Pritužba D.P.P. protiv Ministarstva finansija zbog diskriminacije na osnovu porodičnog statusa u oblasti postupanja organa javne vlasti

br. 07-00-299/2015-02 datum: 30.9.2015.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku po pritužbi D. P. P, protiv Ministarstva finansija, Poreske uprave, Filijala Palilula. Podnositeljka pritužbe bila je na porodiljskom odsustvu, a u maju 2014. godine poslodavac joj je sa zakašnjenjem uplatio iznos od 133.423,22 dinara na ima naknade zarade, zbog čega ju je Poreska uprava obavezala da plati „solidarni porez”, shodno Zakonu o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru. U izjašnjenju na pritužbu navedeno je da je D. P. P. poslodavac na ime naknade za porodiljsko odsustvo u maju 2014. godine isplatio tri zaostale isplate, pri čemu joj nije obračunao umanjenje neto prihoda, zbog čega je Poreska uprava, Filijala Palilula utvrdila obavezu plaćanja razlike za uplatu neto prihoda. U toku postupka je utvrđeno da je D. P. P, zbog porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, više zaostalih isplata isplaćeno odjednom u istom mesecu, zbog čega je njen mesečni pojedinačni prihod, koji inače ne bi bio „solidarno oporezovan”, nakon sabiranja iznosa nekoliko naknada zarada prešao neoporezivi iznos od 60.000,00 dinara, te joj je Poreska uprava, Filijala Palilula utvrdila obavezu plaćanja razlike za uplatu neto prihoda. Poverenica je stava da su D. P. P. i sve druge trudnice i porodilje kojima se naknada za porodiljsko odsustvo i/ili odsustvo sa rada radi nege deteta isplaćuje sa zakašnjenjem, posredno diskriminisane primenom zakonskog pravila o utvrđivanju „solidarnog oporezivanja”, koje za njih u praksi proizvodi izrazito negativne posledice, jer su na ovaj način „kažnjene” zbog odsustva sa rada zbog porođaja i radi nege deteta. Zbog toga je Poverenica dala mišljenje da je Poreska uprava, Filijala Palilula utvrđivanjem obaveze plaćanja razlike za uplatu neto prihoda D. P. P, prekršila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Uz mišljenje je izdata i preporuka da Poreska uprava, Filijala Palilula otkloni posledice diskriminatorskog postupanja i da ubuduće, prilikom obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, ne krši odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila D. P. P. iz B, izjavljenom protiv Ministarstva finansija, Poreske uprave, Filijala Palilula. U pritužbi je navedeno:

– da je bila na porodiljskom odustvu od 24. februara do 20. juna 2014. godine i odsustvu sa rada radi nege deteta od 21. juna 2014. godine do 23. februara 2015. godine;

– da joj je poslodavac, K. c. S. na ime naknade zarade za februar, mart i april 2014. godine, sa zakašnjenjem isplatio ukupan iznos od 133.423,22 dinara, u maju 2014. godine;

– da je na ovaj ukupan iznos Poreska uprava, Filijala Palilula rešenjem od 4. juna 2015. godine obavezala da plati „solidarni porez” u iznosu od 16.355,81 dinara, na osnovu Zakona o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru;

– da je uložila žalbu, odnosno primedbe na zapisnik Poreskoj upravi, s obzirom da njena mesečna primanja ne prelazi oporezovan iznos od 60.000,00 dinara;

– da smatra da je diskriminisana i da je posledica ovakvog postupanja Poreske uprave činjenica da je bila na porodiljskom odsustvu, jer bi u suprotnom redovno primala mesečnu zaradu (59.299,00 dinara).

1.2. Uz pritužbu je dostavila sledeće dokaze: 1) zapisnik Ministarstva finansija – Poreske uprave od 13. marta 2015. godine, 2) primedbe koje je podnela na zapisnik, 3) dopuna zapisnika Poreske uprave od 3. juna 2015. godine, 4) rešenje Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za socijalnu zaštitu od 7. maja 2015. godine, 5) evidencioni list o isplaćenim naknadama za vreme porodiljskog odsustva i 6) rešenje Poreske uprave od 4. juna 2015. godine.

1.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje Poreske uprave, Filijale Palilula.

1.4. U izjašnjenju direktorke G. A, navedeno je:

– da je u maju 2014. godine, Klinički centar Srbije isplatio D. P. P. tri zaostale naknade za porodiljsko odsustvo u iznosu od 133.000,00 dinara, a da joj nije obračunao umanjenje neto prihoda u iznosu od 16.355,81 dinara;

– da je Poreska uprava, Filijala Palilula, D. P. P. izdala zapisnik od 13. marta 2015. godine, na koji je ona uložila primedbe, te je poreski inspektor Poreske uprave sastavio dopunu zapisnika od 3. juna 2015. godine;

– da je Poreska uprava, Filijala Palilula 4. juna 2015. godine donela rešenje kojim je D. P. P. utvrđena obaveza plaćanja razlike za uplatu neto prihoda u iznosu od 16.355,81 dinara, za period od 1. aprila do 30. juna 2014. godine, na osnovu Zakona o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru i Pravilnika o načinu umanjenja neto prihoda zaposlenog u javnom sektoru.

1.5. U prilogu izjašnjenja, dostavljeni su sledeći dokazi: 1) Zakon o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru, 2) Pravilnik o načinu umanjenja neto prihoda zaposlenog u javnom sektoru i 3) mišljenje Ministarstva finansija, Sektor za fiskalni sistem br. 401-22-973-2014-04.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. U toku postupka utvrđeno je da je D. P. P, zaposlena u Kliničkom centru Srbije bila na porodiljskom odsustvu od 24. februara do 20. juna 2014. godine i odsustvu sa rada radi nege detata od 21. juna 2014. godine do 23. februara 2015. godine.

2.2. Na osnovu potvrde Kliničkog centra Srbije od 7. maja 2015. godine utvrđeno je da je u maju 2014. godine D. P. P. isplaćena naknada zarade na ime porodiljskog odsustva za deo februara u iznosu od 14.824,80 dinara, zatim naknada zarade za mart 2014. godine u iznosu od 59.299,21 dinara i april 2014. godine u iznosu od 59.299,21 dinara, ukupno 133.423,22 dinara. Utvrđeno je, takođe, da Klinički centar Srbije za D. P. P. nije izvršio obustavu na ime „solidarnog poreza” po osnovu zarade u periodu od 1. aprila do 30. juna 2014. godine.

2.3. Na osnovu rešenja Ministarstva finansija – Poreske uprave, Fulijala Palilula od 4. juna 2015. godine, D. P. P. utvrđena je obaveza plaćanja razlike za uplatu neto prihoda u iznosu od 16.355,81 dinara za period od 1. aprila do 30. juna 2014. godine i naloženo da navedeni iznos plati u roku od 30 dana od dana prijema rešenja.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE PREPORUKE

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni tokom postupka, kao i relevantne pravne propise iz oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. U preambuli Direktive 2010/18/EZ o roditeljskom odsustvu navedeno je da je potrebno dati prvenstvo postupcima u oblasti podrške ravnoteži rada i življenja, a istovremeno je ukazano da je, da bi se nastavilo ostvarivanje napretka po pitanju usklađenosti, nužno uspostaviti uravnoteženu, integrisanu i održivu politiku koja obuhvata rešenja vezana za odsustvo, uz rad i uz infrastrukturu namenjenu brizi o detetu. U čl. 4. ove direktive određeno je da države članice, kako bi osigurale da radnici koriste pravo na roditeljsko odsustvo, moraju preduzeti potrebne mere kako bi zaštitile radnike od postupaka koji su za njih nepovoljniji. Pored toga, u čl. 5. je propisano da prava koja je radnik stekao ili treba da stekne na datum kada započinje roditeljsko odsustvo, moraju ostati u istom obimu sve do završetka roditeljskog odsustva. Na kraju roditeljskog odsustva primenjuju se ta prava i sve promene koje su proistekle iz nacionalnog prava, kolektivnih ugovora i/ili prakse.

3.4. Ustav Republike Srbije, odredbom člana 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Odredbom čl. 66. Ustava RS propisano je da porodica, majka, samohrani roditelj i dete uživaju posebnu zaštitu, i da se majci pruža posebna podrška i zaštita pre i posle porođaja.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, kojim je regulisana opšta zabrana diskriminacije, i to tako što je propisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti. Prema odredbi čl. 2. st. 1. tač. 1. diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj, a posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva stavlja u nepovoljniji položaj aktom, radnjom ili propuštanjem koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrani diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna.

3.6. Zakon o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru u čl. 4. propisuje da je isplatilac prihoda dužan da obračuna, obustavi i na propisani uplatni račun budžeta Republike Srbije prenese zbir razlika za uplatu obračunatih za svako lice zaposleno u javnom sektoru istog dana kada ovim licima isplaćuje umanjeni neto prihod. Odredbom stava 2. ovog člana propisano je da po isteku kalendarskog tromesečja, a najkasnije do 15. u prvom mesecu narednog kalendarskog tromesečja, Poreska uprava kontroliše da li je za prethodno kalendarsko tromesečje neto prihod zaposlenih u javnom sektoru umanjen u skladu sa ovim zakonom. Ukoliko Poreska uprava utvrdi da zaposlenom u javnom sektoru neto prihod nije umanjen prema odredbama ovog zakona, utvrdiće razliku za uplatu neto prihoda. Ako je u prethodnom kalednarskom tromesečju neto prihod koji je ostvario zaposleni u javnom sektoru od isplatioca prihoda veći od umanjenog neto prihoda, Poreska uprava rešenjem nalaže fizičkom licu da iznos razlike za uplatu neto prihoda uplati na propisani račun budžeta Republike Srbije u roku od 30 dana od dana prijema rešenja (st. 3. i 4). Ovaj zakon primenjivao se na sve isplate koje su se izvršavale od 1. januara 2014. godine do 31. oktobra 2014. godine, na osnovu Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja korisnika javnih sredstava, koji je prestao da važi 1. novembra 2014. godine (a izuzetno, kod korisnika javnih sredstava koji do 1. novembra 2014. godine nisu isplatili plate i druga stalna primanja za mesec oktobar 2014. godine i ranije mesece, Zakon o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru primenjivaće se i posle 1. novembra 2014. godine zaključno sa isplatom plate, odnosno drugog stalnog primanja za mesec oktobar 2014. godine).

3.7. Pravilnikom o načinu umanjivanju neto prihoda zaposlenog u javnom sektoru bliže se uređuje način umanjivanja neto zarade i neto zarade i drugih primanja lica koje se u skladu sa Zakonom o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru, smatra zaposlenim u javnom sektoru Republike Srbije. Prema članu 2. ovog pravilnika, umanjivanje neto prihoda zaposlenog u javnom sektoru odnosi se na umanjivanje iznosa koji čini zbir neto zarade i neto drugih primanja isplaćenih u mesecu kod isplatioca prihoda u javnom sektoru iz čl. 2. st. 1. t. 2. zakona. Ukoliko se zarada isplaćuje u jednom mesecu u više delova za isti mesec, odnosno za različite mesece, umanjivanje neto zarade vrši se najkasnije pri poslednjoj isplati u tom mesecu, za sve isplate izvršene u tom mesecu. Zarada iz stava 2. ovog člana obuhvata zaradu, odnosno platu i naknadu zarade, odnosno plate u skladu sa ovim zakonom (st. 2. i 3). Odredbom čl. 5. propisano je da ako Poreska uprava utvrdi da zaposlenom u javnom sektoru neto prihod ostvaren kod svih isplatilaca prihoda nije umanjen za svaki mesec u prethodnom kalendarskom tromesečju u skladu sa zakonom, utvrdiće razliku za uplatu neto prihoda. Razlika za uplatu neto prihoda utvrđuje se rešenjem Poreske uprave, kojim se nalaže fizičkom licu da iznos razlike za uplatu neto prihoda uplati na račun propisan za uplatu javnih prihoda budžeta Republike Srbije.

Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.8. Na osnovu navoda iz pritužbe i dokaza koji su dostavljeni uz pritužbu, utvrđeno je da je Poreska uprava, Filijala Palilula, rešenjem od 4. juna 2015. godine obavezala D. P. P, koja je tada bila na porodiljskom odsustvu, da uplati iznos od 16.355,81 dinara na ime razlike za uplatu neto prihoda, prema Zakonu o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je sa aspekta Zakona o zabrani diskriminacije potrebno ispitati da li je ovakvo postupanje Poreske uprave u suprotnosti sa imperativnim propisima kojima je diskriminacija zabranjena i koji su obavezujući za sve. Imajući u vidu predmet ove pritužbe kao i zakonska ovlašćenja i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, potrebno je utvrditi da li je Poreska uprava, Filijala Palilula, utvrđivanjem obaveze plaćanja „solidarnog poreza” stavila u nepovoljniji položaj D. P. P, koja je koristila porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta i kojoj je bez njene krivice sa zakašnjenjem uplaćeno više zaostalih primanja.

3.9. Poverenica najpre ukazuje da saglasno čl. 6. i 7. Zakona o zabrani diskriminacije, treba imati u vidu da za razliku od neposredne diskriminacije, kod koje je već na prvi pogled vidljivo da je razlikovanje, odnosno, dovođenje u nepovoljniji položaj zasnovano na ličnom svojstvu, kod posredne diskriminacije ovo razlikovanje nije uvek očigledno. Naime, koncept posredne diskriminacije zasniva se na ideji da prema licima koji se nalaze u različitoj poziciji, treba postupati različito, u onoj meri u kojoj je to nužno da bi im se omogućio jednak pristup društvenim dobrima i jednake mogućnosti za uživanje prava i sloboda. U skladu sa ovom idejom, prilikom propisivanja određenog pravila, postavljanja kriterijuma i/ili uslova koji važe za sve, treba uzeti u obzir poziciju koju određene grupe lica imaju zbog nekih svojih ličnih svojstava. Ako bi se to zanemarilo, onda bi to pravilo, kriterijum i/ili uslov bilo diskriminatorno, jer u odnosu na neke grupe proizvodi izrazito nepovoljnije dejstvo. Dakle, kod posredne diskriminacije, naizgled neutralno pravilo primenjuje se jednako prema svima, ali se upravo zbog jednake primene pravila određena lice ili grupa lica, na osnovu nekog njihovog ličnog svojstva, stavljaju u nepovoljniji položaj u odnosu na sve druge koji to svojstvo nemaju.

3.10. Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je D. P. P, zbog porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, više zaostalih isplata (za mesec februar, mart i april 2014. godine) isplaćeno u maju 2014. godine, zbog čega je njen mesečni pojedinačni prihod od 59.299,00 dinara, koji inače ne bi bio „solidarno oporezovan”, nakon sabiranja isplata koje je primila u maju 2014. godine, ukupno prešao neoporezivi iznos od 60.000,00 dinara, te joj je Poreska uprava, Filijala Palilula utvrdila obavezu plaćanja razlike za uplatu neto prihoda u iznosu od 16.355,81 dinara.

3.11. U izjašnjenju na pritužbu navedeno je da je Poreska uprava, Filijala Palilula, primenjujući odredbe čl. 4. 3akona o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru i odredbe čl. 5. Pravilnika o načinu umanjenja neto prihoda zaposlenog u javnom sektoru i službeno mišljenje o primeni Zakona o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru, D. P. P. utvrdila obavezu plaćanja razlike za uplatu neto prihoda u iznosu od 16.355,81 dinara za period od 1. aprila do 30. juna 2014. godine.

Prema odredbi čl. 4 st. 3. Zakona o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru, nesporno je da ako Poreska uprava utvrdi da zaposlenom u javnom sektoru neto prihod nije umanjen prema odredbama ovog zakona, utvrdiće razliku za uplatu neto prihoda, a prema čl. 5. Pravilnika o načinu umanjenja neto prihoda zaposlenog u javnom sektoru, ako Poreska uprava utvrdi da zaposlenom u javnom sektoru neto prihod ostvaren kod svih isplatilaca prihoda nije umanjen za svaki mesec u prethodnom kalendarskom tromesečju u skladu sa zakonom, utvrdiće razliku za uplatu neto prihoda. Prema mišljenju Sektora za fiskalni sistem Ministarstva finansija, Zakon o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru primenjuje se na sve isplate koje su tim zakonom definisane kao zarada, odnosno druga primanja zaposlenih u javnom sektoru, pri čemu za umanjivanje neto prihoda isplaćenih u mesecu nije od značaja da li je isplata prihoda koji je predmet umanjenja izvršena u više delova, za jedan mesec, odjednom za ceo mesec ili odjednom za više meseci. Poreska uprava vrši kontrolu primene Zakona o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru, tako što proverava da li je za prethodno kalendarsko tromesečje neto prihod zaposlenih u javnom sektoru umanjen u skladu sa zakonom i utvrđuje razliku za uplatu neto prihoda ako zaposlenom u javnom sektoru neto prihod nije umanjen prema zakonskim odredbama.

3.12. Saglasno čl. 7. Zakona o zabrani diskriminacije, jednak tretman onih koji se nalaze u nejednakom položaju nije dopušten, izuzev ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna, tj. ako postoji srazmernost između cilja i mere koja je preduzeta radi njegovog ostvarivanja. S obzirom da je cilj Zakona o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru bio da „solidarno oporezuje” mesečne prihode koji prelaze određeni iznos, a da Poreska uprava, nakon provere, ukoliko zaposlenom u javnom sektoru neto prihod nije umanjen prema zakonskim odredbama, utvrdi razliku za uplatu neto prihoda, može se konstatovati da je u pitanju zakoniti cilj koji se želi postići.

Međutim, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuju da je pored zakonitog cilja, neophodno da sredstva za postizanje tog cilja budu primerena i nužna, kao i da postoji srazmernost između mere koja je preduzeta i cilja koji se tom merom želi ostvariti. U konkretnom slučaju, evidentno je da ne postoji srazmera između preduzete mere i cilja, s obzirom da primena ovakvog pravila u praksi, prilikom utvrđivanja „solidarnog oporezivanja”, proizvodi izrazito negativne posledice na D. P. P, kao i na sve druge trudnice i porodilje kojima se naknada za porodiljsko odsustvo ili odsustvo sa rada radi nege deteta isplaćuje sa zakašnjenjem, te se u istom mesecu izvrši više zaostalih isplata, zbog čega Poreska uprava nakon sabiranja ukupnih prihoda u istom mesecu utvrđuje obavezu tzv. „solidarnog oporezivanja”. Posledica primene ovakvog pravila za trudnice i porodilje dovodi do toga da one budu dodatno „kažnjene” zbog porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta i pored toga što su već „kažnjene” time što poslodavac kasni sa isplatom mesečne zarade ili naknade zarade zbog porodiljskog odsustva, što ugrožava i njihovu egzistenciju. Ovo jasno pokazuje da primena ovog pravila u praksi proizvodi posledice koje nisu srazmerne cilju koji se želeo postići donošenjem Zakona o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru.

4. MIŠLjENjE

Rešenjem od 4. juna 2015. godine, kojim je Poreska uprava, Filijala Palilula utvrdila obavezu plaćanja razlike za uplatu neto prihoda D. P. P. u iznosu od 16.355,81 dinara, prekršene su odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Ministarstvu finansija, Poreskoj upravi, Filijali Palilula da otkloni posledice diskriminatornog postupanja prema D. P. P, kao i da ubuduće, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, ne krši odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da Ministarstvo finansija, Poreska uprava, Filijala Palilula obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko da Ministarstvo finansija, Poreska uprava, Filijala Palilula ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti će o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković


microsoft-word-icon Pritužba D.P.P. protiv Ministarstva finansija zbog diskriminacije na osnovu porodičnog statusa u oblasti postupanja organa javne vlasti Преузми


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top