Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba Bošnjačkog nacionalnog veća protiv OŠ B.B. zbog diskriminacije po osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti obrazovanja • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba Bošnjačkog nacionalnog veća protiv OŠ B.B. zbog diskriminacije po osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti obrazovanja

br. 07-00-103/2014-02 datum: 27. 5. 2014.

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe Bošnjačkog nacionalnog vijeća protiv Osnovne škole „B. B.” I. u P. U pritužbi je navedeno da je u školi nije organizovana nastava na bosanskom jeziku za pripadnike bošnjačke nacionalnosti, iako se jedan učenik prvog razreda opredelio za nastavu na bosanskom jeziku. U izjašnjenju direktora OŠ „B. B.” I. u P. navedeno je da se, prilikom anketiranja, samo jedan učenik opredelio za nastavu na bosanskom jeziku i da škola ne raspolaže stručnim kadrom za odvijanje nastave na bosanskom jeziku. U toku postupka je utvrđeno da odluka škole da ne organizuje nastavu na bosanskom jeziku samo za jednog učenika nije diskriminatorna, s obzirom na propise kojima je regulisano da se nastava na jeziku nacionalne manjine izvodi za 15 učenika, odnosno, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja za manji broj od propisanog, kao i zbog činjenice da obragovno-vaspitni rad samo sa jednim učenikom ne bi obezbedio ostvarivanje punog razvoja deteta i doveo bi do izdvajanja tog deteta iz vršnjačke grupe. Zbog toga je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala mišljenje da neorganizovanjem nastave na bosanskom jeziku u školskoj 2013/2014 godini za jednog učenika bošnjačke nacionalnosti, OŠ „B. B.” I. u P. nije prekršila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se 14. marta 2014. godine obratilo Bošnjačko nacionalno vijeće protiv OŠ „B. B.” I. u P. jer za učenike bošnjačke nacionalnosti nije organizovana nastava na bosanskom jeziku, dok je u istoj školi za učenike srpske nacionalnosti organizovana nastava na srpskom jeziku.

1.2. Bošnjačko nacionalno vijeće je u pritužbi navelo:

– da smatra da nacionalna pripadnost učenika bošnjačke nacionalnosti predstavlja osnov diskriminacije, jer je za učenike srpske nacionalnosti u istoj obrazovno-vaspitnoj ustanovi organizovana nastava na srpskom jeziku;
– da ne postoji nikakvo razumno opravdanje zasnovano na zakonu da se ne organizuje nastava na bosanskom jeziku za učenike bošnjačke nacionalnosti, jer formiranje odeljenja za nastavu na bosanskom jeziku ne iziskuje dodatne materijalne troškove, niti proširenje prostornih i kadrovskih kapaciteta obrazovno-vaspitnih ustanova, što je dokazano praksom osnovnih i srednjih škola u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu koje su od 2. septembra 2013. godine organizovale nastavu na bosanskom jeziku za sve učenike čiji su se roditelji izjasnili za takav model nastave;
– da je Bošnjačko nacionalno vijeće sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja preduzelo niz mera u periodu od kraja 2009. godine do avgusta 2013. godine, kako bi u školskoj 2013/2014 godini u Novom Pazaru, Tutinu, Prijepolju i Sjenici otpočela nastava na bosanskom jeziku za učenike čiji su se roditelji izjasnili da žele da pohađaju nastavu na bosanskom jeziku;
– da su u ovim mestima od 1. aprila do kraja avgusta 2013. godine, obrazovno-vaspitne ustanove sprovele anketu i da su se roditelji učenika izjasnili o jeziku nastave;
– da je pripremna nastava na bosanskom jeziku održana u obrazovno-vaspitnim ustanovama u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici u periodu od 21. februara do 7. juna 2013. godine;
– da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja donelo odgovarajuće dopune pravilnika za nastavu na bosanskom jeziku za osnovne škole i odobrilo udžbenike za nastavu na bosanskom jeziku za I i V razred osnovne škole;
– da je ministarstvo odobrilo većinu udžbenika za osnovne i srednje škole koje je štampala izdavačka kuća „Klett”, kao i uvoz udžbenika iz Bosne i Hercegovine;
– da se jedan učenik u OŠ „B. B.” I. u P. opredelio za nastavu na bosanskom jeziku, ali da nastava na bosanskom nije organizovana, tako da pohađa nastavu na srpskom jeziku;

1.3. U prilogu pritužbe dostavljena je sledeća dokumentacija: spisak obrazovno-vaspitnih ustanova protiv kojih je Bošnjačko nacionalno vijeće podnelo pritužbe Povereniku za zaštitu ravnopravnosti; tabelarni prikaz rezultata anketiranja roditelja o modelu nastave u školskoj 2013/2014 godini u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici i Prijepolju; obrazac za anketiranje roditelja o modelu nastave u obrazovano-vaspitnim ustanovama u Sandžaku u školskoj 2013/2014 godini; Program pripremne nastave na bosanskom jeziku za srednje stručne škole u Novom Pazaru, Sjenici, Tutinu i Prijepolju (opis programa) broj R. br. 856-04B/2013 Bošnjačkog nacionalnog vijeća od 18. septembra 2013. godine i dopis Osnovnoj školi „B. B.” I. u P. broj R. br. 550-04b/2013 od 3. jula 2013. godine.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje direktora OŠ „B. B.” I. u P. V. D.

1.5. U izjašnjenju V. D. direktora OŠ „B. B.” I. u P. između ostalog, navedeno je:

– da se OŠ „B. B.” I. u P. nalazi u multinacionalnoj sredini, da upisuje učenike bez obzira kojoj veri ili nacionalnosti pripadaju i da se nastava u školi izvodi na srpskom jeziku, u skladu sa nastavnim planom i programom koje propisuje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i propisima koji regulišu ovu materiju;
– da se, po sprovedenom anketiranju, za nastavu na bosanskom jeziku opredelio samo jedan učenik, tj. roditelj učenika I razreda, koji se kasnije nije raspitivao kod učiteljice ili u upravi škole o organizovanju nastave na bosanskom jeziku;
– da škola nema stručni kadar za nastavu na bosanskom jeziku;
– da je u skladu sa nastavnim planom i programom, škola dužna da sa liste izbornih predmeta ponudi u prvom ciklusu tri predmeta, a u drugom ciklusu četiri predmeta, od kojih učenik bira jedan prema svojim nahođenjima i sposobnostima. Škola u potpunosti sprovodi nastavni plan i program i na listama ponuđenih izbornih predmeta uvek se nalazi i predmet Maternji jezik sa elementima nacionalne kulture ali nije bilo učenika koji su se izjasnili za ovaj predmet;
– da kao direktor škole nije uradio ništa u suprotnosti sa zakonom i da se u potpunosti pridržavao uputstava koje je izdavalo resorno ministarstvo;
– da Bošnjačko nacionalno vijeće nema pravo da bez saglasnosti roditelja i učenika podnosi pritužbu protiv škole i direktora;

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Nesporno je da u OŠ „B. B.” I. u P. u toku školske 2013/2014 godine nije organizovana nastava na bosanskom jeziku.

2.2. Uvidom u prilog „Rezultati anketiranja roditelja o modelu nastave u školskoj 2013/2014 godini u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici i Prijepolju” utvrđeno je da se u OŠ „B. B.” I. u P. od ukupno 22 učenika/ca prvog razreda i 25 učenika/ca petog razreda, samo jedan roditelj izjasnio da želi da njegovo dete sluša nastavu na bosanskom jeziku, i to u prvom razredu;

2.3. Uvidom u dopis Bošnjačkog nacionalnog vijeća OŠ „B. B.” I. u P. broj R. br. 550-04b/2013 od 3. jula 2013. godine, utvrđeno je da je Bošnjačko nacionalno vijeće obavestilo školu da je obavezna da u školski program uvrsti Bosanski jezik i književnost, kao obavezni predmet i da obrazovno-nastavni rad ostvaruje na bosanskom jeziku i latiničnom pismu.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenje i antidiskriminacione i druge domaće i međunarodne propise.

Pravo na podnošenje pritužbe

3.2. U vezi sa navodom iz izjašnjenja da Bošnjačko nacionalno vijeće nije ovlašćeno da podnese pritužbu zbog diskriminacije učenika bošnjačke nacionalnosti bez saglasnosti učenika i roditelja, najpre treba ukazati da je pritužba podneta zbog, kako je u pritužbi navedeno, diskriminacije učenika bošnjačke nacionalnosti prilikom ostvarivanja manjinskih prava, u konkretnom slučaju, prava na obrazovanje na maternjem jeziku. Zakonom o zabrani diskriminacije propisano je da pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti može podneti lice koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju, a u ime i uz saglasnost lica čije je pravo povređeno, pritužbu može podneti organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava ili drugo lice. Odredbom člana 15. stav 3. Poslovnika o radu propisano je da u slučaju diskriminacije grupe lica, organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava može podneti pritužbu u svoje ime, bez saglasnosti lica koje je pretrpelo diskriminaciju.

Odredbama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina propisano je da pripadnici nacionalnih manjina u Republici Srbiji mogu da izaberu svoje nacionalne savete radi ostvarivanja prava na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obaveštavanju i službenoj upotrebi jezika i pisma. Nacionalni savet, između ostalog, predstavlja nacionalnu manjinu i u oblasti obrazovanja, preko svojih organa prati sprovođenje zakona i propisa iz oblasti obrazovanja i pokreće postupak pred Zaštitnikom građana, pokrajinskim i lokalnim ombudsmanom i drugim nadležnim organima, kada proceni da je došlo do povrede Ustavom i zakonom garantovanih prava i sloboda pripadnika nacionalnih manjina .

Saglasno navedenom, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da Bošnjačko nacionalno vijeće nije podnelo pritužbu u ime individualno određenih učenika bošnjačke nacionalnosti, već u svoje ime a u interesu sadašnjih i budućih učenika bošnjačke nacionalnosti koji žele da pohađaju nastavu na maternjem jeziku, kao i svih pripadnika bošnjačke nacionalnosti. Stoga je podnosilac pritužbe ovlašćen da podnese pritužbu, u skladu sa članom 35. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije.

Pravni okvir

3.3. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je međunarodnim i domaćim propisima određeno da je Republika Srbija u obavezi da pripadnicima nacionalnih manjina omogući obrazovanje i vaspitanje na svom jeziku ili dvojezičnu nastavu ili izučavanje jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne istorije i kulture.

3.5. Potvrđivanjem Okvirne konvencije Saveta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina Republika Srbija se obavezala da stvara potrebne uslove kako bi pripadnici nacionalnih manjina očuvali i razvijali svoju kulturu i sačuvali neophodne elemente svog identiteta, naime, religiju, jezik, tradicije i kulturno nasleđe (čl. 5), kao i da preduzme mere u oblasti obrazovanja i istraživanja kako bi se negovala kultura, jezik i vera nacionalnih manjina i većine (čl. 12).

3.6. Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Dalje, Ustav Republike Srbije garantuje pripadnicima nacionalnih manjina, pored ostalog i pravo na školovanje na svom jeziku u državnim ustanovama i ustanovama autonomnih pokrajina.

3.7. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, tako što je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Takođe, propisano je da povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje.

3.8. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja zabranjena je diskriminacija, odnosno, aktivnosti kojima se ugrožavaju, omalovažavaju, diskriminišu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etničke, jezičke, verske ili polne pripadnosti, fizičkih i psihičkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredeljenja i podsticanje ili nesprečavanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije. Ovaj zakon propisuje da je diskriminacija lica ili grupe lica svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven način, isključivanje ili ograničavanje prava i sloboda, nejednako postupanje ili propuštanje činjenja, odnosno neopravdano pravljenje razlika povlađivanjem ili davanjem prvenstva, dok ne smatra diskriminacijom posebne mere koje su uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju.

3.9. Istim zakonom je propisano da se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, da se za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na maternjem jeziku i izuzetno može da se ostvaruje i dvojezično ili na srpskom jeziku, u skladu sa posebnim zakonom . Dalje, odredbama člana 25. propisano je da u obezbeđivanju uslova za ostvarivanje prava dece, učenika i odraslih na besplatno obrazovanje i drugih prava utvrđenih ovim zakonom, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja preduzima sve neophodne mere kojima se u potpunosti obezbeđuje ostvarivanje tih prava, kao i da se funkcionisanje sistema obrazovanja i vaspitanja obezbeđuje u skladu sa opštim principima i ciljevima obrazovanja i vaspitanja ..

3.10. Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju propisano je da se obrazovno- vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, a da se za pripadnike nacionalne manjine ostvaruje i na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezično, ako se prilikom upisa u prvi razred za to opredeli najmanje 15 učenika. Dalje, propisano je da škola može da ostvaruje obrazovno-vaspitni rad na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno, dvojezično i za manje od 15 učenika upisanih u prvi razred, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja, koje daje saglasnost po pribavljenom mišljenju odgovarajućeg nacionalnog saveta nacionalne manjine. Takođe, kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, za učenike pripadnika nacionalne manjine organizuje se nastava jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture.

3.11. Odredbama Zakona o o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina propisano je da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na vaspitanje i obrazovanje na svom jeziku u institucijama predškolskog, osnovnog i srednjeg vaspitanja i obrazovanja, da je država dužna da stvori uslove za organizovanje obrazovanja na jeziku nacionalne manjine, a da je, dok ih ne obezbedi, dužna da obezbedi dvojezičnu nastavu ili izučavanje jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne istorije i kulture pripadnika nacionalne manjine. Dalje je propisano da se za ostvarivanje ovog prava može propisati određeni minimalni broj učenika, s tim da taj broj može biti manji od minimalnog broja učenika koji je zakonom propisan za obezbeđenje odgovarajućih oblika nastave i obrazovanja.

3.12. Stručnim uputstvom o formiranju odeljenja i načinu finansiranja u osnovnim i srednjim školama za školsku 2013/2014 godinu bliže je uređen način formiranja odeljenja i propisano je da se za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezično, ako se prilikom upisa u prvi razred za to opredeli najmanje 15 učenika, a škola može da ostvaruje obrazovno-vaspitni rad na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezično i za manje od 15 učenika, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.13. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju je potrebno utvrditi da li je OŠ „B. B.” I. u P. neorganizovanjem nastave na bosanskom jeziku, stavila u neravnopravan položaj učenika bošnjačke nacionalnosti u odnosu na učenike srpske nacionalnosti, za koje je organizovana nastava na srpskom jeziku.

3.14. U izjašnjenju direktora škole navedeno je da obrazovno-vaspitni rad na bosanskom jeziku nije organizovan jer se prilikom anketiranja samo jedan roditelj izjasnio da želi da njegovo dete, učenik prvog razreda, pohađa nastavu na bosanskom jeziku. Naime, Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju određeno je da je minimalan broj učenika za ostvarivanje nastave na jeziku i pismu nacionalne manjine 15 učenika, a u slučaju da je zainteresovano manje učenika od propisanog broja, moguće je organizovati nastavu uz saglasnost nadležnog ministarstva. Dakle, u zavisnosti od broja zainteresovanih učenika, škola ima mogućnost da proceni da li će u konkretnom slučaju tražiti saglasnost ministarstva. To će zavisiti, pre svega, od broja zainteresovanih učenika, ali i od drugih uslova, kao što su materijalni, pedagoški i organizacioni uslovi. Minimalan broj potrebnih učenika za koji se opredelio zakonodavac je 15, što je pola od propisanog maksimalnog broja učenika u jednom odeljenju (do 30 učenika) . S obzirom da su rezultati ankete pokazali da ne postoji dovoljna zainteresovanost učenika bošnjačke nacionalnosti za nastavu na bosanskom jeziku, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da je odluka škole da ne organizuje nastavu na bosanskom jeziku opravdana.

3.15. Propisivanje minimalnog broja učenika, kao uslova za formiranje odeljenja i ostvarivanje prava pripadnika nacionalnih manjina da pohađaju nastavu na maternjem jeziku, uslovljeno je potrebom da sistem obrazovanja i vaspitanja svojom organizacijom i sadržajem obezbeđuje efikasnost i ekonomičnost organizacije sistema radi postizanja što boljeg učinka. Organizovanje odvojene nastave za jednog učenika nesumnjivo predstavlja dodatne organizacione i materijalne troškove za obezbeđenje svih uslova potrebnih za odvijanje obrazovno-vaspitnog rada na bosanskom jeziku (posebna učionica, angažovanje dodatnog kvalifikovanog nastavnog kadra, dodatna oprema i nastavna sredstva za ostvarivanje plana i programa obrazovanja i vaspitanja na bosanskom jeziku). Pri tome treba imati u vidu da obrazovno-vaspitni rad samo sa jednim učenikom, ne bi obezbedio ostvarivanje punog intelektualnog i socijalnog razvoja deteta. U takvom slučaju, dete bi bilo segregisano i izdvojeno od svojih vršnjaka, a obrazovanje podrazumeva mnogo više od formalnog školovanja i obuhvata širok spektar životnih iskustava i proces učenja koji omogućava da deca kroz interakciju sa vršnjacima, individualno i kolektivno, razvijaju svoju ličnost, talente i sposobnosti. Imajući to u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da postoji objektivno i razumno opravdanje da škola ne organizuje nastavu na bosanskom jeziku za jednog učenika.

3.16. Slabo interesovanje učenika i učenica da pohađaju nastavu na bosanskom jeziku pokazuju i rezultati anketiranja učenika i učenica za izborne predmete. Naime, prema navodima iz izjašnjenja, svake školske godine se na listi ponuđenih izbornih predmeta kao izborni predmet nalazi i predmet Bosanski jezik sa elementima nacionalne kulture, ali nije bilo učenika koji su se izjasnili da žele da slušaju ovaj predmet. Ukoliko se ta situacija u narednim godinama promeni, to će uticati na obavezu škole da organizuje nastavu na maternjem jeziku nacionalne manjine ili da organizuje nastavu iz izbornog predmeta Bosanski jezik sa elementima kulture.

3.17. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je potrebno unaprediti položaj nacionalnih manjina, i pored postojanja dobrog pravnog okvira i zakonom definisanih visokih standarda u zaštiti prava i sloboda pripadnika nacionalnih manjina. Pravo pripadnika nacionalne manjine na obrazovanje na maternjem jeziku, u sklopu sa drugim manjinskim pravima, pomaže očuvanju nacionalnog identiteta i sprečavanju asimilacije pripadnika nacionalne manjine. Istovremeno, proces obrazovanja i vaspitanja nosi potencijal jačanja međusobnog poštovanja i razumevanja različitih zajednica unutar jednog društva. Pravo očuvanja kolektivnog identiteta pomoću obrazovanja na jeziku manjine, mora da bude uravnoteženo sa potrebom integrisanja i učešća u široj državnoj zajednici. Cilj obrazovanja i vaspitanja, pored sticanja kvalitetnih znanja i sposobnosti neophodnih za lično ostvarenje i aktivan rad i život u zajednici, jeste i poštovanje ravnopravnosti, unapređivanje tolerancije i uvažavanje različitosti.

3.18. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da Bošnjačko nacionalno vijeće, prilikom sprovođenja ankete o modelu nastave u obrazovnim ustanovama, nije zatražilo mišljenje učenika i učenica. Uvidom u anketni obrazac „Obrazac za anketiranje roditelja o modelu nastave u obrazovno vaspitnim ustanovama u Sandžaku u školskoj 2013/2014″, a što je potvrđeno navodima iz pritužbe i izjašnjenja, anketirani su samo roditelji dece, a deca nisu imala mogućnost da iskažu svoje mišljenje. Poverenica napominje da je međunarodnim i domaćim propisima utvrđeno pravo deteta da iskaže svoje mišljenje u stvarima koja se tiču deteta. U Opštem komentaru br. 12 Konvencije o pravima deteta, Komitet za prava deteta je preporučio državama ugovornicama da preduzmu radnje kako bi deci stvorile mogućnosti da izraze svoje mišljenje i da se ono pažljivo razmotri u svakom obrazovnom okruženju, uključujući i obrazovne programe, ali i izvan škole, na lokalnom i nacionalnom nivou o svim aspektima obrazovne politike, uključujući, između ostalog i školske programe, metode poučavanja i strukturu škola. Komitet ističe da se u odlukama o prelasku na sledeći nivo školovanja ili izboru predmeta mora obezbediti pravo dece da iskažu mišljenje, jer ove odluke duboko utiču na najbolji interes deteta. Zato su obrazovne ustanove, ali i nacionalni saveti u svom radu u oblasti obrazovanja i drugim oblastima koja se tiču dece, obavezni da poštuju pravo deteta da izrazi mišljenje i da ono bude pažljivo razmotreno.

3.19. Sagledavajući sve činjenice i okolnosti, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da u konkretnom slučaju OŠ „B. B.” I. u P. nije postupila diskriminatorno prema učenicima bošnjačke nacionalnosti na taj način što nije organizovala nastavu na bosanskom jeziku za jednog učenika prvog razreda.

4. MIŠLjENjE

Neorganizovanjem nastave na bosanskom jeziku u školskoj 2013/2014 godini za jednog učenika bošnjačke nacionalnosti, OŠ „B. B.” I. u P. nije prekršila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 


microsoft-word-icon Pritužba Bošnjačkog nacionalnog veća protiv OŠ B.B. zbog diskriminacije po osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti obrazovanja Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
back to top