Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba B. M. protiv A. S. C. zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja u oblasti obrazovanja • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba B. M. protiv A. S. C. zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja u oblasti obrazovanja

del. br. 902 datum: 11. 6. 2012.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, daje mišljenja i preporuke i izriče zakonom utvrđenje mere (čl. 33. st. 1. t. 1. Zakona o zabrani diskriminacije „Sl. glasnik RS”, br. 22/2009), povodom pritužbe B. M, koju je podnela u ime svog sina M. M. protiv A. S. Ć, psihološkinje u E. t. š. „P. M.” u P, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti donosi

 

MIŠLjENjE

 

U postupku koji je sproveden po pritužbi B. M. iz B, koju je podnela u ime svog sina M. M. protiv A. S. Ć, psihološkinje u E. t. š. „P. M.” u P, nije utvrđeno da su odnos i ponašanje A. S. Ć. prema učeniku M. M. zasnovani na ličnom svojstvu učenika – smetnjama u razvoju, pa se ne mogu kvalifikovati kao diskriminatorni.

O b r a z l o ž e nj e

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti primila je pritužbu B. M, koju je podnela u ime sina M. M. protiv A. S. Ć, psihološkinje u E. t. š. „P. M.” u P, povodom ponašanja A. S. Ć. prema M. M. Podnositeljka pritužbe tvrdi da je A. S. Ć. diskriminisala M. M. na osnovu ličnog svojstva (smetnji u razvoju), kao i da A. S. Ć. ima „averziju” prema M. M. i prema „većini dece kojoj predaje psihologiju”.

U pritužbi je, pored ostalog, navedeno:

– da je A. S. Ć. na početku prve godine srednje škole M. M, obaveštena da je on emocionalno nezreo, da mu je konstatovana hiperaktivnost i da ima probleme noćnog mokrenja. Zbog tog obaveštenja, M. M. je bio odbačen kao „nenormalan”, i po mišljenju psihološkinje, nepodoban jer je agresivan, a nazivala ga je „kretenom, klošarem i govorila da će mu ona lično doći glave”;
– da M. M. uporno prikazuje kao delinkventa i narkomana koji naoružan dolazi u školu, a jednom prilikom je na čas dovela i policajca da ga pretrese;
– da je M. redovno ponižavala u svojoj kancelariji, kao nekoga „ko nema nijedan kvalitet”;
– da je zabranila deci iz razreda da se druže sa M. i da psihološkinja „mrzi” M, kao i da „mrzi svu ostalu decu”;
– da A. S. Ć. godinu i po dana „presira i manipuliše M. M;
– da je A. S. Ć. „politički obojena”, aktivna u skupštini P. i da je sudski veštak u P, zbog čega je, uz širok krug prijatelja na položaju, sebi dala za pravo bahato ponašanje prema deci i kolegama koji je se plaše;
– da je u novembru 2011. godine M. bio izbačen iz škole, ali da ga je u školu vratila prosvetna inspekcija u decembru 2011. godine;
– da je 26. januara 2012. godine bio zakazan sastanak u školi sa ciljem da se M. M. izbaci iz škole po tri osnova i to: jer nema sanitarnu knjižicu (koju je B. M. donela), zbog 36 neopravdanih časova iz prvog polugodišta i zbog nagovaranja na bludne radnje deteta sa smetnjama u razvoju;
– da je A. S. Ć. na „prethodnoj sednici” pred kolegama izjavila: da je M. M. narkoman, da je u toku postupak pred kriminalističkom policijom, ali da pošto je maloletan, škola nije u mogućnosti da dobije podatke o toku postupka već je upućena na javno tužilaštvo, čime je indirektno uticala na mišljenje kolega;
– da je B. M. na sastanku u školi izjavila da M, isto kao i dečak sa smetnjama u razvoju (za koga se u školi navodi da ga je M. nagovarao na bludne radnje), ima probleme za koje je psihijatar iz Instituta za mentalno zdravlje u Palmotićevoj dao dijagnozu, kao i da su o tome obavešteni razredni starešina i psihološkinja;
– da je na sednici u školi, B. M. izjavila da su psihološkinja, škola i inspekcijski nadzor u P. dobili izveštaj lekara specijaliste, ali da su psihološkinja i direktorka škole burno reagovale i izjavile da to nije istina. Direktorka škole je tom prilikom pozvala prosvetnog inspektora pred svim kolegama da vidi da li takav nalaz specijaliste postoji u dokumentima, kao i da je prosvetni inspektor rekao da se takav nalaz ne nalazi u dokumentaciji. Da je to bio način prikrivanja stvarnog stanja, nakon čega je B. M. poslala školi izveštaj specijaliste;
– da je na sednici 2. februara 2012. godine doneta odluka da se M. M. isključi iz škole. Sednicu je vodila psihološkinja, a počela je rečima „ko podržava onanisanje na času, hajde da glasamo”, čime je izazvala da M. M. bude opet izbačen iz škole;
– da je B. M. pitala decu iz M. razreda da li je on nagovarao dečaka sa smetnjama u razvoju da onaniše na času i da su deca odgovorila da to nije istina, a dečak sa smetnjama u razvoju je rekao da ga je žuljao kaiš;
– da moli Poverenika za zaštitu ravnopravnosti da spreči isključivanje M. M. iz škole, odnosno, da reaguje kako bi bio vraćen u školu.

Prvi dopis je B. M. dostavila Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pre nego što je M. M. isključen iz škole, i tim dopisom je traženo od Poverenice za zaštitu ravnopravnosti reaguje tako što će sprečiti M. isključenje iz škole. Nakon zahteva da podnositeljka pritužbe uredi pritužbu, kako bi se po njoj moglo postupati, B. M. je uredila pritužbu, a kako je u tom trenutku M. već bio isključen iz škole, pritužbom je traženo od Poverenice za zaštitu ravnopravnosti da pruži pomoć, kako bi M. M. bio vraćen u školu.

Uz pritužbu su podneti sledeći dokazi: molba B. M. upućena direktorki škole od 29. oktobra 2011. godine; molba B. M. upućena školskom odboru povodom isključivanja iz škole M. M. od 14. novembra 2011. godine; molba B. M. upućena nastavničkom veću povodom isključivanja iz škole M. M. od 14. novembra 2011. godine; dopuna žalbe koju je podnela B. M. na rad psihologa škole „P. M.” i na odluku nastavničkog veća od 15. novembra 2011. godine; dopis koji je B. M. uputila kao dopunu žalbe dostavljene školskom odboru 14. novembra 2011. godine, žalba B. M. upućena organu upravljanja na odluku o isključenju M. M. iz škole od 5. decembra 2011. godine; žalba povodom isključivanja iz škole M. M. od 5. decembra 2011. godine upućena Ministarstvu prosvete i nauke, rešenje direktora škole kojim se M. M. isključuje iz E. t. š. „P. M.”; pritužba B. M. Zaštitniku građana zbog isključivanja M. M. iz E. t. š. „P. M.”; dopis Zaštitnika građana o pokretanju postupka kontrole pravilnosti i zakonitosti rada E. t. š. „P. M.”, preporuka Zaštitnika građana, kojom je naloženo stavljanje van snage rešenja kojim je M. M. isključen iz škole; rešenje kojim se M. M. izriče ukor direktora, vaspitno–disciplinska mera zbog učinjene teže povrede obaveza učenika, i to: neopravdano izostajanje iz škole, 36 neopravdanih časova i ometanje nastave za školsku 2011/2012, iz čl. 62. st. 4. Zakona o srednjoj školi; odluka nastavničkog veća kojom se M. M. isključuje iz E. t. š. „P. M.” zbog učinjene povrede iz čl. 45. st. 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i čl. 4. st. 1. t. 11. Pravilnika o disciplinskoj odgovornosti učenika E. t. š. „P. M.”; rešenje Višeg suda u Beogradu od 27. januara 2012. godine kojim se obustavlja pripremni postupak za krivično delo nedozvoljene proizvodnje, držanja, nošenja i prometa oružja i eksplozivnih materijala zbog nedostatka dokaza; izveštaj lekara specijaliste Instituta za mentalno zdravlje u Palmotićevoj u Beogradu od 30. novembra 2011. godine, kojim se konstatuje gubitak koncentracije, agresivnost u školi i porodici, loša komunikacija sa ocem, noćno mokrenje M. M, od čega se i ranije lečio; izveštaj lekara specijaliste Instituta za mentalno zdravlje „Palmotićeva” od 9. februara 2012. godine, kojim se konstatuje da se M. M. oseća bolje i da je redukovao napetost i agresivnost; psihijatrijski izveštaj Instituta za mentalno zdravlje od 9. septembra 2011. godine, kojim se konstatuje da su kod M. M. prisutne razvojne teškoće koje imaju obeležja razvojnog poremećaja pažnje i aktivnosti sa pridruženim poremećajem u ponašanju.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje E. t. š. „P. M.” u P. od 25. aprila 2012. godine i izjašnjenje psihološkinje S. A. Ć. U izjašnjenju škole se, pored ostalog, navodi sledeće:

– da je M. M. upisan u E. t. š. „P. M.” u P. školske 2010/2011. godine sa lekarskim uverenjem br. 1994 od 25. aprila 2010. godine iz kog se ni u jednom segmentu ne vidi postojanje invaliditeta deteta;
– da, s obzirom na navedeno lekarsko uverenje, psihološko pedagoška služba škole nije utvrdila postojanje potrebe za posebnim radom sa M. M;
– da su kontakti M. M. sa psihološko pedagoškom službom počeli početkom njegovog školovanja, njegovim nasrtajima na „decu sa posebnim potrebama”, da su kulminirali događajima od 18. i 19. januara 2012. godine kada je M. seksualno zlostavljao učenika „sa posebnim potrebama”;
– da je učenik M. M. dolazio na razgovore u psihološko pedagošku službu posle incidenata u kojima je bio učesnik, a da razgovori sa njim nikad nisu obavljeni nasamo, već uvek u prisustvu pedagoškinje J. G, psihološkinje A. S. Ć. i radnika obezbeđenja ili direktorke škole, pa je u razgovoru sa njima utvrđeno da psihološkinja škole nije upotrebljavala pogrdne nazive, niti da je prema njemu imala drugačiji tretman nego prema ostaloj deci;
– da majka M. M. tek nakon sprovedenog disciplinskog postupka od 26. januara 2012. godine, u toku kojeg izjavljuje da je njeno dete „osoba sa posebnim potrebama” zbog noćnog mokrenja i hiperaktivnosti, školi dostavlja izveštaj lekara specijaliste i psihijatrijski izveštaj Instituta za mentalno zdravlje. Tom prilikom je tvrdila da je izveštaje dostavila već na početku njegovog školovanja 1. septembra 2010. godine razrednom starešini, sekretarijatu škole, Prosvetnoj inspekciji u Pančevu, što nije moguće, jer nijedna od ove tri strane nema ove izveštaje;

Uz izjašnjenje su podneti sledeći dokazi: prijava J. I, oca učenika N, protiv M. M, u kojoj navodi da je M. N. nagovarao na razne bludne radnje, kao na primer da onaniše na času; beleška o obavljenom razgovoru između M. M, M. oca i direktorke škole N. Č, psihološkinje S. A. Ć, pedagoškinje J. G, školskog policajca A. Ž. i radnika obezbeđenja škole A. B; mišljenje Saveta roditelja E. t. š. „P. M.” kojim se izražava nezadovoljstvo odlukom Zaštitnika građana da M. M. bude vraćen u školu; obaveštenje psihološko pedagoške službe E. t. š. „P. M.” Zaštitniku građana o preduzetim merama i aktivnostima u odnosu na učenika M. M; izjava S. A. Ć, psihološkinje škole o ponašanju M. M. i merama preduzetim u odnosu na njega.

U izjašnjenju psihološkinje S. A. Ć. se, pored ostalog, navodi i sledeće:

– da joj je B. M, M. majka, pretila da će joj se osvetiti, ne za ono što se dešava njenom sinu, već njenom mužu, koji je na službi u Vojsci Srbije i čiji ugled ona navodno kalja;
– da joj je M. M. rekao da u kući ima puno naoružanja iz Srebrenice i sa Kosova;
– da je M. M, M. otac, slao svoje kolege u vojnim džipovima da nadgledaju M. dok je u školi;
– da je o invaliditetu M. M. saznala iz dopisa Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i da je, tek nakon što je po drugi put pokrenut postupak za njegovo isključenje iz škole, njegova majka počela da donosi lekarske izveštaje prema kojima je on, navodno, hiperaktivan;
– da zbog molbe M. majke nije obavestila na vreme Centar za socijalni rad o M. ponašanju;
– da joj je M. rekao pred svedocima da su mu roditelji zabranili da priča sa njom.

Uz izjašnjenje su podneti sledeći dokazi: beleška S. A. Ć. o razgovoru sa interventnom policijom, koja je pozvana da zaštiti M. M. od ostalih učenika koji su bili revoltirani njegovim maltretiranjem, beleška S. A. Ć. o razgovoru sa B. M, M. majkom u vezi sa njegovim navodnim pucanjem iz pištolja, dopis E. t. š. „P. M.” Gradskom centru za socijalni rad odeljenje Novi Beograd u kome se Gradski centar za socijalni rad obaveštava o devijantnom ponašanju M. M. i nezainteresovanosti njegovih roditelja da to spreče.

Zaštitnik građana obavestio je Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti da je po pritužbi B. M. sproveo postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada E. t. š. „P. M.” u P. i da je nakon utvrđenih propusta na štetu dece i učenika, školi uputio mišljenje sa preporukama. Utvrđeno je propuštanje stručne službe i direktorke škole da, nakon saznanja i sumnji na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje učenika, sprovedu postupak i preduzmu mere u skladu sa Pravilnikom o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje u obrazovno–vaspitnim ustanovama, kao i propuštanje škole da o nasilju, zlostavljanju i zanemarivanju učenika obavesti druge nadležne organe, ustanove i službe i zatraži njihovo učešće u rešavanju problema, u momentu kada su oni prevazišli kompetencije i nadležnosti škole. U preporukama se, između ostalog, nalaže da se bez odlaganja stavi van snage rešenje kojim je M. M. isključen iz škole i da mu se omogući nesmetano pohađanje nastave.

Prilikom zauzimanja stava u ovom predmetu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti analizirala je navode podnositeljke pritužbe i navode iz izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 2. st. 1. t. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako čl. 26. st. 1. zabranjeno postupanje protivno načelu jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Članom 18. st. 2. t. 2. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom propisano je da je zabranjeno isključenje iz vaspitne, odnosno obrazovne ustanove koju već pohađa dete predškolskog uzrasta, učenik, odnosno student sa invaliditetom iz razloga vezanih za njegovu invalidnost, dok je Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja čl. 45. zabranjeno fizičko, psihičko i socijalno nasilje: zlostavljanje i zanemarivanje dece i učenika; fizičko kažnjavanje i vređanje ličnosti, odnosno seksualna zloupotreba dece i učenika ili zaposlenih. Za povredu ove zabrane, propisano je isključenje iz škole, kao jedna od vaspitno disciplinskih mera za učenike srednjih škola (čl. 115. st. 1. t. 3.).

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je Zaštitnik građana utvrdio određene propuste na štetu M. M. prilikom njegovog isključenja iz škole, kao i da je povodom ovih propusta doneo preporuku kojom je školi naloženo preduzimanje određenih mera. Iz svih navoda i dokaza, kako iz pritužbe, tako i iz izjašnjenja psihološkinje S. A. Ć. i direktorke škole, može se zaključiti da je došlo do poremećaja u odnosima između psihološkinje S. A. Ć. sa jedne strane, i M. M. i njegovih roditelja M. i B. M, sa druge strane. Psihološkinja S. A. Ć. nije uspela da uspostavi dobre odnose sa M, kao ni sa njegovim roditeljima. Konfliktni odnosi su eskalirali, što je dovelo do potpunog gubitka međusobnog poverenja koje je neophodno u daljem procesu obrazovanja M. M.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je u ovom slučaju, saglasno zakonskim propisima, nadležna da ispita da li je postupanjem A. S. Ć, psihološkinje, izvršen akt diskriminacije prema učeniku M. M. U pritužbi i tokom postupka nisu ponuđeni dokazi koji bi potvrdili ili opovrgli navode iz pritužbe da su odnos i ponašanje S. A. Ć. prema učeniku M. M. uzrokovani njegovim ličnim svojstvom – smetnjama u razvoju. Zbog toga u konkretnom slučaju nije utvrđeno da je S. A. Ć. izvršila povredu prava M. M. u smislu Zakona o zabrani diskriminacije. To, međutim, ne isključuje mogućnost da je došlo do eventualnih povreda nekih drugih prava M. M, koje Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nije nadležan da utvrđuje.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 

 


microsoft-word-icon Pritužba B. M. protiv A. S. C. zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja u oblasti obrazovanja Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top