Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba J. T. protiv dnevnog lista P. za diskriminaciju po osnovu pola u oblasti javnog informisanja • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba J. T. protiv dnevnog lista P. za diskriminaciju po osnovu pola u oblasti javnog informisanja

del. br. 1021 datum: 6. 7. 2012.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prima i razmatra pritužbe zbog povrede odredaba Zakona o zabrani diskriminacije i daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima (čl. 33. st. 1. t. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, „Sl. glasnik RS”, br. 22/2009) povodom pritužbe J. Z. iz B, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje

 

MIŠLjENjE

 

Objavljivanjem intervjua sa dr J. T. „Seksualnom funkcijom mozga do novih saznanja”, u rubrici „Život i stil” u dnevnom listu „P” od 1. aprila 2012. godine, nije izvršen akt diskriminacije na osnovu pola.

O b r a z l o ž e nj e

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti primila je 18. aprila 2012. godine pritužbu J. Z, protiv lista „P.” zbog objavljivanja intervjua sa dr J. T. u rubrici „Život i stil” od 1. aprila 2012. godine. Podnositeljka pritužbe smatra da objavljivanje ovog intervjua predstavlja akt diskriminacije žena. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

– da je u listu „P.” u rubrici „Život i stil” 1. aprila 2012. godine, objavljen intervju sa dr J. T. pod naslovom „Seksualnom funkcijom mozga do novih saznanja”, koji zbog kvazinaučnih teza predstavlja diskriminaciju na osnovu pola;
– da su po Zakonu o ravnopravnosti polova sredstva javnog informisanja dužna da kroz svoje programe razvijaju svest o ravnopravnosti zasnovanoj na polu, kao i da preduzimaju odgovarajuće mere radi izmene društvenih i kulturnih obrazaca, običaja i svake druge prakse koji uslovljavaju stereotipe, predrasude i diskriminaciju, utemeljenu na ideji o podređenosti, odnosno nadređenosti određenog pola;
– da objavljeni intervju sadrži niz kvazinaučnih teza, koje na banalan, tendenciozan i uvredljiv način kod neupućenih pojačavaju stereotipe o ženi kao nerazumnom biću;
– da ovakav javni nastup, samo jedan u nizu dr J. T, predstavlja omalovažavanje u odnosu na pol, kao i javno zagovaranje i podržavanje predrasuda, običaja i drugih društvenih obrazaca ponašanja, koji su zasnovani na podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno diskriminativno stereotipnih uloga polova, što je zabranjeno čl. 20. Zakona o zabrani diskriminacije.

Uz pritužbu je dostavljena fotokopija intervjua dr J. T. pod naslovom „Seksualnom funkcijom mozga do novih saznanja”, objavljenog u listu „P.” od 1. aprila 2012. godine.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje lista „P.”, u kojem je navedeno:

– da stavovi dr J. T, koje je P. objavila 1. aprila 2012. godine pod naslovom „Seksualnom funkcijom mozga do novih saznanja”, ne predstavljaju kršenje novinarskog kodeksa ni profesionalne etike;
– da je intervju sa dr J. T. autorizovan i da je sagovornik svojim potpisom potvrdio da je ono što je on rekao pravilno preneto;
– da P. nije analizirala da li su stavovi dr T. „kvazinaučni, tendenciozni ili stereotipni”, jer je to „posao naučnih institucija, a ne novinara”;
– da se za dr T. ne može reći da je nekompetentan, jer je profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu i Visoke škole Vojnomedicinske akademije u Beogradu, a takođe je i šef Katedre za anatomiju i sudsku medicinu;
– da je osim knjige „Čarobni mozak”, koja je bila povod za ovaj intervju, napisao još deset sa sličnim temama;
– da je dr J. T. doktorirao na razlikama između ženskog i muškog mozga;
– da list „P.” nikad nije, niti će podržavati ili podsticati bilo koji vid diskriminacije, a ponajmanje žena, koje čine većinu zaposlenih u ovom dnevnom listu.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je prilikom odlučivanja u ovom predmetu analizirala sve navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne odredbe u oblasti zaštite od diskriminacije.

Uvidom u intervju koji je objavila P. u rubrici „Život i stil” od 1. aprila 2012. godine, utvrđeno je da je povod za ovaj intervju bila nova knjiga koju je objavio dr J. T. „Čarobni mozak”. S obzirom da je J. T. doktorirao na razlikama između muškog i ženskog mozga, on u ovom intervjuu govori o razlikama između mozga muškarca i žene, prirodi i seksu, emocijama, karakteru, savesti, zaljubljivanju…

Dalje je, iz teksta intervjua, utvrđeno da je:

– na pitanje novinara ” Zašto su nastale te razlike”? dr J. T. izjavio: ” Nastale su kao imperativ da bi se stvorila naša vrsta. Baza funkcionisanja homo sapijensa nastala je na povećanju seksualnosti. Sve to je postalo moguće zbog drastičnih evolutivnih promena u karlici koja je u toku uspostavljanja uspravnog stava čoveka pomerila ženske genitalije napred. Ovo pomeranje je napravilo skrivanje ženskih genitalija i učinilo ih nepristupačnim , pa je za parenje neophodan ženski pristanak. To je podstaklo motivacijske sisteme mozga muškarca, uvećalo čeoni režanj mozga i stvorilo korteks koji je neophodan za razmišljanje, planiranje i stvaranje tehnološkog napretka.
– na pitanje novinara: „Šta je sa ženskim mozgom”? dr J. T. izjavio: “Mozak žene je postao vodeći u našoj vrsti jer poseduje početne šifre našeg nastanka i razvoja. Kao rezultat svega ovoga pokrenut je tehnološki i kulturni zamajac koji se ne može zaustaviti. Skrivene genitalije žene uvećale su seksualnost i preko niza kaskada dovele do kognicije, odnosno, mogućnosti upravljanja tim saznanjima.”
– na pitanje novinara: „Koliko se, po svemu, razlikujemo”, dr J. T. odgovorio: „Muškarac i žena se toliko razlikuju da bi hipotetički vanzemaljac bio zbunjen. Mislio bi da su to različite vrste, a njegovu inteligenciju bi konačno dotukao ženski mozak koji bi za njega bio nerešiva enigma. U tome i jeste suština međupolnih odnosa. Muškarac ne može u potpunosti da dokuči ženu. S druge strane, žena može mnogo bolje da shvati muškarca. Ali najveći ženski problem je što ona ne razume samu sebe. I to je dobro. Jer, ako bi žena i muškarac jedno drugo razumeli u celini, prestao bi polni podsticaj što bi ugrozilo razmnožavanje i opstanak čoveka”.

Imajući u vidu da je pritužba podneta protiv lista „P.”, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je dalje analizirala da li je objavljivanjem intervjua navedene sadržine, „P.” izvršila akt diskriminacije.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 98/06) u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u čl. 2. st. 1. t. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 15- 27. Zakona o zabrani diskriminacije predviđeni su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako čl. 20. st. 2. zabranjeno fizičko i drugo nasilje, eksploatacija, izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje u odnosu na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.

S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba člana 50. Ustava Republike Srbije koja propisuje da je svako slobodan da bez odobrenja, na način predviđen zakonom, osniva novine i druga sredstva javnog obaveštavanja. Stavom 2. je propisano da u Republici Srbiji nema cenzure, a nadležni sud može sprečiti širenje informacija i ideja putem sredstava javnog obaveštavanja samo ako je to u demokratskom društvu neophodno radi sprečavanja pozivanja na nasilno rušenje Ustavom utvrđenog poretka ili narušavanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije, sprečavanja propagiranja rata ili podstrekivanja na neposredno nasilje ili radi sprečavanja zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mržnje, kojim se podstiče na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje.

Odredbom čl. 41. Zakona o ravnopravnosti polova („Sl. glasnik RS”, br. 104/2009) propisano je da informacije putem sredstava javnog informisanja ne smeju sadržavati niti podsticati diskriminaciju zasnovanu na polu, dok je stavom 3. ovog člana propisano da su sredstva javnog informisanja dužna da kroz svoje programe razvijaju svest o ravnopravnosti zasnovanoj na polu, kao i da preduzimaju odgovarajuće mere radi izmene društvenih i kulturnih obrazaca, običaja i svake druge prakse, koji uslovljavaju stereotipe, predrasude i diskriminaciju utemeljenu na ideji o podređenosti, odnosno nadređenosti određenog pola.

Prema odredbi čl. 3. st. 3. Zakona o javnom informisanju, novinar i odgovorni urednik javnog glasila dužni su da tuđe informacije, ideje i mišljenja prenesu i objave verodostojno i potpuno, a ukoliko je informacija preneta iz drugog javnog glasila, uz navođenje glasila iz kojeg je informacija preneta, dok je čl. 4. istog zakona propisano da se u javnim glasilima slobodno objavljuju ideje, informacije i mišljenja o pojavama, događajima i ličnostima o kojima javnost ima opravdani interes da zna, osim kada je drugačije određeno zakonom.

Na osnovu utvrđenih činjenica može se zaključiti da je glavni i odgovorni urednik dnevnog lista „P.” objavio intervju u kojem su izraženi stavovi i mišljenja dr J. T. o jednoj određenoj temi, u konkretnom slučaju, kako se u uvodu intervjua navodi: „profesor Medicinskog fakulteta priča o razlikama između mozga muškarca i žene, prirodi i seksu, emocijama, karakteru, savesti, zaljubljivanju…”

Ne ulazeći u istinitost i razmatranje iznetih stavova dr J. T. u intervju pod nazivom „Seksualnom funkcijom mozga do novih saznanja”, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da novinar/urednik dnevnog lista „P.” objavljivanjem ovog intervjua nije podsticao diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva. Takođe, na osnovu pitanja koje je novinar postavljao: „Zašto Vas je mozak odveo u Norvešku, Alžir i na Taru, kako ste ušli u neuronauku, zašto su nastale te razlike, šta je sa ženskim mozgom, gde je tu mesto seksu, kako se zaljubljujemo, koliko se razlikujemo, šta je sa emocijama”, može se zaključiti da se njima nije podsticala diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog nekog njihovog ličnog svojstva.

Imajući u vidu sve okolnosti ovog predmeta, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da odgovornost novinara/urednika za izjave koje je dalo neko drugo lice, posebno u situacijama kada je u pitanju izveštavanje koje se zasniva na intervjuu, nije opravdana, osim ukoliko ne postoje posebno jaki razlozi za to (podsticanje diskriminacije, mržnje ili nasilja prema određenom licu ili grupi), imajući u vidu doprinos medija diskusijama o mnogobrojnim pitanjima od javnog interesa, kao i u pružanju različitih informacija i stavova.

Pored toga, imajući u vidu da je pritužba podneta protiv lista „P.” zbog objavljenog intervjua, a ne protiv dr J. T, koji, kako se u pritužbi navodi, „iznosi niz argumenata o razlikama među polovima, na kvazinaučan i banalan način koji pojačava negativne stereotipe o ženama”, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje na dve važne činjenice koje je imala u vidu prilikom zauzimanja stava u konkretnom slučaju: a) pitanja koja je novinar postavio se ne mogu okarakterisati kao propagiranje, javno zagovaranje predrasuda i stereotipa o ženama i njihovom položaju u društvu i b) zadatak sredstava javnog informisanja je da čine dostupnim informacije i ideje od javnog značaja, dok javnost, sa druge strane, ima pravo da ove informacije prima, a ograničenja prava na slobodu saopštavanja i primanja informacija moraju se veoma usko tumačiti i primenjivati u skladu sa izričito propisanim razlozima ograničenja slobode medija.

Ceneći utvrđene činjenice i pravne propise, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno čl. 33. st. 1. t. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, dala je mišljenje da dnevni list „P.” nije izvršio akt diskriminacije.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 


microsoft-word-icon Pritužba J. T. protiv dnevnog lista P. za diskriminaciju po osnovu pola u oblasti javnog informisanja Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top