Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba J. B. protiv doma zdravlja zbog diskriminacije po osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti pružanja zdravstvenih uslugaa • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba J. B. protiv doma zdravlja zbog diskriminacije po osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti pružanja zdravstvenih uslugaa

br. 07-00-524/2014-02 datum: 17. 3. 2015.

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela J. B. iz Z, protiv Zdravstvene stanice K. Doma zdravlja Z. U pritužbi je navela da je sa sinom B. B. otišla u Dom zdravlja i da joj se medicinska sestra D, prilikom predaje knjižice obratila rečima „Vi Cigani ste dobili stanove, a ja radim godinama i nemam stan”. Navela je da je nakon toga doktorka M. odbila da pregleda B. i da im je rekla da u apoteci mogu da kupe lekove, jer B. nije imao overenu zdravstvenu knjižicu. B. B. je u izjavi naveo da je bio sa majkom kod doktorke i da im je sestra na šalteru rekla: „Vi Cigani ste dobili stanove, a ja nisam, a već pet godina radim”, kao i da doktorka nije htela da ih primi, jer nije imao overenu zdravstvenu knjižicu. Dom zdravlja Z. osporio je navode iz pritužbe ističući da B. B. nije dolazio sa majkom u Dom zdravlja u oktobru 2014. godine. Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja pokazuje da su navodi podnositeljke pritužbe i Doma zdravlja Z. suprotni i međusobno protivrečni, te je ostalo neutvrđeno šta se desilo tom prilikom, odnosno, šta je izgovoreno. Dom zdravlja Z. je osporio sve navode iz pritužbe, a medicinske sestra D. A. navela je da J. B. nije dolazila sa sinom tokom oktobra 2014. godine, da je B. videla prilikom posete lekaru u septembru 2014. godine i januaru 2015. godine, kao i da nije imala razloga da ovako nešto izgovori jer ima rešeno stambeno pitanje i stan koji je u njenom vlasništvu. Takođe, u konkretnom slučaju nije utvrđeno da li je tom prilikom neko od zaposlenih lekara odbio da pregleda B, s obzirom da je Dom zdravlja Z. pružio dokaze da nema zaposlenu lekarku po imenu M, za koju se u pritužbi tvrdi da je odbila da pregleda B. Stoga je Poverenica dala mišljenje da nije utvrđeno da je ZS K. Dom zdravlja Z. diskriminatorno postupila prema J. i B. B. na osnovu njihove nacionalne pripadnosti.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila J. B. iz Z, koju je podnela protiv Zdravstvene stanice K. Doma zdravlja Z.

1.2. U pritužbi je navedeno:

– da je sa sinom B. B. otišla u Dom zdravlja Z, jer B. nije bilo dobro;
– da joj se prilikom predaje knjižice na šalteru u ambulanti u K, medicinska sestra (D.) obratila rečima: „Vi Cigani ste dobili stanove, a ja radim godinama i nemam stan”;
– da je nakon toga, doktorka M. odbila da pregleda B. rekavši da više ne dolaze kod nje i da u apoteci mogu da kupe lekove, jer B. nije imao overenu zdravstvenu knjižicu.

1.3. U dopuni pritužbe dostavljena je pisana izjava B. B, u kojoj je navedeno:

– da je sa majkom bio kod doktorke jer nije imao lekove koje mora da pije, a knjižica mu nije bila overena;
– da je njegova majka predala knjižicu kada su došli u dom zdravlja, a sestra na šalteru je rekla: „Vi Cigani ste dobili stanove, a ja nisam, a već pet godina radim”;
– da je medicinska sestra rekla da pitaju doktorku da li hoće da ih primi, jer nisu imali overenu zdravstvenu knjižicu;
– da je doktorka izašla iz ordinacije i rekla da neće da ih primi na pregled;
– da je majka morala da mu kupi lekove, jer nije mogao da bude bez terapije i lekova dok se ne overi zdravstvena knjižica.

1.4. Uz pritužbu je dostavljena medicinska dokumentacija KBC Z. od 13. maja 2014. godine i izveštaji lekara specijaliste Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić” od 19. maja 2014. godine.

1.5. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje Doma zdravlja Z.

1.6. U izjašnjenju dr K. U, direktorke Doma zdravlja Z, između ostalog, navedeno je:

– da je uvidom u kadrovsku dokumentaciji utvrđeno da u Zdravstvenoj stanici K, u periodu koji se navodi u pritužbi, kao i nakon tog perioda, nije radila doktorka specijaliste pedijatrije M, a za koju J.B. navodi da je odbila da pregleda njenog sina B;
– da u pritužbi nije navedeno vreme, dan, mesec i godina navodnog odbijanja pregleda;
– da je D. A. izjavila da je videla pacijenta B. B. 11. septembra 2014. godine, kao i 27. januara 2015. godine, prilikom posete pedijatru;
– da je uvidom u zdravstveni karton B. B, kao i medicinsku dokumentaciju utvrđeno da je B.B. dolazio na pregled u Zdravstvenu stanicu K. u toku septembra 2014. godine, kada su ga pregledale dr T. D. i dr B. Š.;
– da prema spisku zaposlenih doktora pedijatara u domu zdravlja u celini, ne postoji zaposlena lekarka po imenu M, zbog čega su neistiniti navodi podnositeljke pritužbe;
– da je medicinska sestra D. A. navela i da je J. B, u međuvremenu, u više navrata dovodila ćerke B. i D, koje su pregledane, kao i svoju rođaku iz unutrašnjosti koja je bila sa bolesnim detetom, bez ličnih dokumenata roditelja;
– da medicinska sestra D. A. nije rekla „Vi Cigani ste dobili stanove, a ja nisam, a već pet godina radi” jer ovakvu izjavu D. nije mogla, niti imala prilike da izjavi, s obzirom da u oktobru 2014. godine J. B. i nije dovodila sina B. na pregled u ZS K.;
– da medicinska sestra D. A. stanuje na adresi A. A. br. 13 u K, u garsonjeri koja je u njenom vlasništvu i ima rešeno stambeno pitanje, te su i zbog toga neistiniti navodi podnositeljke pritužbe da je medicinska sestra izrekla citiranu rečenicu;
– da je uvidom u radnu knjižicu medicinske sestre D. A. utvrđeno da je u Domu zdravlja Z. zaposlena od 22. oktobra 1986. godine, te da ima preko 28 godina radnog staža;
– da je dr K. U, v.d. direktorka Doma zdravlja Z. donela zaključak, na osnovu prikupljenih dokaza u postupku ispitivanja navoda iz pritužbe, u kojem je konstatovano da u Domu zdravlja Z, u ZS K, prilikom pregleda i pružanja zdravstvenih usluga maloletnom B. B. u toku septembra 2014. godine nije izvršena neposredna ili posredna diskriminacija, po bilo kom osnovu koji su navedeni u obrascu pritužbe od 4. novembra 2014. godine;
– da je uvidom u elektronski karton maloletnog B. B. konstatovano da on nije dolazio na pregled u zdravstvenu stanicu K. u oktobru, novembru i decembru 2014. godine, odnosno da je u periodu posle septembra 2014. godine, B. B. prvi put došao na pregled u ovu zdravstvenu stanicu 27. januara 2015. godine;
– da Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, nakon svih navoda iz pritužbe i izjašnjenja, kao i priloženih dokaza, odbije pritužbu J. B. kao neosnovanu.

1.7. Uz izjašnjenje su podneti sledeći dokumenti: 1) fotokopija zdravstvenog kartona B. B. i elektronska evidencija zdravstvenog kartona; 2) spisak zaposlenih specijalista u Domu zdravlja Z; 3) elektronska evidencija o dolascima B. B. na pregled; 4) fotokopija radne knjižice D. A. i 5) ugovor o kupoprodaji od 16. maja 2006. godine.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Na osnovu fotokopije zdravstvenog kartona B. B. i evidencije o dolascima pacijenta, utvrđeno je da je u ZS K. evidentiran pregled B. B. 7, 14. i 25. jula 2014. godine, zatim 8. i 11. septembra 2014. godine, kao i 27. januara 2015. godine. Utvrđeno je da su ga pregledale dr T. D. M. i dr B. Š.

2.2. Uvidom u listu zaposlenih radnika Doma zdravlja Z. utvrđeno je da među doktorima specijalista pedijatrije neme zaposlene doktorke po imenu M.

2.3. Uvidom u ugovor o kupoprodaji od 16. maja 2006. godine koji je zaključen između B. R, prodavca i D. A, kupca, utvrđeno je da je D. A. vlasnik stana (garsonjere) u ul. A. A. br. 13 u Z.

2.4. Uvidom u fotokopiju radne knjižice medicinske sestre D. A, utvrđeno je da je D. A. zaposlena u Domu zdravlja Z. od 22. oktobra 1986. godine.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu cenila je navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su priloženi, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Konvencija o pravima deteta u čl. 2. propisuje da će strane ugovornice poštovati i obezbeđivati prava utvrđena ovom konvencijom svakom detetu koje se nalazi pod njihovom jurisdikcijom, bez ikakve diskriminacije i bez obzira na rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo uverenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, invaliditet, rođenje ili drugi status deteta, njegovog roditelja ili zakonskog staratelja. Odredbom čl. 3. propisano je da će najbolji interesi deteta biti od prvenstvenog značaja u svim aktivnostima koje se tiču dece, bez obzira da li ih preduzimaju javne ili privatne institucije socijalnog staranja, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Strane ugovornice su se obavezale da obezbede detetu takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, kao i da se institucije, službe i ustanove odgovorne za brigu ili zaštitu dece prilagode standardima koje su utvrdili nadležni organi, posebno u oblasti sigurnosti, zdravlja, u pogledu broja i podobnosti osoblja, kao i stručnog nadzora. Članom 24. propisano je da ugovornice priznaju pravo deteta na uživanje najvišeg ostvarivog zdravstvenog standarda i na kapacitete za lečenje i zdravstvenu rehabilitaciju, kao i da će države nastojati da obezbede da nijedno dete ne bude lišeno prava na pristup takvim uslugama zdravstvene zaštite.

3.4. Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta . Zaštita nacionalnih manjina garantovana je čl. 14. kojim se štite prava nacionalnih manjina i jemči posebna zaštita nacionalnim manjinama radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti i očuvanja njihovog identiteta. Ustav Republike Srbije garantuje i zdravstvenu zaštitu čl. 68. i propisuje da deca ostvaruju zdravstvenu zaštitu iz javnih prihoda, ako je ne ostvaruju na drugi način, u skladu sa zakonom.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, gde je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

3.6. Zakon o zdravstvenoj zaštiti u čl. 19. propisuje načelo pristupačnosti zdravstvene zaštite, koje se ostvaruje obezbeđivanjem odgovarajuće zdravstvene zaštite građanima Republike Srbije koja je fizički, geografski i ekonomski dostupna, odnosno, kulturno prihvatljiva, a posebno zdravstvene zaštite na primarnom nivou. Odredbom čl. 20. istog zakona propisano je načelo pravičnosti zdravstvene zaštite koje se ostvaruje zabranom diskriminacije prilikom pružanja zdravstvene zaštite na osnovu rase, pola, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, veroispovesti, političkog ili drugog ubeđenja, imovnog stanja kulture, jezika, vrste bolesti, psihičkog ili telesnog invaliditeta. Garantovano je poštovanje ljudskih prava i vrednosti u zdravstvenoj zaštiti, a čl. 25. propisano je, između ostalog, da svaki građanin ima pravo da zdravstvenu zaštitu ostvaruje uz poštovanje najvišeg mogućeg standarda ljudskih prava i vrednosti, uz uvažavanje njegovih moralnih, kulturnih, religijskih i filozofskih ubeđenja, kao i da svako dete do navršenih 18 godina života ima pravo na najviši mogući standard zdravlja i zdravstvene zaštite.

3.7. Odredbom čl. 6. Zakona o pravima pacijenata propisano je da pacijent ima pravo na dostupnu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, u skladu sa svojim zdravstvenim stanjem, a u granicama materijalnih mogućnosti sistema zdravstvene zaštite, dok je u stavu 2. propisano da u postupku ostvarivanja zdravstvene zaštite, pacijent ima pravo na jednak pristup zdravstvenoj službi, bez diskriminacije u odnosu na finansijske mogućnosti, mesto stanovanja, vrstu oboljenja, vreme pristupa zdravstvenoj službi ili u odnosu na neku drugu različitost koja može da bude uzrok diskriminacije.

3.8. Donošenjem Strategije za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji (2009), Vlada Republike Srbije postavila je kao strateški cilj unapređenje položaja Roma u Republici Srbiji i smanjenje razlika koje postoje između položaja romske populacije i ostalog stanovništva. Ovaj dokument se, pored drugih pitanja, bavi i pitanjem zdravstvene zaštite pripadnika romske populacije a kao opšti cilj, postavljeno je unapređenje zdravstvenog stanja Roma, dok je jedan od specifičnih ciljeva poboljšanje dostupnosti zdravstvene zaštite romske populacije.

Analiza dokaza dostavljenih uz pritužbu i navoda iz izjašnjenja

3.9. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li su J. i B. B. izloženi diskriminatorskom ponašanju u Domu zdravlja Z. na osnovu pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini, odnosno, da li je zaposlena medicinska sestra izjavila „Vi Cigani ste dobili stanove, a ja radim i nisam”, kao i da li je doktorka odbila da pregleda maloletnog B. B.

3.10. Na osnovu navoda iz pritužbe i iz izjašnjenja, u konkretnom slučaju je sporno kada se desio događaj koji je opisan u pritužbi, odnosno, kada se medicinska sestra na šalteru obratila ovim rečima J. B, a doktorka odbila da pregleda B. B. Takođe je sporno i šta je tom prilikom izgovoreno. Naime, J. B. je u pritužbi, koja je potpisana 4. novembra 2014. godine, navela da je u Domu zdravlja bila „pre dve nedelje” iz čega se može zaključiti da je u pitanju oktobar 2014. godine. Dom zdravlja Z. osporio je ove tvrdnje u izjašnjenju i pružio dokaze da B. B. nije bio u DZ Z. tokom oktobra 2014. godine. Takođe, u izjašnjenju je osporeno i da je tom prilikom B. B. odbila da pregleda doktorka M, s obzirom da prema evidenciji zaposlenih, ne postoji zaposlena doktorka po imenu M. u Domu zdravlja Z, o čemu je takođe dostavljen dokaz.

3.11. Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da B. B. ima otvoren zdravstveni karton u ZS K. Doma zdravlja Z, da mu je izabrana lekarka dr T. D. M, kao i da je pre i nakon spornog događaja (oktobar 2014) evidentirano pružanje zdravstvene usluge. U pogledu navoda iz pritužbe i dopune pritužbe da je medicinska sestra D. izjavila „Vi Cigani ste dobili stanove, a ja radim i nisam”, Poverenica ističe da se iz analize navoda iz pritužbe i izjašnjenja može zaključiti da su suprotni i međusobno protivrečni, kao i da se iz ponuđenih činjenica i dokaza ne može utvrditi šta se tačno desilo tom prilikom, odnosno, šta je izgovoreno. U izjašnjenju Doma zdravlja Z. osporeni su ovi navodi, jer prema izjavi medicinske sestre D. A, J. B. nije dolazila sa sinom B. u Dom Zdravlja Z. tokom oktobra 2014. godine, B. je videla prilikom posete lekaru u septembru 2014. godine i januaru 2015. godine, a nije imala razloga da ovako nešto izgovori jer ima rešeno stambeno pitanje i stan koji je u njenom vlasništvu. Iz zdravstvenog kartona B. B. i evidencije pregleda utvrđeno je da mu nakon 11. septembra 2014. godine nije pružena zdravstvena usluga u oktobru, novembru i decembru 2014. godine, a 27. januara 2015. godine evidentirana je prva poseta i pregled nakon septembra 2014. godine. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da u konkretnom slučaju, nije bilo moguće utvrditi šta se tom prilikom dogodilo, kao ni šta je tačno izgovoreno. Pored toga, u konkretnom slučaju nije bilo moguće utvrditi da li je tom prilikom neko od zaposlenih lekara odbio da pregleda B, imajući u vidu da je Dom zdravlja Z. pružio dokaze za tvrdnje da nema zaposlenu lekarku po imenu M, za koju se u pritužbi navodi da je odbila da pregleda B. B.

3.12. Povodom navoda iz izjašnjenja da je dr K. U, v.d. direktorka donela zaključak da u Domu zdravlja Z. „prilikom pregleda i pružanja zdravstvenih usluga maloletnom B. B. u toku septembra 2014. godine nije prema njemu izvršena neposredna ili posredna diskriminacija”, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je Zakonom o zabrani diskriminacije ustanovljen Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, jedini specijalizovani državni organ u čijoj je nadležnosti davanje mišljenja o povredi antidiskriminacionih propisa. To znači da direktorka zdravstvene ustanove nije ovlašćena da daje mišljenje u vezi sa povredama antidiskriminacionih propisa, već je u njenoj nadležnosti, u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti , organizacija rada i rukovođenje procesom rada ustanove, predstavljanje i zastupanje zdravstvene ustanove, a odgovorna je za zakonitost rada zdravstvene ustanove.

3.13. Poverenica ukazuje da je obaveza zdravstvenih radnika da pokažu veći stepen senzibilnosti u situacijama u kojima su pacijenti iz osetljivih društvenih grupa, kao i da učine sve što je u njihovoj nadležnosti da pruže neophodnu podršku, kako bi se ovim osobama olakšalo ostvarivanje garantovanih prava na zdravstvenu zaštitu. Ovo posebno ako se ima u vidu da je romska nacionalna manjina, uprkos naporima različitih državnih institucija i organizacija civilnog društva koje preduzimaju mere usmerene ka poboljšanju položaja Roma, i dalje jedna od najugroženijih društvenih grupa u Srbiji, kao i da mere koje se preduzimaju još uvek nisu dovele do osetnijeg unapređenja uslova života i njihovog položaja u društvu.

3.14. Ceneći utvrđene činjenice u ovom predmetu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da se u konkretnom slučaju ne može utvrditi šta se tačno dogodilo prilikom dolaska J.B. sa sinom B. u Zdravstvenu stanicu K. Dom zdravlja Z. u oktobru 2014. godine, odnosno, kako su se zaposleni DZ Z. ponašali prema J. i B. B, kao i da li je to ponašanje bilo zasnovano na njihovoj nacionalnoj pripadnosti. S druge strane, ovo ne znači da u događaju koji je opisan u pritužbi nije došlo do eventualne povrede nekog drugog prava, koje nije u nadležnosti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

4. MIŠLjENjE

U postupku koji je sproveden po pritužbi J. B. iz Z. protiv Zdravstvene stanice K. Doma zdravlja Z, nije utvrđeno da je ova zdravstvena ustanova diskriminatorno postupila prema J. i B. B. na osnovu njihove nacionalne pripadnosti.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić


microsoft-word-icon Pritužba J. B. protiv doma zdravlja zbog diskriminacije po osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti pružanja zdravstvenih usluga Preuzmi


 

Print Friendly, PDF & Email
back to top