Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba J. i S. P. protiv GU grada Čačka zbog diskriminacije na osnovu državljanstva u postupku pred ogranom javne vlasti • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba J. i S. P. protiv GU grada Čačka zbog diskriminacije na osnovu državljanstva u postupku pred ogranom javne vlasti

br. 07-00-168/2015-02 datum: 10.8.2015.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podneo S. P, u ime i uz saglasnost J. P, protiv Gradske uprave za društvenu delatnost grada Čačka. U pritužbi je navedeno da su S. i J. P. pokušali da ostvare pravo na roditeljski dodatak i da im je šefica Službe za društvenu brigu o deci gradske uprave Čačak dala usmeno obrazloženje da ne mogu dobiti roditeljski dodatak jer je majka deteta strana državljanka. Na sopstveni zahtev im je izdata potvrda da J. P. nije koristila pravo na roditeljski dodatak jer je strana državljanka. U izjašnjenju načelnice Gradske uprave za društvenu delatnost je navedeno da J. i S. P. nisu podneli zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak, ali i da su zakonom propisani uslovi za ostvarivanje ovog prava, između ostalog, da je majka državljanka Repubilke Srbije. U toku postupka je utvrđeno da Gradska uprava za društvenu delatnost nije ponudila objektivno i razumno opravdanje za postupanje službenice Gradske uprave, koje nije uzrokovano činjenicom da je J. P. strana državljanka. Pored toga, Gradska uprava nije postupila u skladu sa odlukom Ustavnog suda. Naime, Ustavni sud je doneo odluku da se odredbe Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom imaju tumačiti i primenjivati na način da pravo na roditeljski dodatak može ostavriti i otac deteta, ako ispunjava uslove propisane zakonom, ukoliko majka nije državljanka Republike Srbije. Povernica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da su postupanjem Gradske uprave za društvene delatnosti grada Čačka, koje se ogleda u davanju pogrešne informacije u vezi sa ostvarivanjem prava na roditeljski dodatak u situacijama kada je majka deteta strana državljanka, kao i u propuštanju da preduzme sve potrebne radnje kako bi J. i S. P. ostvarili pravo na roditeljski dodatak, prekršene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je Gradskoj upravi za društvene delatnosti grada Čačka i načelnici N. V, kao odgovornom licu, preporučila da upute pisano izvinjenje J. i S. P. zbog diskriminatornog postupanja prema njima, da na oglasnoj tabli Gradske uprave za društvene delatnosti i Službe za društvenu brigu o deci ili na nekom drugom vidnom mestu, istaknu obaveštenje da pravo na roditeljski dodatak ostvaruje otac deteta i u slučaju kada je majka deteta strana državljanka, ako otac ispunjava druge propisane uslove, kao i da ubuduće, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, ne krše antidiskriminacione propise.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti obratio se S. P, u ime i uz saglasnost supruge J. P, protiv Gradske uprave za društvene delatnosti grada Čačka.

1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

– da je J. P. iz U. i da boravi u Srbiji sa privremenim boravkom na osnovu zaključenog braka sa S. P, kao i da je započela proceduru sticanja državljanstva Republike Srbije;

– da su 12. novembra 2014. godine S. i J. P. pokušali da ostvare pravo na roditeljski dodatak u Gradskoj upravi Čačak, za ćerku S. P. rođenu … godine;

– da im je M. S, šefica Službe za društvenu brigu o deci Gradske uprave Čačak dala usmeno obrazloženje da ne mogu dobiti roditeljski dodatak jer je majka deteta strana državljanka;

– da su na lični zahtev uzeli potvrdu od Službe za društvenu brigu o deci da J. P. nije koristila pravo na roditeljski dodatak za dete S. P. „zato što nije državljanin Republike Srbije”;

– da smatra da je njegova porodica diskriminisana jer im je uskraćeno pravo na roditeljski dodatak.

1.3. U prilogu pritužbe dostavljena je 1) saglasnost J. P. da S. P. podnese pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti u njeno ime, 2) fotokopija ukrajinskog pasoša J. K. sa upisanim privremenim boravkom u RS na osnovu bračne zajednice i 3) potvrda Gradske uprave za društvene delatnosti Čačak, Službe društvene brige o deci od 12. novembra 2014. godine.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka od N. V, načelnice Gradske uprave za društvene delatnosti, zatraženo da se izjasni o navodima iz pritužbe. Gradska uprava za društvene delatnosti grada Čačka dostavila je 2. juna 2015. godine izjašnjenje načelnice N. V.

1.5. U izjašnjenju Gradske uprave za društvenu delatnost, između ostalog je navedeno:

– da J. K. P. i S. P. nisu podneli zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak;

– da je Gradska uprava za društvene delatnosti grada Čačka, Služba društvene brige o deci izdala potvrdu da imenovana nije koristila pravo na roditeljski dodatak, na zahtev J P;

– da je Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom propisano da roditeljski dodatak ostvaruje majka za prvo, drugo, treće i četvrto dete pod uslovom da je državljanka Republike Srbije, da ima prebivalište u Republici Srbiji i da ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu preko Republičkog zavoda za zdravstveno osuguranje;

– da su Pravilnikom o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom bliže propisani uslovi i način ostvarivanja ovog prava;

– da je Gradska uprava za društvene delatnosti upoznata sa odlukom Ustavnog suda br. IUz-40/2012 od 1. oktobra 2014. godine i da, s obzirom da rešavanje o pravu na roditeljski dodatak spada u poverne poslove u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom, Gradska uprava očekuje instrukcije nadležnog ministarstva o primeni odluke Ustavnog suda.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u navode iz pritužbe i priloge, utvrđeno je da je J. K. ukrajinska državljanka, sa privremenim boravkom u Republici Srbiji od 24. oktobra 2013. godine do 24. oktobra 2015. godine na osnovu bračne zajednice. Dalje je utvrđeno da je u braku sa S. P. i da imaju dete S. P.

2.2. Uvidom u potvrdu Gradske uprave za društvenu delatnost Čačak, Služba društvene brige o deci od 12. novembra 2014. godine, utvrđeno je da je ova služba izdala potvrdu da J. K. P. nije koristila pravo na roditeljski dodatak za dete S. P, rođenu 11. avgusta 2014. godine, zato što nije državljanka Republike Srbije. Navedeno je da se potvrda izdaje na lični zahtev radi ostvarivanja prava na roditeljski dodatak u Ukrajini. Na potvrdi ne postoji broj pod kojim je zavedena u evidenciji Gradske uprave za društvene delatnosti. Potvrda ima potpis šefice službe M. S. i pečat Gradske uprave za društvenu delatnost Čačak.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, kao i antidiskriminacione i druge domaće i međunarodne propise.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje usvoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine, u čl. 14. zabranjuje diskriminaciju, odnosno, propisuje da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

3.4. Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koja se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj.

3.6. Odredbama člana 14. stav 1. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom propisano je da roditeljski dodatak ostvaruje majka za prvo, drugo, treće i četvrto dete pod uslovom da je državljanin Republike Srbije, da ima prebivalište u Republici Srbiji i da ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Odredbama stava 7. istog člana propisano je da pravo na roditeljski dodatak, ako ispunjava uslove iz st.1-5. ovog člana, može ostvariti i otac deteta, ukoliko majka deteta nije živa, ukoliko je napustila dete ili je iz objektivnih razloga sprečena da neposredno brine o detetu.

3.7. Odredbama Zakona o Ustavnom sudu propisano je da su odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i opšteobavezujuće. Državni i drugi organi, organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja, političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice dužni su da u okviru svojih prava i dužnosti, izvršavaju odluke i rešenja Ustavnog suda.

3.8. Odlukom Ustavnog suda broj IUz od 40/2012 od 11. jula 2014. godine odbijeni su predlozi za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 14. stav 1, 4. i 7. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, pod uslovom da se odredba člana 14. stav 7. zakona tumači i primenjuje na način da pravo na roditeljski dodatak, ako ispunjava uslove iz st. 1. do 5. ovog člana, može ostvariti i otac deteta ukoliko majka nije državljanka Republike Srbije.

Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.9. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li je Gradska uprava za društvene delatnosti grada Čačka, Služba društvene brige o deci, diskriminisala J. i S. P. na osnovu J. ličnog svojstva – stranog državljanstva.

3.10. J. P. je ukrajinska državljanka koja u Srbiji boravi na osnovu dozvole privremenog boravka od 2013. godine, zbog sklapanja braka sa domaćim državljaninom. Ona je 12. novembra 2014. godine, zajedno sa suprugom S. P, pokušala da ostvari pravo na roditeljski dodatak, nakon rođenja ćerke S. P. Dalje, nesporno je da je Služba društvene brige o deci izdala potvrdu da J. P. nije koristila pravo na roditeljski dodatak za dete S. P, zato što nije državljanka Republike Srbije. Imajući to u vidu, sa aspekta Zakona o zabrani diskriminacije potrebno je ispitati da li je J. i S. P. uskraćeno pravo na roditeljski dodatak zbog ličnog svojstva J. P.

3.11. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da navodi iz pritužbe S. i J. P. i dokazi koje su dostavili pružaju dovoljno osnova za zaključak da su učinili verovatnim akt diskriminacije. Naime, Gradska uprava grada Čačka izdala je 12. novembra 2014. godine J. P. potvrdu da nije koristila pravo na roditeljski dodatak jer je strana državljanka. Imajući to u vidu, na osnovu odredaba člana 45. stava 2. Zakona o zabrani diskriminacije, teret dokazivanja da u konkretnom slučaju nije došlo do povrede načela jednakosti, snosi lice protiv koga je podneta pritužba.

3.12. U izjašnjenju Gradske uprave za društvenu delatnost grada Čačka navedeno je da J. i S. P. nisu podneli zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak i da Gradska uprava za društvene delatnosti zbog toga nije ni postupala, odnosno, nije rešavala po njihovom zahtevu u skladu sa odredbama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da u konkretnom slučaju, za ispitivanje da li je izvršen akt diskriminacije, nije od ključnog značaja da li su J. i S. P. formalno podneli zahtev, već je potrebno ispitati da li su nekim aktom, radnjom ili propuštanjem službenika Gradske uprave, J. i S. P. stavljeni u nepovoljniji položaj u odnosu na druge porodice sa decom zbog državljanstva J. P. Prema navodima iz pritužbe, koji nisu osporeni u izjašnjenju, njima je u usmenom razgovoru sa M. S, šeficom Službe društvene brige o deci, predočeno da ne mogu da ostvare pravo na roditeljski dodatak jer je J. P. strana državljanka. Pored toga, na sopstveni zahtev im je izdata potvrda, koju je potpisala šefica službe, u kojoj je nedvosmisleno navedeno da J. K. P. iz Č. nije koristila pravo na roditeljski dodatak „zato što nije državljanin Republike Srbije”. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je evidentno da su se J. i S. P. obratili Gradskoj upravi za društvene delatnosti grada Čačka zbog ostvarivanja prava na roditeljski dodatak. Imajući u vidu da su obavešteni da nemaju pravo na roditeljski dodatak jer je J. P. strana državljanka, može se razumeti okolnost da ovaj zahtev nisu ni podneli formalno.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da u skladu sa načelima Zakona o opštem upravnom postupku, pri vođenju postupka i rešavanju u upravnim stvarima, organi su dužni da strankama omoguće da što lakše zaštite i ostvare svoja prava i pravne interese, kao i da upozore stranku ukoliko saznaju ili ocene da stranka ili drugi učesnik u postupku ima osnova za ostvarivanje nekog prava ili pravnog interesa. U svom izjašnjenju, Gradska uprava nije osporila navode iz pritužbe da su usmeno obavestili J. i S. P. da ne mogu da ostvare ovo pravo zbog činjenice da je J. P. strana državljanka, niti su ih obavestili da pravo na roditeljski dodatak, u konkretnom slučaju, može da ostvari S. P. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da usmeno obaveštenje o nemogućnosti ostvarivanja prava na roditeljski dodatak, kao i izdavanje pisane potvrde da to pravo nije ostvareno jer je J. P. strana državljanka, jasno pokazuju da je ovakvo postupanje Gradske uprave uzrokovano činjenicom da je J. P. strana državljanka.

3.13. Treba imati u vidu da je odredbama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom propisano da roditeljski dodatak ostvaruje majka za prvo, drugo, treće i četvrto dete pod uslovom da je državljanka Republike Srbije, da ima prebivalište u Republici Srbiji i da ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Stavom 7. istog člana propisano je da pravo na roditeljski dodatak, ako ispunjava uslove iz stava 1-5. ovog člana, može ostvariti i otac deteta, ukoliko majka deteta nije živa, ukoliko je napustila dete ili je iz objektivnih razloga sprečena da neposredno brine o detetu. Sledećim stavom je propisano da se uslovi za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak utvrđuju u odnosu na dan podnošenja zahteva. Odlukom Ustavnog suda broj IUz-40/2012 od 11. jula 2014. godine, koja je objavljena 1. oktobra 2014. godine, utvrđeno da pravo na roditeljski dodatak može ostvariti i otac deteta ukoliko majka nije državljanka Republike Srbije. U postupku ocene ustavnosti odredbi Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom Ustavni sud je utvrdio da propisivanje državljanstva Republike Srbije kao jednog od uslova za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak, bilo na strani majke, bilo na strani oca, nije nesaglasno sa Ustavom RS, pod uslovom da se odredba člana 14. stav 7. zakona tumači i primenjuje na način da pravo na roditeljski dodatak, ako ispunjava uslove iz st. 1. do 5. ovog člana, može ostvariti i otac deteta ukoliko majka nije državljanka Republike Srbije. U obrazloženju odluke, Ustavni sud je istakao da je roditeljski dodatak ovim zakonom ustanovljen kao mera populacione politike koja je u funkciji podsticanja rađanja dece, odnosno podizanja stope nataliteta. Dalje je navedeno da „finansijska podrška porodici sa decom obuhvata poboljšanje uslova za zadovoljavanje potreba dece i podršku porodici sa decom, to nesumnjivo upućuje na zaključak da je u krajnjoj liniji korisnik ove finansijske pomoći dete”. Ustavni sud je našao da je predlogom za ocenu ustavnosti opravdano ukazano da propisani uslov državljanstva majke, kao primarnog titulara prava na roditeljski dodatak, na indirektan način može dovesti u nejednak položaj decu kao korisnike prava, ukoliko potiču iz mešovitih brakova. Naime, ukoliko su ispunjeni svi ostali uslovi, pravo na roditeljski dodatak bi imala porodica sa decom u kojoj je majka domaća državljanka a otac stranac, a ovo pravo ne bi mogla da ostvari porodica sa decom u kojoj je majka strana državljanaka a otac domaći državljanin, kao što je u konkretnom slučaju podnositelja pritužbe. Iz tog razloga, Ustavni sud je našao da „odredbe člana 14. zakona treba posmatrati u celini i tumačiti ih na sistemski način i ciljno, a u najboljem interesu deteta”.

3.14. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti cenila je navode iz izjašnjenja Gradske uprave za društvene delatnosti da su upoznati sa odlukom Ustavnog suda broj IUz br. 40/2012 od 11. jula 2014. godine i da „očekuje instrukciju nadležnog ministra” u vezi sa tim, s obzirom da rešavanje o pravu na roditeljski dodatak spada u poverene poslove. S obzirom da je odluka Ustavnog suda objavljena u „Sl. glasniku RS”, br. 104/2014 od 1. oktobra 2014. godine, a da su se J. i S. P. obratili Službi društvene brige o deci grada Čačka 12. novembra 2014. godine, kao i da su odluke Ustavnog suda konačne i opšteobavezujuće, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je nepostupanjem Gradske uprave grada Čačka u skladu sa odlukom Ustavnog suda u vezi sa ostvarivanjem prava na roditeljski dodatak, u konkretnom slučaju, izvršen akt diskriminacije J. i S. P., na osnovu državljanstva J. P.

Naime, Poverenica je stava da su J. i S. P. ovakvim postupanjem zaposlenih u Gradskoj upravi, stavljeni u nepovoljniji položaj u odnosu na druge porodice sa decom u kojoj je majka domaća državljanka, a otac domaći ili strani državljanin. Iako J. i S. P. nisu formalno podneli zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak, u toku postupka je utvrđeno da su imali nameru da to pravo ostvare, zbog čega su se i obratili Gradskoj upravi grada Čačka. Postupanjem službenice Gradske uprave, koje se ogleda u davanju pogrešne informacije o ostvarivanju prava na roditeljski dodatak, kao i u propuštanju da preduzme sve potrebne radnje kako bi J. i S. P. ostvarili pravo na roditeljski dodatak, dovelo je porodicu P. u nepovoljniji položaj u odnosu na druge porodice sa decom u kojima je majka državljanka Republike Srbije, a zbog ličnog svojstva J. P.

3.15. Sagledavajući sve činjenice i okolnosti, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da Gradska uprava za društvene delatnosti grada Čačka nije ponudila objektivno i razumno opravdanje za svoje postupanje u vezi sa ostvarivanjem prava na roditeljski dodatak J. i S. P, koje nije u vezi sa ličnim svojstvom J. P. – državljanstvom. J. i S. P. pogrešno su informisani da nemaju pravo na roditeljski dodatak jer je J. P. strana državljanka, nakon čega im je izdata i potvrda da J. P. nije ostvarila pravo na roditeljski dodatak jer nije državljanka Republike Srbije. Posledice ovakvog postupanja su dalekosežne za porodicu P, imajući u vidu činjenicu da su dovedeni u nepovoljniji položaj u odnosu na druge porodice sa decom u kojima je majka državljanka Republike Srbije. Pri tome, iz izjašnjenja Gradske uprave za društvene delatnosti grada Čačka nesumnjivo proizlazi da Gradska uprava ne poštuje odluku Ustavnog suda Srbije u vezi sa tumačenjem Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, u delu koji se odnosi na ostvarivanje prava na roditeljski dodatak u situacijama kada je majka deteta strana državljanka, čime Gradska uprava za društvene delatnosti diskriminiše J. i S. P, na osnovu državljanstva J. P.

4. MIŠLjENjE

Postupanje Gradske uprave za društvene delatnosti grada Čačka, koje se ogleda u davanju pogrešne informacije u vezi sa ostvarivanjem prava na roditeljski dodatak u situacijama kada je majka deteta strana državljanka, kao i u propuštanju da preduzme sve potrebne radnje kako bi J. i S. P. ostvarili pravo na roditeljski dodatak, Gradska uprava za društvene delatnosti grada Čačka prekršila je odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Gradskoj upravi za društvene delatnosti i načelnici N. V, kao odgovornom licu, da:

5.1. Upute pisano izvinjenje J. i S. P. zbog diskriminatonog postupanja prema njima, u roku od 15 dana od prijema mišljenja sa preporukom.

5.2. Na oglasnoj tabli Gradske uprave za društvene delatnosti i Službe za društvenu brigu o deci ili na drugom vidnom mestu, istaknu obaveštenje da pravo na roditeljski dodatak ostvaruje otac deteta i u slučaju kada je majka deteta strana državljanka, ako otac ispunjava uslove iz člana 14. st. 1. do 5. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

5.3. Ubuduće, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, ne krše antidiskriminacione propise.

Potrebno je da Gradska uprava za društvene delatnosti grada Čačka obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Gradska uprava za društvene delatnosti ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

POVERENICA ZA

ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković


microsoft-word-icon Pritužba J. i S. P. protiv GU grada Čačka zbog diskriminacije na osnovu državljanstva u postupku pred ogranom javne vlasti Преузми


Print Friendly, PDF & Email
back to top