Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba D. M. protiv poslodavca zbog diskriminacije po osnovu porodičnog statusa u oblasti rada i zapošljavanja • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba D. M. protiv poslodavca zbog diskriminacije po osnovu porodičnog statusa u oblasti rada i zapošljavanja

br. 07-00-515/2014-02 datum: 13. 2. 2015.

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe D. M. protiv N. D. I. zbog odluke poslodavca da mu otkaže ugovor o radu. Podnosilac pritužbe smatra da mu je otkazan ugovor o radu jer je direktora organizacije obavestio o svojoj nameri da koristi pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta. U izjašnjenju N. D. I. navedeno je da je od samog početka rada svim zaposlenima bio poznat plan reorganizacije koja podrazumeva smanjenje radnih mesta, kao i da će u toku 2014. godine dvoje ili troje zaposlenih biti proglašeno viškom zaposlenih. U toku postupka N. D. I. izneo je objektivne razloge zbog kojih je izmenjen Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova kojim je ukinuto radno mesto na kojem je podnosilac pritužbe radio. Podnosilac pritužbe bio je jedini zaposleni koji nije vodio nijedan projekat organizacije, tako da je bio osoba sa najmanjim obimom zaduženja, a program u okviru kojeg je pružao podršku, značajno je redukovan, tako da postoje objektivno i razumno opravdanje za otkaz ugovora o radu. Imajući sve to u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ocenila je da na odluku da D. M. bude proglašen viškom zaposlenih nije uticalo njegovo obraćanje direktoru organizacije i izražavanje želje da koristi pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta, zbog čega je dala mišljenja da ovakvom odlukom poslodavca nisu prekršene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti obratio se D. M. iz B, pritužbom koju je podneo protiv N. D. I. U pritužbi je navedeno:

– da je 9. aprila 2014. godine elektronskom poštom obavestio poslodavca da planira da od juna 2014. godine koristi pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta koje je rođeno 27. marta 2014. godine;
– da je takvu odluku doneo zato što njegova supruga želi da se nakon korišćenja prava na porodiljsko odsustvo vrati na posao, a organizacija u kojoj je on radio je najavila da prestaje sa radom tokom 2015. godine, te su zajedno odlučili da je racionalno da on bude roditelj koji će napraviti pauzu u karijeri;
– da je ubrzo nakon što je poslodavca obavestio o svojoj nameri, N.D.I. doneo odluku da sprovede „organizacione promene” kojim je njegovo radno mesto proglašeno viškom 22. aprila 2014. godine;
– da smatra da je kriterijum za odluku da on bude proglašen viškom zaposlenih činjenica da je najavio odsustvo sa rada;
– da je u tom periodu kod poslodavca bila zaposlena i Z. V. na radnom mestu sa istim opisom poslova – viši koordinator programa u odeljenju Parlamentarni program i podrška programima za mlade i reformu izbornog sistema, koja nije proglašena viškom zaposlenih;
– da je u junu 2014. godine ostao bez posla usled diskriminatornih odluka organizacije i da je na taj način degradirana njegova uloga oca, njegova porodica je dovedena u izuzetno tešku materijalnu situaciju i njegovoj supruzi je uskraćena mogućnost napredovanja u karijeri;
– da smata da je tretman kojem je izložen utoliko lošiji što se organizacija u kojoj je bio zaposlen bavi promocijom ljudskih prava, demokratije i nediskriminacije.

1.2. Uz pritužbu je dostavljena kopija elektronskog pisma koje je uputio T. K. 9. aprila 2014. godine i kopija rešenja o otkazu ugovora o radu od 29. aprila 2014. godine.

1.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje N. D. I.

1.4. U izjašnjenju koje je dostavila advokatska kancelarija K. N, navedeno je da:

– N. D. I. osporava sve navode iz pritužbe i smatra da D. M. ni na koji način nije diskriminisan tokom rada i da je njegov radni odnos otkazan u potpunosti u skladu sa propisima Republike Srbije,
– N. D. I. je neprofitna organizacija koja funkcioniše na bazi (…) donacija i da je 2010. godine dobio donaciju za svoj petogodišnji program. U skladu sa tim, planirano je da N. D. I. završi sve svoje projekte i okonča svoje poslovanje u Srbiji 2015. godine, što je činjenica sa kojom su bili upoznati svi zaposleni u organizaciji. Takođe, od samog početka sprovođenja programa planirano je da će u periodu od 2013. do 2015. godine doći do organizacionih promena i smanjenja broja zaposlenih;
– N. D. I, u skladu sa planom, započeo je sa otpuštanjem viška zaposlenih 2013. godine, kada je troje zaposlenih proglašeno viškom i njihov radni odnos je prestao 31. avgusta 2013. godine;
– članovi lokalne i internacionalne uprave N. D. I. su u januaru 2014. godine doneli odluku da će D. M. i B. M. biti proglašeni viškom zaposlenih;
– odluka da će ovo dvoje zaposlenih biti proglašeni viškom zaposlenih doneta je na osnovu smanjenja obima ili završetka aktivnosti u okviru pojedinih projekata, opisa poslova, lične odgovornosti zaposlenih u okviru pojedinih projekata i radnih mesta zaposlenih. Projekat koji je vodila B. M. vršen je tokom 2013. godine, zbog čega je prestala potreba za njenim daljim radom u organizaciji. D. M. je bio jedini zaposleni koji nije bio zadužen za vođenje određenog projekta, a imajući u vidu njegov opis posla (pružanje podrške menadžerki projekta i ažuriranje profila organizacije na društvenim mrežama), doneta je odluka da njegovo radno mesto bude ukinuto;
– D. M. je u septembru 2013. godine ponuđena mogućnost da vodi određeni projekat što je on odbio;
– navodi iz pritužbe da je Z. V. radila na istom radnom mestu kao podnosilac pritužbe nisu tačni, jer je ona bila viša koordinatorka u odeljenju Reforma izbornog sistema i programa za mlade, odnosno, u pitanju su dve različite pozicije sa različitim opisima poslova. Z. V. bila je zadužena da vodi projekat, a njen ugovor o radu je otkazan 10. septembra 2014. godine, kada se većina aktivnosti na programu završila;
– T. K. je 27. januara 2014. godine usmeno obavestio podnosioca pritužbe i B. M. da će biti određeni za višak zaposlenih, kako bi imali dovoljno vremena da se pripreme za promenu radnog mesta;
– organizacione promene su nastavljene tokom 2014. godine, a za višak zaposlenih proglašeni su Z. V. i T. K.;
– da je podnosilac pritužbe obavestio poslodavca o nameri korišćenja odsustva sa rada radi nege deteta kako bi, kao zaštićena kategorija zaposlenih, izbegao otkaz ugovora o radu. U prilog ovoj tvrdnji govori činjenica da s obzirom da ovo pravo može da koristi samo u slučaju da je njegova supruga zaposlena, ona je 21. februara 2014. godine (34 dana pred porođaj) zasnovala radni odnos i prestala da ostvaruje pravo na zdravstveno osiguranje preko N. D. I, kao supruga podnosioca pritužbe. U izjašnjenju je navedeno i da „u skladu sa Zakonom o radu zaposlena mora da otpočne sa korišćenjem porodiljskog odsustva najkasnije 28 dana pre porođaja, nesporno je da je mogla da radi najviše šest dana”.
– da sve navedeno navodi na zaključak da je namera podnosioca pritužbe bila da „izigra sistem socijalnog osiguranja”, budući da bi tokom odsustva sa rada radi nege deteta imao pravo na naknadu zarade na koju ne bi imao pravo da je njegova supruga ostala nezaposlena;
– da obaveštenje od 9. aprila 2014. godine o nameri korišćenja odsustva sa rada radi nege deteta nije uticalo na ranije donete odluke, da mu je uručeno rešenje o otkazu ugovora o radu 29. aprila 2014. godine, da mu je zbog posebne porodične situacije isplaćen viši iznos otpremnine, da je on 30. maja 2014. godine potpisao izjavu da su svi njegovi odnosi po osnovu rada u N. D. I. u potpunosti i trajno regulisani i da je pritužba Povereniku za zaštitu ravnopravnosti podneta tek nakon šest meseci;

1.5. Advokatska kancelarija K. N. zatražila je od Poverenika za zaštitu ravnopravnosti da zakaže usmenu raspravu navodeći da je to pravna obaveza ovog državnog organa, s obzirom da je čl. 40 Zakona o zabrani diskriminacije propisano da se na postupak pored Poverenikom shodno primenjuju odredbe Zakona o opštem upravnom postupku, a član 139. Zakona o opštem upravnom postupku propisuje da se usmena rasprava mora odrediti u upravnim stvarima u kojima učestvuju dve strane sa suprotnim interesima.

1.6. Uz izjašnjenje su dostavljeni sledeći dokumenti: 1. punomoćje kojom je N. D. I. ovlastio advokatsku kancelariju „K. N.” za zastupanje u postupku koji se vodi pred Poverenikom, 2. izjave T. K. i N. M. na engleskom jeziku, sa overenim prevodom sudske prevoditeljke za engleski jezik, 3. izjave J. A. S. M. i B. M, 4. kopije rešenja o otkazu ugovora o radu za Ž. P, S. P, Ž. V, Z. V, B. M. i D. M, 5. kopija potvrde o odjavi sa obaveznog socijalnog osiguranja za S. M. br: … od 21. februara 2014. godine i 6. kopije Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova i Izmena br. 1 Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova.

1.7. U iskazu T. K. navedeno je:

– da su smanjenja u budžetu za 2013. i 2014. godinu bila povod da zajedno sa R. B. i N. M. razmotri neophodna smanjenja broja zaposlenih već početkom 2013. godine kada je odlučeno da će se broj zaposlenih na leto 2013. godine smanjiti za troje, u proleće 2014. godine za četvoro, u junu 2015. godine za troje i u septembru 2015. godine za troje zaposlenih;
– da je u septembru 2013. godine održao sastanak sa podnosiocem pritužbe i ponudio mu da postane rukovodilac Parlamentarnog programa što je on odbio;
– da je 27. januara 2014. godine imao odvojene sastanke sa D. M. i B. M. i obavestio ih da će njihova radna mesta biti ukinuta u maju 2014. godine;
– da je radno mesto na kojem je radio podnosilac pritužbe ukinuto zato što je bila potrebna samo jedna osoba za administriranje Parlamentarnog programa. Podnosilac pritužbe je bio jedini preostali zaposleni koji nije rukovodio nijednim programom a budžetom nije bilo predviđeno zadržavanje zaposlenog koji bi radio kao pomoćnik/asistent;
– da se 2. aprila 2014. godine sastao sa podnosiocem pritužbe kako bi porazgovarao o njegovom zahtevu da koristi pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta, da mu je nakon konsultacijama sa advokatskom kancelarijom potvrđeno da može nastaviti sa postupkom rešavanja viška zaposlenih, što je i učinjeno objavljivanjem „Odluke o smanjenju radnih mesta” 22. aprila i na sastanku sa D. M. i B. M. 23. aprila 2014. godine;

1.8. U iskazu N. M, između ostalog, navedeno je:

– da potvrđuje da je marta 2013. godine bila upoznata sa planom rešavanja problema viška zaposlenih;
– da je u januaru 2014. godine, dakle pre saznanja o nameri podnosioca pritužbe da koristi pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta, dala pristanak na predlog T. K. da se u 2014. godini za višak zaposlenih proglase D. M, B. M. i Z. V;

1.9. U iskazu J. A. između ostalog, navedeno je:

– da je svim zaposlenima početkom 2013. godine predočeno je da će u procesu završetka programa i zatvaranja kancelarije N. D. I. dve osobe biti otpuštene, dok je 2014. godine za višak zaposlenih biti proglašene dve ili tri osobe;
– da joj je u martu 2014. godine T. K. predočio da su dve osobe koje će biti proglašene za višak zaposlenih – B. M. i D. M.

1.10. U iskazu S. M, između ostalog je navedeno:

– da joj je od trenutka kada se zaposlila bilo poznato da će se broj zaposlenih smanjivati kada se projekat bude bližio kraju i da su sve koleginice i kolege koji su bili proglašavani za višak zaposlenih to znali nekoliko meseci unapred, kako bi bili u mogućnosti da traže novi posao;
– da je za odluku direktora da će D. M. biti određen za višak zaposlenih saznala sredinom februara, posredno, tako što joj je direktor saopštio „da će uskoro biti otpuštene dve osobe i da će to biti osobe bez kojih program može da funkcioniše ili koje ne vode neke od programa”

1.11. U iskazu B. M, između ostalog, navedeno je:

– da je direktor programa u septembru 2013. godine, nakon završetka radnog odnosa troje kolega, svim zaposlenima saopštio da će slične odluke biti donete u narednom periodu u skladu sa smanjenjem obima posla;
– da joj je na sastanku na kojem je bio i D. M. 23. aprila 2014. godine, saopšteno da su njih dvoje proglašeni tehnološkim viškom.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. U toku postupka utvrđeno je da je D. M. bio zaposlen kod poslodavca N. D. I. na poslovima višeg koordinatora programa u odeljenju Parlamentarni program i podrška programima za mlade i reformu izbornog sistema od 15. oktobra 2012. godine do 30. maja 2014. godine.

2.2. Među stranama nije sporno da je D. M. obavestio poslodavca 9. aprila 2014. godine o nameri korišćenja prava na odsustvo sa rada radi nege deteta,

2.3. Utvrđeno je da je N. D. I. 22. aprila 2014. godine doneo „Izmene br. 1 Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova” kojim su ukinuta radna mesta viši menadžer programa u odeljenju Program za mlade/istočna Srbija i viši menadžer programa u odeljenju Parlamentarni program i podrška programima za mlade i reformu izbornog sistema.

2.4. Uvidom u rešenje o otkazu ugovora o radu od 29. aprila 2014. utvrđeno je da D. M. otkazan ugovor o radu 30. maja 2014. godine.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE PREPORUKE

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni tokom postupka, kao i relevantne pravne propise iz oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije , odredbom člana 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Odredbom člana 15. propisana je ravnopravnost žena i muškaraca i obaveza države da razvija politiku jednakih mogućnosti, dok je odredbom čl. 66. propisano je da porodica, majka, samohrani roditelj i dete uživaju posebnu zaštitu.

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije , kojim je regulisana opšta zabrana diskriminacije, i to tako što je propisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti. Prema odredbi čl. 2. st. 1. tač. 1. diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Pored ostalog, odredbama čl. 20. regulisana je diskriminacija na osnovu pola koja postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Odredbom čl. 16. Zakona o zabrani diskriminacije regulisana je diskriminacija u oblasti rada, tako što je zabranjeno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti.

3.5. Odredbama člana 18. Zakona o radu zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invaliditet, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualnu orijentaciju, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo, a odredbom člana 20. diskriminacija je zabranjena, između ostalog, i u odnosu na obrazovanje, osposobljavanje, usavršavanje, napredovanje na poslu i otkaz ugovora o radu. Članom 12. propisano je pravo zaposlenog na posebnu zaštitu radi nege deteta a odredbom člana 157. uređeno je da kriterijum za utvrđivanje viška zaposlenih ne može da bude odsustvovanje zaposlenog sa rada zbog nege deteta. Takođe, opravdanim razlozima za otkaz ugovora o radu ne smatra se korišćenje odsustva sa rada radi nege deteta a poslodavac ne može zaposlenom otkazati ugovor o radu za vreme odsustva sa rada radi nege deteta

3.6. Zakonom o ravnopravnosti polova propisano je da je diskriminacija na osnovu pola svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva) koje ima za cilj ili posledicu da licu ili grupi oteža, ugrozi, onemogući ili negira priznanje, uživanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, građanskoj, porodičnoj i drugoj oblasti. Odredbom člana 11. propisano je da je poslodavac dužan da zaposlenima, bez obzira na pol, obezbedi jednake mogućnosti i tretman u vezi sa ostvarivanjem prava iz radnog odnosa i po osnovu rada, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.

Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.7. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li je odluka N. D. I. da za višak zaposlenih u aprilu 2014. godine proglasi D. M, prouzrokovana njegovim obaveštavanjem poslodavca da želi da nakon završetka korišćenja prava na porodiljsko odsustvo njegove supruge, koristi pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta, odnosno, da li je zasnovana na njegovom ličnom svojstvu – porodičnom statusu.

3.8. Podnosilac pritužbe smatra da je proglašen viškom zaposlenih zbog obaveštenja koje je poslao poslodavcu o nameri korišćenja odsustva sa rada radi nege deteta, a kao dokaz je priložio kopiju elektronskog pisma od 9. aprila 2014. godine u kojem je direktoru N. D. I. ponovio navode iz ranijeg razgovora o svojoj nameri da koristi pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta, počevši od juna 2014. godine. U pritužbi je navedeno i da je do organizacionih promena u N. D. I. došlo 13 dana kasnije, 22. aprila 2014. godine, što je potvrđeno i u izjašnjenju poslodavca.

3.9. Poverenica najpre konstatuje da je potrebno utvrditi da li je D. M. bio upoznat sa odlukom poslodavca da će biti proglašen viškom zaposlenih pre nego što je poslodavca obavestio o nameri korišćenja odsustva sa rada radi nege deteta. U izjašnjenju na navode iz pritužbe i u iskazima rukovodilaca T. K. i N. M, kao i zaposlenih J. A, S. M. i B. M. navedeno je da su sa neophodnošću reorganizacije rada N. D. I. upoznati svi zaposleni još krajem 2013. godine, kada im je saopšteno da će u 2013. godini biti otpušteno dvoje a u 2014. godini još dvoje ili troje zaposlenih.

Imajući u vidu izjašnjenje rukovodilaca, kao i iskaze tri zaposlene, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da se ne može smatrati verovatnim da D. M. nije bio upoznat sa ovim činjenicama, sa kojima su bili upoznati drugi zaposleni. Takođe, u odnosu na navode da je odluka da će D. M. biti proglašen viškom zaposlenih doneta još početkom 2014. godine, Poverenica ukazuje da se ne može smatrati verovatnim da podnosilac pritužbe nije bio upoznat sa ovom odlukom blagovremeno, posebno ako se ima u vidu da je tim povodom održan i sastanak sa T. K. u januaru 2014. godine. Ove navode T. K. potvrdila je i N. M, kao i druge zaposlene – J. A. navela je da je sa ovom odlukom upoznata u martu 2014. godine, a S. M. je izjavila da je u februaru posredno saznala da će D. M. uskoro biti proglašen viškom 2014. godine, jer joj je T. K. rekao „da će biti otpuštene osobe bez kojih program dalje može da funkcioniše ili koje ne vode neki program”. Imajući sve ovo u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da je D. M. bila poznata činjenica da će biti proglašen viškom zaposlenih pre nego što je poslodavcu saopštio svoju nameru o korišćenju odsustva sa rada radi nege deteta. U prilog ovome govori i činjenica da je supruga podnosioca pritužbe odjavljena sa zdravstvenog osiguranja koje je imala kao supruga osiguranika 21. februara 2014. godine, zbog zaposlenja. To znači da D. M. pre ovog datuma nije ni mogao da obavesti poslodavca o svojoj nameri korišćenja odsustva sa rada radi nege deteta. S druge strane, Poverenica je imala u vidu da u momentu kada je podnosilac pritužbe obavestio poslodavca o svojoj nameri korišćenja odsustva sa rada radi nege deteta, on to pravo još uvek nije mogao da ostvari, imajući u vidu propise sadržane u Zakonu o radu koji se odnose na korišćenje porodiljskog odsustva (za žene) i odsustva sa rada radi nege deteta, koje može da koristi jedan od roditelja.

3.10. Nadalje, u pogledu objašnjenja N. D. I. u vezi sa izborom radnih mesta koja će biti ukinuta usled reorganizacije i smanjenja obima aktivnosti N. D. I. u Srbiji, Poverenica smatra da navodi iz izjašnjenja pružaju dovoljno osnova da se odluka N. D. I. može smatrati opravdanom. Naime, podnosilac pritužbe je bio jedini zaposleni koji nije bio zadužen za vođenje određenog projekta, a Parlamentarni program, u okviru kog je pružao podršku zaposlenoj koja je vodila program, značajno je redukovan. Takođe, u konkretnom slučaju značajna je i činjenica da je Z. V, zaposlena za koju je podnosilac pritužbe naveo da je imala istovetan opis posla, proglašena viškom zaposlenih 10. septembra 2014. godine, kada se završila većina aktivnosti vezanih za program koji je vodila, jer ukazuje na doslednu politiku racionalizacije broja zaposlenih, kako je i navedeno u izjašnjenju. Zbog toga Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je N. D. I. ponudio objektivno i razumno opravdanje za odluku koga će proglasiti viškom zaposlenih, odnosno, o razlozima zbog kojih je radno mesto D. M. bilo jedno od dva radna mesta koja su ukinuta prilikom reorganizacije rada N. D. I. u aprilu 2014. godine, te da ova odluka nije zasnovana na ličnom svojstvu podnosioca pritužbe.

3.11. U odnosu na navode iz izjašnjenja da je supruga podnosioca pritužbe zasnovala radni odnos 34 dana pred porođaj i navoda da ova činjenica „navodi na zaključak da je pritužiočeva namera bila da izigra sistem socijalnog osiguranja”, Poverenica ukazuje da ovi navodi nisu analizirani jer nisu relevantni s aspekta Zakona o zabrani diskriminacije.

3.12. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje advokatskoj kancelariji K. N. da zahtev za zakazivanje usmene rasprave nema pravno utemeljenje, imajući u vidu upravo one propise kojima je zahtev obrazložen. Nesporno je da je odredbom člana 40. stav 4. Zakona o zabrani diskriminacije propisana shodna primena Zakona o opštem upravnom postupku. Potrebno je, međutim, imati u vidu da je način postupanja po pritužbama zbog diskriminacije regulisan Zakonom o zabrani diskriminacije i Poslovnikom o radu, kojim je Poverenik, u skladu sa ovlašćenjem iz čl. 34. Zakona o zabrani diskriminacije bliže uredio način rada i postupanja. Ovim propisima način postupanja Poverenika po pritužbama detaljno je regulisan, u skladu sa načelom pismenosti. Pošto postoje posebni propisi o načinu sprovođenja postupka, nema mesta shodnoj primeni pravila opšteg upravnog postupka kojim je regulisano održavanje usmene rasprave, jer se pravila opšteg upravnog postupka shodno primenjuju samo u onim situacijama koje nisu izričito regulisane posebnim pravilima o postupanju po pritužbama. Poverenica ukazuje i na činjenicu da u postupku po pritužbama zbog diskriminacije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ne odlučuje se o pravima i obavezama pravnih i fizičkih lica, već daje svoje stručno mišljenje o tome da li je u konkretnom slučaju izvršena diskriminacije, kao i odgovarajuće preporuke o načinu otklanjanja povrede prava na nediskriminaciju. Ovaj stav je potvrdio i Upravni sud rešenjem 18 U2698/14 kojim je odbačena tužba koju je advokatska kancelarija K. N. podnela u ime svog klijenta i kojom je traženo od suda da poništi mišljenje sa preporukom Poverenika za zaštitu ravnopravnosti br. 07-00-625/2013-02 od 30. decembra 2013. godine

3.13. Imajući sve navedeno u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da je N. D. I. pružio objektivno i razumno opravdanje za ukidanje dva radna mesta usled organizacionih promena u aprilu 2014. godine, od kojih je na jednom radnom mestu bio zaposlen podnosilac pritužbe, odnosno, pokazao je da ova odluka nije zasnovana na ličnom svojstvu podnosioca pritužbe.

4. MIŠLjENjE

Odlukom da otkaže ugovor o radu D. M. 30. maja 2014. godine, usled organizacionih promena, N. D. I. nije prekršio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 


microsoft-word-icon Pritužba D. M. protiv poslodavca zbog diskriminacije po osnovu porodičnog statusa u oblasti rada i zapošljavanja Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top