Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba D. T. protiv Klinike za ginekologiju i akušerstvo KCS zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta u oblasti zdravstva • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba D. T. protiv Klinike za ginekologiju i akušerstvo KCS zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta u oblasti zdravstva

br. 07-00-437/2014-02 datum: 29. 12. 2014.

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe D. T.1, koju je podneo njen staratelj D. T.2, protiv Klinike za ginekologiju i akušerstvo, Kliničkog centra Srbije zbog odbijanja Klinike da zakaže pregled D. T.1 isključivo zbog njenog invaliditeta. U pritužbi je navedeno da je 22. jula 2014. godine pokušao da zakaže pregled, ali da je odbijen, te da je nakon što se obratio savetniku pacijenata i Zaštitniku prava pacijenata uspeo da zakaže pregled za 30. jul 2014. godine. Međutim, dan pred pregled je obavešten da pregled neće biti izvršen, a lekar specijalista je zatražio saglasnost psihijatra, kao i predlog za eventualnu pripremu pacijentkinje. Kada je podnosilac pritužbe pribavio traženu saglasnost, obavešten je da su potrebne i saglasnosti lekara interniste i endokrinologa. Nakon četiri meseca od dana prvog pokušaja zakazivanja pregleda, pozvao ga je direktor KGA telefonom i obavešten je da treba da dostavi medicinsku dokumentaciju, što je on i učinio 27. oktobra i 10. novembra 2014. godine, oba puta ne uspevajući da zakaže pregled. U izjašnjenju direktora KGA KCS navedeno je da podnosilac pritužbe nije pokušao da zakaže pregled 22. jula 2014. godine, već da zatraži informaciju u vezi obavljanja vanstandardne zdravstvene usluge, da je lekar specijalista ginekolog akušer dao nalaz i mišljenje u vezi sa daljim postupanjem 29. jula 2014. godine, da je savetnik prava pacijenata doneo zaključak o prigovoru, kao i da je se on lično angažovao da za pacijentkinju organizuje vanstandardnu zdravstvenu uslugu, te da je telefonom razgovarao sa podnosiocem pritužbe i pozvao ga da sa postojećom medicinskom dokumentacijom dođe na Kliniku. U toku postupka je utvrđeno da D. T.1 pregled nije zakazan, iako je D. T.2 to pokušao da učini 22. jula 2014. godine, na mestu za zakazivanje KGA, uz uredno overen uput. S tim u vezi, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je D. T.1 bila neophodna vanstandardna medicinska usluga zbog njenog invaliditeta (ultrazvučni pregled male karlice u totalnoj anesteziji), te da je upravo ova činjenica bila presudna za nezakazivanje pregleda. Zbog toga je Poverenica dala mišljenja da je ovakvim postupanjem Klinika za ginekologiju i akušerstvo prekršila propise o zabrani diskriminacije. Klinici je preporučeno da u što kraćem roku zakaže pregled za pacijentkinju, kao i da o datumu pregleda, potrebnoj medicinskoj dokumentaciji i drugim uslovima koje je potrebno ispuniti, pisanim putem obavesti D. T.1 i njenog staratelja, da preispita interne procedure postupanja KGA KCS za pružanje vanstandardskih zdravstvenih usluga osobama sa invaliditetom, te da ih, po potrebi, usaglasi sa antidiskriminacionim propisima, da uputi pisano izvinjenje D. T.1 i njenom staratelju, kao i da ubuduće, prilikom obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, postupa u skladu sa antidiskriminacionim propisima

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti primila je 6. oktobra 2014. godine pritužbu D. T.2, staratelja D. T.1, protiv Klinike za ginekologiju i akušerstvo, Kliničkog centra Srbije (u daljem tekstu KGA KCS).

1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

– da je izabrani lekar, nakon uočenih zdravstvenih problema, D. T.2 8. jula 2014. godine uputio na Kliniku za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”, kako bi je pregledao psihijatar;
– da je 14. jula 2014. godine pregledana i upućena na pregled hirurga u Urgentnom centru, koji zbog njene uznemirenosti nije mogao biti izvršen, te je ponovo upućena u Kliniku „Dr Laza Lazarević”. S obzirom da su lekari odbili da pojačaju dozu terapije za smirenje, odlučeno je da se ultrazvučni pregled izvrši u opštoj anesteziji, što je i učinjeno 16. jula 2014. godine u toku kog je utvrđeno postojanje tumora i preporučena je dalja dijagnostika na KGA KCS.
– da je D. T.2 pokušao da zakaže pregled 22. jula 2014. godine, sa urednim uputom, na prijemnom šalteru KGA KCS, što je medicinska sestra odbila iz razloga što je pacijentkinja „teško retardirana osoba” i uputila ga kod medicinske sestre A. Š, koja mu je saopštila da je neophodno da se kasnije u toku dana javi načelniku KGA KCS. U razgovoru, načelnik Klinike mu je saopštio da se pregled ne može izvršiti na način koji je predložen i uputio ga da lekar privatne prakse izvrši pregled magnetnom rezonancom;
– da je 23. jula 2014. godine zaštitniku prava pacijenata Gradskog sekretarijata za zdravstvo prijavio ovaj događaj, da je obavešten da je potrebno da narednog dana sa urednom dokumentacijom podnese zahtev za zakazivanje pregleda, što je on i učinio, ali je još jednom odbijen;
– da je nakon obraćanja Zaštitniku pacijenata Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, uz nekoliko pokušaja da zakaže pregled, podnosilac pritužbe zajedno sa predstavnikom Zaštitnika pacijenta, 28. jula 2014. godine, dobio uveravanja da će pregled biti izvršen 30. jula 2014. godine. Međutim, kada je dan pre zakazanog pregleda od glavne sestre zatražio instrukcije o potrebnim pripremama, od nje je, kako je naveo, uz ponižavanje i vređanje osoba sa mentalnim invaliditetom saznao da pregleda neće biti. Upućen je kod dr Z. M, koji ga je upitao iz kog razloga je neophodno da pacijentkinja bude pregledana na KGA KCS kada je to moguće i u domu zdravlja, zašto je pregled hitan kada je u pitanju mali tumor i iz kog razloga nema predloga psihijatra za anesteziju. Dr Z. M. je obavešten da postoji predlog psihijatra Klinike „Dr Laza Lazarević” od 14. jula 2014. godine a da D. T. 1 njen psihijatar nije pregledao od 2010. godine zbog arhitektonskih prepreka. Dr Z. M. je nakon toga sačinio izveštaj idb: K-1126012, u kom se navodi da neophodna saglasnost i predlog za eventualnu pripremu pacijenta lekara specijaliste psihijatrije;
– da je 15. septembra 2014. godine u KGA KCS dostavio izveštaj izabranog psihijatra, ali da mu je tada zatražen izveštaj interniste i endokrinologa.
– da je 31. jula podneto pritužbu, a 24. septembra 2014. godine i urgenciju za postupanje A. S, direktoru KGA KCS, kao i da do dana podnošenja pritužbe nije dobio odgovor;

1.3. Uz pritužbu su dostavljene kopije rešenja Centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenja Voždovac br: 2-57022-5378/2013 od 19. septembra 2013. godine kojim je D. T.1 ostala pod starateljstvom, a za novog staratelja imenovan D. T.2; otpusne liste sa epikrizom KCS, Urgentnog centra br. protokola 49078; uputa za ambulantno- specijalistički pregled od 8. jula 2014. godine (nečitak pečat zdravstvene ustanove, potpis i pečat lekara); izveštaja lekara specijaliste Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević, br. protokola: 3540 i br. protokola 3544 od 17.07.2014. godine; izveštaja lekara specijaliste br. protokola PO-99157/14; obrazac uputstva za lečenje pacijenta (sa nečitkim uputstvima dopisanim rukom); uputa za radiološki pregled KCS Centra za radiologiju i magnetnu rezonancu od 16.07.2014. godine; uputa za ambulantno- specijalistički pregled Doma zdravlja Voždovac od 17.07.2014. godine; pritužbe Kancelariji za zaštitu prava pacijenata grada Beograda od 23. jula 2014. godine; uputa za stacionarno lečenje Doma zdravlja Voždovac; izveštaja lekara specijaliste KCS, Klinike I, ibd:K-11260/12 od 29. jula 2014. godine; izveštaja Doma zdravlja Voždovac; pritužbe na rad KGA KCS 31. jula 2014. godine; pritužbe na rad KGA KCS Ministarstvu zdravlja od 20. avgusta 2014. godine; urgencije Ministarstvu zdravlja od 8. septembra 2014. godine; pritužbe Zaštitniku građana od 16. septembra 2014. godine; pritužbe Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja od 17. septembra 2014. godine; urgencije za postupanje direktoru GAK KCS od 24. septembra 2014. godine; odgovora Ministarstva zdravlja, Sektora za inspekcijske poslove, Odeljenja zdravstvene inspekcije br: 072-00-01036/2014-01 od 19.09.2014. godine; pritužbe na rad zdravstvene inspektorke B. N; rešenja Višeg suda u Beogradu 8P br 101/04 od 23. septembra 2014. godine; dopune pritužbe na rad zdravstvene inspektorske B. N. i kopija izveštaja savetnika pacijenata po prigovoru broj: 50.2-203/2014 od 25.09.2014. godine.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje prof. dr A. S, direktora KGA KCS.

1.5. U izjašnjenju na pritužbu br: 3041 od 19. novembra 2014. godine, između ostalog je navedeno:

– da se D. T.2, kao staratelj D. T.1, 22. jula 2014. godine javio na punkt za zakazivanje zdravstvenih usluga KGA KCS i zatražio informaciju u vezi obavljanja vanstandardne zdravstvene usluge – ultrazvučni pregled male karlice u totalnoj anesteziji, kao i da je dobio potrebne informacije usmenim putem od ass. dr S. M, šefa kabineta ultrazvučne dijagnostike KGA KCS;
– da je 29. jula 2014. godine, na osnovu zahteva za zakazivanje zdravstvene usluge, upućen lekaru specijalisti ginekologu akušeru u Ambulantno-polikliničko odeljenje Klinike. Tom prilikom je lekar sačinio izveštaj idb: K.11260/2 u kojem je dao nalaz i mišljenje u vezi sa daljim postupanjem i obezbeđivanjem neophodne saglasnosti za primetnu totalne anestezije, a lekar je i konsultovao zaštitnika prava osiguranika, u želji da pruži potpunu informaciju;
– da je savetnik pacijenata, na osnovu prigovora od 23. jula 2014. godine, doneo zaključak o osnovanosti, odnosno, neosnovanosti prigovora br. 50.2-203/2014. godine od 29. septembra 2014. godine;
– da je direktor KGA KCS u više navrata pokušao telefonskim putem da kontaktira podnosioca pritužbe kako bi se organizovao pregled za pacijentkinju, ali da se on nije javljao na telefon;
– da je 21. oktobra 2014. godine uspostavljen telefonski kontakt sa podnosiocem pritužbe, da ga je tada direktor KGA obavestio da će tim lekara KGA KCS obaviti vanstandardnu zdravstvenu uslugu i da je potrebno da kao staratelj pacijentkinje sa postojećom medicinskom dokumentacijom dođe na kliniku, ali da je on direktora obavestio da se trenutno nalazi u inostranstvu;
– da je podnosilac pritužbe 27. oktobra 2014. godine pisarnici klinike dostavio medicinsku dokumentaciju a da se tom prilikom nije javio u kabinet direktora, niti je svoj dolazak najavio telefonom, kako je u razgovoru prethodno dogovoreno;
– da je direktor KGA i pored ličnog angažovanja da „za pacijentkinju sa posebnim potrebama” organizuje uslugu koja spada u vanstandardne zdravstvene usluge, nije uspeo u tom nastojanju, jer staratelj nije doveo pacijentkinju, a odbija njegove telefonske pozive;

1.6. Uz izjašnjenje su dostavljene kopije izveštaja lekara specijaliste KCS, Klinike I ibd: K-11260/12 od 29. jula 2014. godine; izveštaja savetnika pacijenata po prigovoru broj: 50.2-203/2014 od 25. septembra 2014. godine i dokument naslovljen kao „Službena beleška” bez zavodnog broja, datuma i pečata, koji je sačinila N. V.

1.7. Podnosilac pritužbe je Poverenici za zaštitu ravnopravnosti uputio dve dopune pritužbe, i to 3. novembra i 28. novembra 2014. godine u kojima je, između ostalog, navedeno:

– da je četiri meseca od pokušaja zakazivanja pregleda telefonskim putem obavešten da je potrebno da donese medicinsku dokumentaciju za D. T.1 u kabinet direktora KGA KCS;
– da mu je tom prilikom rečeno da je direktor Klinike upoznat sa nezakonitostima po njegovim pritužbama i urgencijama, ali da nije ukazano na odgovorna lica;
– da je 10. novembra 2014. godine zajedno sa D. T.1 i sa urednom medicinskom dokumentacijom još jednom neuspešno pokušao da zakaže pregled, kao i da uput ni ovaj put nije evidentiran;
– da je procedura ispitivanja sociologa, psihologa i psihijatra formalno izvršena na Klinici za psihijatriju KCS, ali da D. T.1 ni na ovoj klinici nije zdravstveno zbrinuta.

1.8. Uz dopune pritužbe su dostavljene fotokopije urgencije direktoru KGA KCS od 24. septembra 2014. godine; nalaz, mišljenje i ocena Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje br: 5597.01 od 22. septembra 2010. godine; rešenje Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenja Voždovac od 18. oktobra 2014. godine; dopuna izjave u predmetu 5330-3994/2014 Gradskom centru za socijalni rad u Beogradu; treća urgencija direktoru KGA KCS od 10. novembra 2014. godine; dopuna pritužbe na rad klinike i zahtev za pregled zaveden u Klinici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević” pod brojem 7026 od 14. novembra 2014. godine; urgencija Ministarstvu zdravlja od 27. novembra 2014. godine; izveštaj lekara specijaliste Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr. Laza Lazarević” br. protokola 26117 od 10.11.2014. godine; izveštaj lekara specijaliste Klinike za psihijatriju KCS br. protokola: 104108 od 21.11.2014. godine; uput za specijalistički pregled Doma zdravlja Voždovac od 22.10.2014. godine i rešenje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje br: 182.4.1 – 5415/2014 od 24.10.2014. godine.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Među stranama nije sporno da je D. T.2 22. jula 2014. razgovarao sa zaposlenima na punktu za zakazivanje zdravstvenih usluga, a kasnije u toku dana i šefom Kabineta ultrazvučne dijagnostike u ginekologiji KGA KCS.

2.2. Uvidom u kopiju izveštaja savetnika pacijenata po prigovoru broj: 50.2-203/2014 od 25. septembra 2014. godine utvrđeno je da je savetnik pacijenata zaključio: „da nije došlo do povrede prava na dostupnost zdravstvene zaštite, član 6. Zakona o pravima pacijenata, jer nije utvrđeno da je u postupku ostvarivanja zdravstvene zaštite u predmetnoj zdravstvenoj ustanovi bilo diskriminacije u odnosu na vrstu oboljenja imenovane pacijentkinje, odnosno, da D. T.1 nije uskraćeno pravo na jednak pristup zdravstvenoj službi”. Savetnik pacijenata je zaključio da pacijentkinji nije odbijeno pružanje usluge po predmetnom uputu, s obzirom da je njenom staratelju pružena informacija o proceduri pripreme za vanstandardnu zdravstvenu uslugu – ultrazvučni pregled pacijentkinje u totalnoj anesteziji. Takođe, savetnik pacijenata zaključio je da nije došlo do povrede prava na informacije iz član 7. Zakona o pravima pacijenata, jer je staratelj 22. jula 2014. godine dobio usmenu informaciju u vezi sa vanstandardnom uslugom, a 29. jula 2014. godine ga je lekar specijalista ginekolog-akušer u izveštaju idb: K-11260/2 informisao o potrebi pripreme za navedenu zdravstvenu uslugu. Nadalje, savetnik pacijenata naveo je da nije mogao da zaključi da je došlo do povrede prava na kvalitet pružanja zdravstvene usluge iz člana 9. Zakona o pravima pacijenata, u pogledu njene blagovremenosti iz razloga što „se u prigovoru navodi da je pacijentkinja u teškom zdravstvenom stanju i životno ugrožena, što je medicinsko pitanje”.

2.3. Na osnovu navoda iz pritužbe i izveštaj lekara specijaliste ginekologa – akušera KCS, Klinike I, ibd: K-11260/12 od 29. jula 2014. godine utvrđeno je da su podnosilac pritužbe i dr Z. M. razgovarali, nakon čega je lekar sačinio izveštaj u kom je naveo, između ostalog, da je neophodna saglasnost i predlog za eventualni prijem pacijentkinje lekara specijaliste psihijatrije.

2.4. Na osnovu dokaza dostavljenih uz pritužbu, utvrđeno je da je podnosilac pritužbe uputio tri pisane urgencije za postupanje direktoru KGA KCS, nakon prvog dolaska u Kliniku 22. jula 2014. godine.

2.5. Među stranama nije sporno da je direktor KGA KCS, nakon četiri meseca od prvog podnetog zahteva, podnosioca pritužbe pozvao telefonom, kako bi pokušali da iznađu rešenje i izvrše potrebni pregled.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenje direktora Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, dokaze koji su dostavljeni tokom postupka, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da je Republika Srbija 2009. godine potvrdila Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom koja u članu 1. propisuje da osobe sa invaliditetom uključuju i one koji imaju dugoročne fizičke, mentalne, intelektualne ili čulne teškoće, koje u interakciji sa raznim preprekama mogu ometati njihovo puno i efikasno učešće u društvu na jednakoj osnovi sa drugima. Države ugovornice su priznale osobama sa invaliditetom pravo na ostvarivanje najvišeg mogućeg zdravstvenog standarda bez diskriminacije na osnovu invaliditeta i obavezale su se da će preduzeti sve odgovarajuće mere kako bi osobama sa invaliditetom omogućile pristup zdravstvenim uslugama vodeći računa o polu. Takođe, države ugovornice obavezale su se da će posebno obezbediti osobama sa invaliditetom isti izbor, kvalitet i standard besplatne ili pristupačne zdravstvene zaštite i programe koji se nude drugim licima, uključujući u oblasti polnog ili reproduktivnog zdravlja i javnih zdravstvenih programa namenjenih širokoj populaciji , da će zatražiti od profesionalnih zdravstvenih radnika da obezbede isti kvalitet lečenja osobama sa invaliditetom kao i drugima, između ostalog, širenjem saznanja o ljudskim pravima, dostojanstvu, autonomiji i potrebama osoba sa invaliditetom putem obuke i usvajanjem etičkih standarda za javnu i privatnu zdravstvenu zaštitu , kao i da će sprečiti diskriminatorsko uskraćivanje zdravstvene zaštite ili zdravstvenih usluga na osnovu invaliditeta .

3.4. Konvencijom o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW) ustanovljena je obaveza države da preduzima odgovarajuće mere radi eliminisanja diskriminacije žena u oblasti zdravstvene zaštite kako bi se obezbedila ravnopravna dostupnost zdravstvenih usluga .

3.5. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.6. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 2. st. 1. t. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbom čl. 6. propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog, odnosno, njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Kao poseban slučaj diskriminacije, odredbama čl. 26. ZZD, propisana je diskriminacije osoba sa invaliditetom, koja je definisana kao svako postupanje protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba za invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.

3.7. Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom propisano je da je neposredna diskriminacija postoji ako se lica ili grupa, u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom ili radnjom, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj zbog njegove, odnosno njihove invalidnosti , a posebno težak slučaj diskriminacije na osnovu invaliditeta je diskriminacija prilikom pružanja zdravstvenih usluga. Diskriminacijom osoba sa invaliditetom prilikom pružanja zdravstvenih usluga smatra se odbijanje da se pruži zdravstvena usluga osobi sa invaliditetom zbog njenog invaliditeta .

3.8. Zakonom o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama zabranjena je diskriminacija na osnovu mentalnih smetnji i propisano je da lice sa mentalnim smetnjama ima pravo na jednake uslove lečenja koji su primereni njegovim zdravstvenim potrebama, pod istim uslovima kao i drugi korisnici zdravstvenih usluga, kao i pravno na lečenje u najmanje restriktivnoj okolini, uz primenu najmanje restriktivnih i prinudnih medicinskih postupaka .

3.9. Odredbama čl. 19. Zakona o zdravstvenoj zaštiti propisano je načelo pristupačnosti zdravstvene zaštite, koje se ostvaruje obezbeđivanjem odgovarajuće zdravstvene zaštite građanima Republike Srbije koja je fizički, geografski i ekonomski dostupna, odnosno, kulturno prihvatljiva, dok je odredbom čl. 20. propisano načelo pravičnosti zdravstvene zaštite, koje se ostvaruje, između ostalog, i zabranom diskriminacije prilikom pružanja zdravstvene zaštite po osnovu rase, pola, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, veroispovesti, političkog ili drugog ubeđenja, imovnog stanja, kulture, jezika, vrste bolesti, psihičkog ili telesnog invaliditeta.

3.10. Odredbama čl. 6. Zakona o pravima pacijenata propisano je da pacijent ima pravo na dostupnu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu u skladu sa svojim zdravstvenim stanjem. U postupku ostvarivanja zdravstvene zaštite pacijent ima pravo na jednak pristup zdravstvenoj službi, bez diskriminacije u odnosu na finansijske mogućnosti, mesto stanovanja, vrstu oboljenja, vreme pristupa zdravstvenoj službi ili u odnosu na drugu različitost koja može biti uzrok diskriminacije.

3.11. Pravilnikom o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja uređeno je da je zdravstvena ustanova sa kojom je matična filijala zaključila ugovor, dužna da zakaže specijalističko-konsultativni i dijagnostički pregled za koji nije propisano utvrđivanje liste čekanja u smislu čl. 64. st. 3. ovog pravilnika, najkasnije u roku od 30 dana od dana javljanja osiguranog lica zdravstvenoj ustanovi sa lekarskim uputom, ukoliko pregled nije hitan i ako se u zdravstvenoj ustanovi ne može obaviti odmah po javljanju osiguranog lica na pregled. O zakazanim pregledima zdravstvena ustanova vodi knjigu zakazivanja sa ličnim podacima i terminom kada osigurano lice treba da se javi na zakazani pregled. .

Osiguranom licu koje ne može da bude primljeno na zakazani pregled u roku od 30 dana, zdravstvena ustanova je dužna da na lekarskom uputu upiše i pečatom overi datum zakazanog pregleda ili da mu izda pisanu potvrdu. Potvrda sadrži informaciju zdravstvene ustanove o razlozima zbog kojih osigurano lice nije primljeno na pregled, odnosno, medicinsku rehabilitaciju. Potvrdu potpisuje direktor zdravstvene ustanove, odnosno lice koje on ovlasti, a zdravstvena ustanova vodi evidenciju o izdatim potvrdama.

3.12. Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti kao jedan od pojedinačnih ciljeva definiše obezbeđivanje dostupnosti kvalitetne zdravstvene zaštite za žene, posebno za žene iz višestruko diskriminisanih grupa. U strategiji se navodi da je prepoznavanje različitosti potreba žena s obzirom na okolnosti u kojima žive suštinsko kada se radi o uvažavanju nejednakosti u okviru zdravlja i dobrobiti žena. Zdravstvene službe i programi namenjeni ženskoj populaciji i njihovoj dobrobiti moraju da budu adekvatni i da osiguraju prihvatanje i razumevanje društva i zajednice uzimajući u obzir starosnu dob, uslove života, kulturu, ograničenja i seksualnost.

Analiza navoda iz izjašnjenja i dokaza dostavljenih uz pritužbu sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.13. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je u konkretnom slučaju potrebno utvrditi da li je KGA KCS diskriminisala D. T.1 na osnovu njenog ličnog svojstva – invaliditeta, time što joj nije zakazan pregled nakon četiri meseca od prvog obraćanja njenog staratelja Klinici. Pri tome, treba imati u vidu da je analiza ograničena samo na delove pritužbe koje se odnose na povredu antidiskriminacionih propisa, odnosno, da Poverenica za zaštitu ravnopravnosti nije analizirala navode iz pritužbe koji se odnose na eventualnu povredu nekih drugih prava, koje nisu u nadležnosti ovog državnog organa.

3.14. Kako bi se ispitalo da li je diskriminacija izvršena, potrebno je najpre utvrditi kada i na koji način je D. T.2 prvi put pokušao da zakaže lekarski pregled za D. T.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da se navodi iz pritužbe i izjašnjenja po ovom pitanju razlikuju. U pritužbi je navedeno da D. T.2 došao 22. jula 2014. godine na KGA KCS da zakaže pregled, a kao dokaz za svoju tvrdnju dostavio je uput za ambulantno-specijalistički pregled Doma zdravlja Voždovac od 17. jula 2014. godine, kojim je D. T.1 upućena na specijalistički pregled u KGA KCS. S druge strane, u izjašnjenju KGA KCS navedeno je da podnosilac pritužbe tog dana došao na punkt za zakazivanje zdravstvenih usluga u ginekologiji KGA KCS kako bi zatražio informaciju u vezi obavljanja vanstandardne zdravstvene usluge. Imajući sve ovo u vidu, može se zaključiti da je podnosilac pritužbe došao na punkt za zakazivanje zdravstvenih usluga u ginekologiji KGA KCS sa namerom da zakaže pregled za D. T.1, a na osnovu uputa koji je izdat pet dana ranije. Pri tome, Poverenica je imala u vidu činjenicu da KGA KCS nije dostavila dokaze u prilog svojim tvrdnjama, a posebno je cenila to što KGA KCS nije dostavila kopiju knjige zakazivanja, koju je dužna da vodi u skladu sa Pravilnikom o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Stoga se može nedvosmisleno zaključiti da D. T.1 pregled nije zakazan, iako je D. T.2 to pokušao da učini 22. jula 2014. godine, na mestu za zakazivanje KGA KCS, uz uredno overen uput. S tim u vezi, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je D. T.1 bila neophodna vanstandardna medicinska usluga zbog njenog invaliditeta (ultrazvučni pregled male karlice u totalnoj anesteziji) i ocenjuje da je upravo ova činjenica bila presudna za nezakazivanje pregleda, odnosno, da je nezakazivanje lekarskog pregleda zasnovano na njenom invaliditetu.

3.15. Nakon ovog događaja, odnosno, nakon neuspešnog pokušaja zakazivanja pregleda za D. T.1, podnosilac pritužbe se i dalje susretao sa teškoćama prilikom pokušaja da zakaže lekarski pregled. Naime, prema navodima podnosioca pritužbe, koje je potvrdio i savetnik prava pacijenata u izveštaju II-01 broj: 50.2-203/2014 od 29. septembra 2014. godine, lekar specijalista ginekolog akušer sačinio je izveštaj ibd: K-11260/2 koji sadrži uputstva o daljem postupanju i obezbeđivanju neophodne saglasnosti za primenu totalne anestezije kod pacijentkinje. Nakon pribavljanja traženih saglasnosti, D. T.2 je 15. septembra 2014. godine, ponovo pokušao da zakaže pregled, ali mu je ovaj put zatražen izveštaj interniste i endokrinologa. O ovim navodima direktor KGA nije se izjašnjavao a uvidom u izveštaj idb: K – 11260/2, utvrđeno je da je od podnosioca pritužbe 29. jula 2014. godine zatraženo da pribavi saglasnost psihijatra, dok se potreba za izveštajima lekara specijalista interne medicine i endokrinologije ne navode u ovom dokumentu. Nadalje, podnosilac pritužbe je direktoru KGA uputio tri urgencije za postupanje, i to 31. jula, 24. septembra i 10. novembra 2014. godine, o čemu je dostavio uredne dokaze.

3.16. Uz izjašnjenje KGA, kao dokaz je dostavljen i dokument naslovljen kao „Službena beleška”, koji nije evidentiran kao službena dokumentacija KGA KCS, niti je snabdeven pečatom. U ovom dokumentu, koji je potpisala N. V, navedeno je da je sačinjen na osnovu iskaza direktora i sekretarice KGA KCS. U dokumentu je navedeno da je direktor KGA KCS u više navrata, telefonskim putem, pokušao da kontaktira D. T.2, što je i uspeo 21. oktobra 2014. godine, kada mu je saopštio „da će izaći u susret i da će lekari KGA KCS pacijentkinji obaviti ultrazvučni pregled u anesteziji, iako je to vanstandardna procedura”. S obzirom da se ovaj dokument ne može prihvatiti kao službeni dokument KGA, Poverenica ga je cenila kao pisani iskaz svedokinje N. V. Poverenica pozdravlja napore direktora Klinike da ličnim zalaganjem omogući pacijentkinji ostvarivanje vanstandardne usluge, ali ostaje nejasno iz kog razloga je do ovog angažovanja došlo četiri meseca nakon prvog pokušaja podnosioca pritužbe da zakaže pregled, posebno imajući u vidu obavezu KGA KCS, propisanu Pravilnikom o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, da u roku od 30 dana zakaže specijalističko-konsultativni i dijagnostički pregled za koji nije propisano utvrđivanje liste čekanja, kao i činjenicu da je direktor, u ovom periodu, dobio tri urgencije za postupanje.

3.17. Imajući u vidu zakonsku nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u ovom postupku nije analizirano da li je postavljanje dodatnih uslova za obavljanje pregleda D. T.1 opravdano medicinskim razlozima. Poverenica konstatuje da nije sporno da je za određene vanstandardne medicinske usluge potrebno mišljenje lekara odgovarajućih specijalizacija, ali nezakazivanje pregleda i naknadni zahtevi za dostavljanje mišljenjima lekara specijalista, nakon prvobitnog lekarskog izveštaja u kojima ova mišljenja nisu zatražena, može se smatrati dodatnim otežavanjem položaja pacijentkinje sa invaliditetom.

3.18. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je savetnik pacijenata u izveštaju broj: 50.2-203/2014 od 25. septembra 2014. godine, između ostalog zaključio da „nije utvrđeno da je u postupku ostvarivanja zdravstvene zaštite u predmetnoj zdravstvenoj ustanovi bilo diskriminacije u odnosu na vrstu oboljenja imenovane pacijentkinje”. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je Zakonom o zabrani diskriminacije ustanovljen Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, jedini specijalizovani državni organ u čijoj je nadležnosti davanje mišljenja o povredi antidiskriminacionih propisa, dok je u nadležnosti savetnika pacijenata, u skladu sa Zakonom pravima pacijenata, da obavlja poslove zaštite prava pacijenata po podnetim prigovorima i pruža potrebne informacije i savete u vezi sa pravima pacijenata.

3.19. Na kraju, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje i na lošiji društveni položaj osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji, a posebno na lošiji položaj žena sa invaliditetom koje su često izložene riziku višestruke diskriminacije. Žene sa invaliditetom susreću se sa mnogim preprekama prilikom ostvarivanja zdravstvene zaštite. Pored nedovoljne pripremljenosti zdravstvenog sistema da pruži zdravstvenu zaštitu ženama sa invaliditetom, nepostojanja posebnog sistema podrške prilagođenog njihovim potrebama i „društvene nevidljivosti” žena sa invaliditetom, poseban problem je i fizička nepristupačnost zdravstvenih ustanova, na koju je zdravstvenim radnicima KGA KCS staratelj D. T.1 ukazao, obrazlažući probleme sa kojima se ona suočava prilikom prikupljanja neophodne medicinske dokumentacije. Pri tome, treba imati u vidu da je Komitet Ujedinjenih nacija za eliminaciju diskriminacije žena, razmatrajući kombinovani Drugi i treći periodični izveštaj Republike Srbije , izrazio zabrinutost zbog teškoća sa kojima se suočavaju žene sa invaliditetom u uživanju prava na usluge u vezi sa reproduktivnim zdravljem, koje su prouzrokovane predrasudama, nedostatkom obučenog osoblja ili pristupačnih objekata. Iz tog razloga je komitet podstakao Republiku Srbiju da preduzme neophodne mere koje garantuju potpunu i efikasnu realizaciju prava žena sa invaliditetom na seksualno i reproduktivno zdravlje otklanjanjem predrasuda, obukom medicinskog osoblja i povećanjem broja adekvatno opremljenih zdravstvenih objekata kako bi odgovorili njihovim potrebama. D. T.1 spada u grupu žena koje su u riziku od višestruke diskriminacije, s obzirom da je starija žena sa invaliditetom, koja je lišena poslovne sposobnosti, te Poverenica za zaštitu ravnopravnosti očekuje od zdravstvenih radnika i radnica da uvaže sve specifičnosti njenog položaja i svoja postupanja prilagode situaciji u kojoj se ona nalazi. Ukoliko se ove specifičnosti ne uvaže, odnosno, ukoliko bi se prema njoj postupalo kao i prema bilo kojoj drugoj pacijentkinji, došlo bi do posredne diskriminacije.

3.20. Sagledavajući sve činjenica i okolnosti konkretnog slučaja, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da je nezakazivanjem lekarskog pregleda D. T.1 diskriminisana zbog svog invaliditeta.

4. MIŠLjENjE

Nezakazivanjem lekarskog pregleda D. T.1, ženi sa invaliditetom kojoj je bila potrebna vanstandardna medicinska usluga, Klinika za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije prekršila je propise o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, u skladu sa čl. 33. st. 1. tač. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, preporučuje Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centa Srbije da:

5.1. Zakaže lekarski pregled D. T.1 u najkraćem mogućem roku, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema ovog mišljenja, kao i da o datumu pregleda, potrebnoj medicinskoj dokumentaciji i drugim uslovima koje je potrebno ispuniti, pisanim putem obavesti D. T.1 i njenog staratelja.

5.2. Preispita interne procedure postupanja na KGA za pružanje vanstandardnih zdravstvenih usluga osobama sa invaliditetom, te da ih, po potrebi, usaglasi sa antidiskriminacionim propisima.

5.3. Uputi pisano izvinjenje D. T.1 i njenom staratelju D. T.2, u roku od 15 dana od dana prijema ovog mišljenja.

5.4. Da ubuduće, prilikom obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, postupa u skladu sa antidiskriminacionim propisima.

Potrebno je da Klinika za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, kao i da dostavi pisane dokaze o tome, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Klinika za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić


microsoft-word-icon Pritužba D. T. protiv Klinike za ginekologiju i akušerstvo KCS zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta u oblasti zdravstva Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
back to top