Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba A.z.ž.e.i.F.C. protiv Ministarstva poljoprivrede zbog diskriminacije po osnovu porodičnog statusa u postupku pred organima javne vlasti • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba A.z.ž.e.i.F.C. protiv Ministarstva poljoprivrede zbog diskriminacije po osnovu porodičnog statusa u postupku pred organima javne vlasti

del. br. 07-00-166/2013-02 datum: 15. 7. 2013.

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju su podnele A. z. ž. e. i. F. C. iz S, Ž. c. U. i R. e. c. iz S. protiv Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, zbog diskriminatorne odredbe sadržane u Pravilniku o upisu u Registar poljoprivrednih gazdinstava i obnovi registracije, kao i o uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva, kojom je propisano da „bračni drugovi mogu da budu upisani samo u jedno porodično poljoprivredno gazdinstvo”.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom su se obratile R. R. V, izvršna direktorka A. z. ž. e. i. F. C. iz S, R. G. iz organizacije Ž. c. U. i A. M. iz organizacije R. e. c. iz S. protiv Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, jer je odredbama člana 4. stav 2. Pravilnika o upisu u Registar poljoprivrednih gazdinstava i obnovi registracije, kao i o uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva propisano da „bračni drugovi mogu da budu upisani samo u jedno porodično poljoprivredno gazdinstvo”.

1.2. Podnositeljke pritužbe su navele:

– da su odredbama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju propisani način i uslovi upisa u Registar poljoprivrednih gazdinstava i njihova funkcija;
– da je odredbama člana 4. stav 2. Pravilnika o upisu u Registar poljoprivrednih gazdinstava i obnovi registracije, kao i o uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva propisano „bračni drugovi mogu da budu upisani samo u jedno porodično poljoprivredno gazdinstvo”;
– da je ovakvo ograničenje prava izazvalo nevericu poljoprivrednica koje od 2004. godine imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva;
– da se odredba odnosi jednako na bračne drugove, ali se može predvideti da se u praksi muškarci neće odricati uloge nosioca gazdinstva, nego će žene morati da ugase registraciju svog gazdinstva;
– da je prema podacima Uprave za trezor iz 2011. godine u Srbiji registrovano 452 724 gazdinstava, a od toga su oko 25% registrovale žene;
– da podnositeljke pritužbe smatraju da će ova odredba u velikoj meri ugroziti dosadašnja prava bračnih drugova nositelja gazdinstva, odnosno, posebno žene iz sledećih razloga:

1. bračni drug/arica koji gasi, odnosno utapa svoje gazdinstvo u drugo, biće lišen/a prava da raspolaže sopstvenom imovinom;
2. bračni drug/arica koji gasi, odnosno utapa svoje gazdinstvo u drugo, moraće da prenese na supruga/u, ili nekog drugog, zemljište koje ima u vlasništvu, stoku i svu ostalu imovinu koja je sastavni deo gazdinstva;
3. ukoliko imaju kredit na svoje gazdinstvo, moguće je da banka proglasi kredit dospelim, kada utvrdi da se klijent više ne bavi poljoprivredom;
4. ukoliko je gazdinstvo u sistemu PDV, moguće je da će se zahtevati povrat sredstava;
5. otvara se pitanje ugovornih obaveza koje je nosilac/nositeljka poljoprivrednog gazdinstva preuzeo/la, kao na primer zakup zemljišta.

1.3. U prilogu pritužbe dostavljen je i Pravilnik o upisu u Registar poljoprivrednih gazdinstava i obnovi registracije, kao i o uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva i Platforma za rodno odgovornu politiku subvencija u poljoprivredi i ruralnom razvoju koju je izdala Asocijacija za žensku ekonomsku inicijativu (2011).

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka od Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije zatraženo da se izjasni o navodima iz pritužbe, kao i da navede razloge zbog kojih je propisano da bračni drugovi ne mogu da registruju odvojena poljoprivredna gazdinstva.

1.5. U izjašnjenju Gorana Kneževića, ministra za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, broj 011-00-147/2013-09 od 2. aprila 2013. godine, navedeno je:

– da je članom 4. Pravilnika o upisu u Registar poljoprivrednih gazdinstava i obnovi registracije, kao i o uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva propisano da bračni drugovi mogu da budu upisani samo u jedno porodično poljoprivredno gazdinstvo;
– da je za pravilno razumevanje ove odredbe neophodno imati u vidu odredbu člana 2. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju kojom je određeno značenje pojma porodično poljoprivredno gazdinstvo, tako što je propisano da je porodično poljoprivredno gazdinstvo poljoprivredno gazdinstvo na kojem fizičko lice – poljoprivrednik zajedno sa članom svog domaćinstva (bez obzira na srodstvo) obavlja poljoprivrednu proizvodnju, kao i odredbu člana 18. istog zakona, kojom je propisano da se osnovni podsticaji za biljnu proizvodnju u minimalnom iznosu od 6.000,00 dinara po hektaru ostvaruju za prijavljene i zasejane, odnosno zasađene površine pod odgovarajućom kulturom do najviše 100 hektara, i to samo za obradivo poljoprivredno zemljište;
– da je članom 26. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2013. godinu propisano da se podsticaji u poljoprivredi koji se isplaćuju po hektaru obradivog poljoprivrednog zemljišta dodeljuju registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima za površinu do 100 hektara;
– da su, pre donošenja Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, podsticaji na osnovu uredbi isplaćivani za površine do 100 hektara i da su pojedina poljoprivredna gazdinstva, koja su imala površine veće od 100 hektara, ograničenje u pogledu površine za koje su subvencije isplaćivane izbegavala na taj način što su supružnici registrovali posebna poljoprivredna gazdinstva;
– da su na taj način ostvarivali pravo na dvostruki iznos podsticaja, iako je nesporno da je u suštini reč o jednom porodičnom gazdinstvu, koje je registracijom dva poljoprivredna porodična gazdinstva naplaćivalo dvostruki iznos premija i podsticaja, čime su izigravani propisi u delu koji se odnosi na maksimalne površine za koje su isplaćivane subvencije za biljnu proizvodnju;
– da je u cilju omogućavanja jednakog položaja svih poljoprivrednih proizvođača i obezbeđivanja jednakih uslova za ostvarivanje prava na podsticaje, kao i radi onemogućavanja izigravanja propisa u delu koji se odnosi na maksimalne površine za koje se isplaćuju podsticaji, a u nameri da se budžetska sredstva koja nisu neograničena što pravednije raspodele, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede propisalo da bračni drugovi mogu da budu upisani samo u jedno porodično poljoprivredno gazdinstvo, što u suštini i jeste;
– da se na taj način postiže jedan od osnovnih ciljeva poljoprivredne politike kroz propisivanje jasnih pravila za sve poljoprivredne proizvođače i obezbeđenje ravnopravnosti korisnika podsticaja u pogledu površina za koje se podsticaji ostvaruju;
– da namera ministarstva nije bila da vrši diskriminaciju žena po bilo kom osnovu, što praktično znači da ne moraju gazdinstva isključivo da budu registrovana na ime muževa, već i žene mogu biti nosioci gazdinstava, što zavisi od dogovora supružnika, niti da se bračni drugovi razvode, niti da se veštački uvećava broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, niti usitnjavanje poseda.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Pravilnik o upisu u Registar poljoprivrednih gazdinstava i obnovi registracije, kao i o uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva, kojim je odredbom člana 4. stav 2. propisano da „bračni drugovi mogu da budu upisani samo u jedno porodično poljoprivredno gazdinstvo”, na snazi je od 22. februara 2013. godine.

2.2. Odredbom člana 2. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju određeno je značenje pojma porodično poljoprivredno gazdinstvo: poljoprivredno gazdinstvo na kojem fizičko lice – poljoprivrednik, zajedno sa članovima svog domaćinstva (bez obzira na srodstvo) obavlja poljoprivrednu proizvodnju.

2.3. Odredbama člana 18. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju propisano je da se osnovni podsticaji za biljnu proizvodnju ostvaruju po površini biljne proizvodnje, za prijavljene i zasejane, odnosno zasađene površine obradivog poljoprivrednog zemljišta do najviše 100 hektara. Dalje je propisano da pravo na korišćenje osnovnih podsticaja ima pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, pod uslovom da je upisano u Registar i da je prijavilo površine pod odgovarajućom kulturom, dok je odredbom člana 2. istog zakona, propisano da se podsticaji dodeljuju u funkciji ostvarivanja ciljeva poljoprivredne politike.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu cenila je navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su priloženi, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta .

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, tako što je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Takođe, odredbama člana 8. propisano je da do povrede načela jednakih prava i obaveza dolazi ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuje ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje.

3.5. Odredbama Porodičnog zakona propisano je da supružnik može imati posebnu imovinu, koju je stekao pre braka ili u toku trajanja braka, kao i zajedničku imovinu, koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku. Takođe, propisano je i da svaki supružnik samostalno upravlja i raspolaže svojom posebnom imovinom .

Analiza priloga sa aspekta antidiskrimacionih propisa

3.6. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, bilo je potrebno utvrditi da li su, propisivanjem pravila da bračni drugovi mogu da budu upisani samo u jedno porodično poljoprivredno gazdinstvo, poljoprivrednici koji su zaključili brak i čiji je bračni drug član ili nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, stavljeni u neravnopravan (nepovoljniji) položaj u odnosu na poljoprivrednike koji nisu zaključili brak u pogledu mogućnosti da registruju porodično poljoprivredno gazdinstvo, odnosno, da li je ovim pravilom povređeno načelo jednakih prava i obaveza.

3.7. Analiza odredbe člana 4. stav 2. Pravilnika o upisu u Registar poljoprivrednih gazdinstava i obnovi registracije, kao i o uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva (u daljem tekstu: Pravilnik) pokazala je da su ovom odredbom, s obzirom na propisani uslov, očigledno u nejednak položaj stavljeni poljoprivrednici/e koji su zaključili brak, u odnosu na poljoprivrednike/ce koji nisu zaključili brak. Da bi se utvrdilo da li je Pravilnikom povređeno načelo jednakih prava i obaveza, potrebno je razmotriti, saglasno čl. 8. Zakona o zabrani diskriminacije, da li postoji objektivno i razumno opravdanje da se pojedinim kategorijama poljoprivrednika uskrati pravo na registraciju porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, potrebno je ispitati:

1. da li su ciljevi koji se postižu ovom merom dopušteni i opravdani,
2. da li se ciljevi mogu postići propisanom merom, odnosno da li postoji srazmera između preduzetih mera i ciljeva koji se tom merom ostvaruju.

3.8. Nesporno je da je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije ovlašćeno da propisuje uslove i način upisa i vođenje Registra poljoprivrednih gazdinstava i uslove i način obnove registracije u registru , kao i da Vlada Republike Srbije, za svaku budžetsku godinu, propisuje obim sredstava, vrste i maksimalne iznose po vrsti podsticaja . Zakonom je regulisano da pravo na korišćenje osnovnih podsticaja ima, između ostalih i nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, po propisanim uslovima, kao i da se podsticaji ostvaruju za zasejane, odnosno zasađene površine obradivog poljoprivrednog zemljišta do najviše 100 hektara . U izjašnjenju na navode iz pritužbe, navedeno je da je namera Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede bila da se Pravilnikom spreči izigravanje ograničenja u pogledu maksimalne površine obradivog poljoprivrednog zemljišta za koju se ostvaruje podsticaj, spreči ostvarivanje dvostrukog podsticaja i omogući pravednija raspodela budžetskih sredstava. Sagledavajući iznete činjenice, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da su ovi ciljevi dopušteni i opravdani.

3.9. Imajući u vidu dopuštenost i opravdanost cilja, potrebno je, dalje, ispitati da li se ciljevi mogu postići propisanom merom, odnosno da li postoji srazmera između preduzetih mera i ciljeva koji se tom merom ostvaruju. Sadržina spornog pravila i posledica koje ono izaziva pokazuje da je propisana mera očigledno nesrazmerna ciljevima koje je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije želelo da ostvari njegovim propisivanjem. Da postoji očigledna nesrazmernost između preduzete mere i ciljeva želelo da ostvari, pokazuje sledeća analiza:

3.10. Porodično poljoprivredno gazdinstvo mogu registrovati poljoprivrednici/e koji zajedno sa članovima svog domaćinstva (bez obzira na srodstvo) obavljaju poljoprivrednu proizvodnju. Domaćinstvo može da čini uža ili šira porodica jer zakonom nije određena vrsta i stepen srodstva članova porodičnog poljoprivrednog gazdinstva. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije navelo je u izjašnjenju da su se za ovakvo rešenje opredelili jer je dosadašnja praksa pokazala da su pojedina poljoprivredna gazdinstva, koja su imala površine veće od 100 hektara, izbegavala ograničenje u pogledu površine za koje su ostvarivani podsticaji, tako što su supružnici registrovali posebna poljoprivredna gazdinstva. S obzirom na činjenicu da porodično poljoprivredno gazdinstvo mogu registrovati članovi domaćinstva bez obzira na srodstvo, može se zaključiti da do „izigravanja” propisa u delu koje se odnosi na maksimalne površine za isplaćivanje podsticaja, može doći ne samo kada supružnik nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva registruje svoje odvojeno poljoprivredno gazdinstvo, već i kada to učini bilo koji član domaćinstva nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva. Tako na primer, propis će biti „izigran” i u situaciji kada vanbračni partneri koji žive u istom domaćinstvu, registruju dva odvojena porodična poljoprivredna gazdinstva, kao i ako otac i sin/ćerka ili majka i sin/ćerka, dva brata ili dve sestre, koji žive u porodičnoj zajednici, registruju odvojena porodična poljoprivredna gazdinstva. Iz ovoga jasno proizlazi da ograničenje da bračni drugovi mogu biti upisani samo u jedno porodično poljoprivredno gazdinstvo ne sprečava „izigravanje” propisa kojim se ograničava korišćenje podsticaja.

3.11. Da sporno pravilo ne sprečava “izigravanje” propisa kojim se ograničava korišćenje podsticaja potvrđuje i činjenica da poljoprivrednik/ca čiji je bračni drug član ili nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, može registrovati poljoprivredno gazdinstvo kao preduzetnik/ca i na taj način ostvariti pravo na podsticaje u poljoprivredi.

3.12. Sadržina osporenog pravila pokazuje da ono nije u funkciji sprečavanja ostvarivanje dvostrukog podsticaja, kako se to navodi u izjašnjenju. Naime, analizom odredaba Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju koje se odnose na osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju, utvrđeno je da su podsticaji sredstva koja se dodeljuju poljoprivrednim gazdinstvima za biljnu proizvodnju na prijavljenim i zasejanim, odnosno zasađenim površinama obradivog poljoprivrednog zemljišta. Prilikom upisa poljoprivrednog gazdinstva u Registar poljoprivrednih gazdinstava, potrebno je dostaviti i podatke o zemljišnom fondu poljoprivrednog gazdinstva (izvode iz katastra nepokretnosti za sve katastarske parcele koje se prijavljuju, bez obzira na osnov korišćenja), pa tako nije moguće da isto zemljište bude u fondu različitih gazdinstava. Samim tim, nije moguće ni da se za isto poljoprivredno zemljište ostvari „dvostruki iznos podsticaja”, jer su podsticaji sredstva koja se ostvaruju za prijavljeno poljoprivredno zemljište i prate zemljište, a ne nosioca ili članove poljoprivrednog gazdinstva. Podsticaji se ostvaruju za prijavljenu površinu zemljišta, a ne za broj prijavljenih poljoprivrednih gazdinstava.
Imajući u vidu sve ove okolnosti, može se zaključiti da ne postoje objektivni razlozi za propisivanje spornog pravila, koje važi samo za bračne supružnike, a ne i za druge srodnike koji žive u zajedničkom domaćinstvu, niti postoji srazmernost između mere koja je preduzeta i ciljeva koji su se želeli ostvariti jer se ovom merom ciljevi ne mogu ostvariti, odnosno, mogli bi se ostvariti primenom manje restriktivnih mera.

3.13. Potrebno je ukazati i na činjenicu da se poljoprivrednik/ca može u okviru jednog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva pojaviti u dve uloge: 1) kao nosilac/nositeljka gazdinstva ili 2) kao član/članica gazdinstva. Pravilnikom je propisano da supružnici mogu biti upisani samo u jedno porodično poljoprivredno gazdinstvo, što znači da ne mogu biti nosioci dva odvojena gazdinstva, niti mogu biti članovi različitih gazdinstava. Ovo znači da će određena gazdinstva koja su registrovana, morati da se ugase, ukoliko oba bračna supružnika imaju registrovana gazdinstva. Imajući u vidu činjenicu da je za registraciju gazdinstva, kao i za ostvarivanje podsticaja potrebno prijaviti obradivo poljoprivredno zemljište koje nosilac ima u vlasništvu ili u zakupu, Poverenica ukazuje da je na ovaj način, podzakonskim aktom, ograničeno pravo samostalnog raspolaganja i zajedničkom i posebnom imovinom koje je supružnicima garantovano zakonom. Porodičnim zakonom je propisan režim zajedničke i posebne imovine, ali je odredbom Pravilnika o upisu u Registar poljoprivrednih gazdinstava i obnovi registracije, kao i o uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva, ograničeno pravo bračnih supružnika da upravljaju i raspolažu svojom zajedničkom i posebnom imovinom. Naime, ovim propisom se ograničavaju supružnici da zajednički odluče da će registrovati dva gazdinstva na osnovu poljoprivrednog zemljišta koje je zajedničko, a takođe se ograničavaju da samostalno upravljaju i raspolažu svojom posebnom imovinom, odnosno, ukida im se mogućnost da registruju dva gazdinstva, svako na osnovu svoje posebne imovine. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da sporni propis otvara i pitanje poštovanja stečenih prava i principa pravne sigurnosti, jer će njegova primena dovesti do gašenja jednog registrovanog poljoprivrednog gazdinstva u situacijama kada su supružnici registrovali dva odvojena poljoprivredna gazdinstva, ali nije dalje analizirala propis sa ovih aspekata jer to izlazi iz okvira nadležnosti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

3.14. U izjašnjenju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na navode iz pritužbe, izneto je „da namera ministarstva nije bila da vrši diskriminaciju žena po bilo kom osnovu, što praktično znači da ne moraju gazdinstva isključivo da budu registrovana na muževe, već i žene mogu biti nosioci gazdinstava, što zavisi od dogovora supružnika.” U vezi sa tim, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da u slučajevima diskriminacije namera nije pravno relevantna, odnosno, da za utvrđivanje činjenice da li je neko izvršio diskriminaciju ili ne, nije od značaja da li je postojala namera da se drugo lice diskriminiše. S druge strane, potrebno je imati u vidu dužnost onih koji donose propise da u fazi pripreme propisa izvrše prethodnu analiza uticaja propisa iz rodne perspektive. Da je u konkretnom slučaju izvršena prethodna rodna analiza propisa, dobio bi se odgovor na pitanje na koji će način odredba člana 4. stav 2. Pravilnika uticati na položaj žena u poljoprivredi i da li će spajanje gazdinstava bračnih drugova dovesti do toga da će većina žena svoja poljoprivredna gazdinstva “utapa” u poljoprivredna gazdinstva svojih muževa, a ne obrnuto, kao i na pitanje da li će ovakav propis nesrazmerno pogoditi poljoprivrednice. S obzirom na još uvek preovlađujući patrijarhalni koncept bračnog zajedništva u Republici Srbiji, nesumnjivo je da će se od žena, pre nego od muškaraca, očekivati da se svoja registrovana poljoprivreda gazdinstava “utope” u poljoprivredna gazdinstva svojih muževa. To potvrđuju i podaci Rodnog barometra u Srbiji, prema kojima su žene u Srbiji vlasnice nepokretne imovine mnogo ređe nego muškarci, kao i podaci Republičkog zavoda za statistiku prema kojima 13% svih žena i 24% žena starosti od 55 do 64 godine (prema 4% odnosno 2% muškaraca) ima status pomažućeg odnosno neplaćenog člana domaćinstva koji radi u porodičnoj radnji ili na poljoprivrednom imanju i da je na ime žena registrovano 28% svih poljoprivrednih gazdinstava, ali da one čine samo 23% svih individualnih poljoprivrednika i 71% pomažućih članova u poljoprivredi. Da bi se ovakvo stanje poboljšalo, Nacionalnom strategijom za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti , kao jedan od strateških ciljeva, propisan je poseban cilj – iskorenjivanje ekonomske nejednakosti između muškaraca i žena, uvođenje politike jednakih mogućnosti i bolje korišćenje ženskih resursa za razvoj. Sasvim je izvesno da sporna odredba kojom je pripisano da „bračni drugovi mogu da budu upisani samo u jedno porodično poljoprivredno gazdinstvo” ne samo da ne doprinosi ostvarivanju ovog posebnog cilja, već predstavlja prepreku za njegovo ostvarivanje.

3.15. Potencijalne posledice primene odredbe člana 4. stava 2. Pravilnika su narušavanje ravnopravnosti polova, ravnopravnosti u bračnoj zajednici i ekonomsko slabljenje žena koje žive u seoskim domaćinstvima. Žene u ruralnim područjima su u mnogo većoj meri opterećene neplaćenim radom na gazdinstvu i u domaćinstvu, a situacija da, pored navedenih otežavajućih faktora, ne mogu ni samostalno da raspolažu svojom imovinom, čini njihov položaj težim i ekonomski nesamostalnijim. Zato s rodnog aspekta, sporni propis može imati štetne posledice po žene u ruralnim sredinama. Njima su, kao dvostruko marginalizovanoj grupi, potrebne mere podrške države, a ne mere kojima se ograničavaju njihova prava.

3.16. Sagledavajući sve iznete argumente, evidentno je da nije bilo opravdanih i razumnih razloga da se na osnovu ličnog svojstva (bračno stanje) stave u neravnopravan položaj poljoprivrednici/e koji su u braku u odnosu na poljoprivrednike/ce koji nisu u braku u pogledu mogućnosti da registruju porodično poljoprivredno gazdinstvo.

4. MIŠLjENjE

Odredbom člana 4. stav 2. Pravilnika o upisu u Registar poljoprivrednih gazdinstava i obnovi registracije, kao i o uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva („Sl. glasnik RS”, broj 17/2013), kojom je propisano da „bračni drugovi mogu da budu upisani samo u jedno porodično poljoprivredno gazdinstvo”, povređeno je načelo jednakosti, čime je izvršena diskriminacija poljoprivrednika/ca koji su zaključili brak.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, u skladu sa čl. 33. tač. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, preporučuje Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije da:

5.1. Ukloni diskriminatornu odredbu člana 4. stav 2. iz Pravilnika o upisu u Registar poljoprivrednih gazdinstava i obnovi registracije, kao i o uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva („Sl. glasnik RS”, broj 17/2013), kojom je propisano da bračni drugovi mogu da budu upisani samo u jedno porodično poljoprivredno gazdinstvo.

5.2. Ubuduće vodi računa da prilikom preduzimanja mera iz svoje nadležnosti poštuje načelo jednakosti i zabrane diskriminacije, vodeći računa o tome da cilj i posledica preduzetih mera moraju biti opravdani i da između preduzetih mera i cilja koji se ostvaruje mora postojati proporcionalnost.

Potrebno je da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o preduzetim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost putem sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 


microsoft-word-icon Притужба А.з.ж.е.и.F.C. против Министарства пољопривреде због дискриминације по основу породичног статуса у поступку пред органима јавне власти Преузми


Print Friendly, PDF & Email
back to top