnoće i 12 meseci nakon porođaja, dok četvrta i peta kategorija žena neće ostvariti ovo pravo, iako se nalaze u istoj situaciji. Naime, zaposlena žena kojoj poslodavac ne uplaćuje doprinose za zdravstveno osiguranje ima formalno status osiguranice po osnovu radnog odnosa, ali zbog neuplaćivanja doprinosa za zdravstveno osiguranje nema mogućnost da koristi zdravstveno osiguranje, i to u periodu održavanja trudnoće i nakon porođaja, kada je zdravstvena nega nužna i neophodna. Takođe, u istoj situaciji nalazi se i nezaposlena žena koja je osigurana preko zaposlenog člana porodice, kada poslodavac ne uplaćuje doprinose nosiocu osiguranja. Dakle, ove osiguranice, zbog činjenice da poslodavac ne uplaćuje doprinose za zdravstveno osiguranje, de iure su zdravstveno osigurane, ali ne i de facto. Prema tome, zaposlena žena kojoj poslodavac ne uplaćuje zdravstveno osiguranje i nezaposlena žena koja je osigurana preko zaposlenog člana porodice, kao nosioca osiguranja, kada poslodavac ne uplaćuje zdravstveno osiguranje, diskriminisane u odnosu na druge žene po pitanju ostvarivanja prava na zdravstveno osiguranje.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da brojni obavezujući i neobavezujući dokumenti međunarodnih organizacija čija je Republika Srbija članica, ukazuju na potrebu otklanjanja svakog vida diskriminacije žena. Konvencijom o zaštiti materinstva Međunarodne organizacije rada br. 183 iz 2000. godine propisano je da je nužno obezbediti zaštitu zdravlja trudnica i porodilja. Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW, 1979), koju je Republika Srbija ratifikovala, između ostalog, propisuje da su države članice u obavezi da se uzdrže od svakog postupka ili prakse diskriminacije žena i da obezbede da javni organi i institucije postupaju u skladu s ovom obavezom. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje i na dokumenta koja su usvojena na nivou Evropske unije, i to: Direktiva 2004/113/EC (2004) o primeni principa jednakog tretmana muškaraca i žena u oblasti pristupa dobrima i uslugama, kao i Direktiva 1992/85/ EEC (1992) o sprovođenju mera za unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu trudnih radnica i dojenje majke na poslu.

Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 98/06) u čl. 68. st. 2. posebno propisuje da deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji sa decom do sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu zaštitu iz javnih prihoda, ako je ne ostvaruju na drugi način, u skladu sa zakonom, a u čl. 66. st. 2. propisano je da se majci pruža posebna zaštita i podrška, pre i posle porođaja. Članom 21. Ustava propisana je zabrana diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije („Sl. glasnik RS”, br. 22/09), kojim je regulisana opšta zabrana diskriminacije, i to tako što je propisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti. Prema odredbi čl. 2. st. 1. tač. 1. diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Takođe, čl. 12. st. 2. Zakona o radu („Sl. glasnik RS” br. 24/05, 61/05 i 54/09) propisano je da zaposlena žena ima pravo na posebnu zaštitu za vreme trudnoće i porođaja. Relevantne su i odredbe čl. 24. st. 3. tač. 2. Zakona o ravnopravnosti polova („Sl. glasnik RS”, br. 104/09), kojima se propisuje da zdravstvena zaštita žena naročito obuhvata zdravstvenu zaštitu u vezi sa planiranjem porodice, u toku trudnoće, porođaja i materinstva.

Prema čl. 17. st. 1. tač. 1. do tač. 8. Zakona o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS”, br. 107/05, 109/05 – ispr. i 57/11) pravo na obavezno zdravstveno osiguranje imaju fizička lica u radnom odnosu, odnosno zaposlena u privrednom društvu, drugom pravnom licu, državnom organu, organu jedinice lokalne samouprave i autonomne pokrajine, kao i kod fizičkih lica; civilna lica na službi u Vojsci Srbije i vojnim jedinicama i vojnim ustanovama; izabrana, imenovana ili postavljena lica ako za obavljanje funkcije ostvaruju zaradu; lica koja obavljaju poslove van prostorija poslodavca; lica koja obavljaju poslove kućnog pomoćnog osoblja; državljani Republike Srbije koji su na teritoriji Republike Srbije zaposleni kod stranih ili međunarodnih organizacija; zaposleni upućeni na rad u inostranstvo; zaposleni koji odsustvuje sa rada zbog nege deteta. Odredbom čl. 24. propisano je da se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeđuju i članovima porodice osiguranika, koji ima svojstvo osiguranika po nekom od predviđenih osnova u čl. 17. st. 1. osim st. 1. tač. 24. i 25. Odredbama čl. 22. st. 1. tač. 2. ovog zakona uređeno je zdravstveno osiguranje posebno osetljivih kategorija stanovništva i propisano je da pravo na osiguranje imaju žene u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoće, porođaja i materinstva do 12 meseci nakon porođaja, ukoliko ne ispunjavaju uslove za sticanje svojstva osiguranika iz čl. 17. Zakona o zdravstvenom osiguranju, ili ako prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ne ostvaruju kao članovi porodice osiguranika.

Poverenica stoji na stanovištu da to što poslodavac krši obavezu uplaćivanja doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje ne može i ne sme da bude povod da žene tokom planiranja porodice, trudnice i porodilje do 12 meseci nakon porođaja, faktički ostanu bez zdravstvenog osiguranja, jer je to u suprotnosti sa brojnim međunarodnim dokumentima, Ustavom Republike Srbije i zakonima koji propisuju obavezu da se obezbedi zdravstvena zaštita ovoj kategoriji žena. Imajući u vidu da se u sličnim situacijama nalazi veliki broj žena, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da bi sve morale da imaju isti obim prava, odnosno, da im se mora obezbediti ostvarivanje prava na punu zdravstvenu zaštitu. Ovo tim pre ako se ima u vidu da su državni organi ti koji kontrolišu da li poslodavci uplaćuju doprinose za zdravstveno osiguranje i koji, koristeći svoja zakonska ovlašćenja, mogu uticati na ispunjavanje ove obaveze poslodavaca. Zaposlenoj ženi, kao ni ženi koja je osigurana preko zaposlenog člana svoje porodice ne stoji, međutim, na raspolaganju pojedinačno pravno sredstvo koje može upotrebiti protiv poslodavca za slučaj da on ne uplaćuje doprinose za zdravstveno osiguranje.

Takođe, povodom navoda Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje da osiguranici kojima poslodavac ne uplaćuje zdravstveno osiguranje mogu sami da plate zdravstvene usluge, a da kasnije traže naknadu troškova zdravstvenih usluga od poslodavca, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da primena ovakvog rešenja lišava zdravstvene zaštite one žene koji nemaju sredstava da plate zdravstvene usluge, a one koje imaju sredstava da ove usluge plate, izlaže dodatnim teškoćama oko ostvarivanja nadoknade od poslodavaca, uz rizik da pravo na nadoknadu uopšte ne ostvare. Na kraju, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti još jednom ukazuje da je pravo na zdravstveno osiguranje ženama tokom planiranja porodice, trudnicama i porodiljama do 12 meseci nakon porođaja, garantovano Ustavom Republike Srbije i Zakonom o zdravstvenom osiguranju (čl. 22. st. 1. tač. 2.), ali da se u praksi ove odredbe tumače na način koji diskriminiše i izaziva ozbiljne posledice u odnosu na žene koje ne mogu da ostvare pravo na zdravstveno osiguranje zato što obveznik ne ispunjava obavezu plaćanja doprinosa za zdravstveno osiguranje.

Zbog svega navedenog, potrebno je da Ministarstvo zdravlja Republike Srbije preduzme mere kako bi žene tokom planiranja porodice, trudnice i porodilje do 12 meseci nakon porođaja ostvarile pravo na zdravstveno osiguranje po ovom osnovu i u situacijama kada imaju osiguranje po nekom drugom osnovu, ali ga u praksi ne ostvaruju zato što obveznik doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje ne izvršava obavezu plaćanja doprinosa.

Saglasno čl. 33. st. 1. tač. 9. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je preporuku Ministarstvu zdravlja Republike Srbije radi preduzimanja mera za ostvarivanje ravnopravnosti.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Dostaviti:

– Ministarstvo zdravlja Republike Srbije
– Republički fond za zdravstveno osiguranje

 


microsoft-word-icon Preporuka Ministarstvu zdravlja Republike Srbije za preduzimanje mera za obezbeđivanje ravnopravnosti žena koje planiraju porodicu, trudnica i porodilja Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top