Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba H.B. protiv PS zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti u postupku pred organima javne vlasti • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba H.B. protiv PS zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti u postupku pred organima javne vlasti

br. 07-00-00518/2013-02 datum: 17. 3. 2015.

 

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe M. B, koju je podnela njena majka H. B, protiv Policijske stanice Z. U pritužbi je navedeno da je H. B. pokušala da u PS Z. prijavi prebivalište za svoju ćerku, ali da je odbijena prijava prebivališta jer M. B. nije navedena kao članica porodičnog domaćinstva H. B. u ugovoru o zakupu stana. U izjašnjenju načelnika PS Z. navedeno je da H. B. ima prijavu prebivališta u Z, na osnovu ugovora o zakupu stana sa Gradskom upravom grada B, u kojem su navedeni članovi domaćinstva koji mogu biti prijavljeni na datoj adresi, a među kojima nije M. B, iako je u momentu zaključenja ugovora bila rođena. U toku postupka utvrđeno je da Policijska stanica Z. nije ponudila činjenice i dokaze na osnovu kojih bi se moglo zaključiti da su postojali objektivni razlozi za odbijanje prijave prebivališta maloletne M. B. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da u Policijska stanica u Z, odbijanjem prijave prebivališta za maloletnu M. B, izvršila akt diskriminacije na osnovu pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini i činjenici da porodica H. B. živi u stanu za socijalno stanovanje. U postupku je utvrđeno i da je H. B. pozvana na informativni razgovor u PS Z. povodom pritužbe koju je podnela Povereniku za zaštitu ravnopravnosti protiv PS Z. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da je pozivanjem H. B. na informativni razgovor 10. decembra 2014. godine povodom pritužbe koju je podnela Povereniku za zaštitu ravnopravnosti protiv PS Z. zbog diskriminacije u postupku prijavljivanja prebivališta za svoju ćerku M. B, PS Z. prekršila je odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je Policijskoj stanici Z. i načelniku Ž. B, kao odgovornom licu, preporučeno da upute pisano izvinjenje H. B. zbog diskriminatornog postupanja prema njoj i njenoj maloletnoj ćerki, da preduzmu sve potrebne mere u cilju otklanjanja posledica diskriminatornog postupanja prema M. B, da organizuju obuku za sve zaposlene u Policijskoj stanici Z. na temu diskriminacije, sa ciljem senzibilisanja i edukovanja službenika i službenica za rad sa romskom populacijom, kao i da ubuduće, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, ne krše antidiskriminacione propise.

 

1. TOK POSTUPKA

 

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila H. B. u ime svoje maloletne ćerke M. B, protiv Policijske stanice Z.

1.2. U pritužbi je navedeno:

– da su H. B. i njena porodica romske nacionalnosti i da su živeli u „kontejnerskom naselju” u K, a da su od 2013. godine korisnici stana za socijalno stanovanje u Z. P;
– da je M. B. rođena… godine i da je imala 14 dana kada su dobili stan u Z. P;
– da su u PS Z, kada je prvi put otišla da prijavi prebivalište za ćerku M, odbili da izvrše prijavu bez objašnjenja;
– da je u PS Z. rekla da je samohrana majka i korisnica stana za socijalno stanovanje, da su druga njena deca prijavljena na toj adresi, kao i da joj je potrebna prijava stana za M. radi ostvarivanja drugih prava, da su joj u PS Z. tražili da im pokaže sve prijave prebivališta za ostalu decu i da su je opet odbili;
– da je dve nedelje pre podnošenja pritužbe ponovo pokušala da prijavi prebivalište za M. B, ali da je ponovo odbijena.

1.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka od Policijske stanice Z. zatraženo da se izjasni o navodima pritužbe.

1.4. U izjašnjenju Ž. B, načelnika PS Z. navedeno je:

-da su po prijemu zahteva za izjašnjenje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, pozvali H. B. u PS Z. „kako bi se izjasnila na navode pritužbe jer su isti bili nejasni i nepotpuni i bez dokaza o pretrpljenom aktu diskriminacije”;
– da je H. B, u skladu sa članom 172. Zakona o opštem upravnom postupku, dala sledeću izjavu: da je u PS dolazila u julu ili avgustu 2013. godine sa ciljem da prijavi prebivalište svoje ćerke M. B, da je bila na šalteru za prijavu prebivališta gde je radila mlađa službenica, koju ne bi prepoznala ni kada bi je suočili sa njom, da je dobila potrebne informacije, ali da je nakon njenog insistiranja da joj se prijavi dete, ista službenica rekla „Vi Cigani ste dosadni i najgori ste” i da joj je savetovala da ode u Gradsku upravu i proširi ugovor i upiše novorođeno dete kao korisnika stana, da su joj u Gradskoj upravi rekli da to „ne može” i da je službenica koja je to radila dobila otkaz, da više nije nikada dolazila u PS Z, niti je ponovo pokušala da prijavi dete;
– da je izvršenim proverama u evidenciji prebivališta Policijske uprave za grad B, utvrđeno da je H. B. prijavljena na adresi u Z, na osnovu ugovora o zakupu stana sa Gradskom upravom grada B, Sekretarijatom za socijalnu zaštitu broj XIXA-07-36-9-913/12 od 6. marta 2013. godine u kojem su navedeni članovi domaćinstva koji mogu biti prijavljeni na datoj adresi, a među kojima nije M. B, iako je u momentu zaključenja ugovora bila rođena;
– da s obzirom da je H. B. samo jednom dolazila u PS Z. i da ne može da se seti kod koje službenice je bila, kao i da nema ni jedan dokaz o pretrpljenom aktu diskriminacije, PS nije mogla ispitati navode iz njene pritužbe i pozvati bilo kog na odgovornost;
– da su H. B. primili 10. decembra 2014. godine zahtev za prijavu prebivališta za maloletnu M. B, kako bi službenim putem pokušali da pribave pismenu saglasnost za prijavu prebivališta od Gradske uprave grada B, Sekretarijata za socijalnu zaštitu.

1.5. U prilogu izjašnjenja dostavljena su i sledeća dokumenta: 1) zapisnik o saslušanju H. B. 10. decembra 2014. godine i 2) fotokopiju četiri strane ugovora o zakupu stana broj XIXA-07-36-9-913/12 od 6. marta 2013. godine.

1.6. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, nakon saznanja iz izjašnjenja načelnika PS Z. o informativnom razgovoru, zatražila je posebno izjašnjenje od PS Z. o razlozima zbog kojih je H. B. pozvana 10. decembra 2014. godine u PS Z. gde joj je uzeta izjava u vezi sa pritužbom koju je podnela Povereniku za zaštitu ravnopravnosti protiv PS Z.

1.7. U izjašnjenju načelnika Policijske stanice Z. Ž. B, između ostalog, navedeno je:

– da H. B. 10. decembra 2014. godine nije pozvana u PS Z. na odgovornost u smislu Zakona o zabrani diskriminacije, već u svojstvu pritužioca u smislu člana 14. Pravilnika o postupku rešavanja pritužbi i člana 180. Zakona o policiji, radi obavljanja razgovora o navodima iz njene pritužbe na rad PS Z;
– da pozivanje pritužioca koji se pritužuje na rad PS Z. nije praksa PS Z, već zakonska obaveza u skladu sa navedenim zakonom i podzakonskim aktom;
– da je zakonska obaveza zaposlenih u PS Z. da sve građane i građanke koji im se obrate upute kako, u skladu sa zakonom, mogu ostvariti svoje pravo, što je u konkretnom slučaju i učinjeno, te da ne prepoznaju čin diskriminacije u tome;
– da su 11. decembra 2014. godine uputili dopis Gradskom centru za socijalni rad sa molbom da im dostave pisanu saglasnost da maloletna H. B. može da se prijavi na adresu stanovanja majke;
– da je PS Z. „servis građana koji postoji upravo zbog njih ali da ne smemo kršiti zakone Republike Srbije”.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Među strankama nije sporno da je H. B. dolazilu u julu ili avgustu 2013. godine u PS Z. radi prijavljivanja prebivališta za svoju maloletnu ćerku M. B, rođenu… godine. Obaveštena je da treba da ide u Gradsku upravu grada B. da proširi ugovor o zakupu stana i upiše novorođeno dete kao korisnicu stana.

2.2. Uvidom u zapisnik o saslušanju stranke sastavljen 10. decembra 2014. godine, utvrđeno je da je H. B. dala izjavu „u vezi pritužbe na rad PS Z. a u upravnoj stvari prijave prebivališta za maloletnu M. B.” i da je „upozorena da je dužna da govori istinu, da ne sme ništa prećutati i predočene su joj posledice davanja lažnog iskaza pod krivičnom i materijalnom odgovornošću”. Utvrđeno je da je H. B. izjavila da je u julu ili avgustu 2013. godine dolazila u PS Z. kako bi prijavila svoje maloletno dete, koje je u tom momentu imala šest meseci. Javila se na „šalter prebivališta” gde je radila mlađa ženska osoba koju ne bi prepoznala ni da kada bi se suočila sa njim, ali koja joj je rekla da prijavu stana za dete ne može da uradi jer maloletno dete nije obuhvaćeno ugovorom o zakupu stana. Službenica je uputila H. B. da se obrati Sekretarijatu za socijalnu zaštitu sa kojim je zaključen ugovor o zakupu stana kako bi proširila ugovor, odnosno, kako bi kao korisnicu stana u ugovor uneli i maloletnu M. B. Nakon insistiranja H. B. da joj izdaju prijavu prebivališta, službenica je rekla „Ne može, vi Cigani ste mnogo dosadni i najgori ste”. Posle toga H. B. više nije dolazila u PS Z, a 9. decembra 2014. godine u Sekretarijatu za socijalnu zaštitu rečeno joj je da dođe za mesec dana „pa će da vide” jer je službenica pogrešila što u ugovor o korišćenju stana nije unela i M. B. koja je bila rođena u momentu zaključenja ugovora.

2.3. Uvidom u fotokopiju ugovora o zakupu stana zaključenog između H. B. i Grada B, Sekretarijata za socijalnu zaštitu broj XIXA-07-36-9-913/12 od 6. marta 2013. godine, utvrđeno je da je zakupac stana H. B., a da je odredbama člana 5. ugovora propisano da će zakupac koristiti stan zajedno sa članovima porodičnog domaćinstva i to: A. B. (sin), A. B. (sin), Đ. B. (kći) i M. B. (kći). Najmlađa kći M. B. nije navedena u ugovoru kao članica domaćinstva H. B.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su priloženi, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje usvoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, gde je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Pored toga, članom 15. propisano je da svako ima pravo na jednak pristup i jednaku zaštitu svojih prava pred sudovima i organima javne vlasti, kao i da se diskriminatorsko postupanje službenih lica, odnosno odgovornog lica u organu javne vlasti, smatra težom povredom radne dužnosti, u skladu sa zakonom.

3.4. Odredbama Zakona o prebivalištu i boravištu građana propisano je da prijavu i odjavu prebivališta, odnosno prijavu i odjavu boravišta za maloletno lice ili lice bez poslovne sposobnosti, podnosi njegov roditelj, odnosno staratelj ili drugi zakonski zastupnik. Odredbama člana 11. stav 1. propisano je da građanin može prijaviti prebivalište po osnovu prava svojine na stanu, ugovora o zakupu stana ili drugom pravnom osnovu, dok je odredbama stava 2. tačka 3. ovog zakona propisano da, ukoliko građanin ne može prijaviti prebivalište po osnovu navedenom u stavu 1. ovog člana, nadležni organ mu rešenjem utvrđuje prebivalište na adresi prebivališta njegovih roditelja.

3.5. Strategijom za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji (2009), Vlada Republike Srbije postavila je kao strateški cilj unapređenje položaja Roma u Republici Srbiji i smanjenje razlika koje postoje između položaja romske populacije i ostalog stanovništva.

3.6. Strategijom prevencije i zaštite od diskriminacije, kao jedan od posebnih ciljeva propisano je sprečavanje diskriminacije nad pripadnicima romske nacionalne manjine, u okviru kojeg je istaknuta potreba iskorenjivanja različitih slučajeva diskriminacije i diskriminatornih praksi i u dobijanju ličnih dokumenata i postupcima pred organima javne vlasti.

Analiza navoda iz pritužbe, priloga i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.7. Zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je da utvrdi da li je Policijska stanica Z. diskriminisala maloletnu M. B. na osnovu ličnog svojstva – pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini i činjenici da porodica H. B. živi u stanu za socijalno stanovanje, odbijanjem da izvrši prijavu prebivališta po zahtevu njene majke H. B.

3.8. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je odredbama člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije propisano pravilo o prebacivanju tereta dokazivanja. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnositeljka pritužbe treba da učini verovatnim da je Policijska stanica Z. izvršila akt diskriminacije odbijanjem da izvrši prijavu prebivališta za M. B. Ukoliko to učini, teret dokazivanja da do povreda načela ravnopravnosti nije došlo, leži na policijskoj stanici. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, u smislu člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, s obzirom da M. B. nema prijavljeno prebivalište. Imajući to u vidu, potrebno je utvrditi da li činjenice i dokazi koje je PS Z. ponudila u prilog tvrdnji da nije izvršen akt diskriminacije, pružaju dovoljno osnova za zaključak da postoje objektivni i opravdani razlozi zbog kojih je M. B. odbijena prijava prebivališta, a koji nisu u vezi sa njenom nacionalnom pripadnošću i činjenicom da živi sa porodicom u stanu za socijalno stanovanje.

3.9. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti cenila je navode iz izjašnjenja PS Z. da je zahtev za prijavu prebivališta maloletne M. B. odbijen jer ona nije navedena kao korisnica stana u ugovoru o zakupu stana koji je sa Gradskom upravom grada B. zaključila njena majka H. B. Naime, prema navodima PS Z, maloletnoj M. B. ne može se izvršiti prijava prebivališta jer ne postoji pravni osnov za njenu prijavu na adresi na kojoj živi njena porodica. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da se ovakav stav PS Z. ne može prihvatiti. Najpre, odredbama ugovora o zakupu stana propisano je da će zakupac „koristiti stan zajedno sa članovima porodičnog domaćinstva”. Iako maloletna M. B. nije eksplicitno navedena u ugovoru o zakupu stana kao članica domaćinstva i korisnica stana, ona to nesumnjivo jeste. Naime, u konkretnom slučaju u pitanju je beba, koja u trenutku prvog podnošenja zahteva za prijavu prebivališta ima šest meseci i živi sa majkom. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti nije ulazila u ispitivanje razloga zbog kojih maloletna M. B. nije navedena u ugovoru o zakupu stana kao korisnica stana, iako je u momentu zaključenja ugovora bila rođena, s obzirom da to nije predmet ove pritužbe i nije relevantno za odlučivanje u konkretnom slučaju. Pri tome, treba imati u vidu da je M. B. rođena… godine, a da je ugovor o zakupu stana zaključen 6. marta 2013. godine, dakle u veoma kratkom vremenskom periodu nakon rođenja M. B.

3.10. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da u konkretnom slučaju, za prijavu prebivališta maloletne M. B, nije relevantno da li je u ugovoru o zakupu stana navedena kao korisnica. Naime, Zakonom o prebivalištu i boravištu građana propisani su načini prijavljivanja prebivališta. Propisano je da prijavu i odjavu prebivališta za maloletno lice ili lice bez poslovne sposobnosti, podnosi njegov roditelj, odnosno staratelj ili drugi zakonski zastupnik, dok je odredbama člana 11. stav 1. propisano da građanin može prijaviti prebivalište po osnovu prava svojine na stanu, ugovora o zakupu stana ili drugom pravnom osnovu. Odredbama stava 2. tačka 3. ovog člana propisano je da ukoliko građanin ne može da prijavi prebivalište po nekom od navedenih osnova, nadležni organ mu rešenjem utvrđuje prebivalište na adresi prebivališta njegovih roditelja. U konkretnom slučaju, PS Z. mogla je da izvrši prijavu prebivališta za M. B. na osnovu ugovora o zakupu stana koji je H. B. zaključila sa gradom B. Pored toga, ukoliko je prijava prebivališta na osnovu ugovora o zakupu stana bila na bilo koji način sporna za PS Z, bilo je moguće primeniti odredbe Zakona o prebivalištu i boravištu građana kojima je propisano da ako građanin ne može da prijavi prebivalište po nekom od navedenih osnova, nadležni organ mu rešenjem utvrđuje prebivalište na adresi prebivališta njegovih roditelja. Primena ovog zakonskog rešenja značila bi prijavu prebivališta maloletne M. B. na adresi prebivališta njene majke. Međutim, PS Z. nije primenila nijedno od propisanih zakonskih rešenja, već je odbila da izvrši prijavu prebivališta maloletnoj M. B.

3.11. Dalje, na zvaničnoj internet prezentaciji Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije nalazi se i uputstvo o prijavi prebivališta novorođenog deteta, pod naslovom „Kada prijavljuju novorođeno dete koje su obaveze roditelja i koji je postupak i rok”. U ovom uputstvu, namenjenom roditeljima, navedeni su i dokumenti koje roditelj dostavlja na uvid prilikom prijavljivanja prebivališta novorođenčeta i to: važeću ličnu kartu, izvod iz matične knjige rođenih za dete, dokaz o uplaćenoj republičkoj administrativnoj taksi, saglasnost drugog roditelja u slučaju da roditelji nemaju istu adresu stanovanja ili primerak pravnosnažne presude o razvodu braka u slučaju da roditelj samostalno vrži roditeljsko pravo.
Iz svega navedenog jasno je da roditelj koji ima važeću ličnu kartu ne treba da dostavlja dokument koji je pravni osnov za prijavu prebivališta, već se to vrši uvidom u važeću ličnu kartu, odnosno, prijavu prebivališta. S obzirom da H. B. ima prijavljeno prebivalište na adresi … u Z. P, što je i PS Z. utvrdio proverom u evidenciji prebivališta, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da nije postojao ni jedan objektivan i opravdan razlog da se ne izvrši prijava prebivališta za maloletnu M. B, odnosno, da nije postojao razlog da se od H. B. uopšte traži dostavljanje ugovora o zakupu stana, a posebno nije bilo razloga da se upućuje da izmeni ugovor i doda M. B. kao članicu svog porodičnog domaćinstva. H. B. može tražiti izmenu ugovora o zakupu stana, ukoliko joj je to neophodno radi ostvarivanja određenih prava, ali ova izmena nije neophodna za prijavu prebivališta maloletnog deteta.

3.12. U odnosu na navode iz izjašnjenja PS Z. da su 10. decembra 2014. godine, nakon podnošenja pritužbe Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, od H. B. primili zahtev za prijavu prebivališta za maloletnu M. B, kako bi službenim putem pokušali da pribave pismenu saglasnost za prijavu prebivališta od Sekretarijata za socijalnu zaštitu Gradske uprave grada B, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je PS Z. to mogla da učini i kada je H. B. prvi put došla da prijavi dete, ukoliko su službenici smatrali da je neophodna izmena ugovora o zakupu stana. Ovakvo postupanje PS Z. dovelo je do situacije da M. B. nema prijavljeno prebivalište dve godine, iako nema nikakvih zakonskih smetnji za prijavu njenog prebivališta.
Imajući sve ovo u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da je odbijanje PS Z. da izvrši prijavu prebivališta maloletne M. B. zasnovano na njenoj romskoj nacionalnoj pripadnosti i činjenici da njena porodica živi u stanu za socijalno stanovanje.

3.13. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti podseća da je Vlada Republike Srbije, donošenjem Strategije za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji (2009), postavila kao strateški cilj unapređenje položaja Roma u Republici Srbiji, sa ciljem smanjenja razlika koje postoje između položaja romske populacije i ostalog stanovništva. U Strategiji je posebna pažnja posvećena pravu na lična dokumenta i na pravni subjektivitet, te je navedeno da se veliki broj Roma suočava sa ozbiljnim preprekama u uživanju prava da budu priznati pred zakonom i da poseduju dokumenta. Kao neki od uzroka ovakvog stanja, navedeni su: nemogućnost prijave boravišta ili prebivališta lica koja žive u neformalnim naseljima, nedovoljna osetljivost zaposlenih u nadležnim organima o potrebama romske populacije i nedovoljna fleksibilnost organa vlasti da se prilagode situaciji u kojoj se nalaze Romi. Pripadnici romske nacionalne manjine iz neformalnih naselja posebno imaju teškoće, jer zbog neprijavljenog prebivališta nisu u mogućnosti da pribave ličnu kartu, a zbog toga ne mogu da ostvare druga prava koja su uslovljena posedovanjem lične karte. Između ostalog, ovo je bio jedan od razloga za donošenje Zakona o prebivalištu i boravištu građana 2011. godine, kojim je, između ostalog, propisan način prijave prebivališta u slučajevima u kojima ne postoji dokaz o pravnom osnovu stanovanja.
Istraživanje koje je sprovela organizacija civilnog društa P. iz B. u toku 2013. i 2014. godine, pokazalo je da i dalje nije ujednačena praksa policijskih uprava po pitanju prijava prebivališta na adresi stalnog stanovanja ili na adresi roditelja i supružnika, kao i da u ovim slučajevima najčešće dolazi do usmenog odbijanja prijema zahteva za prijavu prebivališta. Situacija u kojoj su se našle H. B. i njena ćerka M. B, potvrđuje rezultate ovog istraživanja. Iako ne žive u nelegalnom naselju, već u stanu za socijalno stanovanje, na osnovu ugovora o zakupu i sa prijavljenim prebivalištem, H. B. nije uspela da prijavi prebivalište svojoj maloletnoj ćerki M. u postupku pred PS Z.

3.14. Imajući u vidu sve okolnosti ovog slučaja, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je u ovom postupku neophodno ispitati da li je PS Z, pozivanjem H. B. na informativni razgovor 10. decembra 2014. godine povodom pritužbe koju je podnela Povereniku za zaštitu ravnopravnosti protiv PS Z. zbog diskriminacije u postupku prijavljivanja prebivališta za svoju ćerku M. B, izvršila novi akt diskriminacije. Naime, odredbama člana 9. Zakona o zabrani diskriminacije propisan je poseban oblik diskriminacije – zabrana pozivanja na odgovornost (viktimizacija), koji postoji ako se prema licu ili grupi lica neopravdano postupa lošije nego što se postupa ili bi se postupalo prema drugima, isključivo ili uglavnom zbog toga što su tražili, odnosno nameravaju da traže zaštitu od diskriminacije ili zbog toga što su ponudili ili nameravaju da ponude dokaze o diskriminatorskom postupanju.

3.15. U izjašnjenju PS Z. navedeno je da su po prijemu zahteva za izjašnjenje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, pozvali H. B. u PS Z. „kako bi se izjasnila na navode pritužbe jer su isti bili nejasni i nepotpuni i bez dokaza o pretrpljenom aktu diskriminacije”. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je Zakonom o zabrani diskriminacije ustanovljen Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, jedini specijalizovani državni organ u čijoj je nadležnosti sprovođenje postupka po pritužbama građana i građanki povodom akata diskriminacije i davanje mišljenja o povredi antidiskriminacionih propisa. To znači da PS Z, kao ni bilo koje drugo pravno ili fizičko lice, odnosno, državni organ nema ovlašćenje da vodi postupak i ispituje povrede Zakona o zabrani diskriminaciji, već je to isključiva nadležnost Poverenika.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je od PS Z. zatraženo da se izjasni o navodima iz pritužbe H. B. Imajući u vidu da je PS Z. organizaciona jedinica državnog organa, Poverenica konstatuje da načelnik PS Z, kao i svi zaposleni u PS Z. moraju da znaju koja su ovlašćenja i nadležnosti PS Z, a koja su ovlašćenja i nadležnosti nezavisnog državnog organa – Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Imajući to u vidu, Poverenica konstatuje da je načelnik PS Z, imao obavezu da se izjasni na navode iz pritužbe H. B, na osnovu zahteva za izjašnjenje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Međutim, kako je u izjašnjenju PS Z. navedeno, H. B. je pozvana na informativni razgovor 10. decembra 2014. godine u PS Z, povodom pritužbe koju je podnela Povereniku za zaštitu ravnopravnosti protiv PS Z.
Poverenica konstatuje da se ne mogu prihvatiti navodi iz dodatnog izjašnjenja PS Z. da H. B. „nije pozvana u PS Z. na odgovornost u smislu Zakona o zabrani diskriminacije, već u svojstvu pritužioca u smislu člana 14. Pravilnika o postupku rešavanja pritužbi i člana 180. Zakona o policiji, radi obavljanja razgovora na okolnosti navoda iz njene pritužbe na rad PS Z”, s obzirom da je odredbama člana 3. Pravilnika o postupku rešavanja pritužbi propisano kome se podnosi pritužba koje protiv policijskih službenika podnose pojedinci, odnosno, evidentno je da pritužba koju je H. B. podnela Povereniku za zaštitu ravnopravnosti nije pritužba podneta Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Imajući u vidu da je H. B. pozvana u policijsku stanicu protiv koje je podnela pritužbu, da joj je uzeta izjava na zapisnik i da je službeno lice upozorilo H. B. na krivičnu i materijalnu odgovornost za davanje lažne izjave, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je ovakvim postupanjem PS Z, H. B. dodatno viktimizovana zbog toga što je tražila zaštitu od diskriminacije. Time je PS Z. prekršila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

3.16. Na kraju, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je obaveza svih relevantnih društvenih aktera u Srbiji, a posebno državnih organa, da pokažu veći stepen senzibilnosti u postupcima u kojima su stranke iz osetljivih društvenih grupa, kao i da učine sve što je u njihovoj nadležnosti da pruže neophodnu podršku, kako bi se ovim osobama olakšalo ostvarivanje garantovanih prava.

4. MIŠLjENjE

4.1. U postupku koji je sproveden po pritužbi M. B. iz Z. P, koju je podnela njena majka H. B. protiv Policijske stanice Z, utvrđeno je da je PS Z, odbijanjem prijave prebivališta za maloletnu M. B. prekršila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

4.2. Pozivanjem H. B. na informativni razgovor 10. decembra 2014. godine povodom pritužbe koju je podnela Povereniku za zaštitu ravnopravnosti protiv PS Z. zbog diskriminacije u postupku prijavljivanja prebivališta za svoju ćerku M. B, PS Z. prekršila je odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Policijskoj stanici Z. i Ž. B., načelniku PS Z, kao odgovornom licu, da:

5.1. Upute pisano izvinjenje H. B. zbog diskriminatornog postupanja prema njoj i njenoj maloletnoj ćerki M. B., u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja.

5.2. Preduzmu sve potrebne mere u cilju otklanjanja posledica diskriminatornog postupanja prema M. B.

5.3. Organizuju obuku za sve zaposlene u Policijskoj stanici Z. na temu diskriminacije, a sa ciljem senzibilisanja i edukovanja službenika i službenica za rad sa romskom populacijom.

5.4. Da ubuduće, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, ne krše antidiskriminacione propise.

Potrebno je da Ž. B, načelnik PS Z. obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Ž. B, načelnik PS Z. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

 

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

 

dr Nevena Petrušić

 


microsoft-word-icon Pritužba H.B. protiv PS zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti pred organima javne vlasti Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
back to top