Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba B. I. protiv P. J. zbog diskriminacije izvršene seksualnim uznemiravanjem na radnom mestu • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba B. I. protiv P. J. zbog diskriminacije izvršene seksualnim uznemiravanjem na radnom mestu

del. br. 548/2011 datum: 6. 5. 2011.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prima i razmatra pritužbe zbog povrede odredaba Zakona o zabrani diskriminacije i daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima (član 33. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije („Sl. glasnik RS” br. 22/2009), povodom pritužbe B. I. iz B., Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje

 

MIŠLjENjE

 

Prilikom razgovora između potporučnice B. I. i potpukovnika P. J., … Odeljenja za …, 8. decembra 2010. godine u prostorijama Odeljenja za … Vojne akademije, povodom pojašnjenja mogućih perspektiva za dalji rad potporučnice B. I. na Vojnoj akademiji, P. J. se prema B. I. ponašao na način koji uznemirava i ponižava, kako se ne bi ponašao da je na razgovor istim povodom došao zaposleni muškarac, čime je izvršio akt diskriminacije – uznemiravanje i ponižavajuće postupanje na osnovu pola, propisan članom 12. Zakona o zabrani diskriminacije u vezi sa članom 20. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije (“Sl. glasnik RS”, br. 22/2009).

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno članu 33. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije, daje potpukovniku P. J., … Odeljenja … Vojne akademije

 

PREPORUKU

 

1. Potpukovnik P. J. će uputiti izvinjenje potporučnici B. I. zbog diskriminatorskog ponašanja prema njoj prilikom razgovora 8. decembra 2010. godine, u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

2. Potpukovnik P. J. će se ubuduće suzdržavati od uznemiravajućih i ponižavajućih postupaka kojima se vređa dostojanstvo žena.

3. Potpukovnik P. J. će obavestiti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o preduzetim radnjama u roku od 30 dana od dana prijema ovog mišljenja i preporuke.

O b r a z l o ž e nj e

Pritužbom protiv potpukovnika P. J., … Odeljenja … u Upravi Vojne akademije, poverenici za zaštitu ravnopravnosti se obratila potporučnica B. I. iz B. U pritužbi je navela da je prema njoj izvršen akt diskriminacije na osnovu pola i rodnog identiteta, kao i uznemiravajuće, uvredljivo i ponižavajuće postupanje koje je predstavljalo povredu dostojanstva njene ličnosti na osnovu njenog ličnog svojstva, i to tako što je potpukovnik P. J., kod koga je bila na razgovoru 8. decembra 2010. godine, a povodom njenog eventualnog napredovanja raspoređivanjem na drugo formacijsko mesto, tokom razgovora upotrebljavao reči, fraze i izraze koje su vređale njeno dostojanstvo, pri čemu je navodio i primere i situacije iz svog ličnog života. Prema navodima iz pritužbe, potpukovnik P. J. joj je, u jednom trenutku razgovora, rekao: „Ma dobro te obaveze, nego kako život”, te nastavio sa pitanjima: „Da li izlazi na piće i da li bi oni (njih dvoje) mogli izaći na jedno”. Kada je potporučnica B. I. odgovorila da za to nema vremena, potporučnik joj je objasnio da: „Čovek treba i malo da se opusti, da treba da ima osobu sa kojom će da razbije sivilo svakodnevnice, da je u današnje vreme teško ako nemaš razonodu” itd. Potporučnik joj je objasnio, u istom tonu, da: „Živi u Bristolu (hotel Bristol), da je tamo gužva, da su izmešani intimni životi, da liči na ……, da je i sam imao dve, tri avanture”. B. I. navodi i druge ponižavajuće i degradirajuće izjave, odnosno komentare potpukovnika, na primer on je pitao i: „zar ne postoji niko ko bi (meni) mogao biti interesantan?” Nadalje, potporučnica B. I. navodi da se po završetku razgovora uputila iz kancelarije u hodnik koji nije bio osvetljen i da je potpukovnik J. pozvao i ponudio čak i da je ponese, ponavljajući da poziv za piće i večeru ostaje. Ponudu da je fizički ponese nije izrazio rečima, nego pokretom tela, i to tako što je telo stavio u položaj koji se kolokvijalno naziva „krkače”.

U cilju zaštite svojih prava i svog ličnog integriteta, podnela je protiv potpukovnika P. J. prijave Ž. A., … Odseka Vojne policije i M. V., … Vojne Akademije. Potporučnica B. I. navodi i da su se posledice diskriminatorskog postupanja odrazile i na njeno zdravstveno stanje, i to tako što se oseća loše, a posebno je uznemirena zbog činjenice da je potpukovnik P. J. određen za jedno od lica za podršku kome zaposleni, koji sumnja da je izložen zlostavljanju na radu, može da se obrati.

Uz pritužbu i tokom postupka priložila je dokaze: izjavu (prijavu) od 9. decembra 2010. godine, službenu belešku o obaveštenju od 16. decembra 2010. godine, koje je predala Vojnoj policiji povodom razgovora obavljenog dana 8. decembra 2010. godine sa potpukovnikom P. J., obaveštenje o zabrani zlostavljanja na radu od 13. oktobra 2010. godine, zahtev za zaštitu od zlostavljanja na radu, obaveštenje kojim se konstatuje da nije bilo zlostavljanja na radu, obaveštenje o zabrani zlostavljanja na radu koje je dostavljeno podnositeljki pritužbe 1. januara 2011. godine, kojim su promenjena lica za podršku od zlostavljanja, a među njima i potpukovnik P. J. Podnositeljka pritužbe se izjasnila i o razlozima za obraćanje potpukovniku P. J., kao i na okolnost organizacije i sistematizacije mesta u Vojnoj akademiji, na zahtev ovog državnog organa.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa su tokom postupka pribavljena izjašnjenja … P. J., načelnika Odeljenja …, a takođe i od … generala M. V., … Vojne akademije.

U izjašnjenju int. br. 16-33 od 22. februara 2011. godine general M. V., … Vojne akademije, naveo je sledeće:

– da je B. I. postavljena na radno mesto komandirke … na Katedri za … 24. oktobra 2010. godine. Postavljenje je izvršeno u skladu sa stečenim obrazovanjem i činom, i na tom mestu se nalazi i danas,
– da je postavljenje i napredovanje B. I. izvršeno je u svemu prema važećim pravilima, pri čemu joj je priznato i naknadno stečeno obrazovanje u civilstvu (menadžer u … – školovanje nije bilo po potrebi i o trošku Vojske),
– da se u Vojnoj akademiji B. I. nalazi od 1. septembra 2007. godine, kada je ugašeno formacijsko mesto na kome se prethodno nalazila. Vojna organizacija je obavezna da licima iz svog sastava nađe odgovarajuće postavljenje na čitavoj teritoriji RS kada dođe do ukidanja formacijskog mesta. Stoga su nejasne i neosnovane izjave podnositeljke pritužbe da joj nije omogućeno da napreduje i da joj se uskraćuje postavljenje prema njenim ambicijama i sposobnostima. Navodi i da je u vreme obavljanja poslova … Internata studenata, gde je postavljena 26. novembra 2007. godine, kada je i proizvedena u čin potporučnice, zbog neadekvatnog ponašanja prebačena na mesto referentkinje u Odseku …, čime joj je data još jedna šansa. U čin poručnice je unapređena 15. februara 2011. godine,
– da je B. I. prekršila odredbu tačke 7. Pravila službe jer se obratila potpukovniku P. J., koji joj nije neposredno pretpostavljeni, pri čemu je obraćanje učinjeno van radnog vremena i u civilnom odelu. Obaveštenje o svom statusu trebalo je da traži pisanim putem od Odeljenja za ljudske resurse, a preko neposredno pretpostavljenog starešine,
– da formaciju Vojne akademije propisuje ministar odbrane, a ovlašćene starešine je samo sprovode, te da je obraćanje B. I. potpukovniku J. suvišno, imajući u vidu da se svi zaposleni blagovremeno obaveštavaju preko svojih pretpostavljenih na zajedničkim sastancima u okviru svojih sastava, ukoliko dođe do gašenja formacijskog mesta,
– da izražava sumnju da je čitava situacija nastala upravo zbog namere B. I. da izdejstvuje raspoređivanje na formacijsko mesto za koje ne ispunjava zakonom propisane uslove,
– da B. I. nije diskriminisana ni na osnovu pola, ni na osnovu rodnog identiteta.

Potpukovnik P. J. dostavio je izjašnjenje od 16. februara 2011. godine, u kojem je navedeno:

– da ga je B. I. presrela u Sportskom centru Banjica 8. decembra 2011. godine oko 15 časova, sa zahtevom da je primi na razgovor. Rekao joj je da je radno vreme završeno ali kako je insistirala na prijemu saopštio joj je da će u kancelariji biti još petnaestak minuta kako bi pregledao poštu. Oko 16 časova došla je u kancelariju bez pretpostavljenog oficira i u civilnom odelu,
– da mu je saopštila je da bila kod više oficira na razgovoru u vezi eventualne promene radnog mesta. U razgovoru je navela da joj je želja da bude asistentkinja u Katedri … jer završava doktorske studije na privatnom fakultetu, a da joj je on ukazao na mogućnost da se javi na konkurs Ministarstva odbrane kako bi pokrila deo troškova školovanja,
– da joj je saopštio da nema slobodnih mesta u Katedri …, kao i da se za ta radna mesta traži čin potpukovnika i pukovnika, te da ona sa činom poručnika, čak i kada bi izuzetno bila unapređena (u čin kapetana), ne bi imala dovoljne kvalifikacije,
– da je B. I. bila zadovoljna razgovorom, da je ostavila čokoladu i da je, na komentar da to nije potrebno, odgovorila je da je to za sve zaposlene. Tokom trajanja razgovora vrata su bila otvorena i svetla u hodniku upaljena, a bilo još četvoro zaposlenih u drugim kancelarijama,
– da ga je 9. decembra 2010. godine pozvao potpukovnik Ž. A., … Odseka Vojne policije, na razgovor povodom prijave B. I. Ovom razgovoru je prisustvovao i suprug B. I., koji ga je vređao i pretio,
– da je 15. decembra 2010. godine B. I. poslala njegovoj supruzi pismo u kome je iznela neosnovane optužbe i pretnje da će mu prirediti sačekušu, čime mu je uznemirila suprugu i decu,
– da njegovo ponašanje prema B. I. ne može da se podvede pod diskriminaciju po bilo kom osnovu, kao ni pod zlostavljanje na radu, o čemu je kao prilog uz izjašnjenje dostavio obaveštenje Vojne akademije int. br. 15-24 od 31. januara 2011. godine, kojim se konstatuje da ne postoji zlostavljanje na radu,
– da ne može da se otme utisku da je on možda diskriminisan i zlostavljan postupanjem podnositeljke pritužbe.

Ustav Republike Srbije jemči ravnopravnost žena i muškaraca. Takođe, Ustavom RS je propisana obaveza svih da poštuju i štite ljudsko dostojanstvo koje je neprikosnoveno .

Potpukovnik P. J. je prilikom razgovora sa potporučnicom B. I. 8. decembra 2010. godine upotrebljavao reči, fraze i izraze koje su vređale njeno dostojanstvo, odnosno, ponašao se na način koji uznemiruje i ponižava, kako se očigledno, s obzirom na okolnosti, ne bi ponašao da je na razgovor istim povodom došao zaposleni muškarac. Time je izvršio akt diskriminacije – uznemiravanje i ponižavajuće postupanje na osnovu pola i prekršio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije i to:

– član 12. – „Zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.”
– član 20. – „Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Zabranjeno je […] izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.”

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je prilikom donošenja mišljenja i preporuke uzela u obzir sve navode iz izjašnjenja koja su dostavljena i stava je da je u ovom slučaju došlo do povrede odredaba Zakona o zabrani diskriminacije. Činjenica da u postupku koji je sproveden nije utvrđena povreda prava iz Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu irelevantna je, jer je članom 6. ovog zakona zlostavljanje određeno kao „svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta […]”, što znači da se traži ponavljanje radnje/ponašanja, a što u Zakonu o zabrani diskriminacije nije uslov. Nadalje, Poverenica je imala u vidu i činjenicu da je potpukovnik J. uklonjen sa liste osoba za podršku, odnosno, kojima se zaposleni mogu obratiti u slučaju zlostavljanja na radu. Potpukovnik J. u svom izjašnjenju nije opovrgao navode o sadržaju razgovora, već je samo tvrdio da nije diskriminisao podnositeljku pritužbe. Poverenica je takođe imala u vidu da potporučnica B. I., prema navodima generala V., nije poštovala pravila službe jer je otišla na razgovor bez prisustva nadređenog starešine, ali je stava da je i potpukovnik J. takođe nadređeni starešina, te je on mogao da je upozori da ne poštuje pravila službe i da odbije da razgovara sa njom nasamo.

Međutim, predmet ove pritužbe ne odnosi se na kršenje pravila vojne službe, već na ponašanje potpukovnika J. prema potporučnici B. I., odnosno način na koji je tekao razgovor između potpukovnika J. i potporučnice B. I. i njegov sadržaj. Iako su navodi koji se odnose na privatan život potpukovnika J., a koje je on tokom razgovora saopštio, irelevantni za pravnu kvalifikaciju njegovog ponašanja prema potporučnici B. I., okolnost da su joj one saopštene uzeta je u obzir jer doprinosi pravilnom i potpunom razumevanju konteksta razgovora i atmosfere sastanka. Saglasno tome, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da su pominjanje privatnog života i sklonosti potpukovnika, kao i predlozi upućeni potporučnici I. neprimereni i da je sadržaj tog razgovora izašao iz okvira službenog razgovora.

Prilikom odlučivanja su uzeti u obzir i podaci o polnoj strukturi zaposlenih u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije iz septembra 2010. godine – 19,5% su žene od ukupnog broja zaposlenih u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije. U profesionalnoj vojnoj službi u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije je 2,6% od ukupnog broja su žene, i to: 0,5% oficirki, 0,4% podoficirki i 7,2% žena profesionalnih vojnika. Imajući u vidu navedene podatke, koji jasno ukazuju na ekstremno nizak broj zaposlenih žena, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da posebna pažnja mora da se posveti sprečavanju pojava omalovažavanja, uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja prema ženama i ostvarivanju pune ravnopravnosti žena i muškaraca upravo u onim sredinama i profesijama u kojima postoji disproporcionalnost između broja zaposlenih muškaraca i žena.

Ceneći utvrđene činjenice i pravne propise, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno članu 33. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije, dala je mišljenje i preporučila potpukovniku P. J., … Odeljenja … preduzimanje odgovarajućih radnji.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 


microsoft-word-icon Pritužba B. I. protiv P. J. zbog diskriminacije izvršene seksualnim uznemiravanjem na radnom mestu Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
back to top