Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba B. c. z. b. p. protiv K. a. zbog diskriminacije po osnovu pola u oblasti obrazovanja i vaspitanja • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba B. c. z. b. p. protiv K. a. zbog diskriminacije po osnovu pola u oblasti obrazovanja i vaspitanja

del. br. 07-00-148/2013-02 datum: 21. 6. 2013.

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela organizacija „B. c. z. b. p.” iz B. protiv K. a. u B. zbog konkursa za upis studenata u prvu godinu osnovnih studija u školskoj 2013/2014 godini, koji sadrži diskriminatorne uslove.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio B. c. z. b. p. u kojoj je navedeno da je K. a. u B. objavila konkurs za upis studenata u prvu godinu osnovnih studija u školskoj 2013/2014 godini u kojem su utvrđeni uslovi koji diskriminišu kandidatkinje na osnovu pola.

1.2. U pritužbi je navedeno:

– da je opštim uslovima konkursa za prijem na K. a, između ostalog, određeno da od 60 studenata koji se finansiraju iz budžeta na osnovnim akademskim studijama u školskoj 2013/2014 godini, bude primljeno do 15 studentkinja;
– da je postavljanje gornje granice za prijem kandidata diskriminatorna praksa koja nije u skladu sa zakonodavnim okvirom Republike Srbije, kao ni sa strateškim dokumentima iz oblasti rodne ravnopravnosti i bezbednosti;
– da su javno dostupne samo rang liste primljenih kandidata, te je teško utvrditi da li su i kandidatkinje koje su ispunjavale uslove i postigle bolji uspeh na prijemnom od kandidata, ovakvom praksom korišćenja kvota diskriminisane;
– da su žene znatno manje zastupljene u uniformisanom sastavu policije, da ih ima 11,6% od ukupnog broja zaposlenih sa tim statusom, pa bi kvote trebalo koristiti kao garanciju minimuma prijema kvalifikovanih žena;
– da je planirani broj kandidata ženskog pola za školovanje na K. a. u suprotnosti sa ciljevima Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN.

1.3. Uz pritužbu su podneti i sledeći dokazi: a) tekst konkursa za upis studenata u prvu godinu osnovnih studija u školskoj 2013/2014 godini, b) Nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN – Žene, mir, bezbednost u Republici Srbiji i v) izveštaj o sprovođenju Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN – Žene, mir, bezbednost u Ministarstvu odbrane.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje od prof. dr G. M, dekana K. a. u B.

1.5. U izjašnjenju je, između ostalog, navedeno:

– da u skladu sa Statutom K. a. i Odlukom o osnivanju K. a, odluku o broju studenata koji se finansiraju iz budžeta za upis u prvu godinu studijskog programa osnovnih akademskih i studijskog programa osnovnih strukovnih studija donosi Vlada RS na predlog Ministarstva unutrašnjih poslova;
– da je Vlada Republike Srbije donela odluku o upisu 60 studenata koji se finansiraju iz budžeta na studijskom programu osnovnih akademskih studija i 40 studenata koji se finansiraju iz budžeta na studijskom programu osnovnih strukovnih studija;
– da je osnovni cilj i svrha postojanja KPA, ostvarivanje studijskih programa za potrebe policijskog obrazovanja i da se sredstva za obavljanje delatnosti KPA obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije, u skladu sa potrebama policijskog obrazovanja;
– da su zbog funkcionalne i suštinske uslovljenosti rada KPA i MUP-a, u obavezi da strukturu studenata koji se finansiraju iz budžeta utvrde uz saglasnost Ministarstva unutrašnjih poslova;
– da je shodno projekciji potrebe prijema u radni odnos u narednom periodu, Ministarstvo unutrašnjih poslova predvidelo da u okviru broja budžetskih studenata upiše do 15 žena po studijskom programu, kao i da se na svakom studijskom programu upiše po 150 samofinansirajućih studenata, pri čemu broj studentkinja nije ograničen u pogledu ukupnog broja;
– da je MUP u obavezi da projektuje resurse radi ostvarivanja zadataka iz svoje nadležnosti i da u toj projekciji nastoji da zadovolji sve aspekte rodne ravnopravnosti, ali i da stvori realne mogućnosti za prihvatanje i izvršavanje svojih ugovorom preuzetih obaveza;
– da u konkretnom slučaju ne postoji diskriminacija na osnovu pola, jer ne postoji ograničenje u pogledu broja žena koje se mogu upisati na osnovne studije K. a;
– da su u školskoj 2002/2003 godini prvi put, u okviru kvote studenata koji se finansiraju iz budžeta, upisane žene i da se taj broj povećava srazmerno mogućnostima, odnosno, poslovima i radnim mestima na kojima bi bio obezbeđen prijem u radni odnos nakon završetka studija;
– da danas na prvoj godini osnovnih studija broj žena iznosi 30% od ukupnog broja studenata koji se finansiraju iz budžeta, a da ne postoje nikakva ograničenja u pogleda broja žena među studentima koji se sami finansiraju, te da se sve žene koje se rangiraju u okviru konkursom utvrđenog broja mogu upisati;
– da K. a. kroz upisnu politiku u punoj meri primenjuje Nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti;
– da su u školskoj 2012/2013 godini u prvu godinu studijskog programa osnovnih akademskih studija od 165 samofinansirajućih studenata upisane 73 žene, a na studijskom programu osnovnih strukovnih studija od 164 samofinansirajućih studenata upisano 59 žena;
– da se iz svega navedenog može videti da Akademija ne samo da poštuje utvrđene kvote od minimum 30% za upis žena na osnovne studije, već i ne propisuje bilo kakva ograničenja za njihov upis u statusu samofinansirajućih studenata;
– da su navodi iz pritužbe da je planirani procenat kandidata ženskog pola u suprotnosti sa ciljevima NAP-a, proizvoljno ocenjeni.

1.6. Na zahtev Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, prof. dr G. M, dekan KPA, dopunio je izjašnjenje dopisom br. 153/53 od 14. juna 2013. godine, tako što je dostavio Odluku Vlade Republike Srbije 05 br. 612-792/2013 od 4. februara 2013. godine i akt Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije br. 42756-12-10 od 5. februara 2013. godine.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. U toku postupka utvrđeno je da je K. a. u B. objavila konkurs za upis studenata u prvu godinu osnovnih studija u školskoj 2013/2014 godini.

2.2. Uvidom u tekst konkursa, utvrđeno je da je KPA objavila konkurs za upis na studijski program osnovnih akademskih studija i studijski program osnovnih strukovnih studija, kao i da je određen broj kandidata koji će biti primljen na te programe. Propisano je da se na studijski program osnovnih akademskih studija prima ukupno 60 studenata koji se finansiraju iz budžeta, kao i da će biti primljeno do 15 studentkinja. Utvrđeno je da se na osnovne akademske studije može upisati još 150 studenta koji se sami finansiraju, a za ovu kategoriju studenata nije ograničen broj kandidata ženskog pola.

2.3. Uvidom u dokumentaciju koja podneta uz izjašnjenje, utvrđeno je da je Vlada Republike Srbije donela odluku o broju studenata za upis u prvu godinu studijskih programa osnovnih akademskih i osnovnih strukovnih studija koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije na K. a. 05 br. 612-792/2013 od 4. februara 2013. godine. Ovom odlukom je određeno da će se na prvu godinu osnovnih akademskih studija upisati 60 studenata, a na prvu godinu osnovnih strukovnih studija 40 studenata čije se obrazovanje finansira iz budžeta Republike Srbije.

2.4. Uvidom u akt Ministarstva unutrašnjih poslova br. 42756-12-10 od 5. februara 2013. godine, utvrđeno je da je ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije Ivica Dačić, na predlog K. a, dao saglasnost u pogledu polne strukture studenata, uslova obavljanja zdravstvenog pregleda kandidata, testiranja i bodovanja kandidata, kao i uslove stipendiranja za upis studenata u školsku 2013/2014 godinu za studente koji će se finansirati iz budžeta Republike Srbije, odnosno, utvrđeno je da je ministar Ivica Dačić saglasan sa predlogom K. a. da se na studijski program osnovnih akademskih studija kriminalistike, od ukupno predloženih 60 studenata, upiše do 15 studenata ženskog pola, a na studijski program osnovnih strukovnih studija kriminalistike, od ukupno predloženih 40 studenata, upiše do 15 studenata ženskog pola čije će se školovanje finansirati iz budžeta.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima.

3.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da brojni obavezujući i neobavezujući dokumenti međunarodnih organizacija čija je Republika Srbija članica, ukazuju na potrebu otklanjanja svakog vida diskriminacije žena. Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW, 1979) , koju je Republika Srbija ratifikovala, između ostalog, propisuje da su države članice u obavezi da se uzdrže od svakog postupka ili prakse diskriminacije žena i da obezbede da javni organi i institucije postupaju u skladu sa ovom obavezom. Ratifikacijom ove Konvencije, Srbija se između ostalog obavezala da u preduzima sve podesne mere radi otklanjanja diskriminacije žena a posebno da bi obezbedila jednaka prava kao i muškarcima u pogledu obrazovanja, uključujući jednake uslove u pogledu karijere i profesionalnog usmeravanja, mogućnosti za učenje i sticanje diploma u obrazovnim ustanovama svih kategorija, otklanjanje tradicionalnog shvatanja o ulogama muškaraca i žena na svim stepenima i u svim oblicima obrazovanja. U Pekinškoj deklaraciji i Platformi za akciju navedeno je da nediskriminatorno obrazovanje koristi i doprinosi ravnopravnijim odnosima između muškaraca i žena, i da bi Vlade i drugi faktori trebalo da promovišu aktivnu i vidljivu politiku usmeravanja polne perspektive u svim politikama i programima. Stoga, države treba da preduzmu mere kako bi obezbedile ravnopravan pristup obrazovanju .

3.4. Republika Srbija je 23. decembra 2010. godine usvojila Nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija – Žene, mir, bezbednost u Republici Srbiji , čiji je cilj da promoviše ravnopravnost među polovima i ostvarivanje većih prava žena, povećanje zastupljenosti žena na svim nivoima političkog odlučivanja na kvotu od najmanje 30%, stvaranje sistemskih pretpostavki za ostvarivanje rodne ravnopravnosti i razvijanje sistema zaštite žena žrtava nasilja i sistem prevencije nasilja nad ženama. U odeljku II NAP za primenu Rezolucije 1325, pod tačkom 1.3. kao poseban cilj propisano je stvaranje jednakih mogućnosti u praksi za školovanje, zapošljavanje, vođenje u karijeri, socijalno zbrinjavanje žena i muškaraca u sektoru bezbednosti. U istom odeljku, pod tačkom 2.1. kao poseban cilj je propisano da je potrebno da se izvrši analiza postojećeg stanja i uslova za prijem žena na usavršavanje i školovanje, kao i postavljenja na radna mesta u funkcije, u skladu sa dostignutim nivoom obrazovanja neophodnim za napredovanje žena u Ministarstvu odbrane i Ministarstvu unutrašnjih poslova, kao i da je potrebno otkloniti nedostatke, ukoliko postoje. U odeljku V (korišćenje instrumenata pravne zaštite žena) tačka 2.1. kao poseban cilj propisano je da je potrebno usaglasiti relevantne zakone u oblasti bezbednosti i odbrane i druge propise sa Zakonom o zabrani diskriminacije i Zakonom o ravnopravnosti polova.

3.5. Ustav Republike Srbije jemči ravnopravnost žena i muškaraca . Ustavom je propisana i zabrana diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Pored toga, čl. 15. propisano je da država jemči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti. Odredbom člana 71. stav 3. propisano je da svi građani imaju, pod jednakim uslovima, pristup visokoškolskom obrazovanju.

3.6. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. S obzirom na činjenice i okolnosti konkretnog slučaja, relevantna je odredba člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije, kojom je definisana neposredna diskriminacija tako što je propisano da je ona postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Odredbom čl. 20. ovog zakona određeno je da diskriminacija na osnovu pola postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Zakon o zabrani diskriminacije u čl. 19. zabranjuje diskriminaciju u oblasti obrazovanja i propisuje da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, a zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili ih isključiti iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.

3.7. Zakonom o ravnopravnosti polova uređuje se stvaranje jednakih mogućnosti ostvarivanja prava i obaveza, preduzimanje posebnih mera za sprečavanje i otklanjanje diskriminacije zasnovane na polu i rodu i postupaka pravne zaštite lica izloženih diskriminaciji, dok je odredbom čl. 30. st. 1. t. 1. propisano da obrazovne i naučne ustanove, kao i ustanove za stručno osposobljavanje ne smeju vršiti diskriminaciju zasnovanu na polu, a naročito u vezi uslova za prijem u ustanovu.

3.8. Zakon o visokom obrazovanju u čl. 4. st. 1. t. 4. propisana je zabrana svih vidova diskriminacije. Odredbom čl. 86. st. 2. t. 8. propisano je da student visokoškolske ustanove ima pravo na različitost i zaštitu od diskriminacije.

Analiza konkursnih uslova sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.9. Poverenica najpre konstatuje da je nesporno da je K. a. u B. objavila konkurs za upis studenata u prvu godinu osnovnih studija u školskoj 2013/2014 godini. Isto tako, nesporno je da propisan maksimalan broj kandidatkinja koje će biti primljene na KPA na teret budžeta, odnosno, da će na osnovne akademske studije, od ukupnog broja studenata koji se finansiraju iz budžeta (60), biti primljeno do 15 studentkinja. Takođe, nesporno je da kod određivanja broja studenata koji sami finansiraju troškove školovanja, nema ograničenja u odnosu na pol, odnosno, nije propisan maksimalan broj studentkinja.

3.10. Evidentno je da postavljanje gornje granice (maksimalnog broja) za prijem kandidatkinja dovodi do toga da se ženama omogućava prijem i školovanje na KPA iz budžetskih sredstava samo do određenog broja, odnosno, kada je propisan broj ispunjen, kandidatkinje neće moći da se upišu bez obzira na ispunjavanje uslova i postignute rezultate, što znači da će im biti uskraćen upis u visokoškolsku ustanovu na osnovu pola.

3.11. Imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, potrebno je utvrditi da li su propisivanjem maksimalnog broja za prijem studentkinja na KPA čije se školovanje finansira iz budžeta, prekršene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije i drugih antidiskriminacionih propisa.

3.12. Po pitanju navoda iz izjašnjenja K. a. da se struktura studenata koji se školuju iz budžetskih sredstava, zbog funkcionalne i suštinske uslovljenosti rada KPA i Ministarstva unutrašnjih poslova RS, utvrđuje uz saglasnost Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i da odluku o broju studenata koji se finansiraju iz budžeta za upis u prvu godinu studijskog programa osnovnih akademskih studija i studijskog programa osnovnih strukovnih studija donosi Vlada Republike Srbije na predlog Ministarstva unutrašnjih poslova, Poverenica konstatuje da je nesporno da odluku o broju studenata koji se finansiraju iz budžeta donosi Vlada Republike Srbije na predlog MUP-a . Takođe, imajući u vidu navode iz izjašnjenja „da je MUP u obavezi da projektuje resurse radi ostvarivanja zadataka iz nadležnosti i da u toj projekciji nastoji da zadovolji sve aspekte rodne ravnopravnosti, ali i da stvori realne mogućnosti za prihvatanje i izvršavanje svojih ugovorom preuzetih obaveza”, a s obzirom na specifičan obrazovni program K. a, koji je pre svega usmeren na sticanje znanja i veština za obavljanje policijskog poziva, nije sporno ni da postoji povezanost ove visokoškolske ustanove i MUP-a. Međutim, iako je u pitanju specifičan obrazovni program koji je uslovljen posebnim zahtevima koje posao u policiji nameće, što podrazumeva i mogućnost postavljanja posebnih uslova u pogledu npr. psihofizičkih sposobnosti kandidata/kinja, potrebno je jasno ukazati da pripadnost određenom polu, sama po sebi, ne može da bude osnov za prijem na školovanje, već svi kandidati treba da polažu prijemni ispit, pa se rezultati koje postignu moraju ceniti isključivo pojedinačno, a ne u odnosu na pol kandidata.

3.13. Analiza Statuta K. a. i Pravilnika o upisu i studijama prvog stepena pokazala je da ne postoji obaveza Ministarstva unutrašnjih poslova da odredi polnu strukturu studenata, već MUP ima obavezu da Vladi Republike Srbije predloži ukupan broj studenata koji će se finansirati iz budžeta. Takođe, propisano je da MUP daje saglasnosti na predlog K. a. o broju studenata koji će se sami finansirati. Iz dokumentacije koja je dostavljena uz izjašnjenje, može se zaključiti da je K. a. uputila predlog Ministarstvu unutrašnjih poslova o broju studenata ženskog pola na osnovnim akademskim i strukovnim studijama, a da je ministarstvo taj predlog odobrilo. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje na činjenicu da se na osnovu dokaza koji su dostavljeni uz izjašnjenje ne može zaključiti na osnovu kojih kriterijuma je K. a. utvrdila ovaj broj studentkinja, niti se može zaključiti na osnovu kojih kriterijuma je MUP dao saglasnost da se taj broj studentkinja finansira iz budžeta.

3.14. Po pitanju navoda iz izjašnjenja da konkursnim uslovima nije izvršena diskriminacija na osnovu pola jer ne postoji ograničenje u broju žena koje se mogu upisati na osnovne studije, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da ovi navodi nisu tačni, što jasno proizlazi iz samog teksta konkursa i priložene dokumentacije. Naime, iako nema ograničenja broja studentkinja za upis ukoliko se one samofinansiraju, očigledno je da postoji ograničenje broja studentkinja koje se finansiraju iz budžeta. Poverenica dodatno ukazuje da u konkretnom slučaju ni kvota od minimum 30%, na koju se u izjašnjenju poziva KPA, nije ispunjena, imajući u vidu da bi kvota od 30% bila zadovoljena da je propisan broj od 18 studentkinja koje mogu da se upišu na teret budžetskih sredstava na osnovnim akademskim studijama. Takođe, ne treba zanemariti činjenicu da studenti koji se finansiraju iz budžetskih sredstava potpisuju ugovor sa Ministarstvom unutrašnjih poslova RS, koje se, uz davanje stipendije tokom školovanja, obavezuje i da će ih primiti u radni odnos neposredno nakon završetka školovanja. Potpisivanje ovog ugovora dovodi do velike prednosti jer studenti imaju garanciju da će se zaposliti nakon školovanja. Šire posmatrano, omogućavanje znatno većem broju studenata muškog pola finansiranja iz budžeta dovodi do toga da su oni u automatskoj prednosti pri zapošljavanju u odnosu na svoje koleginice, pa se može zaključiti da propisivanje maksimalnog broja za upis studentkinja dovodi ne samo do nejednakosti prilikom školovanja, već se ta nejednakost odnosi i na kasnije zasnivanje radnog odnosa.

3.15. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je prilikom određivanja polne strukture studenata koji se finansiraju iz budžeta za upis na prvu godinu osnovnih strukovnih studija, odnosno pri određivanju broja studentkinja koje će se upisati, na ovom studijskom programu ispunjena kvota od 30%, ali napominje, iako ovaj konkursni uslov nije bio predmet pritužbe, da je sama suština propisivanja kvote obezbeđivanje minimalnog, a ne maksimalnog broja studentkinja.

3.16. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti podseća da je Vlada Republike Srbije usvojila Nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija – Žene, mir, bezbednost u Republici Srbiji, na osnovu predloga Ministarstva odbrane Republike Srbije. Ministarstvo unutrašnjih poslova je jedan od značajnih nosilaca aktivnosti u sprovođenju Rezolucije 1325, posebno u ostvarivanju ciljeva koji se tiču stvaranja jednakih mogućnosti za školovanje i zapošljavanje žena i muškaraca, obavezi uklanjanja diskriminatornih uslova za prijem žena na usavršavanje i školovanje i obezbeđivanje adekvatne zastupljenosti žena ugradnjom kvota od minimum 30% za prijem žena na sve nivoe školovanja, uključujući i K. a. Stoga, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da ne postoji opravdan razlog za propisivanje maksimalnog broja studentkinja koje mogu da se upišu na KPA, što je ujedno u suprotnosti sa samom idejom uvođenja kvota, koje predstavljaju jednu od posebnih (afirmativnih) mera u odnosu na žene. Naime, posebne (afirmativne) mere predstavljaju instrument koji državi, zasnovanoj na načelu socijalne pravde stoji na raspolaganju kako bi mogla efektivno da vodi politiku jednakih mogućnosti i one se preduzimaju kako bi određene društvene grupe, u ovom slučaju žene, koje se faktički nalaze u podređenom položaju dostigle stvarnu ravnopravnost. Saglasno tome, cilj posebnih (afirmativnih) mera jeste ispravljanje dugogodišnjih nepravdi i otklanjanje posledica ranije ili postojeće diskriminacije pojedinih društvenih grupa. Ovim merama se društvenim grupama daje izvesna prednost kako bi došli na istu „startnu poziciju” sa ostalim građanima, čime se ostvaruje faktička ravnopravnost i stvaraju uslovi da uživaju sva priznata prava, kao i svi ostali članovi društva.

Opštom preporukom br. 25. CEDAW Komitet je pojasnio suštinu posebnih mera i to tako što je navedeno da je cilj ovih mera ubrzavanje ostvarivanja ravnopravnog učešća žena u političkom, ekonomskom, društvenom, kulturnom, građanskom ili nekom drugom domenu, kao i da primena ovih mera nije izuzetak od norme zabrane diskriminacije, već znači stavljanje naglaska na to da su privremene posebne mere deo neophodne strategije država čiji je cilj postizanje suštinske ravnopravnosti žena sa muškarcima u ostvarivanju ljudskih prava i osnovnih sloboda. Kao što je Komitet naglasio, obaveza potpisnica da poboljšaju položaj žena postoji bez obzira na dokaz o diskriminaciji žena u prošlosti, a sama priroda posebnih mera je privremena, odnosno, one nisu zauvek neophodne, iako će se ponekad primenjivati u dužem vremenskom periodu. Koliko dugo će se privremene mere primenjivati, treba da se utvrdi na osnovu njihovog funkcionalnog rezultata u odnosu na konkretan problem, a ne kao unapred utvrđen vremenski rok. Saglasno tome, privremene posebne mere se moraju obustaviti kada se dostigne željeni cilj koji je održiv. Na kraju, Komitet je pozvao države potpisnice da u svoje ustave i nacionalne propise uvedu odredbe kojima se dozvoljava usvajanje privremenih posebnih mera.

Ustavom i antidiskriminacionim zakonima Republike Srbije propisana je mogućnost preduzimanja posebnih mera radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica, koja se nalaze u nejednakom položaju i izričito je navedeno da se te mere ne smatraju diskriminacijom, tako što je propisano da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima. Zakonom o zabrani diskriminacije su posebne mere definisane na isti način kao i u Ustavu RS, dok je Zakonom o ravnopravnosti polova propisano da se ne smatra diskriminacijom ni povredom načela jednakih prava i obaveza donošenje posebnih mera radi otklanjanja i sprečavanja nejednakog položaja žena i muškaraca i ostvarivanja jednakih mogućnosti polova .
Iz svega navedenog, nedvosmisleno proizlazi zaključak da je osnovna svrha uvođenja posebnih mera podsticanje i povećanje broja manje zastupljene grupe u određenoj oblasti, što, po prirodi stvari, podrazumeva da se uvođenjem kvote garantuje minimalan broj, a ne utvrđuje maksimalan broj pripadnika/pripadnica podzastupljene društvene grupe. Zbog toga su, u konkretnom slučaju, propisivanjem maksimalnog broja žena koje mogu da se upišu na K. a. na teret budžeta, žene diskriminisane.

3.17. Prilikom zauzimanja stava u ovom predmetu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti imala je u vidu odredbe Zakona o visokom obrazovanju i Statut K. a, kojima je propisano da K. a. ima autonomiju u pogledu utvrđivanja pravila studiranja i uslova za upis studenata. Nesporno je da je K. a. kao visokoškolska ustanova ima autonomiju, kao i sve druge visokoškolske ustanove u Republici Srbiji, ali Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da autonomija ustanove nikako ne znači mogućnost kršenja imperativnih propisa o zabrani diskriminacije. Svi akti, kao i praksa visokoškolskih ustanova moraju da budu usklađeni sa Ustavom Republike Srbije i zakonskim propisima, kako onima iz oblasti obrazovanja, tako i sa drugim propisima Republike Srbije, uključujući i propise koji zabranjuju diskriminaciju.

4. MIŠLjENjE

Propisivanjem uslova na konkursu za upis studenata u prvu godinu osnovnih studija u školskoj 2013/2014 godini na K. a. u B. kojim se određuje maksimalan broj studentkinja koje se finansiraju na teret budžeta na osnovnim akademskim studijama, prekršene su odredbe Zakona o zabrani diskriminacije i Zakona o ravnopravnosti polova.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje K. a. u B. da:

5.1. Uskladi tekst konkursa sa antidiskriminacionim propisima, i to tako što će ukloniti uslov kojim je određen maksimalan broj studentkinja koje se finansiraju na teret budžeta.

5.2. Ubuduće vodi računa da prilikom propisivanja konkursnih uslova za upis na osnovne akademske studije, ne krši odredbe Zakona o zabrani diskriminacije i drugih antidiskriminacionih propisa.

Potrebno je da K. a. u B. obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko K. a. u B. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 


microsoft-word-icon Pritužba B. c. z. b. p. protiv K. a. zbog diskriminacije po osnovu pola u oblasti obrazovanja i vaspitanja Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top