Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba G. Đ. protiv P. u. C. B. zbog diskriminacije na osnovu pola u oblasti obrazovanja i vaspitanja • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba G. Đ. protiv P. u. C. B. zbog diskriminacije na osnovu pola u oblasti obrazovanja i vaspitanja

del. br. 631 datum: 17. 5. 2012.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, daje mišljenja i preporuke i izriče zakonom utvrđenje mere (čl. 33. st. 1. t. 1. Zakona o zabrani diskriminacije „Službeni glasnik RS” br. 22/2009), povodom pritužbe G. Đ. iz N. B. protiv P. u. „Č. B.” iz N. B, koju zastupa direktorka S. F, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti donosi

 

MIŠLjENjE

 

Održavanjem novogodišnje predstave 22. decembra 2011. godine, u kojoj su deca glumila, i u kojoj je deo glumačkog izvođenja podržavao predrasude i društvene obrasce koji su zasnovani na stereotipnim ulogama polova, PU „Č. B.” iz N. B. izvršila je akt diskriminacije na osnovu pola, zabranjen čl. 20. Zakona o zabrani diskriminacije i drugim propisima.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno čl. 33. st. 1. t. 1. i čl. 39. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, daje PU „Č. B.” iz N. B.

 

PREPORUKU

 

1. S. F, direktorka PU „Č. B.” organizovaće radionice, odnosno, programe za decu edukativnog karaktera na temu iskorenjivanja predrasuda zasnovanih na stereotipnim ulogama polova, sa ciljem promovisanja jednakosti polova.

2. S. F, direktorka PU „Č. B.” organizovaće, uz podršku i pomoć stručnjaka u oblasti dečije psihologije i nediskriminacije, obuku i stručno usavršavanje za zaposlene i spoljne saradnike koji rade sa decom na temu zabrane diskriminacije, kako bi se obezbedila veća senzibilisanost za prepoznavanje diskriminacije.

3. S. F, direktorka PU „Č. B.”, vodiće računa da se ubuduće, organizovanjem predstava i drugih aktivnosti u okviru obavljanja delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja, ne šire ideje i stavovi kojima se podržavaju predrasude i društveni obrasci koji su zasnovani na stereotipnim ulogama polova.

4. S. F, direktorka PU „Č. B.” obavestiće Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom, o merama koje će sprovesti u cilju postupanja po preporuci.

O b r a z l o ž e nj e

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti primila je pritužbu G. Đ, majke devojčice koja je upisana u PU „Č. B.” iz N. B, u kojoj je navedeno da su u novogodišnjoj predstavi deca „navođena” na stavove da je korumpiranost lekara prihvatljiva, kao i da je predstavom izvršena diskriminacija po osnovu pola i seksualne orijentacije.

U pritužbi je između ostalog, navedeno:

– da je 22. decembra 2011. godine u PU „Č. B.” održana novogodišnja predstava koju su izvodila deca iz starije i srednje grupe, a koja je obilovala potenciranjem diskriminatornih stereotipa;

– da je podnositeljka pritužbe majka jedne od učesnica ove predstave, kao i da je svoje primedbe na sadržaj predstave, pre svega na potenciranje „diskriminatornih stereotipa” u predstavi, iznela S. F. direktorki PU i učitelju glume U.

– da su ove primedbe izazvale negativnu reakciju direktorke PU i učitelja glume U, kao i da su u tom razgovoru takođe iznosili diskriminatorne stavove po osnovu pola i seksualne orijentacije;

– da su direktorka PU i učitelj glume, tom prilikom između ostalog izjavili: „to su samo deca, ona vole stereotipe…”, „…to na šta se Vi bunite su tradicionalne patrijarhalne vrednosti…”, „…vama je i mesto u kuhinji…”, „…Vi mislite da možete da me kontrolišite…”, „…nećete valjda da mi uvodite gej paradu u vrtić…”, „…od svih sam ovo mogla da očekujem, ali od Vas ne…” i dr.;

– da su u toku predstave u grupnim prikazima dečaci uvek stajali ispred devojčica, da su glumili i pevali, a devojčice su stajale iza njih izigravajući dekor. U toku predstave dečaci su glumili očeve koji čitaju novine, gledaju televiziju i koji govore majkama da ućutkaju decu, glumili su i dečake koji se tuku u školi ili „drame”da im se nešto kupi. Devojčice su glumile majke koje kuvaju u kuhinji ili devojke koje se „samo” oblače i šminkaju.

– da se dečacima u toku priredbe, u slučaju kada su po dva dečaka pripremila ulogu, govorilo „odglumite obojica, pa ćemo videti koji je bolji”, dok su devojčice tokom priredbe, na prvu pogrešnu reč (npr. kada umesto „…mama, mogu li da kupim sladoled…” izgovori „…mama mogu li da kupim čokoladu…”) odstranjivane rečima „skloni se” i uz grubo sklanjanje rukom;

– da je u jednom delu predstave „doktor zahtevao od zahvalnog pacijenta da čokoladu koju je doneo pojede sam, a da doktoru sazida veliku kuću”;

– da svako ima pravo na sopstveni stav, ali ne i na „postulat njegovog nametanja”, pogotovu ako se radi o populaciji dece između 4 i 7 godina, koja su u fazi intenzivnog psiho-seksualnog razvoja;

– da je podnositeljka pritužbe uputila i pisanu molbu direktorki da postupa u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije i Zakonom o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, sa ciljem da spreči buduće slične događaje, što podrazumeva i da ćerka podnositeljke pritužbe ne snosi posledice antidiskriminatornog stava svoje majke.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je od S. F, direktorke PU „Č. B.” iz N. B. zatraženo izjašnjenje o osnovanosti i navodima pritužbe.

PU „Č. B.” dostavila je izjašnjenje u kojem je između ostalog, navedeno:

– da je odmah po saznanju da G. Đ. ima primedbu na koncept pozorišne predstave, zamoljena da dođe u posebnu prostoriju gde je bio pozvan i U, učitelj glume i saradnik u nastavi. Navedeno je i da dinamika tog razgovora nije tekla u dobrom smeru, jer su emocije počele da se oslobađaju. Kako se ne bi remetila dalja komunikacija i potencijalno pokvarili interpersonalni odnosi, odlučeno je da se razgovor nastavi drugom prilikom;

– da je već nakon dva dana održan sastanak sa učiteljem glume, u cilju identifikacije eventualne rodne ili seksualne diskriminacije, a tada je pregledan i video zapis predstave;

– da je direktorka PU „Č. B.”, nakon ovog razgovora i pregleda video zapisa, utvrdila da u predstavi nije bilo diskriminacije na osnovu pola i seksualne orijentacije, kao i da ćerka G. Đ. nije bila odstranjena rečima „skloni se” i nije bila grubo sklonjena rukom;

– da je na osnovu iskaza učitelja glume, cilj programa bio podsticanje dečijeg dramskog stvaralaštva, kreativnosti i humora, i njihova afirmacija kroz pripremu i sprovođenje predstava, a tema ovog kvartalnog perioda je bila satirični/sarkastični scenski kolaž na temu svakodnevice. Da cilj velikog heurističkog potencijala koji nosi sama predstava, nije bio postavljanje nikakvog idealnog prototipa doktora, majke, oca i sl., već upravo da se kroz imaginativne igre dece razviju kreativnost i humor;

– da je stav PU „Č. B.” da se deci, kroz zajedničku aktivnost i uz fino podešenu podršku, omogući i podstakne progresivan razvoj. Program PU „Č. B.” usvojen je bez primedbe Ministarstva prosvete i nauke i primenjuje se u skladu sa zakonskim odredbama, a vaspitno-obrazovni rad se prilagođava kako grupnim procesima, tako i pojedinačnim potrebama dece;

– da je nesporazum koji se dogodio 22. decembra 2011. godine, rešen 31. decembra sa G. Đ, odnosno, obavljen je miran i prijateljski razgovor, a njena ćerka nije snosila, niti će snositi bilo kakve posledice antidiskriminatornog stava G. Đ. Tematika sledeće predstave, koja je u procesu stvaranja, zadovoljava pomenute stavove i uverenja.

Naknadno je uz izjašnjenje na pritužbu, na zahtev Poverenice za zaštitu ravnopravnosti dostavljen i video zapis novogodišnje predstave koja je održana 22. decembra 2011. godine.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti analizirala je sve navode sadržane u pritužbi i izjašnjenju na pritužbu, dostavljene dokaze, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Analizom navoda pritužbe i izjašnjenja, ne može se sa sigurnošću utvrditi da su direktorka PU i učitelj glume iznosili diskriminatorne stavove u razgovoru koji su vodili sa G. Đ, povodom njenih primedaba na sadržaj predstave. U pritužbi je navedeno da su S. F. i učitelj glume izjavili, između ostalog, i: „…to su samo deca, ona vole stereotipe…”, „…to na šta se Vi bunite su tradicionalne patrijarhalne vrednosti…”, „…Vama je i mesto u kuhinji…”, „…Vi mislite da možete da me kontrolišite…”, „…nećete valjda da mi uvodite gej paradu u vrtić…”, i dr. S. F. je, u delu izjašnjenja koji se odnosio na ovaj sastanak, navela da: „…dinamika ovog razgovora nije tekla u dobrom smeru, jer su emocije počele da se oslobađaju…”, ali nije osporila navode pritužbe.

Dalje, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je direktorka PU u izjašnjenju navela da je, nakon razgovora sa U, učiteljem glume i pregledom video zapisa predstave, utvrdila da njen sadržaj nije diskriminatoran na osnovu pola i seksualne orijentacije.

Pregledom video zapisa predstave utvrđeno je da se novogodišnja predstava sastojala iz nekoliko delova, da su deca recitovala, pevala i glumila u kratkim skečevima. U konkretnom slučaju, sporni su samo delovi glumačkog izvođenja (kratki skečevi). Uvidom u video zapis utvrđeno je da je učitelj glume na samom početku dela glumačkog izvođenja najavio „male glumce”, iako su devojčice takođe imale svoje uloge, odnosno, izostala je najava za devojčice. U pojedinim segmentima glumačkog dela ove predstave devojčice su stajale u poslednjem redu, dok su isključivo dečaci zauzimali prve redove.

Analizom istog dokaza, utvrđeno je i da su u delu predstave u kojem su dečak i devojčica glumili sestru i brata, takođe promovisani stereotipi i nejednakost polova. Naime, devojčica je nedvosmisleno stavljena u potčinjeni položaj, jer moli za odlazak na rođendan, tako što kleči ispred svog brata koji joj na kraju i daje odobrenje. Ovakvim stavom se jasno promoviše stereotipna ideja dominantne uloge muškog deteta u porodici, kao i potčinjenost žene u svakodnevnom životu od najranijih dana.

Takođe, utvrđeno je i da je učitelj glume imao podržavajući stav prema dečacima tokom predstave i kada su pravili greške, ali ne i prema devojčicama, kao što je primer devojčice koja je bila zamenjena drugom devojčicom jer je pogrešila tekst, a na način koji nije bio podržavajući.

U delu predstave u kojem se devojčice spremaju za odlazak u pozorište očigledni su, takođe, stereotipi i promovisana je neravnopravnost polova. Uloga devojčica bila je da se šminkaju, češljaju, stavljaju parfeme, stoje ispred ogledala i slično. Ponovo je promovisana stereotipna ideja dominantne uloge muškog deteta u porodici, jer su devojčice nekoliko puta pokušavale da krenu u pozorište, ali su se stalno vraćale zbog mlađeg brata koji je plakao i zahtevao od njih da mu kupe različite stvari. Na kraju su devojčice ostale kod kuće, jer su zbog stalnog vraćanja zakasnile na pozorišnu predstavu.

Poverenica najpre konstatuje da Ustav Republike Srbije u čl. 21. propisuje da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da je zabranjen svaki oblik diskriminacije po bilo kom osnovu, a u čl. 15. propisuje da država jamči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, tako što je odredbom čl. 2. st. 1. t. 1. diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Zakon o zabrani diskriminacije čl. 19. zabranjuje diskriminaciju u oblasti obrazovanja, tako što propisuje da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima. Istim članom je zabranjeno licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili ih isključiti iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.

Odredbom čl. 20. st. 1. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da diskriminacija na osnovu pola postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog privatnog i porodičnog života, a stavom 2. istog člana propisano je da je zabranjeno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.

Zakonom o ravnopravnosti polova , čl. 31. propisano je, između ostalog, i da je vaspitanje o ravnopravnosti polova sastavni deo predškolskog obrazovanja, dok je stavom 2. istog člana propisano da se u okviru nastavnih planova i programa, odnosno studijskih programa, obezbeđuje vaspitanje o ravnopravnosti polova, u cilju prevazilaženja ograničavajućih uloga zasnovanih na polu, oslobađanja od stereotipa zasnovanih na polu i predrasuda zasnovanih na polu.

Potrebno je ukazati i da se Republika Srbija ratifikacijom međunarodnih dokumenata, obavezala na poštovanje prava i međunarodnih standarda u određenim oblastima na koje se dokumenta odnose, pa se tako ratifikacijom Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta , koja je time postala deo unutrašnjeg prava, obavezala na poštovanje prava deteta i obezbeđivanje prava sadržanih u Konvenciji svakom detetu pod njenom jurisdikcijom, bez ikakve diskriminacije i bez obzira na rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo ubeđenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, imovno stanje, onesposobljenost, rođenje ili drugi status deteta, njegovog roditelja ili staratelja. U konkretnom slučaju, od značaja je čl. 29. Konvencije o pravima deteta kojim je propisano da obrazovanje deteta treba, između ostalog, da bude usmereno na pripremu deteta za odgovoran život u slobodnom društvu, u duhu razumevanja, mira, tolerancije, jednakosti polova i dr. S tim u vezi, neophodno je ukazati i na Opšti komentar br. 7 Komiteta za prava deteta, koji u trećem delu obrađuje principe i prava u ranom detinjstvu. Komitet za prava deteta ukazuje da grupe male dece ne smeju biti diskriminisane, a posebno navodi da diskriminacija ženske dece predstavlja ozbiljnu povredu prava, koja utiče na njihov opstanak i sve oblasti njihovih mladih života. Kao primer šta sve predstavlja diskriminaciju devojčica, ukazano je da se od ženske dece ne može očekivati da preuzmu prekomerne porodične obaveze, jer time mogu biti lišene mogućnosti da uživaju u ranom detinjstvu.

Nadalje, za ovaj predmet je značajna i Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena , koja u čl. 5. propisuje da države članice preduzimaju sve podesne mere radi izmene društvenih i kulturnih običaja u pogledu ponašanja muškaraca i žena da bi se otklonile predrasude, kao i uobičajena i svaka druga praksa zasnovana na shvatanju o inferiornosti ili superiornosti jednog ili drugog pola ili tradicionalnoj ulozi muškarca, odnosno, žena.

U konkretnom slučaju, imajući u vidu da je u pitanju predškolska ustanova, značajni su i propisi iz oblasti vaspitanja i obrazovanja. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja , kao jedan o ciljeva obrazovanja i vaspitanja, propisuje i razvoj i poštovanje rasne, nacionalne, kulturne, jezičke, verske, rodne, polne i uzrasne ravnopravnosti, tolerancije i uvažavanja različitosti. Zabrana diskriminacije propisana je čl. 44. u kojem je navedeno da su u ustanovi zabranjene aktivnosti kojima se ugrožavaju, omalovažavaju, diskriminišu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etničke, jezičke, verske ili polne pripadnosti, fizičkih i psihičkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredeljenja i podsticanje ili nesprečavanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije. Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju propisuje u čl. 1. st. 2. da se predškolsko vaspitanje i obrazovanje ostvaruje u skladu sa Ustavom, zakonom kojim se uređuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja, ratifikovanim međunarodnim konvencijama, polazeći od prava deteta, razvojnih, obrazovnih, kulturnih, zdravstvenih i socijalnih potreba dece i porodica sa decom predškolskog uzrasta.

Ključna dva pitanja koja se u ovom slučaju postavljaju jesu:

– da li su direktorka PU i učitelj glume, u razgovoru koji su vodili sa podnositeljkom pritužbe nakon predstave, izneli stavove koji predstavljaju diskriminaciju na osnovu pola i seksualne orijentacije, kako se to u pritužbi navodi, kao i
– da li je deo dečije novogodišnje predstave od 22. decembra 2011. godine, u delu glumačkog izvođenja dece, podržavao predrasude i društvene obrasce koji su zasnovani na stereotipnim ulogama polova, odnosno, da li su prekršeni propisi o zabrani diskriminacije na koje se ukazuje u pritužbi.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da se ne može sa sigurnošću utvrditi sadržina razgovora koji se, nakon dečije predstave, vodio između podnositeljke pritužbe, direktorke PU i učitelja glume, jer ni jedna ni druga strana nisu ponudile dokaze kojima bi se ovi navodi potvrdili, odnosno, opovrgli. Međutim, uzimajući u obzir sve okolnosti ovog slučaja, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti naglašava da je diskriminacija, kao i iznošenje diskriminatornih stavova, zabranjena zakonima Republike Srbije, kao i da se iznošenje diskriminatornih stavova i ideja ne može opravdati npr. uzburkanim ili oslobođenim emocijama, odnosno, da je predmet procene u ovakvim i sličnim slučajevima samo manifestovano ponašanje. Pored toga, potrebno je napomenuti i da, sa aspekta antidiskriminacionih propisa, nije od značaja činjenica da li je osoba bila svesna i imala nameru da iznošenjem stavova ili drugim svojim ponašanjem vrši diskriminaciju. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je potrebno da svi građani i građanke, a posebno oni koji rade sa decom, vode računa da svojim stavovima ne krše odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno, da ne šire ideje zasnovane na stereotipima, predrasudama i drugim diskriminatornim stavovima. Ovo je naročito važno u konkretnom slučaju, imajući u vidu činjenicu da direktorka PU, kako je i sama navela u izjašnjenju, nije prepoznala diskriminaciju u dečijoj predstavi koja je bila povod za podnošenje ove pritužbe. Takođe, očigledno je da direktorka PU nije dovoljno upoznata sa antidiskriminacionim propisima, imajući u vidu činjenicu da je u izjašnjenju navela da je „utvrdila” da u novogodišnjoj dečijoj predstavi nije bilo diskriminacije, što ukazuje da nije upoznata sa odredbama Zakona o zabrani diskriminacije, kojim je ustanovljen Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, kao centralno nacionalno telo za borbu protiv diskriminacije, odnosno, zaštitu ravnopravnosti, u čijoj je nadležnosti da u postupcima po pritužbama zbog diskriminacije utvrđuje da li je diskriminacija izvršena ili nije.

Po pitanju navoda iz pritužbe koji se odnose na samu dečiju predstavu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da je deo dečije novogodišnje predstave od 22. decembra 2011. godine, u delu glumačkog izvođenja dece, podržavao predrasude i društvene obrasce koji su zasnovani na stereotipnim ulogama polova, odnosno, da su u konkretnom slučaju prekršene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, ali i drugih domaćih i međunarodnih propisa kojima je zabranjen svaki vid diskriminacije na osnovu pola.

Sa aspekta antidiskriminacionih propisa, neprihvatljivo je korišćenje rodno nediferenciranog (nesenzitivnog) jezika, odnosno, u konkretnom slučaju je neprihvatljivo da se za najavu predstave koristi samo muški gramatički rod – „mali glumci”, a da se učešće devojčica u predstavi ne najavljuje, već podrazumeva korišćenjem muškog roda. Imajući u vidu uzrast dece i činjenicu da je u pitanju ustanova vaspitanja i obrazovanja, ovakva najava se ne može pravdati time da se pod izrazom „glumci” podrazumevaju i devojčice, odnosno, „glumice”.

Nadalje, u predstavi je diskriminacija devojčica bila očigledna, uz promovisanje stereotipnih ideja i stavova o rodnim odnosima. Neprihvatljivo je da isključivo dečaci u predstavi budu u prvom redu, a da devojčice budu u poslednjem redu, pomerene iza dečaka, kao i stavljanje devojčica u potčinjeni položaj (klečanje na kolenima, dok moli brata da joj dozvoli odlazak na rođendan), čime se nedvosmisleno jasno promoviše stereotipna ideja dominantne uloge muškog deteta u porodici, kao i potčinjenost žene (devojčice) u svakodnevnom životu. Slična je situacija i sa delom predstave u kojem se devojčice spremaju za odlazak u pozorište, i to iz dva razloga: a) način na koji se spremaju (šminkanje, doterivanje, stajanje ispred ogledala i sl.) problematičan je, jer prikazuje kao prihvatljivu ideju žene-objekta od najranijeg uzrasta, i b) kašnjenje u pozorište, koje rezultira ostankom kod kuće, zbog stalnog vraćanja radi brige za mlađeg brata. Pri tome, neprihvatljivo je i ponašanje učitelja glume, koji ima podržavajući stav prema dečacima tokom predstave, tako što ih bodri, hvali i dozvoljava da ponove tekst kada pogreše, ali takav stav nema prema devojčicama koje glume u predstavi, čime pravi očiglednu razliku između dečaka i devojčica.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da je odgovornost vaspitno-obrazovnih ustanova naročito naglašena, kada je u pitanju opšta zabrana diskriminacije, imajući u vidu osnovne principe obrazovanja, kao npr. obrazovanje i vaspitanje bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu pola, socijalne, kulturne, etničke, religijske ili druge pripadnosti, kao i po drugim osnovima. Propisano je i da je na ustanovama obrazovanja i vaspitanja, između ostalog, promovisanje duha tolerancije, poštovanja ljudskih prava, jednakosti polova i dr, što dodatno ukazuje na nedopustivost organizovanja dečijih predstava ovakvog sadržaja, jer se njima postojeći stereotipi održavaju i konstruišu novi. To ima posebno negativne posledice zbog činjenice da je reč o deci niskog kalendarskog uzrasta koji nemaju dovoljno razvijenu kritičku svest da bi mogli da razdvoje sarkastični ton od afirmativnog.

Imajući sve ovo u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da je PU „Č. B.” iz N. B. izvršila akt diskriminacije na osnovu pola, održavanjem dečije novogodišnje predstave 22. decembra 2011. godine, u kojoj je deo glumačkog izvođenja podržavao predrasude i društvene obrasce koji su zasnovani na stereotipnim ulogama polova, a takođe je izdala i odgovarajuće preporuke za otklanjanje posledica diskriminatornog ponašanja.

Sadržina preporuka motivisana je potrebom da se na najbolji način otklone posledice diskriminatornog akta i predupredi dalje diskriminatorno ponašanje, imajući u vidu zakonom definisan opšti cilj preporuka. Neophodno je da PU „Č. B.” organizuje programe za decu edukativnog karaktera na temu iskorenjivanja predrasuda zasnovanih na stereotipnim ulogama polova, sa ciljem promovisanja jednakosti polova. Takođe, od izuzetne je važnosti organizovanje obuke i stručnog usavršavanja za sve zaposlene i spoljne saradnike koji rade sa decom na temu zabrane diskriminacije, kako bi se obezbedila veća senzibilisanost za prepoznavanje diskriminacije, posebno ako se ima u vidu zabrinjavajuća činjenica da ni nakon pregledanog video zapisa predstave, nisu prepoznati diskriminatorni stavovi i stereotipne ideje. Zbog toga je preporučeno da se obuke organizuju uz pomoć i podršku stručnjaka iz oblasti dečije psihologije i nediskriminacije. Na kraju, potrebno je da rukovodstvo i svi zaposleni PU ubuduće vode računa da organizovanjem predstava i drugih aktivnosti u okviru obavljanja delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja, ne šire ideje i stavove kojima se podržavaju predrasude i društveni obrasci koji su zasnovani na stereotipnim ulogama polova.

Ceneći utvrđene činjenice i pravne propise, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno članu 33. stav 1. tačke 1. Zakona o zabrani diskriminacije, dala je mišljenje i preporuku S. F, direktorki PU „Č. B.” iz N. B. radi preduzimanja mera u cilju otklanjanja posledica diskriminacije.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ako direktorka PU „Č. B.” iz N. B. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da se ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti će o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 


microsoft-word-icon Pritužba G. Đ. protiv P. u. C. B. zbog diskriminacije na osnovu pola u oblasti obrazovanja i vaspitanja Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
back to top