Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba I. C. protiv S. R. direktorke osnovne škole zbog diskriminacije po osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti rada i zapošljavanja • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba I. C. protiv S. R. direktorke osnovne škole zbog diskriminacije po osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti rada i zapošljavanja

br. 07-00-263/2013-02 datum: 5. 11. 2013.

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe I. C. iz Š. koja je podneta protiv S. R, direktorke OŠ S. S. iz Š. zbog ponašanja direktorke škole prema podnositeljki pritužbe tokom njenog rada u školi i odbijanja da je ponovo zaposli u OŠ S. S. u Š. kada se u školi ukazala potreba za zapošljavanjem nastavnog osoblja. U toku postupka je utvrđeno da je podnositeljka pritužbe bila zaposlena u OŠ S. S. u Š. na određeno vreme i da joj je radni odnos prestao istekom roka za koji je ugovor zaključen, odnosno, da joj ugovor o radu na određeno vreme nije produžen. OŠ S. S. u Š. nakon prestanka radnog odnosa podnositeljke pritužbe, raspisala je konkurs za zapošljavanje na radnom mestu nastavnik-oligofrenolog. I. C. po zanimanju surdološkinja, prijavila se na ovaj konkurs, ali je primljena druga kandidatkinja, koja je po zanimanju takođe surdološkinja a ujedno je i studentkinja oligofrenološkog smera. Podnositeljka pritužbe je navela da je S. R. konstantno ispoljavala netrpeljivost i neprijateljstvo prema njoj i onemogućavala je da ostvari pojedina zakonom garantovana radna prava, kao i da joj nije dozvolila da ponovo zasnuje radni odnos u školi. Smatrala je da je ovakvo ponašanje direktorke S. R. zasnovano na njenoj pripadnosti hrvatskoj nacionalnoj manjini, za koju je direktorka saznala videvši u dokumentaciji ime njenog oca J. U toku postupka nije utvrđeno da li se direktorka S. R. ponašala neprimereno prema podnositeljki pritužbe, odnosno, ukoliko jeste, da li je takvo njeno ponašanje uzrokovano nacionalnom pripadnošću I. C. i/ili njenog oca. Štaviše, iz iskaza svedoka koje su predložile podnositeljka pritužbe i direktorka škole, može se uočiti da svedoci nemaju saznanja da su postupci direktorke škole prema podnositeljki pritužbe bili prouzrokovani nacionalnom pripadnošću I. C. i/ili njenog oca. Na osnovu toga Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da nije utvrđeno da je S. R, direktorka OŠ S. S. u Š. diskriminatorno postupala prema I. C.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti primila je pritužbu I. C. iz Š. podnetu protiv S. R, direktorke OŠ S. S. u Š. U pritužbi je navela da je bila zaposlena u OŠ S. S. u Š. kao zamena odsutne nastavnice. Navela je da je direktorka, tokom njenog radnog angažovanja u školi, konstantno ispoljavala netrpeljivost i neprijateljstvo prema njoj i onemogućavala je da ostvari određena zakonom garantovana radna prava, na primer da se direktorka protivila da je prime u sindikat, te da joj je uskraćeno pravo na korišćenje celog godišnjeg odmora. Istakla je, između ostalog, događaj koji se desio 20. aprila 2011. godine, kada je radnik održavanja M. T. ušao u njenu učionicu za vreme malog odmora i pozvao učenika da ga odvede do toaleta. Kada je izašla za njima i tražila objašnjenje ovakvog postupka, radnik joj je rekao da učenik vrši nuždu van toaleta. Pokušala je da smiri situaciju i utvrdi o čemu se radi, dok je direktorka stajala u hodniku i posmatrala događaj. Navela je da joj je direktorka potom prišla i podrugljivo joj se obratila rečima „I, očisti to iza njega i pokaži mu kako se koristi toalet”. Istakla je da se vratila u učionicu uplakana, ponižena i postiđena.

1.2. Podnositeljka pritužbe je navela da kada se ukazala mogućnost da ponovo zasnuje radni odnos u OŠ S. S. u Š. direktorka škole to nije dozvolila, već se odlučila za osobu sa liste Nacionalne službe za zapošljavanje koja ima manje radnog iskustva od nje, iako su je službenici NSZ i članica Gradskog veća grada Š. zadužena za društvene delatnosti, informisali da I. C. kao lice koje najduže čeka na zaposlenje, ima prednost u zapošljavanju. Podnositeljka pritužbe smatra da je ovakvo ponašanje direktorke S. R. zasnovano na njenoj pripadnosti hrvatskoj nacionalnoj manjini, za koju je direktorka saznala videvši u dokumentaciji ime njenog oca J.

1.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa čl. 35. stav 4. i 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje S. R, direktorke OŠ S. S. u Š. U izjašnjenju na pritužbu, između ostalog, navedeno je:

– da je pritužba neistinita i neosnovana, da je podnositeljka pritužbe primljena u radni odnos preko preporuke, te da je nelogičan navod I. C. da ju je direktorka obeshrabrivala u radu;
– da je optužba podnositeljke pritužbe da je direktorka na osnovu imena njenog oca zaključila da je pripadnica hrvatske nacionalne manjine neosnovana i nepromišljena, jer je ona tek nakon što je dobila pritužbu od Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, saznala da se njen otac zove J. i da je hrvatske nacionalnosti. Direktorka je posebno istakla da joj je baba bila Nemica, da veoma često odlazi u Hrvatsku kod kume, da ima puno Srba koji se zovu J, da u školi vodi disciplinski postupak zbog vređanja na nacionalnoj osnovi i da takvo ponašanje zaposlenih ne dozvoljava;
– da kao rukovoditeljka nije onemogućavala I. C. da ostvari svoja radna prava, odnosno, nije joj onemogućila da se učlani u sindikat niti da koristi godišnji odmor, s obzirom da je I. C. iskoristila pravo na godišnji odmor na način i u obimu kako joj to zakonom pripada. Istakla je, takođe, da je I. C. mogla, ukoliko je smatrala da joj je uskraćeno neko pravo iz radnog odnosa, da o tome obavesti Školski odbor ili prosvetnu inspekciju;
– da su navodi podnositeljke pritužbe da joj je oduzela ključeve od službenog ormarića, da joj nije otpozdravljala prilikom susreta, da je učestvovala u neprijatnom razgovoru između pritužilje i domara, te da ju je „odvajala od koleginica” potpuna neistina, jer joj je omogućila da usavršava svoja znanja i prisustvuje besplatnom seminaru u K;
– da kada se u martu 2013. godine ukazala potreba za zapošljavanjem nastavnika, sekretarka škole je o tome obavestila filijalu NSZ, nakon čega je raspisan konkurs na koji se prijavila A. U, koja je po zanimanju oligofrenološkinja, što je odgovaralo i potrebama škole, te da ne razume šta I. C. koja je po zanimanju surdološkinja, vidi sporno u takvoj odluci škole;
– da ju je kontaktirala J. R, članica Gradskog veća, koja se raspitivala za zamenu nastavnice oligofrenološkinje, koja odlazi u penziju, te da joj je u sledećem telefonskom razgovoru sugerisala da „postoje urgencije” za zapošljavanje podnositeljke pritužbe. Direktorka je navela da iako ni I. C. koja je surdološkinja, ni H. R, koja je takođe surdološkinja sa tri ispita do okončanja oligofrenološkog smera, ne ispunjavaju u potpunosti uslove za zapošljavanje, ipak je smatrala da prednost treba dati drugoj kandidatkinji, jer zasigurno ima bolje predznanje za rad sa decom;
– da je, potom, usledio još jedan poziv članice Gradskog veća, kada je nastavljeno vršenje pritiska da u radni odnos bude primljena podnositeljka pritužbe, uz obrazloženje da je stav grada da prioritet pri zapošljavanju imaju osobe koje se duže nalazi na evidenciji NSZ. Odgovorila joj je da neće promeniti svoj stav po cenu da više ne bude direktorka škole. Istakla je da se ova njena rečenica ne odnosi na podnositeljku pritužbe, te da je bila spremna da I. C. pogleda u oči i kaže joj da nema ništa protiv nje, a najmanje to što joj se otac zove J.
– da je u međuvremenu raspisan konkurs za zapošljavanje, na koji su se prijavila tri kandidata, među njima i podnositeljka pritužbe, te da je odlučila da zaposli H. R, koja je do tada bila u radnom odnosu na određeno vreme od 60 dana;
– da se podnositeljka pritužbe žalila na rezultat konkursa Školskom odboru i Republičkom prosvetnom inspektoru koji nije utvrdio nepravilnosti u sprovođenju konkursa i izboru kandidatkinje;
– da joj nije jasan komentar podnositeljke pritužbe da do danas u školi traje diskriminacija, s obzirom da I. C. ne radi u školi već tri godine, te da odgovorno tvrdi da poštuje zakone, da je u poslu veoma profesionalna i da se tako odnosi prema svim zaposlenima.

1.4. Uz izjašnjenje je dostavljena izjava M. T, domara škole; izjava M. H, predsednice sindikalne organizacije OŠ S. S; izjava sekretarke škole V. M; fotokopija zapisnika sa sednice Školskog odbora od 9. aprila 2013. godine; rešenje o korišćenju godišnjeg odmora za I. C; rešenje Školskog odbora o odbijanju prigovora I. C; konkurs za prijem oligofrenologa u radni odnos na neodređeno vreme objavljen u časopisu „Poslovi”; zapisnik o izvršenom inspekcijskom nadzoru u OŠ S. S. povodom prijave I. C. i zahtev za prestanak radnog odnosa B. P. zbog odlaska u starosnu penziju.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. U toku postupka utvrđeno je da je podnositeljka pritužbe bila zaposlena u OŠ S. S. u Š. kao i da joj je radni odnos prestao istekom roka za koji je zasnovan, odnosno, da joj ugovor o radu na određeno vreme nije produžen. Takođe, utvrđeno je da je OŠ S. S. u Š. nakon prestanka radnog odnosa podnositeljke pritužbe, raspisala konkurs za zapošljavanje na radnom mestu nastavnik-oligofrenolog, na koji se prijavila i I. C. koja je po zanimanju surdološkinja, ali se direktorka škole odlučila za drugu kandidatkinju, takođe surdološkinju i studentkinju oligofrenološkog smera.

2.2. J. R, članica Gradskog veća grada Š. naznačena u pritužbi kao svedokinja, dostavila je iskaz u kojem je navedeno:

– da ju je majka I. C. obavestila da direktorka OŠ S. S. u Š. neće da zaposli podnositeljku pritužbe, već drugu kandidatkinju, koja je diplomirala kasnije i kraće čeka na posao;
– da je pozvala telefonom direktorku škole, da joj je direktorka rekla da će primiti H. R, jer je I. C. već radila u školi na određeno vreme i direktorka nije bila zadovoljna njenim radom, te da H. R, pored završenog surdološkog smera, studira i drugi smer koji je potreban školi;
– da je podsetila direktorku da Uprava grada Š. preporučuje da se pri zasnivanju radnog odnosa prednost daje kandidatima koji duže čekaju na posao, ali da je direktorka, s obzirom da je u pitanju preporuka koja nema obavezujući karakter, ponovila da ostaje pri svom stavu da u radni odnos bude primljena H. R.
– da joj druge činjenice, vezane za odnos podnositeljke pritužbe i direktorke škole, nisu poznate.

2.3. N. S, savetnica za zapošljavanje NSZ, filijala Š, dostavila je iskaz u kojem je navedeno:

– da joj nisu poznate okolnosti vezane za odnos podnositeljke pritužbe i direktorke OŠ S. S. u Š;
– da Nacionalna služba za zapošljavanje, filijala Š, u februaru 2013. godine nije posredovala u zapošljavanju kandidata u OŠ S. S. u Š. jer škola nije podnela zahtev za posredovanje, već je sekretarka škole pozvala NSZ kako bi proverila da li je izabrana kandidatkinja na evidenciji nezaposlenih lica.

2.4. A. M, načelnica Odeljenja za društvene delatnosti i privredu Gradske uprave grada Š. dostavila je iskaz u kojem je, između ostalog, navedeno:

– da ju je majka podnositeljke pritužbe obavestila o događaju oko zasnivanja radnog odnosa, ali da je saznala da je sa direktorkom škole razgovarala J. R, te je odlučila da nije potrebno da i sama kontaktira direktorku S. R.

2.5. Z. P, nastavnica u OŠ S. S. u Š. u iskazu je navela:

– da je podnositeljka pritužbe „divna mlada žena” koja 7 godina čeka posao, da je dok je radila u OŠ S. S. u Š. bila primerna nastavnica koja je imala korektan odnos sa decom, roditeljima i kolegama;
– da je moguće da je podnositeljka pritužbe pretrpela napade ili negativne komentare od direktorke škole ali je to „bilo davno”, međutim, seća se da joj se I. C. često žalila da se direktorka ponaša neprijateljski prema njoj;
– da je bila za to da se ponositeljka pritužbe primi u radni odnos na osnovu konkursa za zapošljavanje, ali da se direktorka odlučila za drugu kandidatkinju;
– da direktorka nikada nije u njenom prisustvu spomenula nacionalnu pripadnost podnositeljke pritužbe, te da je to učinila, time bi i nju povredila. Svedokinja je istakla da je tek iz dopisa Poverenice za zaštitu ravnopravnosti saznala da je otac podnositeljke pritužbe Hrvat.

2.6. M. H, nastavnica u OŠ S. S. u Š. i predsednica sindikalne organizacije škole, naznačena u pritužbi i izjašnjenju na pritužbu kao svedokinja, dostavila je iskaz uz izjašnjenje direktorke S. R. U iskazu je, između ostalog, navedeno:

– da je od 2009. godine predsednica sindikalne organizacije škole i da sindikat ima izuzetno dobru saradnju sa direktorkom S. R.
– da je I. C. bila članica sindikata, te da joj to pravo niko nije uskratio niti se protivio njenom učlanjenju u sindikalnu organizaciju;
– da su sve izjave I. C. netačne i neistinite, kao i da se, koliko joj je poznato, I. C. nikada nije pismeno pritužila školi niti sindikatu na ponašanje direktorke prema njoj.

2.7. Nastavnica M. N, naznačena u pritužbi kao svedokinja, nije primila dva puta ponovljen dopis Poverenice za zaštitu ravnopravnosti da se izjasni o okolnostima koje su joj poznate, u vezi odnosa I. C. i S. R.

2.8. M. T, domar u OŠ S. S. u Š. dostavio je iskaz uz izjašnjenje direktorke S. R. Naveo je da navodi iz pritužbe I. C. u vezi sa događajem u kome je navodno učestvovao, nisu tačni, jer je on domar škole i nema nadležnost za kontakt sa decom i profesorima.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, analizirala je sve dokaze koji su dostavljeni uz pritužbu i izjašnjenje, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da je Republika Srbija 1998. godine ratifikovala Okvirnu konvenciju za zaštitu nacionalnih manjina , koja u čl. 4. st. 1. zabranjuje bilo kakvu diskriminaciju na osnovu pripadnosti nacionalnoj manjini. Stavom 2. ovog člana propisana je obaveza država da putem odgovarajućih mera obezbede punu i stvarnu jednakost pripadnika nacionalne manjine i pripadnika većinskog naroda.

3.4. Uredbom o ratifikaciji konvencije Međunarodne organizacije rada (MOR) br. 111 o diskriminaciji (zaposlenje i zanimanje), propisano je da diskriminacija predstavlja i svako pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva koje ima za posledicu ukidanje ili narušavanje jednakosti mogućnosti ili tretmana u zaposlenju ili zanimanju koje utvrdi zainteresovana članica nakon savetovanja sa reprezentativnim organizacijama poslodavaca i radnika, ukoliko postoje, i drugih odgovarajućih tela.

3.5. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.6. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 2. st. 1. tač. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

Analiza navoda i dokaza iz pritužbe, izjašnjenja i iskaza svedoka sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.7. Nakon utvrđivanja činjeničnog stanja i relevantnog pravnog okvira, bilo je potrebno ispitati da li se direktorka OŠ S. S. u Š. ponašala neprimereno prema podnositeljki pritužbe, i ukoliko jeste, da li je takvo njeno ponašanje bilo uzrokovano nacionalnom pripadnošću I. C. i/ili njenog oca. Naime, da bi bilo koja odredba Zakona o zabrani diskriminacije mogla da se primeni, potrebno je da je akt diskriminacije zasnovan na ličnim svojstvima, kao i da postoji uzročno-posledična veza između ličnog svojstva i učinjenog akta. Zbog toga je bilo potrebno utvrditi da li je ponašanje direktorke OŠ S. S. u Š. prema I. C, uključujući i odbijanje da je ponovo zaposli u školi, uslovljeno ličnim svojstvom podnositeljke pritužbe, odnosno, činjenicom da joj je otac pripadnik hrvatske nacionalne manjine.

3.8. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je nezavisni državni organ u čijoj je nadležnosti, između ostalog, postupak po pritužbama koje se odnose na akte diskriminacije. Saglasno tome, predmet analize u ovom slučaju ograničen je na utvrđivanje postojanja eventualne diskriminacije, u skladu sa odredbama Zakona o zabrani diskriminacije i drugih relevantnih propisa. Eventualne povrede radnih prava podnositeljke pritužbe, procedura prijema kandidata u radni odnos u OŠ S. S. u Š. ili ocena direktorke škole o radu i zalaganju I. C. ne spadaju u nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, pa u ovom postupku nisu analizirani. Za kontrolu ovih procedura i njihovu usklađenost sa važećim propisima nadležni su drugi državni organi i institucije.

3.9. Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja pokazala je da je nejasno kakav je zapravo bio odnos I. C. i S. R. Naime, izjave podnositeljke pritužbe i direktorke škole su u potpunosti protivrečne u vezi sa događajima koji su se navodno odigrali tokom rada I. C. u školi. Iskazi svedoka takođe su protivrečni, oni ili negiraju da je I. C. imala ikakve sukobe sa direktorkom škole ili navode da posredno znaju za događaje koji su se odigrali davno, ali nisu prisustvovali sukobima i napadima direktorke na I. C. Što se tiče konkursa za zapošljavanje na radnom mestu oligofrenologa i odbijanja direktorke da u radni odnos ponovo primi podnositeljku pritužbe, nesporno je da ni I. C. ni kandidatkinja koja je primljena u radni odnos, nisu u potpunosti ispunjavale uslove konkursa. Međutim, izabrana kandidatkinja H. R, pored završene surdologije studira i oligofrenološki smer, dok je I. C. ranije diplomirala na surdološkom smeru i duže čeka na zaposlenje. Nesporno je i da je članica Gradskog veća grada Š. razgovarala sa direktorkom škole u vezi konkursa i podsetila je na preporuku grada koja se odnosi na prvenstvo u zapošljavanju, ali je direktorka odbila da zaposli I. C, iako je duže čekala na zaposlenje.

3.10. U izjašnjenju na navode iz pritužbe, S. R. navodi da je I. C. zaposlila preko preporuke, da je nikada nije omalovažavala u radu niti joj otežavala obavljanje posla, kao i da do pokretanja postupka pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti nije znala da je I. otac pripadnik hrvatske nacionalne manjine. Iz iskaza svedoka može se uočiti da nijedan svedok nema saznanja da su postupci direktorke škole prema pritužilji bili prouzrokovani nacionalnom pripadnošću I. oca. Zapravo, što se tiče perioda rada u školi I. C. nastavnica M. H. negira da je direktorka onemogućila pritužilji da se učlani u sindikat, a takođe negira da ima ikakva saznanja o neprimerenom ponašanju direktorke škole prema pritužilji. S druge strane, nastavnica Z. P. navodi da je „moguće da je I. imala napade ili negativne komentare od direktorke, ali bilo je davno”, te da se seća da joj se I. C. žalila na ponašanje direktorke prema njoj. Iz ovog iskaza može se zaključiti da svedokinja Z. P. nije potvrdila da je prisustvovala bilo kom događaju u kojem se direktorka škole neprimereno ponašala prema I. C, ali izričito negira da je bilo kada čula direktorku da spominje I. nacionalnu pripadnost. Svedokinja J. R, članica Gradskog veća grada Š. potvrđuje da je razgovarala sa direktorkom oko konkursa za zapošljavanje u OŠ S. S.u Š. da je direktorka izričito odbila da zaposli I. C. sa obrazloženjem da nije bila zadovoljna njenim radom, a da druga kandidatkinja u većoj meri ispunjava uslove propisane konkursom, te da joj druge okolnosti vezane za odnos direktorke i podnositeljke pritužbe nisu poznate.

3.11. S obzirom da se navodi iz pritužbe ne podudaraju sa navodima iz izjašnjenja direktorke škole, kao ni sa iskazima svedoka, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da u toku postupka nisu ponuđeni dokazi koji bi potkrepili navode iz pritužbe da se direktorka S. R. ponašala neprimereno prema I. C, kao ni da je ponašanje direktorke i odbijanje da ponovo zaposli pritužilju predstavljalo povredu dostojanstva I. C. na osnovu ličnog svojstva njenog oca – pripadnosti hrvatskoj nacionalnoj manjini. Naime, i sama podnositeljka pritužbe u pritužbi navodi „danima razmišljam i preispitujem svaki minut proveden u školi i ne pada mi na pamet ni jedan racionalan razlog zbog čega mi se sve to dešavalo i dan danas dešava. Jedini preostali razlozi mogu biti to što mi se u dokumenatciji koju sam odnela prvog dana vidi da mi se otac zove J, što kod zlonamernih ljudi može da stvori percepciju mog hrvatskog porekla (..)” Dakle, iz svega navedenog, može se zaključiti da ni sama podnositeljka pritužbe nije sigurna koji su razlozi za direktorkin odnos prema njoj, već kako nije uspela da pronađe ni jedan „racionalan razlog”, smatra da je u pitanju pretpostavka direktorke da je njen otac pripadnik hrvatske nacionalne manjine. Pri tome, I. C. nije navela u pritužbi ni jednu situaciju u kojoj joj je direktorka S. R. direktno ili indirektno stavila do znanja da je ne želi ili ne prihvata u kolektivu zbog nacionalne pripadnosti.

3.12. Stoga, imajući u vidu sumnju podnositeljke pritužbe da je ponašanje direktorke prema njoj bilo zasnovano na njenoj pripadnosti hrvatskoj nacionalnoj manjini i pitanja na koja je želela da sazna direktorkin odgovor (npr. koji su motivi direktorke za toliku mržnju i netrpeljivost prema njoj; koji su razlozi da direktorka i danas ne želi da je primi u radni odnos u školi; zašto joj nije dozvolila da se učlani u sindikat škole itd.), Poverenica za zaštitu ravnopravnosti procenila je da bi situacija između I. C. i S. R. mogla da se reši medijacijom. U skladu sa čl. 38. Zakona o zabrani diskriminacije, upućen je dopis I. C. i S. R, koje su prihvatile da se sprovede medijacija. Međutim, nakon pripremnih radnji, S. R. je odustala od postupka mirenja. Stoga je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti nastavila postupak po pritužbi I. C.

3.13. U toku postupka nije ispitivano da li je ponašanjem S. R. prema I. C. i njenim navodinim uticajem I. C. bila onemogućena u nameri da ponovo zasnuje radni odnos u OŠ S. S. u Š. povređeno neko drugo pravo I .C. jer povrede drugih prava nisu u nadležnosti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Za zaštitu svojih prava, I. C. se može obratiti sudu i drugim nadležnim državnim organima.

3.14. Ceneći utvrđene činjenice i pravne propise, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da nije utvrđeno da je S. R, direktorka OŠ S. S. u Š. diskriminatorno postupala prema podnositeljki pritužbe.

4. MIŠLjENjE

Nije utvrđeno da je S. R, direktorka OŠ S. S. u Š. diskriminatorno postupala prema I. C. na osnovu njenog ličnog svojstva – pripadnosti hrvatskoj nacionalnoj manjini.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 


microsoft-word-icon Pritužba I. C. protiv S. R. direktorke osnovne škole zbog diskriminacije po osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti rada i zapošljavanja Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top