Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba DJČ protiv doma zdravlja N.S. zbog diskriminacija na osnovu invaliditetazbog diskriminacije u oblasti zdravstva • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba DJČ protiv doma zdravlja N.S. zbog diskriminacija na osnovu invaliditetazbog diskriminacije u oblasti zdravstva

br. 07-00-270/2015-02  datum:  10.9.2015.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe I. J, koju je u njegovo ime podnela majka D. J. Č. U pritužbi je navedeno da I. J. ima smetnje u razvoju, da je pokušao da dobije lekarsko uverenje radi upisa u srednju školu za dizajn „B. Š.” iz N. S, smer tehničar grafičkog dizajna. Dr M. P, specijalistkinja medicine rada u DZ N. S. tražila je dodatne preglede i testiranja, pre pregleda i izdavanja uverenja. Pored toga, psihološkinja u Službi zdravstvene zaštite radnika, nakon pregleda, u posebnoj rubrici lekarskog uverenja napisala je „Ne može da pohađa srednju školu po redovnom sistemu školovanja. Savetuje se upis u školu „M. P.” po programu predviđenom za njegove mogućnosti, najbolje manipulativne veštine – grnčarstvo, tkanje i sl.” U izjašnjenju dr O. N, načelnice Službe zdravstvene zaštite radnika navedeno je da I. J. napustio Dom zdravlja pre nego što je obavio sve preglede koji su potrebni za dobijanje lekarskog uverenja, te da lekarsko uverenje još nije izdato, kao i da je trebalo da obavi sve preglede i priloži postojeću medicinsku dokumentaciju kako bi se postupak izdavanja lekarskog uverenja završio. U izjašnjenju dr M. P. navedeno je da je procenila da je neophodno da I. pregledaju psiholog i neuropsihijatar, kako bi mogla da mu izda lekarsko uverenje, a u izjašnjenju psihološkinje Lj. M. navedeno je da je na osnovu uvida u medicinsku dokumentaciju i psihološkog pregleda zaključila da I. „ne bi mogao da se uključi u pohađanje nastave u srednjoj školi „B. Š”. U toku postupka je utvrđeno da je dr M. P. odbila da izda I. J. lekarsko uverenje o zdravstvenom stanju za upis u srednju školu dok ne obavi preglede kod psihologa i neuropsihijatra. Takođe je utvrđeno da je psihološkinja Lj. M. u svom nalazu navela da I. ne može da pohađa srednju školu u redovnom sistemu obrazovanja. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da su DZ N. S, Služba zdravstvene zaštite radnika, odeljenje preventive, dr M. P, specijalistkinja medicine rada i psihološkinja Lj. M. prekršili odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, postavljanjem posebnih uslova za izdavanje lekarskog uverenja, odnosno, nalazom u kojem je navedeno da ne može da pohađa redovnu srednju školu. Poverenica je preporučila DZ N. S. da mišljenje i preporuku Poverenika objavi na oglasnoj tabli ili drugom vidnom mestu u prostorijama DZ N. S. i da uputi pisano izvinjenje I. J. zbog diskriminatornog postupanja prema njemu. Dr M. P. je preporučeno da ubuduće, u okviru obavljanja poslova i zadataka iz svoje nadležnosti, ne postavlja posebne uslove za pružanje zdravstvenih usluga koji se zasnivaju na ličnim svojstvima pacijenata i nisu opravdani medicinskim razlozima, a psihološkinji Lj. M. je preporučeno da ubuduće ne donosi nalaze i preporuke čija je sadržina diskriminatorna i kojima se pacijentima neopravdano uskraćuje ili otežava ostvarenje prava iz bilo koje oblasti društvenog života.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti primila je 2. juna 2015. godine pritužbu, a 15. juna 2015. godine dopunu pritužbe I. J, deteta sa smetnjama u razvoju, koju je u njegovo ime podnela majka D. J. Č.

1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

– da I. J. želi da upiše srednju školu za dizajn „B. Š.” u N. S. i da mu je za upis u ovu školu potrebno lekarsko uverenje koje bi potvrdilo da nije daltonista i da „ima u funkciji ruke, noge i kičmu”;

– da je 26. maja 2015. godine sa ocem otišao u Dom zdravlja N. S. – L, da je uplatio taksu za dobijanje lekarskog uverenja, da je lekarka oftalmološkinja pregledala I. i obavestila oca da je sa vidom sve u redu, ali je na kraju pregleda u izveštaju napisala „nedovoljna komunikacija”. Nakon toga, dr M, oftalmološkinja otišla je u ordinaciju dr M. P. koja je ubrzo prozvala I. J. i njegovog oca i saopštila im da ne može da pregleda I. i da mu izda lekarsko uverenje, kao i da ima pravo da traži dodatne preglede i testiranje;

– da je dr M. P. uputila I. i njegovog oca da sutra dođu u Dom zdravlja na „komisiju i testiranje”;

– da je na insinuaciju dr M. P. da će I. upisati školu za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ŠOSO „M.P.”, I. otac objasnio da je I. pohađao OŠ „S. M.” u redovnom odeljenju, da mu je mišljenjem interresorne komisije odobren lični pratilac za srednju školu, te da namerava da upiše školu za dizajn;

– da iako ju je I. otac ponovo zamolio da pregleda I, dr M. P. odgovorila da „kada to već svi odobravaju onda Vam ne treba moje mišljenje. A ja ga ne dam bez dodatnih ispitivanja. Dođite sutra i donesite svu medicinsku dokumentaciju”;

– da je dr M. P. u ovom razgovoru bila drska i da je diskriminisala I. svojim ponašanjem i odbijanjem da ga pregleda i izda mu lekarsko uverenje;

– da su dva dana kasnije, 28. maja 2015. godine, roditelji došli sa I. kod osobe koja je u tom trenutku zamenjivala načelnicu Službe zdravstvene zaštite radnika i zamolili je da zajednički reše nesporazum koji su imali sa lekarkom prilikom zahteva za izdavanje lekarskog uverenja;

– da ih je zamenica načelnice informisala da su njene koleginice u pravu, odnosno, da mogu da traže dodatna ispitivanja i da ih ona u tome podržava, te im je sugerisala da I. upišu u školu za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ŠOSO „M. P.”.

1.3. U prilogu pritužbe dostavljena je fotokopija fiskalnog računa za izdavanje lekarskog uverenja.

1.4. U dopuni pritužbi D. J. Č, između ostalog, navela je:

– da je 2. juna 2015. godine njenu porodicu telefonom pozvala zamenica načelnice i zatražila da dovedu dete u Dom zdravlja na dodatna ispitivanja kod psihologa i neuropsihijatra kako bi dobio lekarsko uverenje za upis u srednju školu;

– da je na pitanje roditelja zbog čega se samo za njega traže dodatna ispitivanja, iako u konkursu za njegovu željenu srednju školu nisu potrebni nalazi psihologa i neuropsihijatra, zamenica načelnice odgovorila da „ona to mora da uradi”;

– da je 4. juna 2015. godine otac otišao sa I. kod psihološkinje u Dom zdravlja, jer su se plašili da ne propusti prijemni ispit zbog nepotpune dokumentacije;

– da je psihološkinja na osnovu medicinske dokumentacije i „grubim pokušajem” da sa njim uspostavi kontakt u posebnoj rubrici lekarskog uverenja, napisala „Ne može da pohađa srednju školu po redovnom sistemu školovanja. Savetuje se upis u školu „M. P.” po programu predviđenom za njegove mogućnosti, najbolje manipulativne veštine – grnčarstvo, tkanje i slično.”;

– da pregled kod neuropsihijatra nisu stigli da obave, jer mu je isteklo radno vreme, a sutradan nisu želeli ponovo da dođu, jer je I. imao zakazan prijemni ispit u srednjoj školi za dizajn „B. Š.” u N. S, te su želeli da na polaganju bude odmoran i opušten;

– da je I. polagao prijemni ispit u srednjoj školi za dizajn „B. Š.” u N. S. bez lekarskog uverenja, zbog čega je bio prinuđen da podnese zahtev upisnoj komisiji Južnobačkog okruga/lekarskoj komisiji kako bi I. bio upisan po posebnoj proceduri;

– da su podršku za I. upis u srednju školu za dizajn „B. Š.” dobili od I. osnovne škole „S. M.” u N. S, srednje škole za dizajn „B. Š.” i Školske uprave N. S;

– da želi da Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preduzme mere iz svoje nadležnosti kako ni jedno drugo dete, u sličnim okolnostima, ne bi bilo izloženo poniženju, maltretiranju, emotivnom iscrpljivanju i „stavljanju u kategoriju građana drugog reda”.

1.5.  U prilogu dopune pritužbe dostavljena je fotokopija lekarskog uverenja Zdravstvene radne organizacije br. 389/2015 i izveštaj dr R. K, specijalistkinje pedijatrije od 10. maja 1999. godine.

1.6. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje dr O. N, načelnice Službe zdravstvene zaštite radnika Doma zdravlja N. S, dr M. P, specijalistkinje medicine rada i Lj. M, diplomirane psihološkinje.

1.7. U izjašnjenjima na pritužbu i dopunu pritužbe, načelnica Službe zdravstvene zaštite radnika dr O. N, između ostalog, navela je:

– da se I. J. 26. maja 2015. godine, javio na šalter Službe zdravstvene zaštite radnika, odeljenje preventive, sa zahtevom da mu se izda lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za školovanje u srednjoj školi za dizajn, na smeru tehničar grafičkog dizajna;

– da su za procenu zdravstvene sposobnosti I. J. i izdavanje lekarskog uverenja, specijalistkinji medicine rada potrebni i određeni funkcionalni testovi i nalazi drugih lekara specijalista;

– da je I. J. trebalo da obavi sve potrebne preglede i priloži postojeću medicinsku dokumentaciju kako bi se postupak izdavanja lekarskog uverenja završio;

– da je I. J. napustio Dom zdravlja pre nego što je obavio sve preglede koji su potrebni za dobijanje lekarskog uverenja, te da lekarsko uverenje još nije izdato, ali ne voljom Službe zdravstvene zaštite radnika;

– da nema razlike u pristupu deci sa smetnjama u razvoju u odnosu na decu bez smetnji prilikom postupka izdavanja lekarskog uverenja za upis u srednju školu za dizajn „B. Š.” u N. S. Deca obavljaju iste preglede, ali u cilju donošenja konačne ocene zdravstvene sposobnosti za pohađanje određene škole, ponekad je neophodna dodatna medicinska dokumentacija, u skladu sa čl. 14. Zakona o zabrani diskriminacije;

– da donošenje zaključka i izdavanje lekarskog uverenja zavise od vremena trajanja pregleda, ali i od dostavljanja potrebne medicinske dokumentacije.

1.8. Uz izjašnjenje i dopunu izjašnjenja dostavljeni su sledeći dokazi: 1) izjava dr M. P. načelnici dr O. N; 2) izjava dr D. Ć. i 3) fotokopija izveštaja savetnika za zaštitu prava pacijenata M. K. br. II-5-2/2015-63 od 12. juna 2015. godine.

1.9. U izjašnjenju na pritužbu dr M. P, specijalistkinje medicine rada, između ostalog, navela je:

– da I. J. nije mogao da dobije lekarsko uverenje za upis i pohađanje nastave u srednjoj školi za dizajn „B. Š”, jer nije obavio predviđene preglede i nije dostavio traženu dokumentaciju;

– da je nakon što je medicinskoj sestri na prijemnom šalteru Službe zdravstvene zaštite radnika podneo dokaz o uplati za dobijanje lekarskog uverenja, potvrde od izabranog lekara o ranijim i postojećim akutnim i hroničnim bolestima i alergijskim manifestacijama, započeta procedura ocene njegove zdravstvene sposobnosti;

– da je I. J., nakon pregleda kod oftalmološkinje, u pratnji oca došao u njenu ordinaciju, te je proceduru pregleda započela uvidom u priloženu medicinsku dokumentaciju;

– da komunikaciju sa I. nije uspela da uspostavi, pa je razgovor o školi koju želi da upiše vodila sa njegovim ocem. Otac je, u početku, negirao da postoji bilo kakvo „duševno oboljenje” ili poremećaj ponašanja kod deteta, međutim, uvidom u elektronski karton i potvrdu od izabranog lekara I. J, utvrdila je da je I. „registrovan poremećaj razvoja psihe”;

– da ju je I. otac, nakon toga, informisao da je dete pohađalo OŠ „S. M.” u N. S. po individualnom obrazovnom planu;

– da je procenila da je I. neophodno uputiti kod psihologa i neuropsihijatra Službe za zdravstvenu zaštitu radnika, o čemu je usmeno obavestila njegovog oca;

– da je otac I. J. 27. maja 2015. godine došao u njenu ordinaciju bez deteta i tražene dokumentacije i zahtevao od lekarke da se „samo potpiše” na lekarsko uverenje, jer po njegovom mišljenju dete ispunjava posebne zdravstvene uslove navedene u konkursu za upis u željenu školu, čime je odbio da se nastavi započeta procedura pregleda;

– da je proceduru pregleda I. J. započela po svim principima profesionalne prakse, te da ga je uputila na pregled kod psihologa i neuropsihijatra u skladu sa protokolarnim procedurama Službe za zdravstvenu zaštitu radnika, a u cilju izdavanja lekarskog uverenja;

– da je izvršila uvid u zdravstvene uslove koje kandidat treba da ispunjava za upis u srednju školu, a koji predstavljaju osnovu doktrine specijaliste medicine rada;

– da u razgovoru sa I. J. nije bila drska, odnosno, u svemu je postupala u skladu sa pravilima struke, te da nije tačno da je odbila da pregleda dete, nije postavila dodatne uslove koji nisu u skladu sa protokolarnim procedurama Službe za zdravstvenu zaštitu radnika za izdavanje lekarskog uverenja i nije otežala upis deteta u željenu školu;

– da napominje da je postupak pregleda I. J. u toku i da nije završen.

1.10. U izjašnjenju na dopunu pritužbe, Lj. M, diplomirana psihološkinja, između ostalog, navela je:

– da je I. J. došao na pregled u njenu ordinaciju u pratnji oca i da majka nije bila prisutna tokom pregleda;

– da je blagim tonom i sa puno uvažavanja pristupila pregledu i uspostavljanju verbalne komunikacije sa I.

– da je tokom pregleda detetu dala odgovarajuće testove i nije uspela da uspostavi verbalnu komunikaciju;

– da je na osnovu uvida u medicinsku dokumentaciju, heteroanamnezu uzetu od oca, psihološkog pregleda i neposredne opservacije zaključila da I. J. ne bi mogao da se uključi u pohađanje nastave u srednjoj školi „B. Š.”;

– da smatra da je njen nalaz, upisan u lekarsko uverenje, ispravan, stručan, objektivan i dobronameran;

– da podržava inkluzivno obrazovanje onda kada je to u najboljem interesu deteta, a taj interes može jedino da prepozna struka, neki put objektivnije od samih roditelja;

– da je po njenoj stručnoj proceni, u najboljem interesu za razvoj I. J. da pohađa srednju školu „M. P.”, gde bi njegove sposobnosti ličnosti mogle da se razviju na celishodniji način u odnosu na školovanje u redovnoj školi.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. U toku postupka utvrđeno je da se I. J, 26. maja 2015. godine, u pratnji oca javio na šalter Doma zdravlja N. S, Službe zdravstvene zaštite radnika, odeljenje preventive, sa zahtevom da mu se izda lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za školovanje u srednjoj školi za dizajn „B. Š.” u N. S, na smeru tehničar dizajna grafike. I. J. i njegov otac su medicinskoj sestri na prijemnom šalteru podneli dokaz o uplati za dobijanje lekarskog uverenja, potvrde od izabranog lekara o ranijim i postojećim akutnim i hroničnim bolestima i alergijskim manifestacijama, nakon čega su upućeni na pregled kod lekarke oftalmološkinje.

2.2. Po okončanju ovog pregleda, I. J. je sa ocem došao u ordinaciju specijalistkinje medicine rada dr M. P, koja je odbila da mu izda lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za školovanje u srednjoj školi za za dizajn „B. Š.” dok ne obavi preglede kod psihologa i neuropsihijatra. U odeljku lekarskog uverenja „ranija oboljenja i povrede”, dr M. P. zapisala je: Uvidom u E-karton registrovan je kao dete sa posebnim potrebama, vođen pod dg F 84. Pohađao je OŠ „S. M.” u sklopu inkluzivnog programa. 26. maja upućen je psihologu službe medicine rada uz napomenu da dostavi kompletnu medicinsku dokumentaciju vezanu za psihičko stanje (F 84) uz sva ranija psihološka testiranja i nalaze NPS.

2.3. Uvidom u izjavu dr D. Ć, koju je dostavila načelnica dr O. N, utvrđeno je da je dr D. Ć, u periodu od 25. maja do 5. juna 2015. godine, menjala načelnicu u Službi zdravstvene zaštite radnika u Domu zdravlja L. D. Ć. je navela da su joj se 28. maja 2015. godine obratili roditelji I. J. i požalili na rad dr M. P, jer procedura izdavanja lekarskog uverenja nije završena. Nakon konsultacije sa dr.P, dr D. Ć. je pokušala da objasni roditeljima da su u obavezi da dostave postojeću medicinsku dokumentaciju deteta. Istakla je da je tokom razgovora, majka uvela dete u njenu ordinaciju, da se dete osmehnulo, ali nije odgovorilo na pozdrav. D. Ć. je informisala roditelje da na „osnovu pogleda” nije stručna da donese ocenu i još jednom ih zamolila da donesu detetovu medicinsku dokumentaciju i nastave pregled, ali je majka odgovorila da se dokumentacija nalazi u srednjoj školi „B. Š.” i napustila njenu ordinaciju. Nadalje, u svojoj izjavi dr Ć. navodi da je 2. juna 2015. godine, nakon razgovora sa Ombudsmanom, pozvala roditelje da se vrate i nastave pregled, na šta joj je majka obećala da će dete dovesti u Dom zdravlja sutradan u 7 sati. Kasnije je saznala da je narednog dana otac doveo dete u Službu zdravstvene zaštite radnika, doneo medicinsku dokumentaciju, te je dete nastavilo pregled kod dr M. P. D. Ć, na kraju, navodi da je nakon pregleda kod dr M. P, dete obavilo pregled kod psihologa, ali iako je upućeno da se javi i neuropsihijatru, otac je sa detetom napustio prostorije Doma zdravlja i odneo nepotpisan i nezavršen obrazac lekarskog uverenja.

2.4. Uvidom u lekarsko uverenje za I. J. utvrđeno je da ga je pregledala psihološkinja Lj. M, koja je u odeljku lekarskog uverenja „dopunski nalazi” zapisala: „Nalaz psihologa: verbalni kontakt se teško može uspostaviti. Prepis medicinske dokumentacije: autismus F 840, logoretardatio, retardatio mentalis. Ne može da pohađa srednju školu u redovnom sistemu školovanja. Savetuje se upis u školu „M. P.” po programu predviđenom za njegove mogućnosti, najbolje manipulativne veštine – grnčarstvo, tkanje i sl.”

2.5. Uvidom u lekarsko uverenje br. 389/2015 na ime I. J, utvrđeno je da je u obrascu uverenja popunjen deo sa ličnim podacima I. J, deo o podacima o zdravstvenom stanju (ranija oboljenja i povrede; glava i vrat; čulo vida; čulo sluha; druga čula; koža; pluća; srce i krni sudovi; trbuh; mokraćno-polni organi i udovi i kičmeni stub), te deo o dopunskim nalazima. Utvrđeno je da je stavljen pečat Doma zdravlja N. S, ali da nisu popunjeni delovi obrasca uverenja u koje je trebalo da se unesu zaključak i mišljenje. Takođe, uverenje nema datum ni potpis lekara. Uvidom u izjavu dr M. P. i dr O. N, I. J. nije izdato lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za školovanje, jer nije obavio pregled kod neuropsihijatra u Službi zdravstvene zaštite radnika Doma zdravlja N. S.

2.6. Uvidom u fotokopiju izveštaja savetnika za zaštitu prava pacijenata M. K. br. II-5-2/2015-63 od 12. juna 2015. godine, utvrđeno je da je savetnik za zaštitu prava pacijenata doneo zaključak da je prigovor D. J.-Č. iz S. K. na rad dr M. P. i dr D. Ć. neosnovan, jer je utvrdio da postupanje medicinskih radnika, protiv kojih je prigovor podnet, u vezi sa traženjem medicinske dokumentacije i pregleda pre izdavanja potvrde za upis u srednju školu, nije bilo u suprotnosti sa odredbama Zakona o pravima pacijenata i Zakona o zdravstvenoj zaštiti.

2.7. Uvidom u Odluku o upisu učenika u srednju školu za školsku 2015/2016 godinu i Konkurs koji je sastavni deo odluke, utvrđeno je da su posebni zdravstveni uslovi za upis učenika i učenica u prvi razred srednje škole, za obrazovni profil tehničar dizajna grafike sledeći: normalan vid na blizinu, normalan kolorni vid, normalna funkcija gornjih ekstremiteta i normalna funkcija kičmenog stuba. Po obavljenom lekarskom pregledu kandidati i kandidatkinje će dobiti lekarsko uverenje o zdravstvenom stanju, koje će dati na uvid pri predavanju liste želja, a priložiti pri upisu u srednju školu u koju budu raspoređeni.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, podnete dokaze, kao i antidiskriminacione i druge domaće i međunarodne propise.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da je Republika Srbija 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta, koja u čl. 24. propisuje da dete ima pravo da uživa najviši ostvarivi zdravstveni standard, te da je država dužna da obezbedi da nijedno dete ne bude lišeno prava pristupa uslugama zdravstvene zaštite. Takođe, čl. 28. propisano je, između ostalog, da je država dužna da podstiče razvoj različitih oblika srednjeg obrazovanja, koje bi bilo na raspolaganju i dostupno svakom detetu.

3.4. Komitet za prava deteta doneo je Komentar br. 9. koji se odnosi na prava deteta sa smetnjama u razvoju, u kojem je navedeno da država treba da preduzme odgovarajuće mere radi sprečavanja svake diskriminacije, uključujući i one na osnovu smetnji u razvoju. Takođe, navedeno je da društveno obeležavanje, strahovi, prezaštićenost, negativni stavovi, zablude i preovlađujuće predrasude protiv dece sa smetnjama u razvoju dovode do marginalizacije i otuđivanja dece sa smetnjama u razvoju. Istaknuto je da učestala praksa ograničavanja dece sa smetnjama u razvoju na aktivnosti koje su posebno organizovane i namenjene samo njima, vodi daljoj marginalizaciji i povećava osećaj izolovanosti dece sa smetnjama u razvoju. Komitet za prava deteta u ovom komentaru ukazuje da inkluzivno obrazovanje treba da bude cilj obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju, bez isključivanja iz opšteg obrazovnog sistema.

3.5. Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom u čl. 7. propisuje da će države preduzeti sve neophodne mere da se deci sa invaliditetom obezbedi da ravnopravno sa drugom decom, u punoj meri uživaju sva ljudska prava i osnovne slobode. Odredbama člana 24. propisano je da države priznaju pravo osoba sa invaliditetom na obrazovanje, te da im u ostvarivanju ovog prava bez diskriminacije i na osnovu jednakih mogućnosti, države obezbeđuju inkluzivni sistem obrazovanja na svih nivoima. Inkluzivni sistem obrazovanja i doživotno učenje je u cilju punog razvoja ljudskog potencijala i osećanja dostojanstva i vlastite vrednosti, kao i jačanje poštovanja ljudskih prava, osnovnih sloboda i različitosti među ljudima, u cilju razvoja ličnosti, talenata i kreativnosti osoba sa invaliditetom, kao i njihovih umnih i fizičkih sposobnosti do punog stepena njihovih potencijala, ali i u cilju omogućavanja osobama sa invaliditetom da efikasno učestvuju u slobodnom društvu. Istim članom je propisano da u ostvarivanju prava na obrazovanje, države će obezbediti da osobe sa invaliditetom ne budu isključene iz sistema opšteg obrazovanja na osnovu invaliditeta, da deca sa invaliditetom ne budu isključena iz slobodnog i obaveznog osnovnog ili srednjeg obrazovanja, kao i da osobe sa invaliditetom imaju pristup inkluzivnom, kvalitetnom i slobodnom osnovnom i srednjem obrazovanju, ravnopravno sa drugima u zajednici u kojoj žive.

3.6. Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.7. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koja se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba člana 27. stav 1. ovog člana koja propisuje da diskriminacija postoji ako se licu ili grupi lica zbog njihovih ličnih svojstava neopravdano odbije pružanje zdravstvenih usluga, postave posebni uslovi za pružanje zdravstvenih usluga koji nisu opravdani medicinskim razlozima, odbije postavljanje dijagnoze i uskrate informacije o trenutnom zdravstvenom stanju, preduzetim ili nameravanim merama lečenja ili rehabilitacije, kao i uznemiravanje, vređanje i omalovažavanje u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi.

3.8. Zakon o zdravstvenoj zaštiti u članu 20. propisuje načelo pravičnosti zdravstvene zaštite, koje se ostvaruje, između ostalog, zabranom diskriminacije prilikom pružanja zdravstvene zaštite po osnovu rase, pola, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, veroispovesti, političkog ili drugog ubeđenja, imovnog stanja, kulture, jezika, vrste bolesti, psihičkog ili telesnog invaliditeta.

3.9. Odredbama člana 6. Zakona o pravima pacijenata propisano je da u postupku ostvarivanja zdravstvene zaštite, pacijent ima pravo na jednak pristup zdravstvenoj službi, bez diskriminacije u odnosu na finansijske mogućnosti, mesto stanovanja, vrstu oboljenja, vreme pristupa zdravstvenoj službi ili u odnosu na neku drugu različitost koja može da bude uzrok diskriminacije.

3.10. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da deca sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvažava njihove obrazovne i vaspitne potrebe u redovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, u redovnom sistemu uz pojedinačnu, odnosno grupnu dodatnu podršku ili u posebnoj predškolskoj grupi ili školi, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.

3.11. Zakonom o srednjem obrazovanju i vaspitanju propisano je da u školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju može da se upiše lice na osnovu mišljenja interresorne komisije i uz saglasnost roditelja, odnosno staratelja.

3.12. Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku uređuju se bliži uslovi za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu i učeniku, kao i sastav i način rada interresorne komisije (IRK). Procena se zasniva se na celovitom i individualizovanom pristupu, zasnovanom na jednakim mogućnostima u sagledavanju potreba deteta i učenika, sa ciljem da se pružanjem odgovarajuće podrške omogući društvena uključenost kroz pristup pravima, uslugama i resursima. Odredbama člana 5. ovog pravilnika propisano je da se procena potreba deteta za pružanjem dodatne podrške vrši po zahtevu roditelja, odnosno staratelja deteta i po službenoj dužnosti – na inicijativu obrazovne, zdravstvene ili ustanove socijalne zaštite, odnosno pružaoca usluga socijalne zaštite, uz saglasnost roditelja, odnosno staratelja deteta. U postupku procene IRK je dužna da na osnovu utvrđene situacije ustanovi podršku koju dete već dobija i preporuči dodatnu podršku iz oblasti obrazovanja, zdravstvene ili socijalne zaštite, uključujući i onu koja zahteva dodatna finansijska sredstva, kao i da odredi način realizacije koordinisane međuresorne saradnje, sa ciljem uključivanja deteta u život zajednice i obezbeđivanja uslova za maksimalni razvoj deteta.

Analiza navoda i dokaza iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.13. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li su Dom zdravlja N. S, Služba zdravstvene zaštite radnika, odeljenje preventive i dr M. P, specijalistkinja medicine rada, postavljanjem posebnih uslova I. J. za izdavanje lekarskog uverenja o  zdravstvenom stanju za upis u srednju školu, izvršili akt diskriminacije na osnovu njegovog ličnog svojstva – smetnji u razvoju. Pored toga, potrebno je utvrditi da li psihološkinja Lj. M. svojim nalazom da I. J. ne može da pohađa srednju školu u redovnom sistemu obrazovanja, izvršila akt diskriminacije na osnovu njegovog ličnog svojstva – smetnji u razvoju.

3.14. Među stranama nije sporno da je I. J. u pratnji oca, bio u Domu zdravlja N. S, u Službi zdravstvene zaštite radnika, odeljenje preventive 26. maja 2015. godine i započeo proceduru za izdavanje uverenja o oceni zdravstvene sposobnosti za upis u srednju školu za za dizajn „B. Š.” u N. S, na smeru tehničar dizajna grafike. Takođe, nije sporno da je I. J. dete sa smetnjama u razvoju i da je završio OŠ „S. M.” u N. S. u redovnom sistemu obrazovanja, po individualnom obrazovnom planu. Stoga je najpre potrebno ispitati, sa aspekta Zakona o zabrani diskriminacije, da li su Dom zdravlja N. S, Služba zdravstvene zaštite radnika, odeljenje preventive i dr M. P, specijalistkinja medicine rada u ovoj službi, postavljanjem posebnih uslova za izdavanje lekarskog uverenja o zdravstvenom stanju za upis u srednju školu izvršili akt diskriminacije na osnovu ličnog svojstva I. J. – smetnji u razvoju, kao i da li su za to postupanje postojali objektivni i opravdani razlozi koji nisu u vezi sa njegovim ličnim svojstvom.

3.15. Uvidom u Konkurs za upis u srednju školu za školsku 2015/2016 godinu, utvrđeno je da za smer tehničar dizajna grafike, između ostalog, pri predavanju liste želja treba dostaviti lekarsko uverenje o zdravstvenom stanju, u cilju utvrđivanja ispunjenosti posebnih zdravstvenih uslova. Posebni zdravstveni uslovi za smer tehničar dizajna grafike su označeni slovnim oznakama: a1-a5-d1-d3, koji znače da učenik mora da ima normalan vid na blizinu, normalan kolorni vid, normalnu funkciju gornjih ekstremiteta i normalnu funkciju kičmenog stuba. Imajući u vidu da je I. J. izrazio želju da upiše smer tehičara dizajna grafike, što je i zabeleženo u obrascu lekarskog uverenja kao cilj izdavanja ovog uverenja, očigledno je da je zadatak lekara u Službi zdravstvene zaštite radnika, odeljenje preventive, bio da provere I. čulo vida, gornje ekstremitete i kičmeni stub. Međutim, dr M. P, uvidom u elektronski karton I. J. saznala je da on ima smetnje u razvoju, zbog čega je tražila da obavi pregled kod psihologa i neuropsihijatra i donese svu medicinsku dokumentaciju, jer mu u suprotnom neće izdati lekarsko uverenje.

3.16. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti analizirala je navode iz izjašnjenja načelnice dr O. N. i dr M. P. da su za procenu zdravstvene sposobnosti I. J. i izdavanje lekarskog uverenja, dr M. P. bili potrebni i određeni funkcionalni testovi i nalazi drugih lekara specijalista. Naime, dr M. P. u izjašnjenju navodi da je procenila da je I. J. neophodno uputiti kod psihologa i neuropsihijatra Službe za zdravstvenu zaštitu radnika, te da joj je radi konačne ocene o zdravstvenom stanju I. J. potrebna sva medicinska dokumentacija vezana za njegovo „psihičko stanje”. Dr M. P, takođe, navodi da je izvršila uvid u zdravstvene uslove koje kandidat treba da ispunjava za upis u srednju školu, a koji predstavljaju „osnovu doktrine specijaliste medicine rada”, te da je u svemu postupala u skladu sa protokolarnim procedurama Službe za zdravstvenu zaštitu radnika. Međutim, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je očigledno da je dr M. P. započela proceduru procene ispunjenja posebnih zdravstvenih uslova za upis I. J. u željenu srednju školu, ali je svoj stav promenila kada je saznala da je on ima smetnje u razvoju, nakon čega je prekinula započetu proceduru i zatražila pregled psihologa i neuropsihijatra i dodatnu medicinsku dokumentaciju. Ovakvo postupanje dr M. P. nesumnjivo je bilo zasnovano na činjenici da I. J. ima smetnje u razvoju, jer je dr M. P. zanemarila propisane posebne zdravstvene uslove za upis na smer tehničara dizajna grafike, čije je ispunjenje trebalo da proceni, a fokusirala se na I. smetnje u razvoju, iako prema konkursu za upis u srednju školu to nije bilo potrebno.

3.17. Ovakav stav dr M. P. i njenih nadređenih, koji su je podržali u postavljanju posebnih uslova za izdavanje lekarskog uverenja učeniku sa smetnjama u razvoju, zasnovani su na brojnim stereotipima i predrasudama, baziranim na tzv. „medicinskom pristupu invaliditetu”. Ovaj pristup je uveliko prevaziđen jer tretira invaliditet kao medicinski problem narušavanja zdravlja koji dovodi do gubitka ili ograničenja neke funkcije i koji zahteva neki oblik lečenja, rehabilitacije i korekcije, koja bi pomogla osobi da se što je moguće više približi „normalnom” funkcionisanju, tako da može da se „ubaci” u postojeći sistem i funkcioniše u njemu. U središtu pažnje je invaliditet, a ne osoba. Osoba sa invaliditetom posmatra se kao problem. Invaliditet se tretira kao bolest, povreda, narušavanje zdravlja, pa se govori o lečenju i rehabilitaciji – medicinskom tretmanu koji će sprečiti dalju progresiju i omogućiti adaptaciju na postojeće stanje.

3.18. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da principi ili modeli invaliditeta predstavljaju skup predpostavki, vrednosti, koncepata i praksi koji sačinjavaju način na koji se misli i govori o invaliditetu unutar jednog društva, posebno među onima koji donose odluke, stručnjacima i samim osobama sa invaliditetom. Stoga, savremeno društvo, u cilju zaštite ljudskih prava osoba sa invaliditetom, preorijentisalo se na socijalni model invaliditeta, koji je prepoznat i podržan i u Strategiji unapređenja položaja osoba sa inavliditetom u Republici Srbiji. Naime, socijalni model pristupa invaliditetu, kao osnovni problem, naglašava odnos društva prema osobama sa invaliditetom. Invaliditet nije lična karakteristika, već prazan prostor između individualnih kapaciteta i zahteva okoline. Razlikuje bolest kao trenutno stanje od invaliditeta, jer bolest može biti uzrok invaliditeta, ali i drugi faktori mogu uticati na njegovu pojavu. Socijalni model, pored toga, zahteva implementaciju procesa inkluzije osoba sa invaliditetom u praksi. Ovaj model na osobe sa invaliditetom ne gleda kroz „oštećenja, ograničenja i teškoće”, već kroz sposobnosti, potencijale, interese i prava, pa polazi od pretpostavke da su položaj osobe kao i njena diskriminacija društveno uslovljeni, tj. da su društvene prepreke te koje u stvari onesposobljavaju osobe.

3.19. Poverenica konstatuje da postavljanjem posebnih uslova koje I. J. treba da ispuni kako bi mu bilo izdato lekarsko uverenje o ispunjavanju zdravstvenih uslova za upis u srednju školu (pregled kod psihologa i neuropsihijatra, te dostavljanje prethodne medicinske dokumentacije o njegovom „psihičkom stanju”), a koji nisu propisani Konkursom za upis u srednje škole, smer tehničar dizajna grafike, Dom zdravlja N. S. i dr M. P. poslali su jasnu poruku I. J. da će biti tretiran drugačije i da njegovu zdravstvenu sposobnost za upis u srednju školu u redovnom sistemu obrazovanja treba posebno ispitati. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da su dr M. P. i Dom zdravlja N. S, Služba zdravstvene zaštite radnika, odeljenje preventive, tražili od I. J. dodatne nalaze i preglede isključivo zbog činjenice da je dete sa smetnjama u razvoju.

3.20. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti cenila je navod iz izjašnjenja načelnice dr O. N. da sva deca koja žele da upišu obrazovni profil tehničar dizajna grafike, obavljaju iste preglede, ali u cilju donošenja konačne ocene zdravstvene sposobnosti za pohađanje određene škole, ponekad je neophodna dodatna medicinska dokumentacija, u skladu sa članom 14. Zakona o zabrani diskriminacije. Poverenica ukazuje da je odredbama člana 14. Zakona o zabrani diskriminacije (Posebne mere) propisan sasvim suprotan pristup od onoga koji primenjuje Služba za zdravstvenu zaštitu radnika, kada od određene kategorije dece traži dostavljanje dodatne dokumentacije i obavljanje pregleda koji nisu obavezni za ostalu decu. Naime, posebne mere iz člana 14. ZZD predstavljaju zbirni naziv za različite mere kojima se ukidaju diskriminatorne prakse, kako bi se ostvarila suština jednakost i ravnopravnost. To su, na primer, propisivanje obavezne kvote za učešće manje zastupljenog pola u predstavničkim telima, posebna mesta na listama za upis u školu i na fakultete za pripadnike romske populacije ili za decu sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom i slično. Postavljanje posebnih uslova za osobe sa invaliditetom upravo predstavlja antipod posebnim merama namenjenim osobama sa invaliditetom.

3.20. Nakon ovoga bilo je potrebno ispitati da li je psihološkinja Lj. M. svojim nalazom da I. J. ne može da pohađa srednju školu u redovnom sistemu obrazovanja, izvršila akt diskriminacije na osnovu njegovog ličnog svojstva – smetnji u razvoju. Nakon pregleda I. J. i uvida u njegovu medicinsku dokumentaciju, Lj. M. je u obrascu lekarskog uverenja, u rubrici Dopunski nalazi, napisala: Nalaz psihologa: verbalni kontakt se teško može uspostaviti. Prepis medicinske dokumentacije: autismus F 840, logoretardatio, retardatio mentalis. Ne može da pohađa srednju školu u redovnom sistemu školovanja. Savetuje se upis u školu „M. P.” po programu predviđenom za njegove mogućnosti, najbolje manipulativne veštine – grnčarstvo, tkanje i sl.

3.21. Sačinjavanjem ovakvog nalaza, psihološkinja Lj. M. ne samo što je prekoračila svoja ovlašćenja, već je formulacijom „ne može da pohađa srednju školu u redovnom sistemu školovanja” ukazala svojim kolegama da I. J. nije sposoban da pohađa srednju školu u redovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja. Ovakav nalaz Lj. M. je veoma zabrinjavajući, jer pokazuje nepoznavanje procedure upisa učenika sa smetnjama u razvoju u srednju školu, ulogu Službe zdravstvene zaštite radnika koja izdaje lekarsko uverenje za upis u srednju školu, nepoznavanje propisa kojima je regulisano pravo deteta na obrazovanje, kao i potpuno zanemarivanje značaja inkluzivnog obrazovanja za dete.

3.22. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da su tokom prethodnih godina, različita nadležna tela i institucije dala definiciju inkluzivnog obrazovanja i njegovog značaja za napredovanje i edukaciju dece sa smetnjama u razvoju. Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) u Smernicama za uključivanje, definiše inkluzivno obrazovanje kao proces sagledavanja i odgovora na različite potrebe svih učenika kroz veće učešće u učenju, kulturama i zajednicama, kao i smanjenje isključivanja unutar i iz obrazovanja. Inkluzivno obrazovanje podrazumeva promene i prilagođavanja u sadržaju, pristupima, strukturama i strategijama, uz zajedničku viziju koja obuhvata svu decu unutar odgovarajućeg starosnog raspona, kao i ubeđenje da na redovnom sistemu leži odgovornost za obrazovanje sve dece.Takođe, tokom prethodnih decenija rađena su brojna istraživanja na temu inkluzivnog obrazovanja i uključivanja dece sa smetnjama u razvoju u sistem redovnog školovanja, a rezultati ovakvih istraživanja pokazali su višestruku korist inkluzivnog obrazovanja. Deca sa smetnjama u razvoju koja su pohađala redovnu nastavu imaju mogućnost uspostavljanja prijateljstava i osećaja prihvaćenosti sa decom bez invaliditeta, što doprinosi njihovom neophodnom uključivanju u redovne tokove života, kao i osamostaljivanju i razvijanju osećaja samopoštovanja; učenje u prirodnoj vršnjačkoj grupi; osposobljenost za uključivanje u život i rad; osnaživanje roditelja dece sa smetnjama u razvoju da im deca budu prihvaćena od strane zajednice u kojoj žive; povećanje kompetencije nastavnika i profesora; restrukturiranje prakse i principa vaspitno-obrazovnog rada tako da se može odgovoriti na različite potrebe učenika; uspostavljanje saradnje i timskog rada među učenicima i nastavnicima; prihvatanje različitosti kao normalne pojave; izlaženje u susret potrebama svih učenika; prihvatanje i podržavanje različitih stilova i tempa učenja; osiguranje kvaliteta obrazovanja za sve učenike kroz strategije podrške i podučavanja, kao i potpuna iskorišćenost svih ljudskih potencijala u društvu.

3.23. Nadalje, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti napominje da predlog o upisivanju deteta u školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju može dati samo interresorna komisija, uz obaveznu saglasnost roditelja, odnosno staratelja. To znači da niko drugi osim roditelja ne može da odluči da li će dete biti upisano u redovnu ili školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju, niti bilo ko osim interresorne komisije može da predloži da dete bude upisano u školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju.

Što se tiče navoda iz izjašnjenja Lj. M. da podržava inkluzivno obrazovanje onda kada je to u najboljem interesu deteta, a da taj interes može jedino da prepozna struka, neki put objektivnije od samih roditelja, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje na zakonsko rešenje prema kojem roditelji donose odluku o vrsti škole koju će dete pohađati. Ovakvo važna odluka koja se tiče detetovog života sa razlogom ne može da bude prepuštena stručnjacima, s obzirom da su upravo roditelji ti koji su najviše zainteresovani za postignuća svog deteta i predstavljaju nezaobilazne partnere u obrazovnom procesu. Aktivna uloga roditelja u obrazovnom procesu počinje od izbora škole koju će dete pohađati, a nastavlja se kroz različite aktivnosti i učestvovanje u donošenju svih odluka koje se tiču deteta.

3.24. Poverenica konstatuje da je psihološkinja Lj. M, svojim nalazom da I. J. ne može da pohađa srednju školu u redovnom sistemu obrazovanja, te savetom da upiše školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju, otežala I. J. ostvarivanje prava na obrazovanje i vaspitanje koje uvažava njegove obrazovne i vaspitne potrebe u redovnom sistemu obrazovanja. Lj. M. dala je takav nalaz i predlog, iako to nije u njenoj nadležnosti, a pri tom je zanemarila želju I. J. i njegovih roditelja da I. nastavi školovanje u redovnom sistemu i na srednjem nivou obrazovanja. Poverenica još jednom napominje da samo interresorna komisija, uz saglasnost roditelja i razgovor sa detetom, može da predloži da dete upiše školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju, te da ni jedan drugi organ, institucija ili pojedinac nemaju pravo da odlučuju o vrsti škole koju će dete upisati.

3.25. Sagledavajući sve činjenice i okolnosti, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da su Dom zdravlja N. S, Služba zdravstvene zaštite radnika, odeljenje preventive i dr M. P, specijalistkinja medicine rada u ovoj službi, postavljanjem posebnih uslova I. J. za izdavanje lekarskog uverenja o ispunjavanju zdravstvenih uslova za upis u srednju školu, te nalazom psihološkinje Lj. M. da I. J. ne može da pohađa srednju školu u redovnom sistemu obrazovanja, izvršili akt diskriminacije na osnovu njegovog ličnog svojstva – invaliditeta.

4. MIŠLjENjE

4.1.  Dom zdravlja N. S, Služba zdravstvene zaštite radnika, odeljenje preventive i dr M. P, specijalistkinja medicine rada u ovoj službi postavili su posebne uslove I. J. za izdavanje lekarskog uverenja o ispunjavanju zdravstvenih uslova za upis u srednju školu „B. Š.” u N. S, na smeru tehničar dizajna grafike, čime su prekršili odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

4.2. Nalazom u lekarskom uverenju u kojem je navedeno da I. J. ne može da pohađa srednju školu u redovnom sistemu obrazovanja, psihološkinja Lj. M. prekršila je odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Domu zdravlja N. S, Službi zdravstvene zaštite radnika, odeljenje preventive i načelnici dr O. N, kao odgovornom licu da:

5.1. Mišljenje i preporuku Poverenika za zaštitu ravnopravnosti objavi na oglasnoj tabli ili drugom vidnom mestu u prostorijama Službe zdravstvene zaštite radnika, odeljenje preventive Doma zdravlja N. S. Potrebno je da mišljenje i preporuka budu istaknuti najmanje 15 dana na oglasnoj tabli ili drugom vidnom mestu u prostorijama Doma zdravlja N. S.

5.2. Da u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom uputi pisano izvinjenje I. J. zbog diskriminatornog postupanja prema njemu.

5.3. Ubuduće, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, ne krši antidiskriminacione propise.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje dr M. P. da ubuduće:

5.4. U okviru obavljanja poslova i zadataka iz svoje nadležnosti ne postavlja posebne uslove za pružanje zdravstvenih usluga koji se zasnivaju na ličnim svojstvima pacijenata i nisu opravdani medicinskim razlozima;

5.5. U okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, ne krši antidiskriminacione propise.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje psihološkinji Lj. M. da ubuduće:

5.6. U okviru obavljanja poslova i zadataka iz svoje nadležnosti ne donosi nalaze i preporuke čija je sadržina diskriminatorna i kojim se pacijentima neopravdano uskraćuje ili otežava ostvarenje prava iz bilo koje oblasti društvenog života;

5.7. U okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, ne krši antidiskriminacione propise.

Potrebno je da načelnica dr O. N. obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Dom zdravlja N. S, Služba zdravstvene zaštite radnika, odeljenje preventive ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković


microsoft-word-icon Pritužba DJČ protiv doma zdravlja N.S. zbog diskriminacija na osnovu invaliditeta zbog diskriminacije u oblasti zdravstva Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
back to top