Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba I.D. protiv PU zbog diskriminacije na osnovu starosnog doba u oblasti obrazovanja • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba I.D. protiv PU zbog diskriminacije na osnovu starosnog doba u oblasti obrazovanja

 

br. 07-00-359/2015-02 datum: 19.10.2015.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe I. D. iz B, zbog odluke konkursne komisije PU „Dr S. M.” iz B. i drugostepene odluke Sekretarijata za obrazovanje i dečiju zaštitu Sektora za inspekcijski nadzor Gradske uprave grada Beograda da joj se ne prizna status redovne studentkinje jer ima 37 godina. Tokom postupka utvrđeno je da su stav konkursne komisije i odluka Sekretarijata za obrazovanje i dečiju zaštitu Sektora za inspekcijski nadzor Gradske uprave grada Beograda, bili da se I. D. ne može priznati status redovne studentkinje jer ima 37 godina i ne ostvaruje povlastice koje su propisane za studente do 26 godina. Analiza uslova za utvrđivanje prioriteta za upis dece u predškolsku ustanovu koji su propisani Pravilnikom o bližim uslovima za utvrđivanje prioriteta za upis dece u predškolsku ustanovu, pokazala je da status redovnog studenta nije uslovljen nekim dodatnim kriterijuma, kao što su godine života jednog od roditelja. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da su donošenjem odluke konkursne komisije PU „Dr S. M.” iz B. i Sekretarijata za obrazovanje i dečiju zaštitu Sektora za inspekcijski nadzor Gradske uprave grada Beograda, da se prilikom upisa deteta u predškolsku ustanovu I. D. ne prizna status redovne studentkinje zbog njenog starosnog doba, PU „Dr S. M.” iz B. i Sekretarijat za obrazovanje i dečiju zaštitu Sektora za inspekcijski nadzor Gradske uprave grada Beograda prekršili odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga im je preporučeno da preduzmu sve neophodne mere u cilju otklanjanja posledica diskriminatornog postupanja prema I. D, da joj upute pisano izvinjenje zbog diskriminatornog postupanja na osnovu njenog starosnog doba, kao i da ubuduće, prilikom obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, ne krše odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila I. D. iz B, povodom odluke konkursne komisije PU „Dr S. M.” iz B. i drugostepene odluke Sekretarijata za obrazovanje i dečiju zaštitu Sektora za inspekcijski nadzor Gradske uprave grada Beograda.

1.2. U pritužbi je navedeno:

– da ima 37 godina i status redovne studentkinje na Visokoj ICT školi u B, kao i da studira na budžetu;
– da je uprkos godinama škola koju studira ne diskriminiše i da ima još nekoliko starijih studenata;
– da je na redovnom konkursu za upis dece u predškolske ustanove, konkursna komisija PU „Dr S. M.” donela odluku da joj ne prizna status redovne studentkinje zbog godina života;
– da je njen status studentkinje osporen na osnovu činjenice da pravo na besplatnu zdravstvenu zaštitu i ostale privilegije imaju studenti mlađi od 26 godina života;
– da komisije vrše selekciju kandidata na osnovu Pravilnika, zbog realnog odsustva roditelja iz kuće, radi zaposlenja ili studiranja;
– da je njen raspored kolokvijuma, vežbi i predavanja isti kao i kod bilo kog drugog studenta, te da je iz kuće odsutna kao i neko ko ima 26 ili 19 godina, pa ne vidi zbog čega se pravi razlika;
– da pravo na besplatnu zdravstvenu zaštitu ili na izdržavanje nema nikakve veze sa njenim odsustvovanjem od kuće radi studiranja;
– da je na ovu odluku konkursne komisije uložila žalbu Sektoru za inspekcijski nadzor Gradske uprave grada Beograda, koji je potvrdio prvostepenu odluku;
– da status redovne studentkinje koji je bio jedan od kriterijuma nema veze sa njenim godinama života i da je obrazloženjem konkursne komisije i Sekretarijata za obrazovanje i dečiju zaštitu Sektora za inspekcijski nadzor Gradske uprave grada Beograda, diskriminisana na osnovu ličnog svojstva – starosnog doba.

1.3. Uz pritužbu je dostavila 1) uverenje o redovnom studiranju, 2) Pravilnik o bližim uslovima za utvrđivanje prioriteta za upis dece u predškolsku ustanovu br. 110-00-74/2011-07 od 6. juna 2011. godine, 3) žalbu na rad komisije za prijem dece u PU „Dr S. M.” br. 06-614-440 od 9. juna 2015. godine i 4) odluku Sekretarijata za obrazovanje i dečiju zaštitu Sektora za inspekcijski nadzor Gradske uprave grada Beograda br. 614-440/2015 od 6. jula 2015. godine.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa su u toku postupka pribavljena izjašnjenja od Komisije za prijem dece PU „Dr S. M.” i S. Đ, sekretarke Sekretarijata za obrazovanje i dečiju zaštitu Gradske uprave grada Beograda.

1.5. U izjašnjenju J. B. S, direktorke PU „Dr S. M.”, između ostalog, navedeno je:

– da su neosnovani navodi iz pritužbe da dete I. D. nije primljeno u jaslice zbog njenih godina;
– da je nakon konkursa porodica I. D. svrstana u kategoriju „jedan roditelj zaposlen, jedan roditelj student”, što je i utvrdila prosvetna inspekcija prilikom pregleda dokumentacije;
– da je podneto 147 zahteva za 48 slobodnih mesta, te je Komisija primila decu samo iz kategorije „oba zaposlena roditelja”. Nije primljeno nijedno dete iz porodice gde je jedan roditelj student, bez obzira na godine;
– da razlog zbog kog dete I. D. nije primljeno u jaslice po konkursu je upravo to što je bilo više zahteva nego slobodnih mesta, a ne godine majke;
– da je u pogledu statusa redovnog studenta majci predočen stav Komisije da se starosna granica za redovnog studenta koji ima posebna prava i povlastice određuje Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju i Zakonom o zdravstvenom osiguranju;
– da je bilo dovoljno mesta u vrtiću dete I. D. bi bilo primljeno ispred deteta nezaposlene majke, ali ne i ispred deteta čija su oba roditelja zaposlena;
– da je prilikom podnošenja zahteva podnositeljka pritužbe prikrila činjenicu da je zaposlena i da se nalazi na odsustvu sa rada radi nege deteta, te je nakon završenog konkursa uložila žalbu i dostavila dokaz da je zaposlena;
– da je uvidom u podnetu dokumentaciju Komisija utvrdila da majka koristi odsustvo sa rada radi nege deteta u trajanju od dve godine, kao i da ustanova nikada nije upisala dete čija majka koristi ovo odsustvo;
– da se odsustvo sa rada radi nege deteta majci odobrava da bi bila sa detetom, zbog čega i prima naknadu zarade i ustanovljeno je da bi bilo suprotno zakonu da se dete upisuje u jasle dok majka koristi odsustvo.

1.6. U izjašnjenju Sekretarijata za obrazovanje i dečiju zaštitu Gradske uprave grada Beograda koje su dostavile S. Đ, sekretarka, J. D, pomoćnica sekretarke, V. K, načelnica odeljenja i Lj. S, obrađivačica, između ostalog, navedeno je:

– da I. D, koja je redovna studentkinja, nije diskriminisana prilikom upisa deteta u vrtić;
– da je podnositeljka pritužbe nakon dobijanja trećeg deteta konkurisala za upis u vrtić „Č.”, gde je uloženo 147 zahteva na 48 mesta, od čega je 105 porodica bilo sa oba zaposlena roditelja i pet porodica iz društveno osetljivih grupa;
– da je podnositeljka pritužbe priložila potvrdu da je redovna studentkinja kako bi ostvarila prioritet pri upisu, a kada je zahtev odbijen priložila je potvrdu da je u radnom odnosu i da se nalazi na odsustvu sa rada radi nege trećeg deteta;
– da je činjenica da je za treće dete korišćenje vrtića besplatno, te je I. D. konkurisala za prijem u vrtić i smatrala da ima prednost;
– da je odbijena zato što koristi odsustvo sa rada radi nege deteta u trajanju od dve godine i za to vreme prima naknadu zarade, a cilj ovog odsustva je da majka bude sa detetom;
– da se radi ovog problema prosvetna inspektorka obratila Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja radi autentičnog tumačenja povodom prava na naknadu za vreme porodiljskog odsustva.

1.7. Uz izjašnjenje je dostavljen dopis Ministarstva prosvete i nauke br. 110-00-207/2012-07 od 12. juna 2012. godine.

1.8. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je jedinstven postupak, saglasno čl. 117. Zakona o opštem upravnom postupku , u vezi sa čl. 40. st. 4. Zakona o zabrani diskriminacije, u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u Pravilnik o bližim uslovima za utvrđivanje prioriteta za upis dece u predškolsku ustanovu br. 110-00-74/2011-07 od 6. juna 2011. godine , utvrđeno je da je odredbama člana 2. propisano da predškolska ustanova u skladu sa svojim mogućnostima i iskazanim potrebama porodica sa različitim programima predškolskog vaspitanja i obrazovanja, na zahtev roditelja, odnosno staratelja, vrši upis dece predškolskog uzrasta, prema sledećim kriterijumima za utvrđivanje prioriteta za upis:

1) deca iz društveno osetljivih grupa: deca žrtve nasilja u porodici, deca iz porodica koja koriste neki oblik socijalne zaštite i deca bez roditeljskog staranja, deca samohranih roditelja, deca iz socijalno nestimulativnih sredina, deca sa smetnjama u psihofizičkom razvoju, deca iz porodice u kojoj je dete teško obolelo ili ima smetnje u psihofizičkom razvoju, deca teško obolelih roditelja, deca čiji su roditelji ratni vojni invalidi ili imaju status raseljenog ili prognanog lica, deca predložena od strane centra za socijalni rad, deca iz sredina u kojima je usled porodičnih i drugih životnih okolnosti ugroženo zdravlje, bezbednost i razvoj;
2) deca zaposlenih roditelja i redovnih studenata;
3) deca koja imaju status trećeg i svakog narednog deteta u primarnoj porodici;
4) deca čiji su braća ili sestre upisani u isti vrtić;
5) ostala deca.

2.2. Uvidom u uverenje o redovnom studiranju utvrđeno je da je I. D. redovna studentkinja Visoke škole strukovnih studija ICT.

2.3. Iz odluke Sekretarijata za obrazovanje i dečiju zaštitu Sektora za inspekcijski nadzor Gradske uprave grada Beograda br. 614-440/2015 od 6. jula 2015. godine, utvrđeno je da Lj. S. prosvetna inspektorka izvršila uvid u predmet I. D. i na osnovu toga utvrdila da s obzirom da I. D. ima „37 godina i da po zakonu ne ostvaruje prava koja ostvaruju studenti, odnosno, pravo na izdržavanje, besplatno zdravstveno osiguranje i povlastice koje pripadaju studentima, da je stav Komisije za upis dece bio da joj se ne prizna pravo na upis deteta koji se izjednačava sa zaposlenim licem”. Dalje je navedeno da je I. D. nakon konkursa podnela žalbu u kojoj je navela da je zaposlena i na osnovu toga ima pravo na odsustvo sa rada radi nege trećeg deteta u trajanju od dve godine, kao i da „kako se odsustvo odobrava da majka bude sa svojim detetom, a sa druge strane PU ima mnogo zahteva zaposlenih roditelja koji moraju da rade i nisu u mogućnosti da budu sa svojom decom prosvetni inspektor je utvrdio da Komisija za upis dece u PU „Dr S. M.” nije mogla dati prednost ovom zahtevu čija je predstavka predmet inspekcijskog nadzora”.

2.4. Uvidom u dopis Ministarstva prosvete i nauke br. 110-00-207/2012-07 od 12. juna 2012. godine, utvrđeno je da je tumačenjem odredbe člana 2. Pravilnika o bližim uslovima za utvrđivanje prioriteta za upis dece u predškolsku ustanovu („Sl. glasnik RS”, br. 44/11) ustanovljeno da „deca zaposlenih roditelja imaju prioritet za upis u predškolsku ustanovu, ali smo mišljenja da bi navedeni kriterijum u praksi trebalo prilagoditi samom smislu ove odredbe koji je upravo u tome da se prioritet za upis da deci čiji su roditelji na poslu i o kojoj nema ko da brine.” Dalje je navedeno da u skladu sa tim svaka predškolska ustanova može svojim aktom precizirati kriterijume propisane pravilnikom i najcelishodnije primeniti svaki od kriterijuma, ceneći okolnosti svakog konkretnog slučaja.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 2. st. 1. tač. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Pored ostalog, odredbom čl. 23. st. 1. propisano je da je zabranjena diskriminacija lica na osnovu starosnog doba.

Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.5. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je ispitati da li su konkursna komisija PU „Dr S. M.” iz B. i Sekretarijat za obrazovanje i dečiju zaštitu Sektora za inspekcijski nadzor Gradske uprave grada Beograda donošenjem odluke da se ne može svrstati u kategoriju roditelja koji imaju pravo prioriteta pri upisu dece diskriminisali podnositeljku pritužbe na osnovu njenog ličnog svojstva – starosnog doba. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je nezavisni državni organ u čijoj je nadležnosti, između ostalog, postupak po pritužbama koje se odnose na akte diskriminacije. Saglasno tome, predmet analize u ovom slučaju ograničen je na utvrđivanje postojanja diskriminacije, u skladu sa odredbama Zakona o zabrani diskriminacije i drugih relevantnih propisa, dok eventualne druge povrede prava nastale prilikom upisa deteta podnositeljke pritužbe u predškolsku ustanovu nisu u nadležnosti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

3.6. Poverenica je cenila navode iz izjašnjenja da je za upis konkurisalo 147 dece na 48 slobodnih mesta, da su primljena deca samo iz kategorije „oba zaposlena roditelja” i da ova predškolska ustanova nikada nije upisala dete čiji je jedan od roditelja nezaposlen. Pored toga, iz uvida u odluku Sekretarijata za obrazovanje i dečiju zaštitu Sektora za inspekcijski nadzor Gradske uprave grada Beograda br. 614-440/2015 od 6. jula 2015. godine, konstatovano je da je prosvetna inspektorka utvrdila da je ispravan stav Komisije za upis dece bio da se I. D. ne pruži prednost pri upisu deteta, s obzirom da ima 37 godina i da po zakonu ne ostvaruje prava koja ostvaruju studenti, pravo na izdržavanje i besplatno zdravstveno osiguranje i povlastice koje pripadaju studentima, kao i da se nalazi na odsustvu sa rada radi nege trećeg deteta.

3.7. Najpre je potrebno ukazati da u konkretnom slučaju nije sporno da je u prigovoru, nakon što joj nije priznat status redovne studentkinje, I. D. navela da je zaposlena, te da joj komisija nije priznala pravo prioritetnog upisa deteta jer se nalazi na odsustvu sa rada radi nege deteta. Navodi iz izjašnjenja kojima se ukazuje na svrhu odsustva sa rada i prioritetnost upisa dece čija su oba roditelja u obavezi da idu na posao nisu sporne, ali treba imati u vidu da one nisu relevantne u konkretnom slučaju, s obzirom da je pritužba podneta zbog nepriznavanja statusa redovne studentkinje i eventualne diskriminacije na osnovu starosnog doba.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je nesporno da u Beogradu ne postoji dovoljan broj mesta za upis dece, te da je kao posledica ovakve situacije nastala potreba da se naprave prioritetne grupe, kako bi roditelji koji nemaju mogućnost da se brinu o deci tokom dana mogli da upišu decu u vrtić. Zbog toga Poverenica ukazuje da činjenice koje se odnose na veliki broj prijava za upis dece u predškolske ustanove i potrebu za pravljenjem prioritetnih kategorija, kao ni svrha odsustva sa rada radi nege deteta, nisu sporne ali nisu ni relevantne u konkretnom slučaju. Predmet ove pritužbe je nepriznavanje statusa redovne studentkinje podnositeljki pritužbe zbog njenog starosnog doba, a ne utvrđivanje da li dete podnositeljke pritužbe nije upisano u vrtić zbog nedovoljnog broja mesta ili drugih okolnosti, koje nisu u vezi sa njenim starosnim dobom.

3.8. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti cenila je da li navodi iz izjašnjenja, prema kojima uskraćivanje prava podnositeljki pritužbe da pri upisu deteta pripada prioritetnoj kategoriji roditelja nije zasnovano na njenom ličnom svojstvu, pružaju dovoljno osnova za zaključak da I. D. nije drugačije tretirana zbog svog starosnog doba. S obzirom na činjenice i okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje ključne su odredbe člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije, kojima je definisana neposredna diskriminacija, tako što je propisano da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog, odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj.

3.9. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti analizirala je navode iz izjašnjenja, koji su navedeni i u odluci Sekretarijata za obrazovanje i dečiju zaštitu Sektora za inspekcijski nadzor Gradske uprave grada Beograda, da se I. D. nije mogao priznati status redovne studentkinje jer ima 37 godina i ne ostvaruje povlastice koje su propisane za studente do 26 godina. Pored toga, analizirani su uslovi za utvrđivanje prioriteta za upis dece u predškolsku ustanovu propisani Pravilnikom o bližim uslovima za utvrđivanje prioriteta za upis dece u predškolsku ustanovu, kojim je propisano da se prioritetni upis vrši za decu čiji se roditelji nalaze u nekoliko kategorija, od kojih su jedna od kategorija i deca zaposlenih roditelja i redovnih studenata. Iz ovoga jasno proizlazi da status redovnog studenta nije uslovljen nekim dodatnim kriterijuma, kao što je starosno doba roditelja-studenta.

Poverenica konstatuje da među stranama nije sporno da je I. D., prilikom prijave deteta u predškolsku ustanovu, priložila potvrdu da je redovna studentkinja. Zbog toga je nejasno na osnovu kojih kriterijuma i iz kojih razloga je konkursna komisija, a kasnije i inspekcija, utvrđivala „ispravnost” statusa redovne studentkinje u odnosu na propise koji se odnose na besplatno zdravstveno osiguranje, posebno imajući u vidu da je analiza pravilnika pokazala da prioritetni upis za decu redovnih studenata nije uslovljen nekim drugim dodatnim uslovima, niti je propisano da se status redovnog studenta priznaje samo studentima do određenih godina. Samim tim, nejasno je iz kojih razloga potvrda o redovnom studiranju iz visoke škole koju podnositeljka pritužbe studira nije bila dovoljan dokaz da je ona redovna studentkinja, već je komisija cenila njen status redovne studentkinje primenom dodatnih uslova koji nisu propisani pravilnikom, te donela odluku da se I. D. ne prizna status redovne studentkinje samo zato jer ima 37 godina, uprkos dostavljenoj potvrdi Visoke strukovne škole ICT.

3.12. Imajući sve navedeno u vidu, može se konstatovati da su konkursna komisija i Sektor za inspekcijski nadzor, mimo propisanih kriterijuma, status redovne studentkinje cenili kroz dodatne uslove koji se odnose na godine života redovnog studenta i tako isključili I. D. iz ove kategorije roditelja, te joj na taj način onemogućili da upiše dete u vrtić u kategoriji dece kojima je jedan roditelj zaposlen a jedan student. Evidentno je da su godine života I. D. uticale na stav konkursne komisije, a kasnije i odluku inspekcije. Pored toga, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da načelo jednakosti zahteva da sve osobe koje podnesu zahtev za upis deteta budu tretirane na isti način, na osnovu uporedivih i objektivnih kriterijuma. Očigledno je da je I. D. nejednako tretirana u odnosu na druge roditelje koji imaju status redovnih studenata do 26 godina, jer joj PU „Dr S. M.” i Sekretarijat za obrazovanje i dečiju zaštitu Sektora za inspekcijski nadzor Gradske uprave grada Beograda nisu priznali status redovne studentkinje zbog njenog starosnog doba.

3.13. Na osnovu sagledanog činjeničnog stanja u ovom postupku, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da su PU „Dr S. M.” i Sekretarijat za obrazovanje i dečiju zaštitu Sektora za inspekcijski nadzor Gradske uprave grada Beograda neposredno diskriminisali podnositeljku pritužbe na osnovu njenog ličnog svojstva – starosnog doba, nepriznavanjem statusa redovne studentkinje radi prioritetnog upisa deteta u predškolsku ustanovu.

4. MIŠLjENjE

Odlukama konkursne komisije PU „Dr S. M.” iz Beograda i Sekretarijata za obrazovanje i dečiju zaštitu Sektora za inspekcijski nadzor Gradske uprave grada Beograda, da se prilikom upisa deteta u predškolsku ustanovu I. D. ne prizna status redovne studentkinje zbog njenog starosnog doba, PU „Dr S. M.” iz B. i Sekretarijat za obrazovanje i dečiju zaštitu Sektora za inspekcijski nadzor Gradske uprave grada Beograda prekršili su odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje PU „Dr S. M.” iz B. i Sekretarijatu za obrazovanje i dečiju zaštitu Sektora za inspekcijski nadzor Gradske uprave grada Beograda da:

5.1. Preduzmu sve neophodne mere u cilju otklanjanja posledica diskriminatornog postupanja prema I. D.

5.2. Upute pisano izvinjenje I. D. zbog diskriminatornog postupanja na osnovu njenog starosnog doba.

5.3. Ubuduće, prilikom obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, ne krše odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da PU „Dr S. M.” iz B. i Sekretarijat za obrazovanje i dečiju zaštitu Sektora za inspekcijski nadzor Gradske uprave grada Beograda obaveste Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko PU „Dr S. M.” iz B. i Sekretarijat za obrazovanje i dečiju zaštitu Sektora za inspekcijski nadzor Gradske uprave grada Beograda ne postupe po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.
Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković


microsoft-word-icon Pritužba I.D. protiv PU zbog diskriminacije na osnovu starosnog doba u oblasti obrazovanja Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top