Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba D. S. protiv direktora i pedagoškinje OŠ ILR zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta u oblasti obrazovanja • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba D. S. protiv direktora i pedagoškinje OŠ ILR zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta u oblasti obrazovanja

br. 07-00-738/2013-02 datum: 14. 4. 2014.

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela D. S. iz V. G. u ime maloletne ćerke M. M, protiv direktora M. M. i pedagoškinje I. P. O. u OŠ „I. l. r.” u V. G. U pritužbi je navedeno da je M. M. učenica je prvog razreda i dete sa oštećenim vidom, a da joj u školi nije bila pružena adekvatna podrška, da nije imala udžbenike za decu sa oštećenim vidom, da pedagoškinja nije bila dostupna i raspoložena za saradnju sa roditeljima, što je sve uticalo na ostvarivanje prava na obrazovanje. U izjašnjenjima direktora i pedagoškinje škole navedene su različite aktivnosti koje su preduzimane u vezi sa obrazovanjem M. M. U toku postupka je utvrđeno da su udžbenici i nastavna sredstava za učenike sa oštećenim vidom obezbeđeni tek na kraju prvog polugodišta, 18. decembra 2013. godine, kao i da je individualni obrazovni plan izrađen tek 16. januara 2014. godine. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da su direktor M. M. i pedagoškinja I. P. O, koja je odgovorno lice za sprovođenje individualnog obrazovnog plana učenice M. M, propuštajući da pruže potrebnu podršku u obrazovanju, stavili M. M. u nepovoljniji položaj u odnosu na druge učenike. Zbog toga im je data preporuka da preduzmu sve neophodne radnje i mere kojima će obezbediti potrebnu podršku u obrazovanju za M. M, da ubuduće vode računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti ne krše zakonske propise o zabrani diskriminacije, kao i da organizuju obuke i edukacije za zaposlene u školi na temu diskriminacije u obrazovanju, posebno u odnosu na učenike kojima je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, teškoća u učenju i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti obratila se D. S. iz V. G, u ime svoje maloletne ćerke M. M, pritužbom protiv M. M, direktora OŠ „I. l. r.” u V. G. i pritužbom protiv I. P. O, pedagoškinje škole.

1.2. U pritužbama D. S, između ostalog, navedeno je:

– da je sedmogodišnja M. M. devojčica sa oštećenim vidom i da je od 1. septembra 2013. godine učenica prvog razreda u OŠ „I. l. r.” u V. G;
– da se direktor M. M. i menadžment škole nisu potrudili da obezbede udžbenike za decu sa oštećenim vidom, kako bi M. M. mogla da prati nastavu ravnopravno sa drugom decom, čime joj je uskraćeno pravo na obrazovanje;
– da je na tek na inicijativu majke sazvana interresorna komisija (komisija za procenu potrebe za dodatnom zdravstvenom, socijalnom ili obrazovnom podrškom), koja je dala mišljenje, ali škola nije pružila ni jednu od preporučenih vrsta podrške iz tog mišljenja;
– da pedagoškinja i direktor škole nisu bili spremni da D. S. odgovore na pitanja u vezi sa obrazovanjem njene ćerke, kao i da su bili grubi i neljubazni;
– da pedagoškinja I. P. O. nije prihvatila predlog D. S. da se sastanu pre početka školske godine, pre polaska M. M. u prvi razred, da je često bila neprijatna i da nije želela da razgovora niti da sarađuje;
– da od početka školske 2013/14, direktor i pedagoškinja nisu uputili dopis školi za učenike oštećenog vida u Z, radi dobijanja udžbenika i nastavnih sredstava na korišćenje, iako ih je D. S. više puta molila;
– da škola, iako je bila upoznata sa činjenicom da devojčica sa oštećenim vidom polazi u prvi razred, nije organizovala edukaciju učiteljice;
– da je podnositeljka pritužbe kupila laptop sa posebnim programom da bi M. M. mogla da prati nastavu;
– da je učiteljica M. M. rekla da je I. P. O. „vikala na nju” kada je tražila pomoć u vezi devojčice i da joj nikada „nije ni izašla u susret”, ali i da se „plaši da bilo šta iznese javno kako ne bi došao u pitanje njen posao”.

1.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa su u toku postupka pribavljena izjašnjenja M. M, direktora škole i I. P. O, pedagoškinje škole.

1.4. U izjašnjenju I. P. O, pedagoškinje OŠ „I. l. r.” u V. G, između ostalog je navedeno:

– da nije tačno da nije bila zainteresovana za upućivanje devojčice na interresornu komisiju, već naprotiv, da je ona inicirala upućivanje na komisiju jer je povremena članica interresorne komisije, ali da datum održavanja komisije ne zavisi od nje, već i od drugih članova i članica komisije;
– da je zbog upućivanja na interresornu komisiju pribavila pedagoški profil devojčice iz predškolske ustanove, da je na osnovu tog profila i kasnijeg mišljenja interresorne komisije, u oktobru 2013. godine tim za inkluziju (čija je ona koordinatorka) izradio novi pedagoški profil devojčice;
– da je M. M. sa majkom u maju 2013. godine (pre nego što je postala učenica škole) bila na razgovoru u stručnoj službi škole kada je i „objašnjeno kako devojčica funkcioniše”;
– da je pedagoškinja sa koleginicom socijalnom radnicom, formirala odeljenja prvog razreda tako da u odeljenju M. M. bude tri učenika manje nego u drugim odeljenjima;
– da je ispoštovana želja majke da M. M. bude u odeljenju sa drugaricom i drugom koji joj pomažu i sa kojima se rado igra;
– da je izabrana učionica u prizemlju, preko puta ulaznih vrata škole, kako bi devojčica mogla lakše da se orijentiše;
– da su učiteljica D. S. i pedagoškinja prisustvovale edukativnom sastanku u organizaciji Saveza slepih u Požarevcu u septembru 2013. godine;
– da je pre polaska M. M. u prvi razred, podnositeljka pritužbe dolazila dva puta u školu, da je sa njom i razgovarano u stručnoj službi, da je sa direktorom obišla školu i da joj je pokazao poseban toalet za devojčicu, na kojem je majka insistirala;
– da je u jednom telefonskom razgovoru sa podnositeljkom pritužbe došlo do toga da su obe povisile ton, ali da je pedagoškinja nastavila saradnju u interesu deteta „a pri tom teško podnoseći stalne optužbe majke”;
– da je zvanično obilazeći nastavu, posetila čas učiteljice D. S. 18. oktobra 2013. godine, kada se uverila u navode učiteljice da se devojčica dobro snalazi i da uči slova na laptopu sa specijalnim reljefnim stikerima koji su zalepljeni na tastaturi;
– da se devojčica tom prilikom vidno uznemirila, što je učiteljica opravdala nervozom zbog saznanja da je neko došao da prisustvuje času. Da je zbog toga dalji rad M. M. pratila tiho, ulazeći u učionicu nekim drugim povodom i informisala se o učenici kroz razgovore sa učiteljicom;
– da je inicirala planiranje aktivnosti odeljenja u koje je i devojčica bila uključena;
– da ne želi da komentariše navode pritužbe o njenom odnosu sa učiteljicom, jer su takvi navodi „rekla-kazala” čime ne želi da se bavi;
– da je upućen zahtev predsedniku opštine V. G. za obezbeđivanje finansijskih sredstava za dodatnu podršku devojčici, kao i okvirni cenovnik za nabavku udžbenika, sredstava za rad i dodatnu edukaciju učiteljice;
– da je uspostavljen kontakt sa Školom za učenike oštećenog vida „V. R.” u Z, da je dogovorena saradnja, koja je ostvarena potpisivanjem ugovora o posetama školi i nabavci udžbenika i „realizacija istih u decembru 2013. godine”;
– da su prilikom posete navedenoj školi, roditelji zajedno sa učiteljicom „nabavili potrebne udžbenike i neka nastavna sredstva”, a da će se dodatna edukacija učiteljice ostvariti u drugom polugodištu školske 2013/14 godine;
– da je naknadno poslat zahtev opštini V. G. za nabavku Perkins Brajeve mašine koja je neophodna za rad detetu sa oštećenim vidom, jer se stara, koju je devojčica koristila, pokvarila;
– da je uz učešće roditelja, nabavljen ultrazvučni štap kao pomagalo pri kretanju;
– da već 21 godinu radi kao diplomirani pedagog, od čega 11 godina u školi i da se trudi da posao obavlja profesionalno, u skladu sa zakonom i po svojoj savesti;
– da je ova škola i „ranije kada inkluzija nije bila obavezna” imala učenicu sa oštećenim vidom i da su imali divnu saradnju sa učenicom i njenim roditeljima;
– da u školi postoji lični karton devojčice sa svom dokumentacijom, koju može poslati ako za tim postoji potreba.

1.5. U izjašnjenju M. M, direktora OŠ „I. l. r.” u V. G, između ostalog navedeno je:

– da je mišljenje interresorne komisije ispoštovano nakon sklapanja ugovora između škole OŠ „I. l. r.” u V. G. i Škole za učenike oštećenog vida „V. R.” u Z. o obezbeđivanju saradnje u vezi nabavke potrebnih učila za učenicu M. M;
– da je do realizacije došlo u decembru 2013. godine, kada su roditelji devojčice sa učiteljicom D. S, posetili školu u Z. i nabavili udžbenike i potrebna nastavna sredstva;
– da je opština V. G, na zahtev škole, odobrila i isplatila novčana sredstva za Perkins-Brajevu mašinu čija je nabavka u toku;
– da je postignut dogovor sa učiteljicom i stručnom službom škole da se u drugom polugodištu, po izboru adekvatnog seminara, realizuje edukacija učiteljice.

1.6. U prilogu izjašnjenja direktora škole dostavljeno je: 1) zahtev predsedniku opštine V. G. za obezbeđenje finansijskih sredstava za dodatnu podršku učenika oštećenog vida uključenog u proces inkluzivnog vaspitanja u školi u V. G. broj 2354 od 15. novembra 2013. godine; 2) molba školi za učenike oštećenog vida broj 2455 od 2. decembra 2013. godine; 3) zahtev koordinatoru interresorne komisije broj 2468 od 4. decembra 2013. godine; 4) sporazum o saradnji OŠ „I. l. r.” u V. G. i Škole za učenike oštećenog vida „V. R.” u Z. br. 2484 od 5. decembra 2013. godine; 5) ovlašćenje br. 2592 od 18. decembra 2013. godine; 6) predračun Tehnomanija d.o.o. Beograd za diktafon od 2. decembra 2013. godine; 7) elektronska prepiska stručne službe škole i direktora Gloria Ferrari d.o.o. Beograd o nabavci pisaće mašine, 8) predračun za Parkins Brajevu pisaću mašinu; 9) izvod iz stanja i promena sredstava na budžetu opštine V. G, 10) dopis Predškolske ustanove „M. c.” u V. G. o dostavljanju pedagoškog profila deteta; 11) poziv Saveza slepih Srbije br. 272 za tribinu „Oblici podrške saveza i organizacija učenicima i studentima u inkluzivnom obrazovanju” od 26. avgusta 2013. godine; 12) deo Obrasca 3. – Sadržaj individualno obrazovnog plana učenice M. M. (pedagoški profil učenice br. 1963 od 3. oktobra 2013. godine i plan aktivnosti škole br. 1964 od 3. oktobra 2013. godine); 13) saglasnost roditelja na IOP br. 7614 od 16. januara 2014. godine; 14) plan posete časovima za oktobar 2013. godine pedagoškinje I. P. O. i obrazac za posmatranje i vrednovanje školskog časa učiteljice D. S. 18. oktobra 2013. godine; 15) deo mišljenja dva člana Komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške za M. M. (Obrazac broj 2); 16) izvodi iz dnevnika rada pedagoga 29. septembra 2013. godine i 3. decembra 2013. godine i 17) opšti podaci o učeniku i njegovoj porodici od 23. maja 2013. godine, upitnik za roditelje i lista učenika/ca odeljenja u koje ide M. M.

1.7. Imajući u vidu da su obe pritužbe podnete povodom iste pravne stvari, postupci su spojeni, te je u skladu sa odredbom člana 117. Zakona o opštem upravnom postupku vođen jedan postupak.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Među stranama nije sporno da M. M, od 1. septembra 2013. godine, pohađa prvi razred OŠ „I. l. r.” u V. G. u odeljenju učiteljice D. S, kao i da su joj zbog oštećenog vida potrebna dodatna podrška u obrazovanju i udžbenici i nastavna sredstva za učenike oštećenog vida.

2.2. Uvidom u molbu OŠ „I. l. r.” upućenu Školi za učenike oštećenog vida „V. R.” u Z. br. 2455 od 2. decembra 2013. godine, utvrđeno je da su traženi udžbenici i nastavna sredstva za učenicu oštećenog vida i termini za posetu.

2.3. Uvidom u sporazum o saradnji OŠ „I. l. r.” u V. G. i Škole za učenike oštećenog vida „V. R.” u Z. br. 2484 od 5. decembra 2013. godine, utvrđeno je da postoji sporazum o saradnji među ovim školama radi podrške deci sa oštećenim vidom i pomoć u nabavci udžbenika i nastavnih sredstava na Brajevom pismu. Ovim sporazumom se škola za učenike oštećenog vida obavezala da OŠ „I. l. r.” isporuči udžbenike i nastavna sredstva za učenicu M. M.

2.4. Uvidom u zahtev OŠ „I. l. r.” br. 2354 od 15. novembra 2013. godine, koji je upućen lokalnoj samoupravi za obezbeđivanje finansijskih sredstava za dodatnu podršku učenika oštećenog vida, utvrđeno je da je škola tražila sredstva za nabavku udžbenika, sredstava za rad i dodatnu edukacije učiteljice, i to: Perkins-Brajevu pisaću mašinu, diktafon Olympus, bukvar, udžbenik matematike i udžbenik „Svet oko nas” za prvi razred osnovne škole učenika oštećenog vida. Zahtevom su tražena i sredstva za personalnog asistenta za učenicu i dodatna sredstva školi za obuku učiteljice za rad sa učenicom oštećenog vida.

2.5. Uvidom u ovlašćenje koje je dao direktor M. M. br. 2592 od 18. decembra 2013. godine, utvrđeno je da je D. S. ovlašćena da iz škole za učenike oštećenog vida u Z. preuzme udžbenike i nastavna sredstva na Brajevom pismu za M. M.

2.6. Uvidom u deo mišljenja (Obrazac broj 2) za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu/učeniku, utvrđeno je da se Interresorna komisija sastala 10. septembra 2013. godine, da je u postupku procene potrebe učenice izvršena opservacija, obavljen intervju sa majkom i analiza dokumenata.

2.7. Uvidom u deo individualnog obrazovnog plana koji se odnosi na plan aktivnosti škole, utvrđeno je da su planirane aktivnosti škole u oblasti prilagođavanja prostora (adaptiranje toaleta, položaj učionice u prizemlju i raspored klupa i drugog nameštaja u učionici), u oblasti prilagođavanja nastavnih sredstava (laptop sa stikerima, lični asistent, prilagođavanje didaktičkog materijala i korišćenje udžbenika za slepe i slabovide) i iz oblasti prilagođavanja metoda rada (dodatno verbalno objašnjenje, saznavanje o predmetima taktilnim opažanjem i opismenjavanje Brajevom azbukom). Takođe je utvrđeno da je IOP izrađen 16. januara 2014. godine, da je majka učenice dala saglasnost na IOP, a da je odgovorna osoba za njegovu realizaciju I. P. O.

2.8. Uvidom u plan posete časovima I. P. O. za oktobar 2013. godine i obrazac za posmatranje i vrednovanje školskog časa, utvrđeno je da je ona 18. oktobra 2013. godine posetila čas srpskog jezika kod učiteljice D. S, da je tom prilikom učenica M. M. bila uznemirena, a što je učiteljica obrazložila prisustvom I. P. O. času.

2.9. Na osnovu uvida u dnevnik rada I. P. O, utvrđeno je da je 29. septembra 2013. godine telefonom kontaktirala majka M. M. i da je tom prilikom vikala i vređala I. P. O.

2.10. Uvidom u belešku od 3. decembra 2013 godine, utvrđeno je da je otac M. M. kontaktirao pedagoškinju da prijavi kvar Brajeve mašine i potrebu za novom.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i antidiskriminacione i druge domaće i međunarodne propise.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da je Republika Srbija 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta, koja u članu 28. propisuje da dete, pored ostalog, ima pravo na obrazovanje i da je država dužna da osigura obavezno i besplatno osnovno obrazovanje za sve, da omogući da obrazovne i stručne informacije i saveti budu dostupni svoj deci i preduzme mere za redovno pohađanje škole i smanjenje stope napuštanje škole. Članom 29. stav 1. Konvencije o pravima deteta definisani su ciljevi obrazovanja tako što je propisano da obrazovanje deteta treba da bude usmereno na sveobuhvatan razvoj punog potencijala deteta, uz razvijanje poštovanja ljudskih prava, pojačan osećaj identiteta pripadnosti i njegovu ili njenu socijalizaciju i interakciju sa drugima i sa okruženjem.

3.4. Opštim komentarom broj 1. Komiteta za prava deteta pojašnjen je član 29. stav 1. Konvencije, tako što je, između ostalog, navedeno da obrazovanje treba da bude usmereno na dete, prilagođeno detetu i da omogućava njegovo ili njeno osnaživanje. Obrazovanje na koje svako dete ima pravo jeste ono koje je osmišljeno tako da razvije kod deteta životne veštine, da ojača detetovu sposobnost da uživa čitav niz ljudskih prava i da utiče na stvaranje kulture prožete odgovarajućim vrednostima ljudskih prava. Komitet za prava deteta napominje da nastavni plan mora da bude u direktnoj vezi sa detetovim potrebama, kao i da potpuno uzme u obzir detetove sposobnosti koje se razvijaju. Nastavne metode, stoga, treba da se prilagode različitim potrebama različite dece. Obrazovanje treba da teži tome da obezbedi da svako dete savlada osnovne životne veštine i da nijedno dete ne izađe iz škole, a da nije opremljeno za suočavanje sa izazovima sa kojima se može očekivati da će se suočiti u životu.

3.5. Komitet za prava deteta doneo je i Opšti komentar broj 9 u kome je konstatovano da se deca sa smetnjama u razvoju suočavaju sa ozbiljnim teškoćama i preprekama u punom uživanju prava koje garantuje Konvencija. Ukazano je da teškoće ne predstavlja sama smetnja u razvoju deteta, već kombinacija društvenih, kulturnih i fizičkih prepreka sa kojima se deca sa smetnjama u razvoju suočavaju u svakodnevnom životu. Komitet je naveo da je pravo na nediskriminaciju ključno pravo za decu sa smetnjama u razvoju. Države su dužne da obezbede da sva deca pod njihovom jurisdikcijom uživaju u svim pravima iz Konvencije, bez diskriminacije bilo koje vrste. Ova obaveza podrazumeva da države preduzmu odgovarajuće mere radi sprečavanja svake diskriminacije, uključujući i diskriminaciju na osnovu smetnji u razvoju. Činjenica da se izričito navode smetnje u razvoju kao osnov diskriminacije može se objasniti time što deca sa smetnjama u razvoju pripadaju jednoj od najosetljivijih grupa dece. Komitet napominje i da inkluzivno obrazovanje treba da bude cilj obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju, bez isključivanja iz opšteg obrazovnog sistema.

3.6. Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom u članu 7. propisuje da će države preduzeti sve neophodne mere da se deci sa invaliditetom obezbedi da ravnopravno sa drugom decom, u punoj meri, uživaju sva ljudska prava i osnovne slobode. Članom 24. Konvencije propisano je da države priznaju pravo osoba sa invaliditetom na obrazovanje i da im države, u ostvarivanju ovog prava bez diskriminacije i na osnovu jednakih mogućnosti, obezbeđuju inkluzivni sistem obrazovanja na svim nivoima. Inkluzivni sistem obrazovanja i doživotno učenje je u cilju punog razvoja ljudskog potencijala i osećanja dostojanstva i vlastite vrednosti, kao i jačanje poštovanja ljudskih prava, osnovnih sloboda i različitosti među ljudima, kao i u cilju razvoja ličnosti, talenata i kreativnosti osoba sa invaliditetom, njihovih umnih i fizičkih sposobnosti do punog stepena njihovih potencijala, sa ciljem omogućavanja osobama sa invaliditetom da efikasno učestvuju u slobodnom društvu. Propisano je i da će u ostvarivanju prava na obrazovanje, države obezbediti da osobe sa invaliditetom ne budu isključene iz sistema opšteg obrazovanja na osnovu invaliditeta, da deca sa invaliditetom ne budu isključena iz slobodnog i obaveznog osnovnog ili srednjeg obrazovanja na osnovu invaliditeta, kao i da osobe sa invaliditetom imaju pristup inkluzivnom, kvalitetnom i slobodnom osnovnom i srednjem obrazovanju, ravnopravno sa drugima u zajednici u kojoj žive.

3.7. Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.8. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije , kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koja se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Pored toga, članom 19. propisano je da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom, kao i da je zabranjeno licu ili grupi lica, na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu ili isključiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupanje prema njima.

3.9. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja za sve, bez diskriminacije i izdvajanja po bilo kom osnovu, kao i kvalitetno i uravnoteženo obrazovanje i vaspitanje prilagođeno uzrasnim i ličnim obrazovnim potrebama svakog. Odredbom čl. 6. ovog zakona propisano je da svako lice ima pravo na obrazovanje i vaspitanje i da lica sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvažava njihove obrazovne i vaspitne potrebe u redovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, uz pojedinačnu, odnosno grupnu dodatnu podršku u školi. Takođe, odredbom čl. 44. st. 1. ovog zakona propisana je zabrana diskriminacije i određeno je da su u ustanovi zabranjene aktivnosti kojima se ugrožavaju, omalovažavaju, diskriminišu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica po osnovu: rasne, nacionalne, etničke, jezičke, verske ili polne pripadnosti, fizičkih i psihičkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredeljenja i podsticanje ili nesprečavanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije. Dalje, odredbama člana 77. istog zakona propisano je da za učenika kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, ustanova obezbeđuje otklanjanje fizičkih i komunikacionih prepreka i donosi individualni obrazovni plan, poseban dokument kojim se planira dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju u skladu sa sposobnostima i mogućnostima učenika. Cilj individualno obrazovnog plana je optimalni razvoj deteta i učenika, uključivanje u vršnjački kolektiv i ostvarivanje opštih i posebnih ishoda obrazovanja i vaspitanja, odnosno zadovoljavanja obrazovno – vaspitnih potreba deteta i učenika.

3.10. Pravilnikom o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje bliže su propisana uputstva za utvrđivanje prava na IOP, njegovu primenu i vrednovanje u ustanovi s ciljem postizanja optimalnog uključivanja učenika u redovan obrazovno-vaspitni rad i njegovo napredovanje i osamostaljivanje u vršnjačkom kolektivu. Propisano je da IOP sadrži lične podatke i kratak opis razvoja i obrazovne situacije učenika, cilj obrazovno-vaspitnog rada, operacionalizovan opis podrške kroz niz pojedinačnih aktivnosti, odnosno, koraka i njihov redosled u vaspitnoj grupi i na časovima u odeljenju, kao i opis i raspored rada izvan odeljenja kada je to potrebno, posebne standarde postignuća i prilagođene standarde za pojedine ili za sve predmete u školi, odnosno ishode tih aktivnosti koje kroz postupan proces dovode do cilja dodatne podrške, kao i lica koja će pružati podršku tokom realizacije pojedinačnih planiranih aktivnosti, vremenski raspored, a sadržaj je dat na posebnom obrascu (Obrazac br. 3, koji je sastavni deo pravilnika). Pravilnikom je regulisana primena IOP-a , tako što je propisano da se IOP ostvaruje u okviru zajedničkih aktivnosti u grupi predškolske ustanove, odnosno u odeljenju škole i da vaspitač i nastavnik pri planiranju svog rada u grupi, odnosno odeljenju, uključuje i aktivnosti predviđene IOP-om, kao i da u toku primene IOP-a u ustanovi aktivno učestvuju svi članovi tima za pružanje dodatne podrške detetu, odnosno učeniku. Članom 8. propisano je da tim za pružanje dodatne podrške učeniku u školi čine: nastavnik razredne nastave, odnosno, odeljenski starešina, predmetni nastavnik, stručni saradnik, roditelj, odnosno, staratelj deteta, a u skladu sa potrebama deteta i pedagoški asistent, odnosno stručnjak van škole, na predlog roditelja, odnosno staratelja.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.11. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju je potrebno utvrditi da li su M. M, direktor OŠ „I. l. r.” i I. P. O, pedagoškinja škole, svojim postupanjem stavili u nejednak položaj M. M. na osnovu njenog invaliditeta, u odnosu na druge učenike u pogledu ostvarivanja prava na školovanje.

3.12. Neophodno je najpre konstatovati da je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti državni organ u čijoj nadležnosti je da sprovodi postupak po pritužbama koje se odnose na akte diskriminacije. Saglasno tome, analiza ovog predmeta ograničena je samo na navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i na dokaze koji se odnose na povredu antidiskriminacionih propisa, dok eventualne povrede drugih propisa nisu analizirane jer ne spadaju u nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. U tom smislu, nisu analizirani navodi ni jedne od strana koji se odnose na postupanje škole koje nije u vezi ili nije od značaja za utvrđivanje diskriminacije.

3.13. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da navodi iz pritužbe o nespremnosti škole na saradnju sa roditeljima devojčice pre početka školske godine, nisu osporeni u izjašnjenjima. Među stranama nije sporno da je majka učenice dolazila dva puta u školu na razgovor pre početka školske godine, kao i da joj je direktor pokazao školu i toalet namenjen za devojčicu. Međutim, ukoliko se uporede navodi obe strane, proizilazi da su kvantitet i kvalitet međusobnih kontakata strane cenile na različite načine. Treba imati u vidu da za odlučivanje u ovom predmetu nije bitno koliko je kontakata ostvareno i koja je bila njihova sadržina, već je od značaja da li je škola obezbedila adekvatne uslove za obrazovanje M. M, podjednako kao i za drugu decu bez oštećenog vida. Ukoliko je detetu sa invaliditetom, u ovom slučaju devojčici sa oštećenim vidom, omogućeno ostvarivanje prava na kvalitetno obrazovanje, ravnopravno sa drugom decom, potpuno je irelevantno na koji način je škola to omogućila.

3.14. U izjašnjenju direktora škole navedeno je da je mišljenje Interresorne komisije u pogledu pružanja potrebne podrške u obrazovanju M. M. ispoštovano u decembru 2013. godine, realizacijom sporazuma sa školom za učenike oštećenog vida u Z, a da će se u drugom polugodištu realizovati edukacija učiteljice. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti izražava zabrinutost zbog činjenice da škola nije prepoznala da je obezbeđivanjem udžbenika i drugih nastavnih sredstava za dete sa oštećenim vidom tek na kraju prvog polugodišta, M. M. stavljena u neravnopravan položaj u odnosu na svu drugu decu, koja su od početka školske godine imala potrebne udžbenike i nastavna sredstava. Takođe, škola nije pokazala da su postojali objektivni i opravdani razlozi zbog kojih su udžbenici i nastavna sredstva za M. M. obezbeđeni tek u decembru 2013. godine, iako je prvi razgovor sa majkom obavljen još u maju 2013. godine. Imajući u vidu okolnosti ovog slučaja, može se konstatovati da škola nije bila adekvatno pripremljena za obezbeđivanje kvalitetnog obrazovanja M. M., ne samo na početku školske godine, već i celo prvo polugodište. S druge strane, potrebno je ukazati i da iz izjašnjenja proizlazi da aktivnosti roditelja nisu prepoznate kao resurs, već pre kao pritisak na školu.

3.15. Evidentno je da je škola propustila da pruži potrebnu podršku učenici sa oštećenim vidom od početka školske godine do kraja prvog polugodišta. Naime, analiza priloga dostavljenih uz pritužbu i izjašnjenja pokazuje da je do podnošenja pritužbe škola sprovela samo trećinu aktivnosti predviđenih individualnim obrazovnim planom, i to samo one koje se odnose na prilagođavanje prostora. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je uvođenje inkluzivnog obrazovanja u obrazovni sistem Republike Srbije veliki korak u ostvarivanju prava svakog deteta na kvalitetno obrazovanje, a takođe predstavlja i poštovanje međunarodnih obaveza koje je država preuzela. Inkluzivan obrazovni sistem je takav sistem koji se prilagođava detetu, uvažavajući individualne specifičnosti, uz poštovanje principa nediskriminacije. Za M. M. je neophodno prilagoditi obrazovni proces, posebno nastavna sredstva, a škola je to učinila tek na kraju prvog polugodišta 18. decembra 2013. godine, kada su nabavljeni udžbenici i nastavna sredstva za učenike oštećenog vida. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti naglašava da učenici ne smeju da snose posledice neblagovremenog i neadekvatnog postupanja škole, a ujedno ukazuje da je bilo moguće blagovremeno stvoriti uslove neophodne za obrazovanje M. M.

3.16. U izjašnjenju I. P. O. navedeno je da je zvaničnu posetu času učiteljice D. S. obavila 18. oktobra 2013. godine, da se učenica M. M. vidno uznemirila zbog njenog prisustva i da je iz tog razloga dalji rad M. M. „pratila tiho, ulazeći u učionicu nekim drugim povodom i kroz razgovore sa učiteljicom”. Pored toga, I. P. O. nije potkrepila dokazima svoje navode o angažovanju u sprovođenju i praćenju sprovođenja IOP-a. Ona je dostavila dokaze da je jednom bila na času koji pohađa M. M. 18. oktobra 2013. godine, dve beleške iz dnevnika rada o kontaktu sa roditeljima učenice i dokaz o obavljenom razgovoru sa majkom učenice pre upisa u školu 23. maja 2013. godine. Drugi dokazi, koji bi pokazali na koji način je pratila sprovođenje IOP-a ili pružala podršku učenici sa oštećenim vidom, nisu dostavljeni uz izjašnjenje. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da se izostanak posmatranja i vrednovanja školskog časa, kao i praćenja ostvarivanja individualnog obrazovnog plana učenice, ne može pravdati uznemirenošću učenice usled posete času. Aktivnosti koje se preduzimaju radi vrednovanja školskog časa i praćenja pružanja podrške učenici sa invaliditetom ne mogu se sprovoditi usputno i nezvanično.

3.17. Poverenica ukazuje i da podrška koja se pruža u školi detetu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom predstavlja neizostavni deo obrazovnog sistema koji je svima podjednako dostupan. Naime, cilj inkluzivnog obrazovanja jeste razvoj punog potencijala učenika, razvoj ličnosti, talenata i kreativnosti dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, sa ciljem da u punoj meri učestvuju u slobodnom i tolerantnom društvu. Pored toga, cilj individualnog obrazovnog plana je optimalni razvoj učenika, uključivanje u vršnjački kolektiv i ostvarivanje opštih i posebnih ciljeva obrazovanja i vaspitanja. U tom smislu je važno kontinuirano raditi na obezbeđivanju adekvatnih uslova za obrazovanje i obezbeđivanje dodatne podrške deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, jer se uskraćivanjem podrške ova deca stavljaju u nepovoljniji položaj u odnosu na decu široke populacije, što utiče na kvalitet njihovog obrazovanja.

3.18. Sagledavajući sve okolnosti ovog slučaja, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da su M. M, direktor OŠ „I. l. r.” u V. G. i I. P. O, pedagoškinja škole, propuštajući da za M. M. pribave udžbenike i druga nastavna sredstava u skladu sa individualnim obrazovnim planom i pruže joj potrebnu podršku u obrazovanju, stavili M. M. u nepovoljniji položaj u odnosu druge učenike, na osnovu njenog invaliditeta.

4. MIŠLjENjE

Propuštanjem M. M, direktora OŠ „I. l. r.” u V. G. i I. P. O, pedagoškinje i odgovorne osobe za sprovođenje IOP-a da pruže potrebnu podršku za obrazovanje M. M, prekršene su odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, na osnovu člana 33. stava 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije, preporučuje M. M, direktoru OŠ „I.l.r.” u V. G. i I. P. O, pedagoškinji škole da:

5.1. Preduzmu sve neophodne radnje i mere, svako iz svoje nadležnosti, kojima će obezbediti potrebnu podršku u obrazovanju za M. M, u skladu sa njenim individualnim obrazovnim planom.

5.2. Ubuduće vode računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krše zakonske propise o zabrani diskriminacije.

5.3. Organizuju obuke i edukacije za zaposlene u školi na temu diskriminacije u obrazovanju, posebno u odnosu na učenike kojima je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, teškoća u učenju i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju.

Potrebno je da M. M, direktor OŠ „I. l. r.” u V. G. i I. P. O. obaveste Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata. Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko M. M. i I. P. O. ne postupe po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 


microsoft-word-icon Pritužba D. S. protiv direktora i pedagoškinje OŠ ILR zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta u oblasti obrazovanja Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top