Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba B.K. protiv zamenika komandira PU zbog višestruke diskriminacije u oblasti rada • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba B.K. protiv zamenika komandira PU zbog višestruke diskriminacije u oblasti rada

br. 07-00-549/2014-02   datum: 24.3.2015.

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe policijskog službenika B. K. protiv D. L, zamenika komandira čete, PU za grad B, zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja, članstva u sindikalnoj organizaciji i seksualne orijentacije. U pritužbi je naveno da je neposredni starešina D. L. ignorisao njegovo zdravstveno stanje prilikom izvršenja službenog zadatka obezbeđivanja utakmice 2. novembra 2014. godine, zbog čega mu je ukazana hitna medicinska pomoć u Urgentnom centru. Takođe, naveo je da mu je starešina evidentirao neopravdan izostanak sa posla tokom štrajka zaposlenih, zbog člasntva u sindikalnoj organizaciji, kao i da ga je vređao i omalovažavao zbog podrške koju pruža LGBT populaciji, te je bio primoran da se izjašnjava o svojoj seksualnoj orijentaciji. U izjašnjenju D. L. je pojasnio da on zamenjuje lice koje je neposredno nadređeno B. K, da su navodi iz pritužbe neistiniti i predstavljaju deo kampanje koju vodi da bi osporio rešenje o premeštaju u drugu jedinicu. U policijskoj hijerarhiji, D. L. nema ovlašćenja da odlučuje o pravima B. K, da su pravila o evidentiranju zaposlenih tokom štrajka važila za sve i ustanovljena su obavezujućom depešom Ministarstva unutrašnjih poslova. Negirao je da je ikada pozvao B. K. da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji i da mu je nepoznato da li se B. K. javno zalagao za poštovanje prava LGBT populaicje. U toku postupka utvrđeno je da D. L. nije učestvovao u odlučivanju o premeštaju B. K. u drugu jedinicu, da postupanje D. L. tokom službenog zadatka 2. novembra 2014. godine, kao i tokom štrajka zaposlenih u MUP-u, nije bilo u suprotnosti sa odredbama Zakona o zabrani diskriminacije. U postupku nije utvrđeno da je B. K. bio izložen uznemiravajućem i ponižavajućem postupanju na radnom mestu zbog nekog svog stvarnog ili pretpostavljenog ličnog svojstva. Zbog toga je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala mišljenje da D. L. nije prekršio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije postupanjem prema B. K. tokom obavljanja službenog zadatka 2. novembra 2014. godine i tokom štrajka zaposlenihu MUP-u, kao i da nije utvrđeno da je B. K. bio izložen ponižavajućem postupanju ili uznemiravanju na radnom mestu zbog nekog svog ličnog svojstva.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti obratio se B. K. iz Lj, pritužbom protiv D. L, zamenika komandira čete, PU za grad B, MUP Republike Srbije.

1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

– da se neposredni starešina, zamenik komandira čete D. L. već duže vreme diskriminatorno odnosi prema njemu, da ignoriše njegovo zdravstveno stanje prilikom radnih angažmana, ismeva ga, ponižava i naziva pogrdnim imenima u prisustvu drugih policijskih službenika, što kod njega izaziva stanje duboke nelagodnosti. Smatra da je diskriminisan zbog članstva u sindikalnoj organizaciji, zdravstvenog stanja i zbog podrške koju pruža LGBT populaciji,

– da je tokom izvršenja radnog zadatka, obezbeđivanja utakmice 2. novembra 2014. godine, D. L. ignorisao njegovo loše zdravstveno stanje, kao i molbe da napravi kratak odmor, što je dovelo do toga da mu je bila neophodna medicinska pomoć u Urgentnom centru,

– da je D. L, u vremenik rada, uneo neistinit podatak da je neopravdano izostao sa posla tokom štajka zaposlenih, te da je podrugljivo komentarisao rad sindikata,

– da se diskriminatorno postupanje ispoljava i u pogledu podrške koju pruža LGBT populaciji, jer ga neposredni starešina ismeva i širi neistine o njemu, predstavljajući ga kao osobu homoseksualne orijentacije, te je zbog toga bio prinuđen da se izjašnjava o svojoj seksualnoj orijentaciji.

– da se uvredljivo ponašanje D. L. naročito ispoljavalo prilikom obavljanja službenih zadataka kao što su obezbeđivanje objekta „P.” i pred održavanje Parade ponosa. Nazivao ga je pežorativnim imenima, koja se upućuju pripadnicima LGBT populacije i obraćao mu se rečima: „sutra čuvaš one tvoje” i „šta kažu oni tvoji, hoće li biti skupa?”. Takođe, postavljao mu je pitanja „da li je furundžija ili tobdžija”, kao i „šta je to klistiranje i kako ga izvodi”, a tom prilikom bili su prisutni i drugi policijski službenici: V. K, B. V. i M. Č.

– da je cilj ovakvog ponašanja D. L. da ga izvrgava ruglu pred drugim kolegama i da ga na indirektan način navede da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji. Smatra da postoji opasnost da iz tih razloga bude nepoželjan među ostalim kolegama, a neposredni starešina je već predložio da se donese rešenje kojim se premešta iz organizacione jedinice MUP-a u kojoj radi, na niže radno mesto sa manjim primanjima.

1.3. Uz pritužbu je dostavljena medicinska dokumentacija B. K, dopis koji je uputio komandantu policijske brigade 4. novembra 2014. godine, službena beleška koju je B. K. sačinio u prostorijama policijske brigade 4. novembra 2014. godine, rešenje Nezavisnog policijskog sindikata od 11. oktobra 2011. godine i odluka Nezavisnog sindikata policije od 25. septembra 2014. godine.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje  D. L.

1.5. U izjašnjenju,  između ostalog, navedeno je:

– da su navodi iz pritužbe u celosti neistiniti i predstavljaju deo kampanje B. K. sa ciljem da ospori rešenje kojim treba da bude trajno premešten iz Policijske brigade u PS S. G,

– da na prvi pogled izgleda kao da postoji problem i da je B. K. izložen neprofesionalnom tretmanu, koji traje duže vreme, međutim, ne postoji nijedan dokaz da se B. K. bilo kada, pre podnošenja ove pritužbe, žalio na postupanje prema njemu. Pritužba je usledila nakon donošenja rešenja o premeštaju, koje donosi načelnik Policijske uprave, na predlog komandanta Policijske brigade i na predlog i uz saglasnost načelnika Uprave policije,

– da je neposredni starešina B. K. zapravo D. S, koji je na bolovanju, a D. L. ga menja. Ovu činjenicu je B. K. vešto iskoristio, prikazujući da samo D. L. odlučuje o pravima iz radnog odnosa. Međutim, činjenica je da je veći deo medicinske dokumentacije i izveštaja raznih specijalista u vezi sa zdravstvenim stanjem B. K, priloženo pre nego što je komandir čete otišao na bolovanje. Oba puta, kada se B. K. obraćao tim povodom, komandant … Bataljona Policijske brigade nije bio saglasan da B. K. pređe na željeno radno mesto,

– da je neposredno pre radnog zadatka obezbeđivanja utakmice 2. novembra 2014. godine, na koji podnosilac pritužbe ukazuje, upitao sve službenike da li su sposobni za obavljanje zadatka, a B. K. je rekao da će se to videti na terenu. Kada ga je vođa patrole S. S. obavestio da B. K. ima bolove u leđima, odmah je poslao službeno vozilo, sa vozačem M. L. da ga preveze u Urgentni centar na pregled. Nakon pregleda je stupio u kontakt sa K, koji ga je obavestio da je sposoban da se kreće sam. Zatim je obavestio vozača da sačeka da se završi pregled, da odveze B. K. do autobuskog stajališta  i da se zatim vrati na obavljanje radnog zadatka. O tom događaju je obavešten i konsultovan rukovodilac obezbeđenja, major policije M. S.

– da je B. K. 22. jula 2010. godine, obavio periodični lekarski pregled  i da je tom prilikom utvrđeno da je sposoban za rad na poslovima policijskog službenika, u statusu – uniformisano ovlašćeno službeno lice.

– da su tvrdnje o diskriminaciji B. K. zbog njegove podrške LGBT populaciji neistinite i sračunate na rušenje ugleda D. L, kako bi se osporilo rešenje o premeštaju,

– da je neistina da je upitao B. K, pred održavanje Parade ponosa: „Šta kažu ovi tvoji, da li će biti skupa?”,

– da je K. spreman da zloupotrebi položaj jedne manjinske i osetljive grupe u društvu, LGBT populacije, kako bi ostvario svoje lične interese,

– da su predloženi svedoci pristrasni, jer je svedok V. K. jednom prilikom prinudno dovođen pred sud, zato što se nije odazvao na poziv za saslušanje u svojstvu osumnjičenog i više puta je disciplinski kažnjavan, dok su svedoci B. V. i M. Č. izrevoltirani zato što su i oni dobili rešenje o trajnom premeštaju iz policijske brigade, po istoj proceduri kao i podnosilac pritužbe,

– da su neosnovane optužbe za diskriminaciju na osnovu članstva u sindikatu i da su  neistine tvrdnje da mu je za vreme štrajka policije, u vremeniku rada upisivao da je neopravdano odsutan. Na nivou celog ministarstva, a na osnovu depeše MUP-a 06/1 br 187/14 od 2. oktobra 2014. godine, propisano je kako se vode vremenici za sve zaposlene koji su u štrajku, pa je za B. K. upisano isto što i za sve ostale,

– da nije čuo niti je upoznat sa tim da li se B. K. izjašnjavao o svojoj seksualnoj orijentaciji,

– da u proteklih šest meseci, za koji period je traženo izjašnjenje, B. K. nijednom nije upućen da obezbeđuje noćni klub „P.”, što se može utvrditi uvidom u radne evidencije. B. K, kao i svi drugi policijski službenici, bio je upućivan da obezbeđuje ovaj klub, kako bi svi zaposleni ravnomerno bili opterećeni u radu, a tom prilikom mu se nikada nije neprofesionalno obraćao,

– da mu nije poznato i nije čuo da se podnosilac pritužbe ikada zalagao za poštovanje prava LGBT osoba,

– da njegova seksualna orijentacija nikada nije bila predmet razgovora,

– da on nije predložio premeštaj B. K, već komandant Policijske brigade, na osnovu koga načelnik Uprave policije dostavlja predlog načelniku Policijske uprave za grad B., koji donosi rešenje o premeštaju.

1.6.  Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno odredbama čl. 37. st. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, zatražila je izjašnjenje o  relevantnim činjenicama o kojima imaju saznanja od svedoka B. V, M. Č. i V. K.

1.7. U iskazu B. V, koji nije potpisan, navedeno je:

– da je B. K. diskriminisan zbog toga što se D. L. prema njemu nije ophodio kao prema ostalim kolegama koji su se izjasnili da imaju zdravstvenih problema i nije hteo da ga oslobodi rada koji iziskuje fizički napor,

– da je upoznat sa činjenicom da B. K. pruža podršku LGBT populaciji i da je to jedan od povoda za diskriminatorno postupanje prema njemu, kao i njegovo sindikalno angažovanje.

1.8. U iskazu M. Č, navedeno je:

– da se ne seća da je prisustvovao događajima u kojima D. L. odbija zahtev B. K. za upućivanje na lekarski pregled ili ga naziva pogrdnim imenima zbog članstva u sindikatu i izražavanja podrške LGBT populaciji.

– da nema saznanja da je sa starešinom razgovarao o svojoj seksualnoj orijentaciji niti da ga je bilo ko pozvao da se o tome izjasni.

– da B. K. jeste izražavao podršku LGBT populaciji, ali da je to izrečeno kroz šalu. Tu izjavu nije komentarisao sa starešinom i ne zna kakva je njegova reakcija na tu izjavu, a ne seća se da je starešina bio prisutan tom prilikom.

1.9. U iskazu V. K, navedeno je:

– da je bio prisutan kada je L. D. pitao B. K. „šta je to klistiranje i kako se radi”. Takođe, prisustvovao je kada su D. L. i B. K. razgovarali o gej populaciji i kada je B. K. izražavao podršku gej populaciji. D. L. je nekoliko puta pitao B. K. da li je tobdžija ili furundžija,

– da je, po njegovom mišljenju, sve to izrečeno u šali i da ne predstavlja ništa ozbiljno,

– da je bio prisutan kada je pred Paradu ponosa, D. L. pitao B. K. da li će ovi njegovi šetati,

– da navedenim izjavama nije pridavao značaja, s obzirom da je sve izrečeno u šali,

– da se seća da je B. K. pričao da će osnovati svoje udruženje u okviru MUP-a.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. U toku postupka utvrđeno je da je B. K. u radnom odnosu u MUP-u Srbije, Policijska uprava za grad B, Policijska brigada…. Bataljon…. Četa… i da je trenutno njegov neposredni starešina D. L, zamenik komandira čete. Utvrđeno je da se prilikom obavljanja službenog zadatka obezbeđivanja fudbalske utakmice 2. novembra 2014. godine, B. K. žalio na bolove u leđima, zbog čega ga je, po odobrenju D. L, kolega odvezao u urgentni centar. Takođe, nesporno je da je doneto rešenje o premeštaju B. K. iz Policijske brigade u Policijsku stanicu S. G.

2.2. Uvidom u medicinsku dokumentaciju B. K, utvrđeno je da ima lumboišijalgiju, koja mu je dijagnostikovana na pregledu 30. juna 2014. godine, u Institutu za ortopedsko-hirurške bolesti „B”. Dana 2. novembra 2014. godine, B. K. primljen je u Urgentni centar zbog hroničnog bola u leđima. Prepisana mu je terapija, a 27. novembra 2014. godine pregledan je u neurološkoj ambulanti Urgentnog centra, zbog bolova u donjem delu kičme, gde mu je, takođe, prepisana terapija.

2.3. Uvidom u dopis od 4. novembra 2011. godine, utvrđeno je da se B. K. obratio komandantu Policijske brigade, sa zahtevom da mu odobri prelazak u … četu … Bataljona za obezbeđenje određenih objekata i ličnosti Policijske brigade, zbog toga što pri dužem stajanju i korišćenju zaštitne opreme oseća zdravstvene probleme.

2.4. Uvidom u službenu belešku koju je sačinio B. K. 4. novembra 2014. godine, utvrđeno je da B. K. opisao događaj od 2. novembra 2014. godine, kada je obavljao službeni zadatak obezbeđivanja utakmice. Naveo je da  su ga zabolela leđa od dužeg stajanja, zbog čega se obratio komandantu odeljenja S. S, koji je o tome obavestio zamenika komandira čete L. D. Upitao ga je najpre koji su mu simptomi, a zatim naložio da ga odvezu u urgentni centar. U urgentnom centru je primio injekcije a lekar mu je rekao da se sutradan javi svom izabranom lekaru.

2.5. Uvidom u rešenje Nezavisnog policijskog sindikata od 11. oktobra 2014. godine, utvrđeno je da B. K. postavljen na mesto koordinatora nezavisnog policijskog sindikata Srbije – Brigada policije B.

2.6. Iz odluke Nezavisnog policijskog sindikata od 25. septembra 2014. godine, utvrđeno je  da je B. K. član štrajkačkog odbora, koji je formiran u skladu sa Odlukom o stupanju u štrajk br. 477-09/14 od 16. septembra 2014. godine.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja sa svim dostavljenim prilozima, kao i relevantne pravne propise iz oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3.  Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine, u čl. 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

3.4.  Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 2. st. 1. tač. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

Odredbom člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje, dok je odredbama čl. 21. propisano  da je seksualna orijentacija privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji. Odredbom člana 25. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjena je diskriminacija zbog političkih ubeđenja lica, odnosno pripadnosti ili nepripadnosti političkoj stranci ili sindikalnoj organizaciji, a odredbom člana 27. zabranjena je diskriminacija lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.6. Imajući u vidu navode iz pritužbe, iskaza svedoka i izjašnjenja, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, zadatak Poverenika bio je da utvrdi da li je D. L, zamenik komandira čete, diskriminisao B. K. na osnovu njegovih stvarnih ili pretpostavljenih ličnih svojstava – zdravstvenog stanja, članstva u sindikalnoj organizaciji i seksualne orijentacije.

Da bi se odgovorilo na pitanje da li je u konkretnom slučaju postupanje D. L. bilo diskriminatorno, od ključne važnosti je pravilna primena pravila o preraspodeli tereta dokazivanja iz čl. 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim da je njegov neposredno pretpstavljeni izvršio akt diskriminacije, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno, načela jednakih prava i obaveza, leži na njegovom neposredno pretpostavljenom.

3.7. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da podnosilac pritužbe nije učinio verovatnim akt diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja i članstva u sindikalnoj organizaciji, u smislu čl. 45. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Naime, podnosilac pritužbe je dostavio medicinsku dokumentaciju iz koje se može zaključiti da ima određenih zdravstvenih problema, ali nije učinio verovatnim da je ponašanje D. L. na bilo koji način zasnovano na njegovom zdravstvenom stanju.  U odnosu na navode iz pritužbe da nakon pregleda u Urgentnom centru  2. novembra 2014. godine, starešina nije naložio da K. odvezu kući službenim vozilom, Poverenica ukazuje da ne postoji obaveza starešine da obezbedi prevoz do kuće zaposlenom, posebno ukoliko za to ne postoje medicinski opravdani razlozi. Pri tome, iz navoda iz izjašnjenja utvrđeno je da je D. L. obezbedio prevoz službenim vozilom do Urgentnog centra, da je nakon obavljenog pregleda najpre proverio da li je B. K. sposoban da se kreće, kao i da je obezbedio da ga službeno vozilo odveze do autobusa. Sve navedeno ukazuje na profesionalan odnos D. L. prema policijskom službeniku koji je zbog zdravstvenih problema prekinuo rad na obavljanju radnog zadatka. S druge strane, Poverenica konstatuje da se iz medicinske dokumentacije može zaključiti da je B. K, prema mišljenju lekara sa periodičnog lekarskog pregleda, zdravstveno sposoban za obavljanje radnih zadataka iz opisa svog radnog mesta.

3.8. B. K. je priložio dokaze da je član sindikalne organizacije, i to rešenje od 11. oktobra 2014. godine, kojim je postavljen na mesto koordinatora Nezavisnog policijskog sindikata Srbije za Brigadu policije B. i odluku od 25. septembra 2014. godine o stupanju u štrajk, kojom je imenovan za člana štrajkačkog odbora. Međutim, nije učinio verovatnim postojanje uzročno-posledične veze između njegovog članstva u sindikalnoj organizaciji i postupanja D. L. Naime, iz pisanih dokaza i izjašnjenja D. L, utvrđeno je da je B. K. postavljen za koordinatora sindikata pre nego što je D. L. stupio na mesto zamenika komandira čete. Takođe, iz odluke o stupanju u štrajk, utvrđeno je da je predsednik štrajkačkog odbora bio S. G, a B. K. je bio član štrajkačkog odbora, pored još dva imenovana člana. Međutim, u pritužbi niko od članova štrajkačkog odbora nije naveden kao svedok eventualnog diskriminatornog postupanja prema B. K, niti je predsednik sindikalne organizacije predložen da se o ovim okolnostima izjasni. S druge strane, u izjašnjenju D. L. navedeno je da je tačno da je u vremeniku rada upisano da je B. K. bio neopravdano odsutan u periodu od 26. septembra do 5. decembra 2014. godine, ali je to bila odluka Ministarstva unutrašnjih poslova, na osnovu depeše br. 187/14 od 2. oktobra 2014. godine, koja je važila za sve zaposlene koji su bili u štrajku, bez obzira na pripadnost sindikalnoj organizaciji. Dodatno, predloženi svedoci M. Č. i V. K, u svojim pisanim iskazima, ne pominju članstvo podnosioca pritužbe u sindikalnoj organizaciji. Jedino se u izjašnjenju svedoka B. V. iznosi jedna uopštena i paušalna tvrdnja da je B. K. diskriminisan zbog podrške koju pruža LGBT populaciji i sindikalnog angažovanja. Međutim, ovakvi navodi nisu konkretizovani niti pojašnjeni i ne može se utvrditi koje radnje D. L. predstavljaju akt diskriminacije na osnovu članstva B. K. u sindikalnoj organizaciji. Dodatno, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti imala je u vidu da iskaz B. V. nije potpisan, te se ne može prihvatiti kao validan dokaz u postupku.

3.9. Dalje je bilo potrebno analizirati da li je u konkretnom slučaju izvršen akt diskriminacije na osnovu pretpostavljene seksualne orijentacije B. K. Naime, u pritužbi je navedeno da je D. L. ismevao i širio neistine o B. K., kao o osobi homoseksualne orijentacije, zbog čega je bio primoran da se izjašnjava o svojoj seksualnoj orijentaciji. Naveo je da se takvo ponašanje D. L. naročito ispoljavalo prilikom slanja na radni zadatak obezbeđivanja noćnog kluba P, kao i pred održavanje Parade ponosa, da ga je tada nazivao pogrdnim imenima, karakterističnim za pripadnike LGBT populacije. Podnosilac pritužbe smatra da ga je D. L, na taj način, svrstao u grupu nepoželjnih, zbog čega je i doneto rešenje o premeštaju u drugu jedinicu. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da rezultati istraživanja sprovedenih 2012. i 2013. godine, pokazuju postojanje velike socijalne distance prema pripadnicima LGBT populacije. Prema rezultatima istraživanja, čak 33% ispitanih ne želi da među kolegama ima osobu drugačije seksualne orijentacije, dok 41% ispitanih ne želi da im takva osoba bude šef. Imajući u vidu navode podnosioca pritužbe, činjenicu da je doneto rešenje o njegovom premeštaju, iskaz svedoka V. K, kao i položaj seksualnih manjina u Srbiji i dominantno tradicionalan i patrijarhalan model ponašanja koji posebno karakteriše vojsku i policiju, Poverenica konstatuje da je B. K. učinio verovatnim akt diskriminacije.

S obzirom da je B. K. učinio verovatnim akt diskriminacije, teret dokazivanja da u ovom slučaju nije povređeno načelo jednakosti snosi D L. Saglasno tome, mora se oceniti da li činjenice koje je D. L. ponudio u prilog tvrđenju da nije izvršena diskriminacija, pružaju dovoljno osnova za zaključak da postoje drugi razlozi za premeštaj B. K. u drugu jedinicu, kao i da nije nije vređao njegovo dostojanstvo zbog pretpostavki o njegovoj seksualnoj orijentaciji koje bi stvorile ponižavajuće i uvredljivo okruženje, zbog kojih je B. K. bio primoran da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji.

3.10. D. L. je u izjašnjenju negirao sve navode iz pritužbe i naveo da B. K, podnošenjem pritužbe, zapravo pokušava da ospori rešenje o premeštaju iz Policijske brigade u PS S. G. Naveo je da je on zamenik njegovog neposrednog starešine D. S, koji se nalazi na bolovanju. B. K. je 31. jula 2014. godine i 4. decembra 2014. godine podneo pisani zahtev za premeštaj na lakše radno mesto u okviru policijske brigade, ali komandant …. Bataljona Policijske brigade nije bio saglasan sa premeštajem, o čemu postoje pisani dokazi. Naglasio je da je Policijska brigada jedinica poluvojnog tipa, te da on, u komandnom lancu, obavlja tehničku, najnižu funkciju tj. menja komandira čete i samim tim nema ovlašćenja da odlučuje o radnim pravima B. K. Iz rešenja o premeštaju B. K. može se zaključiti da je ovo rešenje doneo načelnik Policijske uprave za grad B, na predlog Komandanta policijske brigade, uz saglasnost načelnika Uprave policije.

3.11. D. L. je u izjašnjenju naveo da B. K. nije poznavao pre nego što je stupio na mesto zamenika njegovog nadređenog, da nije upoznat da li se B. K. izjašnjavao o svojoj seksualnoj orijentaciji, kao i da nije mu poznato da li se zalagao za poštovanje prava LGBT populacije. Poverenica je analizirala iskaze svedoka V. K. i M. Č, budući da iskaz B. V. nije potpisan i ne može služiti kao dokaz u postupku. Svedok V. K, navodi da je bio prisutan kada je D. L. pitao B. K. šta je to klistiranje i kada ga je pitao da li je topdžija ili furundžija. Takođe, naveo je i da ga je D. L. pitao da li će ovi njegovi šetati, ali je naveo i da nije pridavao značaj ovim izjavama, budući da je sve to izrečeno u šali. Svedok M. Č. naveo je da nema saznanja o tome da je D. L. nazivao pogrdnim imenima B. K, kao ni da li je razgovarao sa njim o svojoj seksualnoj orijentaciji. Naveo je da B. K. jeste izražavao podršku LGBT populaciji, ali je to izrečeno kroz šalu. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da nijedan svedok nije potvrdio da se B. K. izjašnjavao o svojoj seksualnoj orijentaciji, kao ni da ga je D. L. ili bilo ko drugi pozvao da se o tome izjasni.

3.12. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je u konkretnom slučaju potrebno utvrditi da li je D. L. povredio dostojanstvo B. K. na osnovu nekog njegovog stvarnog ili pretpostavljenog ličnog svojstva, a naročito da li je time stvoreno uvredljivo i ponižavajuće okruženje. Poverenica je imala u vidu da je D. L. negirao u svom izjašnjenju da je imao saznanja o zalaganju podnosioca pritužbe za LGBT prava, da njegova seksualna orijentacija nikada nije bila predmet razgovora, kao i da smatra da su svedoci koje je B. K. predložio pristrasni. S druge strane, Poverenica konstatuje da se iz iskaza svedoka V. K. može konsttovati da je postojala izvesna komunikacija između D. L. i B. K. o položaju LGBT populacije, a svedok je koristio određene izraze koji se odnose ili se najčešće povezuju za ponašanje seksualnih manjina. Takođe, oba svedoka su navela da nisu pridavala značaj ovoj komunikaciji, s obzirom da je sve bilo izgovoreno u šaljivom kontekstu. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, bez upuštanja u utvrđivanje eventualne pristrasnosti svedoka, konstatuje da na ovaj način, ukoliko je D. L. i izgovorio navedene rečenice, time nije stvorio atmosferu u kojoj bi postojao strah od uznemiravanja ili ponižavajućeg postupanja prema B. K. Na kraju, iz iskaza svedoka, a u kontekstu izjašnjenja D. L, ne može se sa sigurnošću utvrditi da je D. L. pretpostavljao da je B. K. pripadnik LGBT populacije, odnosno, činjenica da je znao da B. K. podržava LGBT prava, ne predstavlja sama po sebi osnov diskriminacije.

3.13. Na osnovu svega navedenog, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je u konkretnom slučaju D. L. ponudio dovoljno činjenica i dokaza na osnovu kojih se može zaključiti da nije imao uticaja na donošenje rešenja o premeštaju B. K. iz Policijske brigade u PS S. G, kao i da nije diskriminatono postupio prema njemu tokom izvršavanja službenog zadatka 2. novembra 2014. godine, odnosno, da ponašanje D. L. nije zasnovano na ličnim svojstvima B. K. – zdravstvenom stanju i članstvu u sindikalnoj organizaciji. Poverenica konstatuje i da nije utvrđeno da je L. D. pozvao B. K. na direktan ili indirektan način da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji niti da je stvarao uvredljivo i ponižavajuće okruženje zbog bilo kog stvarnog ili pretpostavljenog ličnog svojstva B. K.

4. MIŠLjENjE

4.1. Postupanjem D. L. prema B. K. tokom izvršenja službenog zadatka obezbeđenja utakmice 2. novembra 2014. godine i tokom štrajka zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova, nisu prekršene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

4.2. Nije utvrđeno da je B. K. bio izložen uznemiravanju i ponižavajućem postupanju na radnom mestu zbog bilo kog svog stvarnog ili pretpostavljenog ličnog svojstva.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić


microsoft-word-icon Pritužba B.K. protiv zamenika komandira PU zbog višestruke diskriminacije u oblasti rada Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
back to top