Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba Bošnjačkog nacionalnog vijeća protiv gimnazije J. L. u S. zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti obrazovanja • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba Bošnjačkog nacionalnog vijeća protiv gimnazije J. L. u S. zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti obrazovanja

br. 07-00-109/2014-02 datum: 30. 6. 2014.

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnelo Bošnjačko nacionalno vijeće protiv Gimnazije „J. L.” u S. U pritužbi je navedeno da su učenici i učenice bošnjačke nacionalnosti diskriminisani na osnovu nacionalne pripadnosti jer u Gimnaziji „J. L.” u S. nije organizovana nastava na bosanskom jeziku i da svi učenici i učenice pohađaju nastavu na srpskom jeziku. U izjašnjenju direktora Gimnazije navedeno je da je sprovedena anketa među učenicima i učenicama škole i da se 81 učenik/ca opredelio za nastavu na bosanskom jeziku. Dalje je navedeno da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nije odobrilo promenu plana upisa, odnosno, da se umesto odobrena četiri odeljenja, formira pet odeljenja prvog razreda. U toku postupka je utvrđeno da nastava na bosanskom jeziku nije organizovana jer Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nije dalo saglasnost da se promeni plan upisa. Zbog toga je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala mišljenje da neorganizovanjem nastave na bosanskom jeziku u školskoj 2013/2014 godini za učenike i učenice bošnjačke nacionalnosti, Gimnazija „J. L.” u S. nije prekršila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se 14. marta 2014. godine obratilo Bošnjačko nacionalno vijeće protiv Gimnazije „J. L.” u S. U pritužbi je navedeno da su u gimnaziji formirana odeljenja za nastavu na bosanskom jeziku, ali da se nastava odvija na srpskom jeziku.

1.2. Bošnjačko nacionalno vijeće je u pritužbi navelo:

– da smatra da nacionalna pripadnost učenika bošnjačke nacionalnosti predstavlja osnov diskriminacije, jer je za učenike srpske nacionalnosti nastava na srpskom jeziku organizovana u skladu sa zakonom;
– da ne postoji nikakvo razumno opravdanje zasnovano na zakonu da se ne organizuje nastava na bosanskom jeziku za učenike bošnjačke nacionalnosti, jer organizovanje odeljenja za nastavu na bosanskom jeziku ne iziskuje dodatne materijalne troškove, niti proširenje prostornih i kadrovskih kapaciteta obrazovno-vaspitnih ustanova, što je dokazano praksom osnovnih i srednjih škola u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu koje su od 2. septembra 2013. godine organizovale nastavu na bosanskom jeziku za sve učenike čiji su se roditelji izjasnili za takav model nastave;
– da je Bošnjačko nacionalno vijeće sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja preduzelo niz mera u periodu od kraja 2009. godine do avgusta 2013. godine, kako bi u školskoj 2013/2014. godini u Novom Pazaru, Tutinu, Prijepolju i Sjenici otpočela nastava na bosanskom jeziku za učenike čiji su se roditelji izjasnili da žele da pohađaju nastavu na bosanskom jeziku;
– da su u ovim mestima od 1. aprila do kraja avgusta 2013. godine, obrazovno-vaspitne ustanove sprovele anketu na kojoj su se roditelji učenika izjasnili o modelu nastave;
– da je pripremna nastava na bosanskom jeziku održana u obrazovno-vaspitnim ustanovama u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici u periodu od 21. februara do 7. juna 2013. godine;
– da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja donelo Pravilnik o dopuni pravilnika o nastavnom programu za gimnazije , kojim je u program obrazovanja za prvi razred gimnazije za sve smerove dodat predmet – Bosanski jezik i književnost i Pravilnik o dopuni Pravilnika o planu udžbenika za prvi i peti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja i za prvi razred gimnazije.
– da je ministarstvo odobrilo većinu udžbenika za osnovne i srednje škole koje je štampala izdavačka kuća „Klett”, kao i uvoz udžbenika iz Bosne i Hercegovine;
– da se u Gimnaziju „J. L.” u S. upisao 81 učenik/ca čiji su se roditelji opredelili za nastavu na bosanskom jeziku, da su formirana odeljenja za nastavu na bosanskom jeziku, ali se nastava u ovim odeljenjima odvija na srpskom jeziku.

1.3. U prilogu pritužbe dostavljen je: spisak obrazovno-vaspitnih ustanova protiv kojih je Bošnjačko nacionalno vijeće podnelo pritužbe Povereniku za zaštitu ravnopravnosti; rezultati upisa u prvi razred srednje škole u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici i Prijepolju; obrazac za anketiranje roditelja o modelu nastave u obrazovno-vaspitnim ustanovama u Sandžaku u školskoj 2013/2014 godini i poziv direktorima srednjih škola za sastanak R. broj 560-04b/2013 od 11. juna 2013. godine.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje M. B, direktora Gimnazije „J. L.” u S.

1.5. U izjašnjenju direktora gimnazije, između ostalog, navedeno je:

– da nisu tačni navodi da se u odeljenjima koja su formirana na bosanskom jeziku izvodi nastava na srpskom jeziku;
– da je škola, u saglasnosti sa jedinicom lokalne samouprave, dostavila ministarstvu do 31. decembra 2012. godine Predlog plana upisa u prvi razred za školsku 2013/2014 godinu. Predloženo je da se u gimnaziju upiše 120 učenika/ca u četiri odeljenja prvog razreda;
– da je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Odlukom o upisu učenika u srednje škole za školsku 2013/2014 godinu br. 611-00-2151/2013-03 od 31. marta 2013. godine, utvrdio broj učenika koji će se upisati u prvi razred srednjih škola na teritoriji Republike Srbije po školama, područjima rada, obrazovnim profilima i trajanju obrazovanja za školsku 2013/2014 godinu. Na osnovu ove odluke, Gimnaziji „J. L.” u S, odobreno je da upiše 120 učenika, raspoređenih u četiri odeljenja, bez oznake jezika;
– da se u anketi 81 učenik/roditelj prvog razreda izjasnio za nastavu na bosanskom jeziku i da je na osnovu toga bilo potrebno izmeniti Plan upisa za školsku 2013/2014 godinu;
– da je gimnazija podnela zahtev Školskoj upravi u Novom Pazaru da umesto planiranih četiri odeljenja, ministarstvo odobri formiranje pet odeljenja – dva na srpskom jeziku i tri na bosanskom jeziku;
– da nije dobila odgovor ni saglasnost na izmenu Plana upisa za školsku 2013/2014 godinu, pa je gimnazija i drugi put uputila zahtev za priznavanje i promenu Plana upisa za školsku 2013/2014 godinu br. 73-02/13 od 3. septembra 2013. godine Školskoj upravi u Novom Pazaru, Školskoj upravi u Užicu i Ministarstvu prosvete nauke i tehnološkog razvoja;
– da do početka godine nije dobila saglasnost od ministarstva, zbog čega je formirala četiri odeljenja prvog razreda, kako je i predviđeno Odlukom o upisu učenika u srednje škole za školsku 2013/2014 godinu;
– da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, dopisom br. 021-00-57/2013-06/01 od 15. januara 2014. godine, po zahtevu Bošnjačkog nacionalnog vijeća, dalo saglasnost na sprovođenje pripremne nastave na bosanskom jeziku u četiri vaspitno-obrazovne ustanove, među kojima je i Gimnazija „J. L.” u S;
– da je pripremna nastava na bosanskom jeziku uvedena u dva odeljenja prvog razreda od 20. januara 2014. godine;
– da je gimnazija podnela zahtev ministarstvu br. 07-02/2014 od 22. januara 2014. godine za davanje stručnog uputstva, s obzirom da Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakon o srednjem obrazovanju ne poznaju „pripremnu nastavu” za bilo koji predmet. Škola nije dobila odgovor do dana dostavljanja izjašnjenja na navode iz pritužbe.

1.6. U prilogu izjašnjenja dostavljen je: plan upisa Gimnazije „J. L.” u S. broj 110-02/12 od 24. decembra 2012. godine; zapisnik Prosvetne inspekcije broj 614-18 od 18. marta 2014. godine; Predlog za formiranje odeljenja prvog razreda na osnovu izjašnjavanja učenika na kojem jeziku žele da slušaju nastavu od 16. jula 2013. godine; Zahtev za finansiranje jednog odeljenja prvog razreda preko plana upisa, na osnovu izjašnjavanja roditelja i učenika na kom jeziku žele da slušaju nastvu broj 73-02/13 od 3. septembra 2013. godine i broj 73-02/13-01 od 28. novembra 2013. godine; dopis Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja broj 021-00-57/2013-06/01 od 15. januara 2014. godine; fotokopija diplome Bošnjačkog nacionalnog vijeća direktoru gimnazije M. B, za uspešno sprovođenje nastave na bosanskom jeziku u školskoj 2013/2014 godini i zahtevi za davanje stručnog uputstva broj 07-02/2014 od 22. januara 2014. godine i broj 05-01/10-2014 od 27. februara 2014. godine.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Nesporno je da je u Gimnaziji „J. L.” u S. sprovedena anketa među učenicima i da se 81, od ukupno 120 učenika/ca, izjasnio za nastavu na bosanskom jeziku.

2.2. Uvidom u priloge koje je dostavila gimnazija utvrđeno je da se 16. jula 2013. godine, škola obratila Školskoj upravi u Novom Pazaru sa predlogom za formiranje tri odeljenja prvog razreda za nastavu na bosanskom jeziku i dva za nastavu na srpskom jeziku. Takođe, utvrđeno je da se škola 3. septembra 2013. godine obratila ministarstvu, Školskoj upravi u Užicu i Školskoj upravi u Novom Pazaru, sa zahtevom za finansiranje jednog odeljenja prvog razreda preko plana upisa, a na osnovu izjašnjavanja roditelja i učenika na kom jeziku žele da slušaju nastavu. Isti zahtev škola je ponovila 13. novembra 2013. godine ministarstvu, a 28. novembra 2013. godine Školskoj upravi u Užicu i Školskoj upravi u Novom Pazaru.

2.3. Uvidom u dopis Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja broj 021-00-57/2013-06/01 od 15. januara 2014. godine utvrđeno je da ministarstvo dalo saglasnost na sprovođenje pripremne nastave na bosanskom jeziku u četiri obrazovno-vaspitne ustanove, među kojim je i Gimnazija „J. L.” u S, u dva odeljenja prvog razreda. Dalje, navedeno je da će se pripremna nastava na bosanskom jeziku sprovoditi od početka drugog polugodišta do kraja školske 2013/2014 godine, kao i da će eventualne dodatne troškove za sprovođenje pripremne nastave na bosanskom jeziku snositi Bošnjačko nacionalno vijeće.

2.4. Uvidom u diplomu Bošnjačkog nacionalnog vijeća utvrđeno je da je 21. februara 2014. godine, u Novom Pazaru, direktoru gimnazije „J. L.” u S., dodeljena diploma za uspešno sprovođenje nastave na bosanskom jeziku u školskoj 2013/2014 godini.

2.5. Utvrđeno je da se škola 22. januara i 27. februara 2014. godine obratila Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dopisima kojima je tražila stručno uputstvo o načinu sprovođenja pripremne nastave na bosanskom jeziku, kao i tumačenje na kom jeziku će izdati svedočanstva učenicima koji pohađaju pripremnu nastavu na bosanskom jeziku.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenje i antidiskriminacione i druge domaće i međunarodne propise.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je međunarodnim i domaćim propisima određeno da je Republika Srbija u obavezi da pripadnicima nacionalnih manjina omogući obrazovanje i vaspitanje na svom jeziku ili dvojezičnu nastavu ili izučavanje jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne istorije i kulture.

3.4. Potvrđivanjem Okvirne konvencije Saveta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina Republika Srbija se obavezala da stvara potrebne uslove kako bi pripadnici nacionalnih manjina očuvali i razvijali svoju kulturu i sačuvali neophodne elemente svog identiteta, naime, religiju, jezik, tradicije i kulturno nasleđe (čl. 5), kao i da preduzme mere u oblasti obrazovanja i istraživanja kako bi se negovala kultura, jezik i vera nacionalnih manjina i većine (čl. 12).

3.5. Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Dalje, Ustav Republike Srbije garantuje pripadnicima nacionalnih manjina, pored ostalog i pravo na školovanje na svom jeziku u državnim ustanovama i ustanovama autonomnih pokrajina.

3.6. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, tako što je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Takođe, zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili isključiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.

3.7. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja zabranjena je diskriminacija, odnosno, aktivnosti kojima se ugrožavaju, omalovažavaju, diskriminišu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etničke, jezičke, verske ili polne pripadnosti, fizičkih i psihičkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredeljenja i podsticanje ili nesprečavanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije. Propisano je da je diskriminacija lica ili grupe lica svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven način, isključivanje ili ograničavanje prava i sloboda, nejednako postupanje ili propuštanje činjenja, odnosno neopravdano pravljenje razlika povlađivanjem ili davanjem prvenstva, dok ne smatra diskriminacijom posebne mere koje su uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju.

3.8. Istim zakonom je propisano da se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, da se za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na maternjem jeziku i izuzetno može da se ostvaruje i dvojezično ili na srpskom jeziku, u skladu sa posebnim zakonom . Dalje, odredbama člana 76. propisano je da se osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje, specijalističko i majstorsko obrazovanje i drugi oblici stručnog obrazovanja ostvaruju na osnovu školskog programa, koji se donosi na osnovu nastavnog plana i programa, odnosno programa određenih oblika stručnog obrazovanja, a da školski program, između ostalog, sadrži i jezik na kome se ostvaruje program, kao i da školski program donosi školski odbor, po pravilu, svake četvrte godine, u skladu sa nastavnim planom i programom.

3.9. Zakonom o srednjem obrazovanju i vaspitanju propisano je da se nastava i obrazovno-vaspitni rad ostvaruju na srpskom jeziku, a da se za pripadnike nacionalne manjine ostvaruje i na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezično, ako se prilikom upisa u prvi razred za to opredeli najmanje 15 učenika. Dalje, propisano je da škola može da ostvaruje obrazovno-vaspitni rad na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno, dvojezično i za manje od 15 učenika upisanih u prvi razred, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja, koje daje saglasnost po pribavljenom mišljenju odgovarajućeg nacionalnog saveta nacionalne manjine. Takođe, kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, za učenike pripadnika nacionalne manjine organizuje se nastava jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture.

3.10. Istim zakonom propisano je da se nastava izvodi u odeljenju do 30 učenika . Dalje, propisano je da škola čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, do 31. decembra predlaže ministarstvu broj učenika za upis, preko školskih uprava. U postupku utvrđivanja broja učenika za upis u školu u kojoj se nastava izvodi na jeziku nacionalne manjine, nacionalni savet nacionalne manjine daje mišljenje. Ukoliko nacionalni savet nacionalne manjine ne dostavi mišljenje u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, smatra se da je mišljenje dato. Ministarstvo donosi odluku o broju učenika za upis u škole čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, do 31. marta .

3.11. Odredbama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina propisano je da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na vaspitanje i obrazovanje na svom jeziku u institucijama predškolskog, osnovnog i srednjeg vaspitanja i obrazovanja, da je država dužna da stvori uslove za organizovanje obrazovanja na jeziku nacionalne manjine, a da je, dok ih ne obezbedi, dužna da obezbedi dvojezičnu nastavu ili izučavanje jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne istorije i kulture pripadnika nacionalne manjine. Dalje je propisano da se za ostvarivanje ovog prava može propisati određeni minimalni broj učenika, s tim da taj broj može biti manji od minimalnog broja učenika koji je zakonom propisan za obezbeđenje odgovarajućih oblika nastave i obrazovanja.

3.12. Stručnim uputstvom o formiranju odeljenja i načinu finansiranja u osnovnim i srednjim školama za školsku 2013/2014 godinu bliže je uređen način formiranja odeljenja i propisano je da se nastava izvodi u odeljenju do 30 učenika, kao i da odeljenje ne može imati manje od 15 učenika. Za priznavanje manjeg, odnosno većeg broja učenika u odeljenju od propisanog, škola se, uz obrazloženje, obraća resornom ministarstvu preko nadležne školske uprave.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.13. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li je Gimnazija „J. L.” u S, neorganizovanjem nastave na bosanskom jeziku, stavila učenike bošnjačke nacionalnosti u neravnopravan položaj u odnosu na učenike srpske nacionalnosti za koje je organizovana nastava na srpskom jeziku.

3.14. Odredbama člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je pravilo o prebacivanju tereta dokazivanja. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim da je škola izvršila akt diskriminacije učenika i učenica bošnjačke nacionalnosti neorganizovanjem nastave na bosanskom jeziku. Ukoliko to učini, teret dokazivanja da do povrede načela jednakih prava i obaveza nije došlo, leži na školi. Podnosilac pritužbe je učinio verovatnim akt diskriminacije, u smislu člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, s obzirom da je nesporno da nastava na bosanskom jeziku za učenike i učenice bošnjačke nacionalnosti nije organizovana. Zbog toga, teret dokazivanja da u ovom slučaju nije povređeno načelo jednakosti snosi Gimnazija „J. L.” u S. U skladu sa tim, potrebno je oceniti da li činjenice i dokazi koje je škola ponudila u prilog tvrdnji da nije izvršen akt diskriminacije, pružaju dovoljno osnova za zaključak da postoje objektivni i opravdani razlozi zbog kojih nije organizovana nastava na bosanskom jeziku.

3.15. U izjašnjenju direktora gimnazije navedeno je da nastava na bosanskom jeziku nije organizovana jer škola nije dobila saglasnost od ministarstva da formira dodatno odeljenje i organizuje nastavu na bosanskom jeziku u tri odeljenja, a u dva na srpskom jeziku. Zakonskim propisima uređeno je da škola do 31. decembra, predlaže ministarstvu broj učenika za upis, preko školskih uprava, a da ministarstvo donosi odluku o broju učenika za upis u škole do 31. marta. Takođe, propisano je i da odeljenje u srednjoj školi ne može imati više od 30 učenika/ca i da je za priznavanje većeg broja učenika u odeljenju potrebna saglasnost ministarstva. U prilogu izjašnjenja dostavljeni su dokazi koji potkrepljuju navode da je škola zatražila saglasnost ministarstva za promenu plana upisa. Naime, nakon što se 81 učenik/ca izjasnio da želi da sluša nastavu na bosanskom jeziku, škola se obratila ministarstvu tražeći odobrenje za formiranje još jednog odeljenja prvog razreda, kako bi učenike/ce rasporedila u tri odeljenja sa nastavom na bosanskom jeziku i u dva na srpskom jeziku. Takođe, priloženi su dokazi koji potkrepljuju navode da je zahtev ponovljen. Na ovaj način škola je pokazala spremnost da organizuje nastavu na bosanskom jeziku, ali bi formiranje petog odeljenja prvog razreda bez saglasnosti ministarstva, bilo u suprotnosti sa zakonom i podzakonskim aktima. S obzirom na sve navedeno, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da je Gimnazija „J. L.” u S, dostavila dokaze koji pružaju dovoljno osnova za zaključak da postoje objektivni i opravdani razlozi zbog kojih nije organizovala nastavu na bosanskom jeziku.

3.16. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, dopisom od 15. januara 2014. godine, dalo je saglasnost da Gimnazija „J. L.” u S, pored još tri obrazovno-vaspitne ustanove, organizuje „pripremnu nastavu” na bosanskom jeziku od početka drugog polugodišta do kraja školske 2013/2014 godine, u dva odeljenja prvog razreda. Na ovaj način su nastavu na bosanskom jeziku pohađali samo učenici/e dva odeljenja, tj. najviše 60 učenika/ca. Stoga, ovakvim rešenjem ministarstvo nije omogućilo da svi učenici i učenice koji su se izjasnili da žele da slušaju nastavu na bosanskom jeziku, svoje pravo i ostvare.

3.17. Pravo pripadnika nacionalne manjine na obrazovanje na maternjem jeziku omogućava učenicima pripadnicima određene nacionalne manjine da se, pre svega, izraze na maternjem jeziku, da upoznaju nacionalnu istoriju i kulturnu baštinu na maternjem jeziku i doprinosi očuvanju nacionalnog identiteta manjine. Domaćim i međunarodnim propisima utvrđeno je da je pravo na obrazovanje na maternjem jeziku zasnovano na izboru predstavnika nacionalne manjine. Učenici/e bošnjačke nacionalne manjine u Gimnaziji „J. L.” u S. su se izjasnili da žele da ostvare pravo na obrazovanje na maternjem jeziku. Iz tog razloga škola je dužna da učini sve u okviru svojih nadležnosti i u skladu sa svojim mogućnostima, da omogući učenicima i učenicama da ostvare pravo na obrazovanje na maternjem jeziku.

3.18. Pored navedenog, da bi se realizovalo pravo na obrazovanje na maternjem jeziku, potrebno je ispuniti određene preduslove za organizovanje nastave, kao što je donošenje nastavnih planova i programa za stručne škole, obezbeđivanje udžbenika na jeziku manjine, obezbeđivanje stručnog nastavnog kadra, prostor za organizovanje nastave na dva jezika, kao i dodatnu opremu i nastavna sredstava za ostvarivanje plana i programa obrazovanja i vaspitanja na bosanskom jeziku. Imajući u vidu da je ostvarivanje i/ili finansiranje navedenih preduslova za organizovanje nastave u nadležnosti Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da u konkretnom slučaju Gimnazija „J. L.” u S. nije postupila diskriminatorno prema učenicima bošnjačke nacionalnosti.

3.19. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je, pored postojanja dobrog pravnog okvira i zakonom definisanih visokih standarda u zaštiti prava i sloboda pripadnika nacionalnih manjina, potrebno unaprediti položaj nacionalnih manjina, a da pogotovo postoji potreba za većom doslednošću u primeni i poštovanju postojećeg pravnog okvira. Naime, pravo pripadnika nacionalne manjine na obrazovanje, u sklopu sa drugim manjinskim pravima, pomaže očuvanju nacionalnog identiteta i sprečavanju asimilacije pripadnika nacionalne manjine. Istovremeno, proces obrazovanja i vaspitanja nosi potencijal jačanja međusobnog poštovanja i razumevanja različitih zajednica unutar jednog društva. Pravo očuvanja kolektivnog identiteta pomoću obrazovanja na jeziku manjine, mora da bude uravnoteženo sa potrebom integrisanja i učešća u široj državnoj zajednici. Cilj obrazovanja i vaspitanja jeste, pored sticanje kvalitetnih znanja i sposobnosti neophodnih za lično ostvarenje i aktivan rad i život u zajednici, poštovanje ravnopravnosti, unapređivanje tolerancije i uvažavanje različitosti.

3.20. Na kraju, potrebno je skrenuti pažnju da je prilikom ankete o modelu nastave u obrazovnim ustanovama potrebno zatražiti mišljenje deteta, tj. učenika i učenica škole. Naime, u anketnom obrascu „Obrazac za anketiranje roditelja o modelu nastave u obrazovno vaspitnim ustanovama u Sandžaku u školskoj 2013/2014″, mogućnost da se izjasne imaju samo roditelji, a deca nije pružena mogućnost da iskažu svoje mišljenje. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je međunarodnim i domaćim propisima utvrđeno pravo deteta da iskaže svoje mišljenje u stvarima koja se tiču deteta. U Opštem komentaru br. 12 Konvencije o pravima deteta, Komitet za prava deteta je preporučio državama ugovornicama da preduzmu radnje kako bi deci stvorile mogućnosti da izraze svoje mišljenje i da se ono pažljivo razmotri u svakom obrazovnom okruženju, uključujući i obrazovne programe, ali i izvan škole, na lokalnom i nacionalnom nivou o svim aspektima obrazovne politike, uključujući, između ostalog i školske programe, metode poučavanja i strukturu škola. Komitet ističe da se u odlukama o prelasku na sledeći nivo školovanja ili izboru predmeta mora obezbediti pravo dece da iskažu mišljenje. Zato su obrazovne ustanove, kao i nacionalni saveti u svom radu u oblasti obrazovanja i drugim oblastima koja se tiču dece, obavezni da poštuju pravo deteta da izrazi mišljenje i da ono bude pažljivo razmotreno.

3.21. Sagledavajući sve činjenice i okolnosti, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da u konkretnom slučaju Gimnazija „J. L.” u S, nije prekršila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

S obzirom da je Bošnjačko nacionalno vijeće podnelo pritužbu i protiv Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u čijoj nadležnosti je obezbeđivanje uslova za ostvarivanje prava nacionalne manjine na obrazovanje na maternjem jeziku, postupanje ministarstva je predmet posebnog postupka.

4. MIŠLjENjE

Neorganizovanjem nastave na bosanskom jeziku u školskoj 2013/2014 godini za učenike/ce bošnjačke nacionalnosti, Gimnazija „J. L.” u S. nije prekršila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 


microsoft-word-icon Pritužba Bošnjačkog nacionalnog vijeća protiv gimnazije J. L. u S. zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti obrazovanja Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top