Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Preporuka Narodnoj skupštini RS za usvajanje mera za ostvarivanje rodne ravnopravnosti pri formiranju parlamentarnih delegacija • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Preporuka Narodnoj skupštini RS za usvajanje mera za ostvarivanje rodne ravnopravnosti pri formiranju parlamentarnih delegacija

del. br. 1257 datum: 11. 9. 2012.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prati sprovođenje zakona koji se tiču zabrane diskriminacije i preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti (čl. 33. tač. 7. i 9. Zakona o zabrani diskriminacije, „Sl. glasnik RS”, br. 22/2009), Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje Narodnoj skupštini Republike Srbije

 

PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI

 

1. Narodna skupština Republike Srbije preduzeće, bez odlaganja, sve potrebne mere u skladu sa svojim ovlašćenjima, kako bi obezbedila da u sastavu svih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama bude najmanje 30 % lica manje zastupljenog pola, saglasno propisu iz čl. 38. st. 2. Zakona o ravnopravnosti polova.

2. Narodna skupština Republike Srbije će bez odlaganja regulisati na koji će način biti obezbeđeno da u sastavu svih parlamentarnih delegacija koje sudeluju u međunarodnoj saradnji bude najmanje 30% lica manje zastupljenog pola, saglasno propisu iz čl. 38. st. 2. Zakona o ravnopravnosti polova.

3. Narodna skupština Republike Srbije obavestiće Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o preduzetim merama, najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema ove preporuke.

O b r a z l o ž e nj e

Postupajući u okviru nadležnosti propisanih čl. 33. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti analizirala je Odluku o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama od 23. jula 2012. godine (u daljem tekstu: odluka NSRS) sa aspekta polne strukture članova navedenih delegacija, odnosno, primene odredbe čl. 38. Zakona o ravnopravnosti polova.

Naime, odlukom NSRS izabrani su članovi i zamenici članova devet stalnih delegacija Narodne skupštine RS u međunarodnim parlamentarnim institucijama. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti analizirala je zastupljenost muškaraca i žena članova u ovim delegacijama na osnovu odluke NSRS i aktuelnih podataka sa internet prezentacije Narodne skupštine RS, te je utvrdila da je polna struktura parlamentarnih odbora sledeća:

– Delegacija u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope

– članovi/ce: 55 % muškaraca i 45 % žena;
– zamenici/ce: 35% muškaraca i 65% žena;

– Delegacija u Interparlamentarnoj uniji

– članovi/ce: 75 % muškaraca i 25 % žena;
– zamenici/ce – nisu imenovani;

– Delegacija u Parlamentarnoj skupštini OEBS-a

– članovi/ce: 50 % muškaraca, 50 % žena;
– zamenici/ce: 100% muškaraca;

 – Delegacija u Parlamentarnoj skupštini Crnomorske ekonomske saradnje

– članovi/ce: 67 % muškaraca i 33 % žena;
– zamenici/ce – nisu imenovani;

 – Delegacija u Parlamentarnoj skupštini Mediterana

– članovi/ce: 34 % muškaraca i 66 % žena;
– zamenici/ce: 25% muškaraca i 75% žena;

 – Delegacija u Parlamentarnoj dimenziji Centralnoevropske inicijative

– članovi/ce: 55 % muškaraca i 45 % žena;
– zamenici/ce: 50% muškaraca i 50% žena;

 – Delegacija u Interplanetarnoj skupštini pravoslavlja

– članovi/ce: 100 % muškaraca;
– zamenici/ce – nisu imenovani;

 – Delegacija u Parlamentarnoj skupštini NATO-a

– članovi/ce: 100 % muškaraca;
– zamenici/ce: 100% muškaraca;

 – Delegacija u Parlamentarnoj skupštini Frankofonije

– članovi/ce: 100 % muškaraca;
– zamenici/ce – nisu imenovani.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da brojni obavezujući i neobavezujući dokumenti međunarodnih organizacija čija je Republika Srbija članica, ukazuju na potrebu otklanjanja svakog vida diskriminacije žena.

Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima posebno garantuje jednakost muškaraca i žena u njihovom pravu da uživaju sva građanska i politička prava . U Pekinškoj deklaraciji i Platformi za akciju navedeno je da je osnaženje i unapređenje društvenog, ekonomskog i političkog statusa žena od osnovne važnosti za postizanje odgovorne i transparentne vlasti, te da nizak procenat žena među ekonomskim i političkim organima koji odlučuju na lokalnom, državnom, regionalnom i međunarodnom nivou održava strukturalne barijere i nemogućnost pristupa, koje se moraju rešavati putem afirmativnih mera. Stoga, države treba da preduzmu mere kako bi obezbedile puno učešće u žena u strukturama vlasti i odlučivanja .

Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW, 1979) , koju je Republika Srbija ratifikovala, između ostalog, propisuje da su države članice u obavezi da se uzdrže od svakog postupka ili prakse diskriminacije žena i da obezbede da javni organi i institucije postupaju u skladu sa ovom obavezom. Ratifikacijom ove Konvencije, Srbija se obavezala da u svim oblastima, a posebno u političkoj, društvenoj, ekonomskoj i kulturnoj sferi, preduzima odgovarajuće mere kako bi obezbedila potpun razvoj i napredak žena, kako bi im se garantovalo ostvarivanje i uživanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, ravnopravno sa muškarcima. Članom 8. ove konvencije određeno je da države članice preduzimaju sve potrebne mere kako bi obezbedile ženama mogućnost da pod jednakim uslovima sa muškarcima, bez diskriminacije, predstavljaju svoje vlade na međunarodnom nivou, kao i da učestvuju u radu međunarodnih organizacija.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje i na dokumenta koja su usvojena na nivou Evropske Unije, i to: Rezoluciju Saveta Evrope o uravnoteženom učešću muškaraca i žena u odlučivanju, Rezoluciju Evropskog parlamenta o ženama u odlučivanju, Rezoluciju Evropskog parlamenta o ženama u međunarodnoj politici, Rezoluciju Saveta Evrope 95/C 168/02, Preporuku o uravnoteženom učešću žena i muškaraca u političkom i javnom odlučivanju i dr.

Ustav Republike Srbije propisuje da je zabranjena diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta . Pored toga, u čl. 15. propisano je da država jemči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom čl. 20. ovog zakona određeno je da diskriminacija na osnovu pola postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.

Čl. 38. st. 1. Zakona o ravnopravnosti polova, kao posebnog antidiskriminacionog zakona, garantuje pravo žena i muškaraca da, bez diskriminacije, učestvuju u međunarodnoj saradnji, da budu predstavljeni u međunarodnim organizacijama i institucijama, kao i da učestvuju u radu međunarodnih organizacija i institucija. Obavezna kvota od 30 % lica manje zastupljenog pola u sastavu delegacija koje predstavljaju Republiku Srbiju, propisana čl. 38. st. 2. Zakona o ravnopravnosti polova, samo je jedna od posebnih mera, čiji je cilj da doprinese stvaranju jednakih mogućnosti za ostvarivanje prava na ravnopravno učešće žena i muškaraca u međunarodnoj saradnji.

Analizom sastava stalnih delegacija Narodne skupštine RS Poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila je da od devet ustanovljenih delegacija, sastav četiri delegacije ne obezbeđuje ravnopravno učešće oba pola u skladu sa domaćim i međunarodnim standardima. Naime, Delegaciju u Interparlamentarnoj uniji čini samo 25 % žena, dok posebno zabrinjava činjenica da u sastavu Delegacije u Interplanetarnoj skupštini pravoslavlja, Parlamentarnoj skupštini NATO-a i u Parlamentarnoj skupštini Frankofonije, nema nijedne žene. Polna struktura zamenika/ca članova triju delegacija, delegacije u Parlamentarnoj skupštini Mediterana, delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope i delegacije u Parlamentarnoj dimenziji Centralnoevropske inicijative povoljnija je u odnosu na polnu strukturu stalnih članova/ca, ali je zabrinjavajuće da nema nijedne žene među zamenicima članova delegacije u Parlamentarnij skupštini NATO-a i Parlamentarnoj skupštini OEBS-a.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti posebno ukazuje na ustaljenu praksu u domaćim, ali i svetskim okvirima, da se prilikom izbora u organe, institucije, sektore i radna tela u oblasti odbrane, bezbednosti i mira izostavljaju ili nedovoljno uključuju žene. Analizom sastava delegacija Narodne skupštine RS potvrđeno je ovakvo stanje, imajući u vidu da u sastavu Delegacije u Parlamentarnoj skupštini NATO-a nema nijedne žene, čak ni među zamenicima članova delegacije. Ovakvo stanje je odraz nedovoljne senzibilisanosti, neinformisanosti i uvreženih stereotipa vezanih za ulogu žene u društvu i njihovom vekovnom onemogućavanju da učestvuju u odlučivanju i razmatranju odbrambene i bezbednosne politike, ravnopravno sa muškarcima.

Poverenica podseća da je Savet bezbednosti UN, upravo iz ovih razloga, usvojio rezoluciju 1325 pod nazivom Žene, mir, bezbednost kojom su, između ostalog, pozvane države članice da obezbede veću zastupljenost žena na svim nivoima odlučivanja u međunarodnim institucijama za sprečavanje, upravljanje i rešavanje sukoba, te da uključe žene u sve mehanizme implementacije mirovnih sporazuma .

S druge strane, treba pohvaliti sastav većine (5 od 9) delegacija koje ispunjavaju standarde u vezi sa učešćem od najmanje 30 % lica manje zastupljenog pola. Važno je, ipak, naglasiti da je nedopustivo da Republiku Srbiju predstavljaju delegacije koje u svom sastavu nemaju žene ili koje ne ispunjavaju propisane kvote za učešće oba pola, uzimajući u obzir činjenicu da se ne može govoriti o ravnopravnosti polova bez ravnopravnog učešća žena i muškaraca u svim oblastima javnog i političkog života.

Budući da Zakon o ravnopravnosti polova ne reguliše bliže primenu posebne mere iz čl. 38. st. 2. ovog zakona, neophodno je da Narodna skupština RS odgovarajućim propisima operacionalizuje način njene primene. Imajući u vidu da je već sproveden izbor članova/ica delegacija Narodne skupštine RS, kao i izbor zamenika/ca pet delegacija, te da sastav nekih delegacija ne ispunjava standarde ravnopravnog učešća oba pola, Poverenica ostavlja izbor Narodnoj skupštini RS da pronađe najpogodnije načine, u skladu sa svojim procedurama i mogućnostima, za ispunjenje obaveze iz čl. 38. st. 2. Zakona o ravnopravnosti polova.

Ceneći utvrđene činjenice i pravne propise, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno čl. 33. tač. 9. Zakona o zabrani diskriminacije, upućuje preporuku Narodnoj skupštini RS, radi preduzimanja radnji kojima će obezbediti jednako pravo muškaraca i žena da pod jednakim uslovima, bez diskriminacije, učestvuju u radu stalnih delegacija Narodne skupštine RS u međunarodnim parlamentarnim institucijama.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 


microsoft-word-icon Препорука Народној скупштини РС за усвајање мера за остваривање родне равноправности при формирању парламентарних делегација Преузми


Print Friendly, PDF & Email
back to top