Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Preporuka Vladi Republike Srbije za izmenu Metodologije za izradu podzakonskih propisa • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Preporuka Vladi Republike Srbije za izmenu Metodologije za izradu podzakonskih propisa

del. br. 477/2011 datum: 21. 4. 2011.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prati sprovođenje zakona i drugih propisa koji se tiču zabrane diskriminacije i preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti( član 33. tačke 7. i 9. Zakona o zabrani diskriminacije) , povodom Zaključka Vlade RS o usvajanju metodologije za izradu podzakonskih propisa 05 broj 011-7473/2010, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje

 

PREPORUKU

 

1. Vlada Republike Srbije preduzeće sve neophodne mere u cilju promene odredbe IV poglavlja Jezik, stil i način pisanja propisa, alineja 47. Metodologije za izradu podzakonskih propisa, i to tako što će izmeniti odredbu alineje 47. Metodologije za izradu podzakonskih propisa, na način da se ovom odredbom obuhvati i ženski rod.

2. Vlada Republike Srbije preduzeće mere iz svoje nadležnosti u cilju stvaranja uslova za upotrebu rodno diferenciranog jezika, u skladu sa principom ravnopravnosti polova.

3. Vlada Republike Srbije obavestiće Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o planiranim i preduzetim merama koje će sprovesti u skladu sa ovom preporukom.

O b r a z l o ž e nj e

Na predlog Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, Vlada Republike Srbije je donela Zaključak o usvajanju metodologije za izradu podzakonskih propisa 05 broj 011-7473/2010, koji je objavljen 20. oktobra 2010. godine u „Službenom glasniku RS” br. 75.
Odredbom alineje 47. u IV poglavlju Jezik, stil i način pisanja propisa, propisano je: „Upotreba roda – Izrazi u propisu upotrebljavaju se u muškom rodu, osim ako priroda stvari ne zahteva drugačije.”

Formulisano pravilo kojim je ustanovljena obaveza da se u propisima koristi muški rod kao pravilo, a ženski kao izuzetak, i to samo kada to zahteva „priroda stvari” je diskriminatorno i u suprotnosti je sa međunarodnim standardima koji se odnose na nediskriminatornu upotrebu jezika.

Odredbom člana 15. Ustava Republike Srbije propisano je da država jemči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti. Odredbom člana 194. Ustava je propisano da potvrđeni međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava jesu deo pravnog poretka Republike Srbije, pa zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa njima.

Zakonom o ravnopravnosti polova konkretizuje se ravnopravnost polova koja podrazumeva ravnopravno učešće žena i muškaraca u svim oblastima javnog i privatnog sektora, u skladu sa opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima, Ustavom i zakonima.

Diskriminacija na osnovu pola postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.

Plan za korigovanje sadašnje neravnoteže u učešću žena i muškaraca u političkom životu Međuparlamentarne unije (1994), preporučuje pažljiv izbor termina koji se koriste u ustavu i zakonu. U odeljku B, tačka IV, navodi se da jezik koji se koristi u zakonodavstvu treba da žene i muškarce postavi na ravnopravnu osnovu i izbegne bilo kakvu diskriminaciju zasnovanu na pripadnosti određenom polu, da u ovom procesu značajnu ulogu imaju zakonodavci, koji mogu delovati u pravcu usvajanja ovih preporuka koristeći svoja ovlašćenja, kao i da je u nekim zemljama potrebno pisati zakone uz korišćenje oblika oba roda. Važnost eliminacije seksizma u jeziku označena je i u Preporukama Odbora ministara o eliminisanju seksizma u jeziku R (90)4 koje su usvojene 21. februara 1990. godine. Kao primer rodno senzitivne upotrebe jezika, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti navodi Ustav Austrije, koji u osnovnim odredbama propisuje da se službene oznake mogu upotrebljavati isključivo u obliku koji izražava pol njihovog nosioca. Takođe, kao pozitivan primer ističe i odredbe Zakona o rodnoj ravnopravnosti Crne Gore, kojima je propisano da se diskriminacijom smatra i korišćenje reči u muškom rodu, kao generički neutralni termin i za muški i ženski rod. U skladu sa ovom odredbom doneta su Pravnotehnička pravila za izradu propisa kojima je propisano je da se „propisi moraju pisati rodno osetljivim jezikom, bilo korišćenjem rodno neutralne forme i reči u muškom i ženskom rodu ili uvođenjem klauzule da se sve odredbe propisa podjednako odnose i na muškarce i žene”.

Takođe, Poverenica ukazuje i na Uputstvo za standardizovan nediskriminativni govor i ponašanje Zaštitnika građana kojim je posebno naznačeno da rodno diferenciran jezik jeste jezik rodne ravnopravnosti. Nasuprot tome, generička upotreba muškog gramatičkog roda ili pretpostavka da je takva upotreba automatski „rodno neutralna” narušava tu ravnopravnost, osim ako nije propraćena odgovarajućim objašnjenjem.

Prilikom davanja preporuke, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti imala je u vidu činjenicu da jezik ima fundamentalnu ulogu u formiranju društvenog identiteta pojedinaca i pojedinki i ima znatan uticaj na oblikovanje društvenih stavova. Upotreba jezika u kojem se prisustvo, jednak status i uloge žena i muškaraca u društvu ravnopravno odražavaju i tretiraju sa jednakom vrednošću i dostojanstvom, suštinski je aspekt rodne ravnopravnosti i od značaja je za postizanje faktičke ravnopravnosti polova.

Cilj preporuke je prevazilaženje generičke upotrebe muškog gramatičkog roda, kao „rodno neutralnog” jer se time narušava princip ravnopravnosti polova. Sprovođenjem preporuke, Vlada Republike Srbije bi, zahvaljujući svom autoritetu, doprinela upotrebi rodno diferenciranog jezika, odnosno doslednom korišćenju ženskog gramatičkog roda za žene, čime bi bila realizovana jedna od mera za ostvarivanje ravnopravnosti žena i muškaraca i principa jednakih mogućnosti.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da izgradnja modernog društva nikada nije potpuna ako se bazira samo na jednom segmentu društvenog razvoja. Kako zakonodavni razvoj, kao obaveza Republike Srbije u pravcu evropskih integracija, ne može biti potpun bez društvenog, ekonomskog i kulturnog razvoja, poboljšanje položaja žena mora biti shvaćeno kao neophodan uslov napretka. U tom smislu, neophodno je preduzimati sve mere u cilju prevazilaženja onih kulturnih i običajnih pravila koji koče društveni razvoj i onemogućavaju ženama uživanje svih ljudskih prava ravnopravno sa muškarcima.

Ceneći utvrđene činjenice i pravne propise, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno članu 33. tačke 7. i 9. Zakona o zabrani diskriminacije, upućuje preporuku Vladi Republike Srbije radi preduzimanja radnji i mera kako bi se eliminisale diskriminatorne odredbe o upotrebi izraza u muškom rodu, kao pravilo, a kao jedna od mera za ostvarivanje ravnopravnosti žena i muškaraca.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 


microsoft-word-icon Preporuka Vladi republike Srbije za izmenu Metodologije za izradu podzakonskih propisa Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
back to top