Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba J. Č. protiv Nacionalne službe za zapošljavanje, Filijala za grad Beograd zbog diskriminacije u utvrđivanju statusa osobe sa invaliditetom • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba J. Č. protiv Nacionalne službe za zapošljavanje, Filijala za grad Beograd zbog diskriminacije u utvrđivanju statusa osobe sa invaliditetom

del. br. 685/2011 datum: 15. 6. 2011.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, daje mišljenja i preporuke i izriče zakonom utvrđenje mere (član 33. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije „Službeni glasnik RS” br. 22/2009), povodom pritužbe J. Č. iz B., Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje

 

MIŠLjENjE

 

Rešenjem Nacionalne službe za zapošljavanje, Filijala za grad Beograd br. 0100-1002-1081/2010 od 25. januara 2011. godine kojim je J. Č. iz B. utvrđen treći stepen teškoća i prepreka u radu i utvrđen status osobe sa invaliditetom koja se ne može zaposliti i održati zaposlenje ni pod opštim ni pod posebnim uslovima, izvršen je akt diskriminacije u oblasti rada na osnovu invaliditeta, propisan članom 16. Zakona o zabrani diskriminacije u vezi sa članom 26. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno članu 33. stav 1. tačka 1. i članu 39. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, daje Nacionalnoj službi za zapošljavanje, Filijali za grad Beograd

 

PREPORUKU

 

1. Nacionalna služba za zapošljavanje, Filijala za grad Beograd će preduzeti sve neophodne mere iz svoje nadležnosti da se uklone posledice rešenja br. 0100-1002-1081/2010 od 25. januara 2011. godine, kojim je J. Č. uskraćeno pravo na rad.

2. Nacionalna služba za zapošljavanje, Filijala za grad Beograd će, u saradnji sa nadležnom komisijom organa veštačenja Republičkog fonda PIO, kroz zajednički sastanak ili na drugi prikladan način, osigurati da se ubuduće procena radne sposobnosti vrši tako da se osobama sa invaliditetom olakša u najvećoj mogućoj meri ostvarivanje prava na rad, rukovodeći se njihovim najboljim interesima, uz uvažavanje njihovih potreba, želja i mišljenja, saglasno opštem principu pune socijalne uključenosti osoba sa invaliditetom.

3. Nacionalna služba za zapošljavanje, Filijala za grad Beograd će se starati da prilikom donošenja odluka iz svoje nadležnosti promoviše i razvija nediskriminatornu praksu.

4. Nacionalna služba za zapošljavanje, Filijala za grad Beograd će obavestiti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o preduzetim radnjama u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

O b r a z l o ž e nj e

Poverenici za zaštitu ravnopravnosti obratila se pritužbom 21. marta 2011. godine J. Č. iz B., preko svog punomoćnika N. C., advokata iz B. U pritužbi je navedeno da je J. Č. diskriminisana na osnovu ličnog svojstva – invaliditeta, jer joj je rešenjem Nacionalne službe za zapošljavanje, Filijala za grad Beograd br. 0100-1002-1081/2010 od 25. januara 2011. godine uskraćeno pravo na rad, tako što joj je utvrđen status osobe sa invaliditetom koja se ne može zaposliti i održati zaposlenje ni pod opštim, ni pod posebnim uslovima.

U pritužbi i dokazima dostavljenim uz pritužbu (rešenje Nacionalne službe za zapošljavanje, Filijala za grad Beograd br. 0100-1002-1081/2010 od 25. januara 2011. godine i žalba od 09. marta 2011. godine izjavljena protiv ovog rešenja), navodi se sledeće:

– da je rešenjem Nacionalne službe za zapošljavanje, Filijala za grad Beograd br. 0100-1002-1081/2010 od 25. januara 2011. godine J. Č. utvrđen treći stepen teškoća i prepreka u radu, odnosno nemogućnost da se zaposli ni pod opštim, ni pod posebnim uslovima,
– da je J. Č. dijagnostikovan diabetes mellitus tip 1, zbog čega je na insulinskoj terapiji kao i da je tokom 2004. godine došlo do potpunog gubitka vida i dijabetične polineuropatije, kao posledica bolesti,
– da je njeno zdravstveno stanje održivo i stabilno u poslednjih desetak godina i da je dvaput bila zaposlena – na mestu medicinske sestre u Gradskoj bolnici Beograd na odeljenju nefrologije i na mestu komercijalistkinje u privatnoj firmi, kao i da je rad prekinula zbog obaveza na Višoj medicinskoj školi u Beogradu, gde je apsolventkinja,
– da je završila kurs za masažu na NU „Božidar Adžija”, da je 2007. godine upisala školu za lični razvoj i komunikacione sposobnosti „Diada”, da je tokom 2009. i 2010. godine pohađala kurseve računara i engleskog jezika,
– da prilikom same procene zdravstvene sposobnosti veštaka fonda PIO, test koji je radila kod psihologa nije bio prilagođen osobama sa oštećenjem vida,

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je sprovela postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje Nacionalne službe za zapošljavanje, Filijala za grad Beograd, u kojem je navedeno:

– da procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održavanja zaposlenja vrši komisija organa veštačenja Republičkog fonda obrazovana za tu namenu, a sastavljena od lekara veštaka odgovarajuće ili srodne specijalnosti u odnosu na osnovnu bolest ili invaliditet osobe čije se sposobnosti procenjuju i stručnjaci drugih odgovarajućih bolesti (socijalni radnik, specijalni edukator-defektolog, psiholog, specijalista medicine rada),
– da stranka u postupku dostavlja odgovarajuću medicinsku i drugu dokumentaciju, pa tako i nalaz psihologa iz odgovarajuće zdravstvene ustanove, tako da navedena komisija nema uticaja na način testiranja koji je primenjen u zdravstvenoj ustanovi u kojoj se vrši testiranje,
– da se u Beogradu ne može ni u jednoj zdravstvenoj ustanovi obaviti testiranje prilagođeno osobama sa oštećenim vidom i da navedena komisija procenjuje radnu sposobnost na osnovu nalaza psihologa donetog primenom standardnih testova i na osnovu pregleda lica prilikom veštačenja,
– da je odluka da se J. Č. utvrdi status osobe sa invaliditetom i da su teškoće i prepreke potpune ili višestruke, odnosno da se lice ne može zaposliti ni pod opštim ni pod posebnim uslovima, i pored toga što je imala radno iskustvo, odnosno već bila zaposlena, doneta na osnovu sagledavanja njenog sveukupnog stanja i stanja na tržištu rada,
– da su odluku doneli zajednički svi članovi komisije, kao i da je odluka pre svega u interesu osobe o čijim se pravima odlučivalo.

Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS” br. 98/2006) zabranjuje svaku vrstu diskriminacije, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta . Nadalje, Ustavom se jemči pravo na rad, na slobodan izbor rada i propisuje da su svima, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta . Određene su i kategorije ljudi kojima se omoguće posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, među kojima su i osobe sa invaliditetom .
Članom 16. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjena je diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Članom 26. istog zakona je propisano da diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.

Republika Srbija je 29. maja 2009. godine ratifikovala UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom , čiji je cilj da unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva . Među pravima koja su eksplicitno garantovana Konvencijom je i pravo na rad i zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Ratifikacijom ove Konvencije, Republika Srbija se obavezala da „usvoji odgovarajuće zakonodavne, administrativne i druge mere za ostvarivanje prava priznatih Konvencijom; preduzme sve odgovarajuće mere u cilju menjanja ili ukidanja postojećih zakona, propisa, običaja i prakse koji predstavljaju diskriminaciju prema osobama sa invaliditetom; se uzdržava od svih postupaka ili praksi koji nisu u skladu sa Konvencijom, kao i da obezbedi da državni organi i institucije deluju u skladu sa Konvencijom; da podstiču obuku stručnih kadrova i osoblja koje radi sa osobama sa invaliditetom o pravima predviđenim Konvencijom kako bi se obezbedila bolja pomoć i usluge garantovane na osnovu tih prava .”

Članom 14. Zakona o zabrani diskriminacije je propisano da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica, koja se nalaze u nejednakom položaju.

Postojanje posebnog zakona kojim se uređuje pitanje zapošljavanja i profesionalne rehabilitacije osoba sa invaliditetom je pokazatelj namere naše države da se ozbiljno i afirmativno bavi problemima sa kojima se osobe sa invaliditetom susreću u ovoj važnoj sferi života. Osnovni cilj Zakona o zapošljavanju i profesionalnoj rehabilitaciji osoba sa invaliditetom, kao i donetih podzakonskih akta, je omogućavanje i olakšavanje društvenog uključivanja osoba sa invaliditetom, a nikako sprečavanje i otežavanje njihovog položaja. Saglasno ovom Zakonu, ukoliko osoba sa invaliditetom izrazi želju da radi, zadatak države i njenih organa/institucija je da joj omogući ostvarivanje ovog prava. Upravo je zato i predviđena stručna podrška u vidu posebne procedure i posebne komisije za procenu radne sposobnosti, koja treba da upotrebi znanje i stručne kompetencije i pronađe najbolji način na koji će osobe sa invaliditetom moći da ostvaruju svoje pravo na zapošljavanje i rad. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da je participacija u odlučivanju osobe čija se radna sposobnost procenjuje od suštinskog značaja, te da niko ne može (uključujući ovde i komisiju Fonda PIO i Nacionalnu službu za zapošljavanje) procenjivati šta je u najboljem interesu neke osobe, ukoliko se osoba o kojoj se radi sa tim ne slaže ili nije konsultovana.

Sadržina preporuke motivisana je potrebom da se na najbolji način otklone posledice diskriminatornog akta i predupredi dalje diskriminatorno ponašanje, imaju u vidu zakonom definisan opšti cilj preporuka.

Ceneći utvrđene činjenice i pravne propise, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno članu 33. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije, dala je mišljenje i preporučila Nacionalnoj službi za zapošljavanje, Filijala za grad Beograd preduzimanje odgovarajućih radnji u cilju otklanjanja posledica diskriminatornog postupanja.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 


microsoft-word-icon Pritužba J. Č. protiv Nacionalne službe za zapošljavanje, Filijala za grad Beograd zbog diskriminacije u utvrđivanju statusa osobe sa invaliditetom Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
back to top